Cvetković, V., Janković, B., & Banović, B. (2014). Analiza geoprostorne i vremenske distribucije cunamija kao prirodnih katastrofa [Analysis of geospatial and temporal distribution of tsunamis as natural disasters]. Bezbednosni inženjering (pp. 352–361). Novi Sad: Visoka tehnička škola.

Владимир М. ЦВЕТКОВИЋ1 Прегледни рад

Бојан ЈАНКОВИЋ 2

Божидар БАНОВИЋ 3

ГЕОПРОСТОРНА И ВРЕМЕНСКА ДИСТРИБУЦИЈА ЦУНАМИЈА КАО ПРИРОДНИХ КАТАСТРОФА

Сажетак: Предмет истраживања представља утврёивања геопросторне и временске дистрибуције цунамија у светском геопростору у периоду од 1900. до 2013. године. Имајући у виду да се ради о масовној појави која се састоји из мноштва јединица, најпрепоручљивији научни метод за доношење закључака о цунамију јесте статистичка метода. При томе, само статистичко истраживање је спроведено на тај начин што су у првом кораку преузети необраёени подаци о свим природним катастрофама (25.552) у виду ,,Excel‖ фајла из меёународне базе података о катастрофама (CRED) у Бриселу, а затим су анализирани у програму за статистичку обраду података SPSS. У оквиру геопросторне дистрибуције анализиран је укупан број и последице цунамија по континентима. По истом принципу, у оквиру временске анализе разматрана је дистрибуција укупног броја и последица цунамија на годишњем, месечном и дневном нивоу.

Кључне речи – безбедност, ванредне ситуације, природне катастрофе, статистичка анализа, геопросторна и временска дистрибуција, цунами.

GEOSPATIAL AND TEMPORAL DISTRIBUTION OF TSUNAMI AS A NATURAL DISASTER

Abstract: The subject of research is determination of geospatial and temporal distribution of tsunami in the global geospace in the period from 1900 to 2013. Bearing in mind that this is a mass phenomenon that consists of multiple units, most preferred scientific method to draw conclusions about the tsunami is a statistical method. In addition, a statistical study was conducted in such a way that the first step to take raw data about all natural disasters (25,552) in the form,, Excel “file from the international database on disasters (CRED) in Brussels, and then analyzed in program for statistical analysis SPSS. Within the geospatial distribution analyzed the total number and consequences of the tsunami across the continents. By the same token, within the temporal analysis examined the distribution of the total and the consequences of the tsunami on a yearly, monthly and daily.

Key words: security, emergency situations, natural disasters, statistical analysis, geospatial and temporal distribution, tsunami.

1 Aсистент, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, vladimir.cvetkovic@kpa.edu.rs.

2 Асистент, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, bojan.jankovic@kpa.edu.rs.

3 Професор др, Правни факултет у Крагујевцу, bbanovic@jura.kg.ac.rs.

1. УВОД СА МЕТОДОЛОШКИМ ОКВИРОМ ИСТРАЖИВАЊА

   Геопросторне и временске анализе укупног броја и последица различитих природних катастрофа у свету, недвосмислено указују на њихов пораст, што условљава неопходност што боље спремности становништва за реаговање у таквим ситуацијама. [1][2][3][4][5] Управо стога, веома је значајно сагледати и геопросторну и временску дистрибуцију цунамија.

   Цунами је обично изазван масивним сменама или померањем воде обично услед кретања морског дна које прати подморске земљотресе. [6] Могу бити изазвани и другим механизмима који изазивају нагла померање великих количина воде. Ово укључује вулканске ерупције, клизишта или одроне, пад дела вулкана и удари астероида. Најсмртоноснији су од свих таласа. Могу да путују брзинама од 950 км/час и када доёу од обале могу бити високи 30 метара. [7] Цунами не може да буде само један талас него ланац талас, а први је ретко највећи. Масивни зидови воде могу да запљусну обалу на неколико сати, скидајући песак са плажа и чупајући дрвеће и вегетацију. Брза вода може да помете острво, поплави поља и прави хаос у градовима и селима. Цунамији изазвани земљотресима и вулканима (тектонски цунамији) су довољно моћни да преобликују обалу и могу да путују хиљадама километара преко океана.[8][9]

   Само истраживање дистрибуције цунамија је спроведено на основу материјала центра за истраживање епидемиологија катастрофа (CRED). [10] Реализовано је на тај начин, што су у првом кораку необраёени подаци у виду ,,Excel― фајла са регистрованим 25.552 догаёаја преузети из центра (www.emdat.be). Након тога, подаци су обраёени програмом за статистичку обраду података ,,IBM SPSS advanced statistics 20.0―, израчунате су фреквенције и проценти разматраних варијабли, израёене су табеле и графикони, који су додатно обраёени у ,,MS Word 2013―. Резултати обраде квантитативних података су приказани текстуално, табеларно и графички у виду картографске визуелизације методом тематског картирања – запреминског картограма. Значења појединих термина који су коришћени у раду су: број погинулих – број људи којима је потврёена смрт и број несталих, очигледно мртвих људи; број повреёених – број људи који пате од психичких повреда, траума или захтевају тренутну медицинску помоћ; број погоёених – број људи који захтева моменталну помоћ током и после катастрофе, укључује размештене или евакуисане људе; без дома – број људи којима је потребан хитан смештај јер су остали без свога дома; укупно погоёени – збирни преглед повреёених, бескућника и погоёених; укупна материјална штета – глобална слика економског утицаја цунамија, дата у америчким доларима.

   Како се ради о заиста обимној материји, предмет рада биће анализа облика испољавања, броја, последица и временског и геопросторног размештаја цунамија. Феноменологија осталих видова природних катастрофа биће предмет будућих истраживања.

2. АНАЛИЗА ГЕОПРОСТОРНЕ ДИСТИБУЦИЈЕ ЦУНАМИЈА

   На основу прикупљених и обраёених података о геопросторном размештају из наведене базе може се рећи да се највише цунамија у посматраном периоду од 1900. до

   2014. године догодило у Европи 671, а најмање у Океанији 36. Имајући у виду све континенте, по броју суша на првом месту је Европа, па Америка, Африка, Азија и на крају Океанија (Табела 1).

   Табела 1 – Преглед укупног броја и последица цунамија по људе у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по континенту. Извор: калкулација аутора.

    

    

   Слика 1. Тематска карта укупног броја и последица цунамија у свету за период од 1900 до 2013. године. Извор: калкулација аутора.

    

   Графикон 3. Процентуални преглед последица цунамија по људе у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по континентима. Извор: калкулација аутора.

   Од последица цунамија, у односу на континенте, највише погинулих било је у Азији (71,05%), затим у Америци (17,13%), у Европи (10,85%), а најмање у Океанији (0,13%). Распоред континената је исти и када се посматрају друге последице, тако да у Азији има такоёе и највише повреёених (65,97%), погоёених (77,28%) и без дома (70,44%). Поред најмањег броја погинулих, у Океанији је и најмањи број повреёених (0,12%), погоёених (0,46%) као и оних који су остали без дома (0,09%) услед последица цунамија (Графикон 3).

   Табела 2. Топ пет држава по броју цунамија у периоду од 1900. до 2013. године. Извор: калкулација аутора.

    

   У периоду од 1900. до 2013. године, највише цунамија се догодило у Кини 118. Дакле, по броју цунамија на првом месту је Кина, Индонезија 96, Индија 84, Колумбија 78, и Перу 64 (Tабела 2).

   Табела 3.Топ пет држава по броју погинулих људи у цунамиима у периоду од 1900. до 2013. године. Извор: калкулација аутора.

    

   У периоду од 1900. до 2013. године, највише погинулих људи услед последица цунамија је било у СССР-у (бив.) 24.564. Дакле, по броју погинулих људи услед последица цунамија на првом месту је СССР (бив), Перу 17.068, Кина 10.642, Индија 9.524, Колумбија 5.928 (Tабела3).

   Табела 4.Топ пет држава по броју повређених људи у цунамиима у периоду од 1900. до 2013. године. Извор: калкулација аутора.

    

   У периоду од 1900. до 2013. године, највише повреёених људи услед последица цунамија било је у Колумбији 7.058. Дакле, по броју повреёених људи услед последица цунамија на првом месту је Колумбија, па Кина 3.374, Индонезија 1.074, Индија 1.062, Филипини 924 (Табела 4).

   Табела 5. Топ пет држава по броју погођених људи у цунамиима у периоду од 1900. до 2013. године. Извор: калкулација аутора.

    

   У периоду од 1900. до 2013. године, највише погоёених људи услед последица цунамија је било у Бразилу 8.180.340. Дакле, по броју погоёених људи услед последица цунамија на првом месту је Бразил, па Кина 4.427.492, Перу 1.561.480, Непал 724.588, и Индонезија 709.592 (Табела 5).

   Табела 6. Топ пет држава по броју људи који су остали без дома у цунамиима у периоду од 1900. до 2013. године. Извор: калкулација аутора.

    

   У периоду од 1900. до 2013. године, највише људи који су остали без дома услед последице цунамија је било у Индији 7.232.570. Дакле, по броју људи који су остали без дома услед последица цунамија на првом месту је Индија, па Бразил 294.200, Непал 160.400, Таџикистан 121.794 и на крају Гватемала 102.200 (Табела 6).

   Табела 7.Топ пет држава по процењеној вредности материјалне штете у цунамиима у периоду од 1900. до 2013. године. Извор: калкулација аутора.

    

   У периоду од 1900. до 2013. године, највећа процењена материјална штета настала услед последица цунамија је била у Јапану 719.324.800. Дакле, по процењеној материјалној штети насталој услед последица цунамија на првом месту је Јапан, па Кина 200.231.414, Италија 98.569.704, САД 82.083.340, и Чиле 69.224.140 (Табела 7).

3. АНАЛИЗА ВРЕМЕНСКЕ ДИСТРИБУЦИЈЕ ЦУНАМИЈА

   У периоду од 1900. до 2013. године, догодило се 1226 цунамија, погинуло је 119.954, повреёено 20.672, погоёено 18.907.252, и без дома остало 8.467.444 људи. Дакле, на годишњем нивоу догаёало се 10.8, месечно 0.9, дневно 0.0 цунамија (Табела 8).

   Табела 8. Преглед укупног броја и последица цунамија у периоду од 1900. до 2013. године, са освртом на годишњу, месечну и дневну дистрибуцију. Извор: калкулација аутора.

    

    

   Графикон 4. Процентуални преглед укупног броја цунамија у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по периодима од по десет година. Извор: калкулација аутора.

   Све до 1970. године цунами су се догаёали у просечном броју који је износио 5%. Након тог периода, примећује се значајан пораст броја цунамија, а врхунац је период од 2000. до 2013. године када се дешава 27,94% од укупног броја цунамија за посматрани период. Најмањи број цунамија се десио у периоду од 1910. до 1920. године, а износи 1,98% (Графикон 4).

    

   Графикон 5. Процентуални преглед укупног броја цунамија у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по периодима од по двадесет година. Извор: калкулација аутора.

   У периодима од по двадесет година највећи број цунамија се догодио у периоду од 1980. до 2000. године (37,26%), а најмањи у периоду од 1900. до 1920. године (4,60%)

   (Графикон 5).

    

   Графикон 6. Процентуални преглед укупног броја цунамија у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по периодима од по педесет година. Извор: калкулација аутора.

   Када се посматра период од по педесет година, примећује се да након 1950. године долази до значајно већег броја цунамија. Тако, укупан број од 1900. до 1950. године износи 15,54%, а од 1950. до 2013. године 84,46% (Графикон 6).

    

   Графикон 7. Процентуални преглед последица цунамија по људе у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по периодима од по десет година. Извор: калкулација аутора.

   У процентима, од последица цунамија, највише људи је погинуло (27,76%), повреёено (51,77%), погоёено (53,30%) и остало без дома (52,75%) у периоду од 2000. до 2013. године. Најмање погинулих од последица цунамија (1,46%) је у периоду од 1950. до 1960. године, најмање повреёених (0%) у периоду од 1900. до 1910. године, најмање погоёених (0%) у периоду од 1910. до 1920. године, а најмање људи је остало без дома (0%) у периоду од 1900. до 1910. и од 1910. до 1920. године (Графикон 7).

    

   Графикон 8. Процентуални преглед последица цунамија по људе у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по периодима од по двадесет година. Извор: калкулација аутора.

   Гледано по периодима од по двадесет година, највише погинулих је у периоду од 2000. до 2013. године (27,76%), затим следи период од 1920. до 1940. године (24,05%), а најмање погинулих је у периоду од 1980. до 2000. године (6,18%). Занимљиво је да на сваких двадесет година долази до наизменичног смањивања и пораста броја погинулих. Сличан тренд се примећује и код броја повреёених, тако да после двадесет

   година раста броја повреёених долази, по правилу, период од двадесет година када се смањује број повреёених. Најмање повреёених је у периоду од 1900. до 1920. године (0,9%), а највише у периоду 2000. до 2013. године (51,77%). Број погоёених и број оних који остају без дома услед последица цунамија се константно повећава и то готово идентичном узлазном линијом. Најмање погоёених је у периоду од 1920. до 1940. године (0,08%), а највише у периоду 2000. до 2013. године (53,30%). Најмање људи је остало без дома у периоду од 1900. до 1920. године (0%), а највише у периоду 2000. до 2013. године (52,75%) (Графикон 8).

   Табела 9. Топ пет година по броју погинулих услед последица цунамија у периоду од 1900. до 2013. године. Извор:калкулација аутора.

    

   У периоду од 1900. до 2013. године, 1949. године је погинуло највише људи услед последица цунамија и то 24.000. На првом месту по броју погинулих услед последица цунамија је 1949., па 1941, 1973, 2010, и на крају 1963. година (Tабела 9).

   Табела 10. Топ пет година по броју повређених услед последица цунамија у периоду од 1900. до 2013. године. Извор: калкулација аутора.

    

   У периоду од 1900. до 2013. године, 1987. године је повреёено највише људи услед последица цунамија и то 6.000. На првом месту по броју повреёених услед последица цунамија је 1987, па 1988, 1974, 2010, и на крају 2003. (Табела 10).

   Табела 11. Топ пет година по броју погођених људи услед последица цунамија у периоду од 1900. до 2013. године. Извор: калкулација аутора.

    

   У току 1966. године је погоёено највише људи услед последица цунамија и то

   8.000.000. На првом месту по броју погоёених људи услед последица цунамија је 1966, па 2010, 1983, 2003, и на крају 2006. година (Табела 11).

   Табела 12. Топ пет година по броју људи који су остали без дома услед последица цунамија у периоду од 1900. до 2013. године. Извор: калкулација аутора.

    

   У току 1986. године је највише људи услед последица цунамија остало без дома и то 5.000.732. На првом месту по броју људи који су остали без дома услед последица цунамија је 1986, па 1995, 2000, 2006, и на крају 1993. година (Табела 12).

   Табела 13. Топ пет година по броју људи који су остали без дома услед последица цунамија у периоду од 1900. до 2013. године. Извор: калкулација аутора.

    

   Највећа процењена материјална штета настала услед последица цунамија је била 2010. године и то 2.554.156. Дакле, по процењеној материјалној штети насталој услед последица цунамија на првом месту је 2010, па 1983, 1993, 1998, и на крају 1999.

   година (Табела 13).

4. ЗАКЉУЧАК

   Већина цунамија се ствара током подводних земљотреса са плитиким фокусом повезаних са изненадним подизањем или спуштањем морског дна што истискује велику количну воде. Цунами којег генерише земљотрес се дешава најчешће померањем океанског дна на померању пукотине у зони субдукције. У зони субдукције океанска обично клиже под континенталну литосферу. Иако се плоче померају по скоро константној стопи, граница измеёу две плоче се сабија много година. Где се такве плоче спајају, континентална ивица се гура надоле и ка континенту како се субдукцирајућа плоча помера под њега. Све то изазива да се плоча која је испод савија на горе у приобалној избочини, на исти начин како се комад папира издише на горе ако повучено његову даљу ивицу ка себи. Када доёе до својих граница, коначно пуца у земљотрес, ивица континента пуца на горе и према океану.

   У квантитативном истраживању које се односило на испитивање геопросторне и временске дистрибуције цунамија дошло смо до следећих закључака: највише цунамија се догодило у Европи 671, а најмање у Океанији 36; највише погинулих људи било је у Азији (71,05%), а најмање у Океанији (0,13%); по броју цунамија (118) на првом месту је Кина, погинулих људи (24564) бивши СССР, повреёених (7058) Колумбија, погоёених (8180340) Бразил, вредности материјалне штете (719324800) Јапан; посматрано на годишњем нивоу, догаёало се 10 цунамија; у току 2000-2013. године, процентуално посматрано (27.94%), догодило се највише цунамија; највише погинулих људи услед цунамија, било је 1949. године (24.000); 1987. године било је највише повреёених (6000); 1986. године је највише људи остало без дома (5000); 2010. године је нанета највиша материјална штета у износу од 2.554.156 америчких долара.

   Из свега наведеног, потребно је наставити стална истраживања феноменологије и методологије праћења и предвиёања цунамија како би се безбедност људи и њихове имовине подигла на адекватан ниво.

5. ЛИТЕРАТУРА

1. Cvetković, V. (2014): Spatial and temporal distribution of floods like natural emergency situations. International scientific conference Archibald Reiss days (pp. 371-389). Belgrade: The academy of criminalistics and police studies.
2. Cvetković, V., & Mijalković, S. (2013): Spatial and temporal distribution of geophysical disasters. International conference natural hazards – links between science and practice (pp. 345-360). Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts and Geographical Institute Jovan Cvijić, Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić.
3. Mijalković, S., & Cvetković, V. (2013): ―Vulnerability of Critical Infrastructure by Natural Disasters‖. In: Kekovic, Z., Ĉaleta, D., Kešetović, Ţ., & Jevtić, Z., (eds.): National Critical Infrastructure Protection – Regional Perspective, pp. 91−102. Belgrade: University of Belgrade − Faculty of Security Studies, Institute for Corporative Security Studies in Ljubljana.
4. Цветковић, В., Милојковић, Б., & Стојковић, Д. (2014): Анализа геопросторне и временске дистрибуције земљотреса као природних катастрофа. Војно дело, 275- 290.
5. Cvetković, V. (2014). Analysis of spatial and temporal distribution of volcanic eruptions as natural disasters. NBP: Journal of criminalistics and law, 2/2014.
6. Bryant, E. (2008): Tsunami: the underrated hazard. New York: Springer.
7. Chadha, R. K., Latha, G., Yeh, H., Peterson, C., & Katada, T. (2005): The tsunami of the great Sumatra earthquake of M 9.0 on 26 December 2004: Impact on the east coast of India. Current Science, 88(8), 1297-1301.
8. Lavrentyev, M., Titov, V., & Romanenko, A. (2014): Approaches to real-time tsunami wave parameters evaluation. In EGU General Assembly Conference Abstracts (Vol. 16, p. 3742).
9. Kanamori, H. (1972): Mechanism of tsunami earthquakes. Physics of the earth and planetary interiors, 6(5), 346-359.
10. Centre for Research on the Epidemiology of Disasters (2003): ―EM-DAT: the OFDA/CRED International Disaster Database‖, pristupljeno 05.06.2013. godine u 15,00 ĉasova