Cvetković, V. (n.d.). Analiza geoprostorne i vremenske distribucije klimatskih katastrofa [Analysis of Geospatial and Temporal Distribution of Climate Disasters]. Tranzicija i ekonomski kriminal II (pp. 163–183). Beograd: Kriminalističko-policijska akademija.

АНАЛИЗА ГЕОПРОСТОРНЕ И ВРЕМЕНСКЕ ДИСТРИБУЦИЈЕ КЛИМАТСКИХ КАТАСТРОФА

Владимир М. Цветковић

Криминалистичко-полицијска академија, Београд

Сажетак: Климатске катастрофе у које спадају суше, екстремне темпе- ратуре и шумски пожари, сваким даном све више угрожавају безбед- ност људи и њихове имовине. Као такве, почињу све више привлачити пажњу истраживача из области ванредних ситуација који их желе боље спознати. Сходно томе, истраживање је предузето са циљем утврђивања геопросторне и временске дистрибуције климатских катастрофа у свет- ском геопростору у периоду од 1900. до 2013. године. Имајући у виду да се ради о масовној појави која се састоји из мноштва јединица, најпрепо- ручљивији научни метод за доношење закључака о климатским катастро- фама јесте статистичка метода. При томе, само статистичко истраживање је спроведено на тај начин што су у првом кораку преузети необрађени подаци о свим природним катастрофама (25.552) у виду ,,Excel” фајла из међународне базе података о катастрофама (CRED) у Бриселу, а затим су анализирани у програму за статистичку обраду података SPSS. У окви- ру геопросторне дистрибуције анализиран је укупан број и последице климатских катастрофа по континентима. По истом принципу, у окви- ру временске анализе разматрана је дистрибуција укупног броја и после- дица климатских катастрофа на годишњем, месечном и дневном нивоу. Статистички резултати анализе недвосмислено указују да је број климат- ских катастрофа у порасту, са својим забележеним максимумом у перио- ду од 2000. до 2013. године. Затим, на основу резултата се закључује да се највећи број суша догодио у Африци, екстремних температура у Европи и шумских пожара у Америци. Супротно томе, најмање суша и екстрем- них температура догодило се у Океанији, а шумских пожара у Африци. Не може се рећи да је међународна база података о природним катастро- фама обухватила апсолутно све догађаје у свету, имајући у виду да је на- стала захваљујући достављеним националним извештајима о природним катастрофама у периоду од 1900. до 2013. године. Дакле, питање које се намеће је да ли је већина неразвијених држава доставила своје извештаје.

1. Рад представља резултат реализације научноистраживачког пројекта под називом ,,Национална без- бедност Републике Србије и безбедносне интеграције”. Пројекат се реализује на основу одлуке Настав- но-научног већа Академије 18 бр. 662/1 од 29.11.2011, а одобрен је од стране Министарства унутрашњих послова Републике Србије актом 01 бр. 2080/2011-2 од 28.02.2011. године.

   Имајући у виду тренд пораста броја и озбиљности природних катастрофа у светском геопростору, резултати истраживања представљају добар ар- гумент у покретању озбиљних реформи система заштите и спасавања од природних катастрофа у државама широм света. Резултати истраживања утичу на подизање нивоа свести код грађана о озбиљности последица климатских катастрофа по људе, животну средину и њихову имовину. У домаћој литератури не постоје научни радови који на овај начин присту- пају анализи климатских катастрофа. Добијени резултати су оригинални имајући у виду коришћени научни метод за анализу података добијених из Центра за истраживање катастрофа у Бриселу.

   Кључне речи: безбедност, ванредне ситуације, природне катастрофе, ста- тистичка анализа, климатске катастрофе.

   1. Увод

   Природне катастрофе представљају: ,,догађај, усредсређен (концентрисан) у време- ну и простору који наноси озбиљне губитке члановима једног друштва и материјал- ним вредностима, у којем друштво или његов мањи део подноси озбиљне опасности реметићи друштвене структуре, као и поједине њихове основне фунције превенције“.2 При томе, може се рећи да не постоје договорени оквири који прилично јасно дефини- шу прагове (нивое) који када се достигну, може се рећи да је то катастрофа. Међутим, истраживачи природних опасности су учинили доста напора и покушаја да кванти- фикују утицаје катастрофа у терминима број погинулих, повређених или обимa мате- ријалне штете.

   Ипак, расветљавање сложене феноменологије природних катастрофа захтева њихо- во емпиријско истраживање и научно праћење. Значајан научни извор су међународне базе података о природним катастрофама. Од 1998. године Центар за истраживање епидемиологије катастрофа (CRED – Centre for Research on the Epidemiology of Disasters) ажурира базу података о катастрофама. У бази података региструју се природне ката- строфе, само ако задовољавају следеће услове: да су изазвале смртне последице код 10 људи, да је 100 или више људи претрпело последице по здравље, да је проглашена ван- редна ситуација (у појединим земљама ванредно стање), да је упућен позив за помоћ међународним организацијама или државама.3

   Поред наведене базе, подаци о утицају катастрофа се такође прикупљају и од стране осигуравајаћих кућа. На пример, база података о природним катастрофама Минхен- ске осигуравајуће куће (MunichRe – Munich Reinsurance Company) NatCatSERVICE са- држи више од 28.000 уноса о материјалним и људским губицима широм света изазва- них катастрофама. Сличну базу података, названу СИГМА води Швајцарска осигура- вајућа кућа (SwissRe – Swiss Reinsurance Company). Међутим њихови подаци нису јавно доступни. Надаље, Азијски центар за смањење ризика од катастрофа (ADRC – Asian Disaster Reduction Center) покренуо је нову базу података о природним катастрофама,

    

2. L. Davis, Natural Disasters, New York, 2008, стр. 54.

3. Centre for Research on the Epidemiology of Disasters (2003), “EM-DAT: the OFDA/CRED International Disaster Database”, приступљено 05.06.2013. године у 15,00 часова.

   названу ,Glajdnamber. Специфичност такве базе је у томе што свака катастрофа добија јединствени идентификатор и број тзв. релевантних карактеристика.4 `

   За разумевање геопросторне и временске расподеле климатских катастрофа важно је знати основне квалитативне и квантитативне показатеље природних катастрофа на глобалном нивоу и у дужем временском периоду. У периоду од 1900. до 2013. године догодиле су се 25.552 природне катастрофе, при чему је највише било хидролошких (9557), па метеоролошких (7149), геофизичких (3037), климатских (2989) и биолошких

   (2820) катастрофа (Табела 1).5

   Табела 1: Преглед светских природних катастрофа у периоду од 1900. до 2013. године.

   Врста природне катастрофе	Број догађаја	Број погинулих	Број повређених	Број погођених	Без дома	Укупно погођених	Укупна материјална штета ($)
   Метеоролошке	7149	2766859	2641153	1742924832	105054916	1850620901	1872273246
   Геофизичке	3037	5331007	5177147	309279694	45930226	360387067	1522543792
   Хидролошке	9557	13987140	2655118	6891172180	185223183	7079050481	1200003042
   Биолошке	2820	19152311	968153	90325323	0	91293476	460264
   Климатске	2989	23772449	3779656	4532945549	903962	4537629167	471765608
   Укупно	25552	65009766	15221227	13566647578	337112287	13918981092	5067045952

   Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

   На годишњем нивоу се догађало 90, месечно 7.5 и дневно 0.25 атмосферских ван- редних ситуација. Генерално посматрано, атмосферске катастрофе су најзаступљеније (Табела 2).6

   Табела 2: Преглед природних катастрофа у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по годишњој, месечној и дневној дистрибуцији.

   Врста природне катастрофе	Годишње	Месечно	Дневно
   Атмосферске	90	7.5	0.25
   Геофизичке	27	2	0.07
   Хидролошке	85	7	0.6
   Биолошке	24	2	0.06
   Укупно	226	18.5	0.98

   Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

    

4. На локалном нивоу подаци о катастрофама се прикупљају од стране иницијативних невладиних органи- зација, које се називају ,,LaRed“. Иницијално су настале у Латинској Америци али су касније рашириле и на друге регионе. Развиле су алат ,,DesInventar“ (2010), који дозвољава локалним властима, заједницама и не- владиним организацијама да прикупљају податаке на локалном нивоу. Недавно је база података постала доступна на интернету. P. Bimal, Environmental Hazards and Disasters Contexts, Perspectives and Management, Кansas, 2011, стр. 101.

5. V. Cvetković; S. Mijalković, Spatial and Temporal Distribution of Geophysical Disasters, Journal of the Geographical Institute ,,Jovan Cvijić’’ 63/3, Belgrade, 2013, стр. 346; В. Цветковић; Б. Милојковић; Д. Стојко- вић, Анализа геопросторне и временске дистрибуције земљотреса као природних катастрофа, Војно дело, LXVI, лето/2014, 167.

6. В. Цветковић; Заштита критичне инфраструктуре од последица природних катастрофа, објављено у: Седма међународна знаствено-стручна конференција ,,Дани кризног управљања”, Велика Горица, Хрват- ска, 2014, стр. 1284.

   Процентуално посматрано, од укупног број природних катастрофа, услед последи- ца климатских катастрофа, 24,83% је погођено, 36.57% је погинуло и 33,41% је повређе- но (Графикон 1).7

    

   Графикон 1: Заступљеност последица природних катастрофа по људе у периоду од 1900. до 2013. године.

   Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

   Последњих деценија није евидентан само тренд повећања броја климатских ката- строфа, него је присутно и повећање њихове деструктивности.8 Такве врсте догађаја имају велики и трагични утицај по друштво, нарушавају уобичајене начине живота, ометају економске, културне, а понекад и политичке услове живота и успоравају развој заједнице и захтевају предузимање посебних мера од стране интервентно-спасилач- ких служби у ванредним ситуацијама.9 При томе, у ванредним ситуацијама изазваним климатским катастрофама, неопходно је применити систем управљања (ICS – incident command system) који представља системску алатку помоћу које се врше руковођење и командовање, контрола и координација интервентно-спасилачких служби.10

   Сходно томе, веома је значајно сагледати њихову учесталост догађања из аспекта геопросторне и временске дистрибуције са освртом на потребу адекватног одговора друштва на ту врсту природне катастрофе. Такође, геопросторна анализа се може ис- користити као један од елемената у геотопографском материјалу који чини основу гео- топографског обезбеђења и представља основни извор података о геопростору.11

   2. Методологија

   Истраживање је спроведено на основу материјала Центра за истраживање епиде- миологија катастрофа (CRED). Реализовано је на тај начин што су у првом кораку не- обрађени подаци у виду ,,Еxcel“ фајла са регистрованим 25.552 догађаја преузети из центра (www.emdat.be). Након тога, подаци су обрађени програмом за статистичку об-

    

7. V. Cvetković, Spatial and temporal distribution of floods like natural emergency situations, in: International Scientific Conference Archibald Reiss Days (стр. 371-389), The Academy оf Criminalistic аnd Police Studies, Belgrade, 2014, стр. 373.

8. S. Mijalković; V. Cvetković, Vulnerability of Critical Infrastructure by Natural Disasters, National Critical Infrastructure Protection, Regional Perspective, Belgrade, 2013, стр. 91.

9. В. Цветковић, Интерветно-спасилачке службе у ванредним ситуацијама, Београд, 2013, стр. 9.

10. Д. Млађан; В. Цветковић; М. Величковић, Систем управљања у ванредним ситуацијама у Сједињеним Америчким Државама, Војно дело, пролеће/2012, Београд, стр. 91.

11. Б. Милојковић, Савремени геотопографски материјали за потребе полиције – карактеристике и начин коришћења, Безбедност, 4/2007, Београд, стр.108.

    раду података ,,IBM SPSS advanced statistics 20.0“, израчунате су фреквенције и процен- ти разматраних варијабли, израђене су табеле и графикони, који су додатно обрађени у ,,MS Word 2013“.

    Резултати обраде квантитативних података су приказани текстуално, табеларно и графички у виду картографске визуелизације методом тематског картирања – запре- минског картограма. Значења појединих термина који су коришћени у раду су: број погинулих – број људи којима је потврђена смрт и број несталих, очигледно мртвих људи; број повређених – број људи који пате од психичких повреда, траума или захте- вају тренутну медицинску помоћ; број погођених – број људи који захтева моменталну помоћ током и после катастрофе, укључује размештене или евакуисане људе; без дома – број људи којима је потребан хитан смештај јер су остали без свога дома; укупно погођени – збирни преглед повређених, бескућника и погођених; укупна материјална штета – глобална слика економског утицаја климатских катастрофа, дата у америчким доларима.

    1. Анализа геопросторне дистрибуције климатских катастрофа

       1. Анализа геопросторне дистрибуције суша као климатских катастрофа

          На основу прикупљених и обрађених података о геопросторном размештају из на- ведене базе може се рећи да се највише суша у периоду од 1900. до 2013. године дого- дило у Африци – 583, а најмање у Океанији – 42. Имајући у виду све континенте, по броју суша на првом месту је Африка, па Азија, Америка, Европа и на крају Океанија (Табела 3).

          Табела 3: Преглед укупног броја и последица суша по људе

          у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по континенту.

          Континент	Број догађаја	Број погинулих	Број повређених	Број погођених	Без дома	Укупно погођених	Укупна материјална штета ($)
          Африка	583	1694286	0	728889598	0	728889598	5841186
          Aзија	305	19326778	0	3415632058	40000	3415672058	69044730
          Америка	263	154	0	138834452	0	138834452	100742278
          Европа	84	2400004	0	30977538	0	30977538	50962618
          Океанија	42	1320	0	16061654	0	16061654	23006000
          Укупно	1277	23422542	0	4330395300	40000	4330435300	249596812

          Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

           

          Графикон 2: Процентуални преглед укупног броја суша

          у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по континенту

          Извор података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

           

          Слика 1: Картографски приказ укупног броја и последица суша у свету за период од 1900. до 2013. године

          Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database)

          Посматрано из аспекта последица које суше причињавају људима и њиховој имо- вини широм света, на основу графикона је јасно да је највише погинулих (41.26%), по- гођених (39.44%) и људи без дома (50%) остало у Азији, док је са друге стране било свега најмање у Океанији (Графикон 2 и Слика 1).

          Процентуално посматрано, у периоду од 1900. до 2013. године, у Африци је било 22.83%, Азији 11.94%, Америци 10.30%, Европи 3.29% и Океанији 1.64% суша. Дакле, уколико се узме у обзир просечна вредност догађања суша, може се закључити да се у Африци догађају изнад просека, у поређењу са Европом и Океанијом где је тај број испод просека (Графикон 2).

           

          Графикон 3: Процентуални преглед последица суша по људе

          у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по континентима

          Извор података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

          Посматрано из аспекта последица које суше причињавају људима и њиховој имо- вини широм света, на основу графикона је јасно да је највише погинулих (41.26%), по- гођених (39.44%) и људи без дома (50%) остало у Азији. Док је са друге стране било свега најмање у Океанији (Графикон 3).

       2. Анализа геопросторне дистрибуције екстремних температура као климатских катастрофа

          Посматрано по броју екстремних температура по континентима, највише таквих катастрофа у периоду од 1900. до 2013. године, било је у Европи – 439, а најмање у Оке- анији – 12. Имајући у виду све континенте, по броју екстремних температура на првом месту је Европа, па Азија, Америка, Африка, и на крају Океанија (Табела 4).

          Табела 4: Преглед укупног броја и последица екстремних температура по људе у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по континенту

          Континент	Број догађаја	Број погинулих	Број повређених	Број погођених	Без дома	Укупно погођених	Укупна материјална штета ($)
          Африка	22	454	210	2015000	0	2015210	95618
          Америка	206	17894	3649796	6865500	32000	10547296	34529700
          Азија	291	43163	68788	170379476	466000	170914264	47654666
          Европа	439	280349	44562	2564504	2680	2611746	32374702
          Океанија	12	740	5568	9200000	0	9205568	400000
          Укупно	970	342600	3768924	191024480	500680	195294084	115054686

          Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

           

          Графикон 4: Процентуални преглед укупног броја екстремних температура у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по континентима

          Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

           

          Слика 2: Тематска карта укупног броја и последица екстремних температура у свету за период од 1900 до 2013. године.

          Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

          Посматрано по континентима, највећи број екстремних температура се догодио у Европи (45%), затим следе Азија (30%), Америка (21%), Африка (3%), и на крају Океа- нија (1%) (Графикон 4 и Слика 1).

           

          Графикон 5: Процентуални преглед последица екстремних температура по људе у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по континентима

          Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

          Од последица екстремних температура, у односу на континенте, највише погинулих (45.26%) било је у Европи а најмање (1.24%) у Океанији. Највише повређених (96.84%) било је у Америци а најмање (0.15%) у Океанији. Највише погођених (89.19%) било је у Азији и најмање (1.34%) у Европи. Без дома, највише људи (93.07%) је остало у Азији а најмање (0.54%) у Европи (Графикон 3).

       3. Анализа геопросторне дистрибуције шумских пожара као климатских катастрофа

          Посматрано по броју шумских пожара по континентима, највише таквих катастро- фа у периоду од 1900. до 2013. године, било је у Америци 262, а најмање у Африци 54. Имајући у виду све континенте, по броју шумских пожара на првом месту је Америка, па Европа, Азија, Океанија, и на крају Африка (Табела 5).

          Табела 5: Преглед укупног броја и последица шумских пожара по људе у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по континенту

          Континент	Број догађаја	Број погинулих	Број повређених	Број погођених	Без дома	Укупно погођених	Укупна материјална штета ($)
          Африка	54	548	1516	18570	47658	67744	880000
          Америка	262	3105	1372	2409871	83386	2494629	51435800
          Азија	164	1512	1716	6373404	176570	6551690	23807000
          Европа	196	1150	3978	2569916	17306	2591200	25637622
          Океанија	66	992	2150	154008	38362	194520	5353688
          Укупно	742	7307	10732	11525769	363282	11899783	107114110

          Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

           

          Графикон 6: Процентуални преглед укупног броја шумских пожара у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по континентима

          Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

           

          Слика 3: Тематска карта укупног броја и последица шумских пожара у свету за период од 1900 до 2013. године

          Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

          Посматрано по континентима, највећи број шумских пожара се догодио у Америци (35 %), затим следе Европа (27 %), Азија (22 %), Океанија (9 %), и на крају Африка (7 %) (Графикон 6 и Слика 3).

           

          Графикон 7: Процентуални преглед последица шумских пожара по људе у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по континентима

          Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

          Од последица шумских пожара, у односу на континенте, највише погинулих било је у Америци (42,49 %), затим у Азији (20,69 %), у Европи (15,74 %), Океанији (13.58 %), а најмање у Африци (7.50 %). Највише повређених било је у Европи (37.07 %), Океанији (20.03 %), Азији (15.99 %), Африци (14.13%), а најмање у Америци (12.78%). Највише по- гођених било је у Азији (55.30 %), Европи (22.30 %), Америци (20.91 %), Океанији (1.34

          %), а најмање у Африци (0.16 %). Највише људи без дома је остало у Азији (48.60 %), Америци (22.95%), Африци (13.12 %), Океанији (10.56%), а најмање у Европи (4.76%). Укупна материјална штета проузрокована последицама била је у Америци (48.02 %), Европи (23.93 %), Азији (22.23 %), Океанији (5.00 %) и Африци (0.82 %) (Графикон 7).

    2. Анализа временске дистрибуције климатских катастрофа

       1. Анализа временске дистрибуције суша као климатских катастрофа

          У периоду од 1900. до 2013. године се догодило 1277 суша, погинуло је 23422542, по- гођено 4330395300, и без дома је остало 40000 људи. Посматрано на годишњем нивоу, може се рећи да се годишње догађало 11, месечно 0.94, дневно 0.03 суша (Табела 6).

          Табела 6: Преглед укупног броја и последица суша по људе и имовину у периоду од 1900. до 2013. године, са освртом на годишњу, месечну и дневну дистрибуцију

          Врста	Број догађаја	Број погинулих	Број повређених	Број погођених	Без дома	Укупно погођених	Укупна материјална штета ($)
          1900-2013	1277	23422542	0	4330395300	40000	4330435300	249596812
          Годишње	11	207279	0	38322082	354	38322436	2208821
          Месечно	0.94	17.273	0	3193506	294	3193536	184068
          Дневно	0.03	575	0	106450	0.98	106451	6135

          Извор података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

           

          Графикон 8: Процентуални преглед укупног броја суша

          у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по деценијама

          Извор података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

          Све до 1960. године суше су се догађале у оквирима одређеног просека од 5%. На- кон тог периода се примећује значајан пораст броја суша, а врхунац је период од 2000. до 2013. године када се догодило 32.16% од укупног броја суша за посматрани период. Најмањи број суша се догодио у периоду од 1950. до 1960. године, а износи 0,16 % (Гра- фикон 8).

           

          Графикон 9: Процентуални преглед укупног броја суша у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по периодима од по двадесет година

          Извор података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

          У периодима од по двадесет година, највећи број суша се догодио у периоду од 2000 до 2013. године (32.16 %), а најмањи у периоду од 1940. до 1960. године (0,80%) (Графикон 9).

           

          Графикон 10: Процентуални преглед укупног броја суша у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан у два периода: од 1900. до 1950. и 1950. до 2013. године

          Извор података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

          На основу горе приказаног графикона, се може јасно приметити да се највећи број суша догодио у периоду од 1950. до 2013. године и то 94,73%, за разлику од периода од 1900. до 1950. године (5.27%) (Графикон 10).

           

          Графикон 11: Процентуални преглед последица суша по људе и имовину у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по деценијама

          Извор података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

          Процентуално посматрано, највише погинулих је било од 1920. до 1930. године (35.87%), а најмање, (0%) у периоду од 1950. до 1960. године. По броју погођених људи услед последица суша, највише је било у периоду од 2000. до 2013. године (36.05%), а најмање без последица у периоду од 1940. до 1960. године. У периоду од 1960. до 1970. године, остало је највише људи без дома 40000 (100%) (Графикон 11).

       2. Анализа временске дистрибуције екстремних температура као климатских катастрофа

          У периоду од 1900. до 2013. године, догодило се 970 екстремних температура, поги- нуло је 342.600, повређено 3.768.924, погођено 191.024.480, и без дома остало 500.680 људи. Дакле, на годишњем нивоу догађало се 8.6, месечно 0.7, дневно 0.02 екстремних температура (Табела 7).

          Табела 7: Преглед укупног броја и последица екстремних температура у периоду од 1900. до 2013. године, са освртом на годишњу, месечну и дневну дистрибуцију

          Врста	Број догађаја	Број погинулих	Број повређених	Број погођених	Без дома	Укупно оштећених	Укупна материјална штета ($)
          1900-2013.	970	342600	3768924	191024480	500680	195294084	115054686
          Годишње	8.6	3031.9	33353.3	1690482.1	4430.8	1728266.2	1018183.1
          Месечно	0.7	252.7	2779.4	140873.5	369.2	144022.2	84848.6
          Дневно	0.02	8.4	92.6	4695.8	12.3	4800.7	2828.3

          Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

           

          Графикон 12: Процентуални преглед укупног броја екстремних температура у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по периодима од по десет година

          Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

          Све до 1980. године, екстремне температуре су се догађале у просечном броју који је износио 6%. Након тог периода, примећује се значајан пораст броја екстремних тем- пература, а врхунац је период од 2000. до 2013. године када се догодило 59.79% од укуп- ног броја екстремних температура за посматрани период. Најмањи број екстремних температура се догодио у периодима од 1900. до 1930. године, јер у тим периодима није било забележених догађаја (Графикон 12).

           

          Графикон 13: Процентуални преглед укупног броја екстремних температура

          у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по периодима од по двадесет година

          Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

          Посматрано по периодима од по двадесет година, највише екстремних температура (59.79%) догодило се у периоду од 2000. до 2013. године, а најмање (без забележених догађаја) у периоду од 1900. до 1920. године (Графикон 13).

           

          Графикон 14: Процентуални преглед укупног броја екстремних температура у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по периодима од по педесет година

          Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

          Када се посматра период од по педесет година, примећује се да након 1950. године долази до значајно већег броја екстремних температура. Сходно томе, у периоду од 1950. до 2013. године догодило се 99.59% екстремних температура од укупног њиховог броја. За разлику од тог периода, у периоду од 1900. до 1950. године, догодило се 0.41% екстремних температура (Графикон 14).

           

          Графикон 15: Процентуални преглед последица екстремних температура по људе у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по периодима од по десет година

          Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

          У процентима, од последица екстремних температура, највише погинулих људи (59.79%) било је у периоду од 2000. до 2013. године, а најмање (без последица) у пери- одима од 1900. до 1930. године и од 1940. до 1950. године. Највише повређених људи (99.77%) било је у периоду од 2000. до 2013. године, а најмање (без последица) у перио- дима од 1900. до 1970. године. Највише погођених људи (92.48%) било је у периоду од 2000. до 2013. године, а најмање (без последица) у периодима од 1900. до 1980 године. Без дома, највише људи (93.07%) је остало у периоду од 2000. до 2013. године, а најмање (без последица) у периодима од 1900. до 1980. године (Графикон 15).

       3. Анализа временске дистрибуције шумских пожара као климатских катастрофа

          У периоду од 1900. до 2013. године, догодило се 742 шумских пожара, погинуло је 7.037, повређено 10.732, погођено 11.525.769, и без дома остало 363.282 људи. Дакле, на

          годишњем нивоу догађало се 6.5, месечно 0.5, дневно 0.01 шумских пожара (Табела 8).

          Табела 8: Преглед укупног броја и последица шумских пожара у периоду од 1900. до 2013. године, са освртом на годишњу, месечну и дневну дистрибуцију.

          Врста	Број догађаја	Број погинулих	Број повређених	Број погођених	Без дома	Укупно оштећених	Укупна материјална штета ($)
          1900-2013.	742	7307	10732	11525769	363282	11899783	107114110
          Годишње	6,5	64,6	94,9	101998	3214	105307	947912
          Месечно	0,5	2,1	3,16	3399	107	8775	31597
          Дневно	0.01	0,17	0,26	283	8,91	731	2633

          Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

           

          Графикон 16: Процентуални преглед укупног броја шумских пожара у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по периодима од по десет година

          Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

          Све до 1970. године шумски пожари су се догађали у просечном броју, а након тог периода, примећује се значајан пораст броја шумских пожара. Највише је било у пе- риоду од 2000. до 2013. године када се догодило 268 шумских пожара. Најмањи број шумских пожара се десио у периоду од 1930. до 1940. године и износио је 2 шумска пожара (Графикон 16).

           

          Графикон 17: Процентуални преглед укупног броја шумских пожара у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по периодима од по двадесет година

          Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

          У периодима од по двадесет година највећи број шумских пожара се догодио у пе- риоду од 1980. до 2000. године (378) а најмањи у периоду од 1920. до 1940. године (6)

          (Графикон 17).

           

          Графикон 18: Процентуалн преглед укупног броја шумских пожара у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по периодима од по педесет година

          Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

          Када се посматра период од по педесет година, примећује се да након 1950. године долази до значајно већег броја шумских пожара. Тако, укупан број од 1900. до 1950. године износи 24 %, а од 1950. до 2013. године 76 % (Графикон 18).

           

          Графикон 19: Процентуални преглед последица шумских пожара по људе

          у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по периодима од по десет година

          Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database

          У процентима, од последица шумских пожара, највише људи је погинуло (29,37%) у периоду од 1910. до 1920. године, а најмање (без последица) у периоду од 1900. до 1910. године. Највише повређених људи (69.51 %) било је у периоду од 2000. до 2013. годи- не и најмање (без последица) у периоду од 1900. до 1960. године. Највише погођених људи (57.93 %) било је у периоду од 1990. до 2000. године, а најмање (без последица) у периоду од 1910. до 1960. године. Без дома, највише људи (36.45 %) је остало у периоду од 1990. до 2000. године, а најмање (без последица) у периоду од 1950. до 1970. године (Графикон 19).

    3. Закључак

Анализирањем броја, трендова, последица и временске и геопросторне дистрибу- ције климатских катастрофа у периоду од 1900. до 2013. године, дошло се до разноврс- них закључака у погледу суша, екстремних температура и шумских пожара.

У погледу геопросторне дистрибуције климатских катастрофа у периоду од 1900. до 2013. године, закључујемо: суше – највише се догодило у Африци, а најмање у Оке- анији; највише погинулих, повређених и погођених људи било је у Азији, а најмање у Океанији; екстремне температуре – највише се догодило у Европи, а најмање у Океа- нији; највише погинулих људи било је у Европи, повређених у Америци, погођених у Азији, без дома је највише остало у Азији, а најмање погинулих у Океанији, повређених у Океанији, погођених у Европи и без дома остало у Европи; шумски пожари – најви- ше се догодило у Америци, а најмање у Африци; највише погинулих људи било је у Америци, повређених у Европи, погођених у Азији, без дома остало у Азији, а најмање погинулих људи је било у Африци, повређених у Америци, погођених у Африци и без дома остало у Европи.

У погледу временске дистрибуције климатских катастрофа закључујемо: суше – у периоду од 1900. до 2013. године се догодило 1277 суша, погинуло је 23422542, погођено 4330395300, и без дома је остало 40000 људи; у периоду од 2000 до 2013. године дого- дило се највише суша, а најмање у периоду од 1950 до 1960. године; екстремне тем- пературе – догодило се 970 екстремних температура, погинуло је 342.600, повређено 3.768.924, погођено 191.024.480, и без дома остало 500.680 људи; највише људи је поги- нуло, повређено, погођено и без дома остало у периоду од 2000. до 2013. године; нај- мање људи је погинуло у периодима од 1900. до 1930. године, повређено у периодима од 1900. до 1970. године, погођено у периодима од 1900. до 1980. године и без дома је најмање људи остало у периодима од 1900. до 1980. године; шумски пожари – догодило се 742 шумских пожара, погинуло је 7.037, повређено 10.732, погођено 11.525.769, и без дома остало 363.282 људи; највише људи је погинуло у периоду од 1910. до 1920. годи- не, повређено у периоду од 2000. до 2013. године, погођено у периоду од 1990. до 2000. године и без дома је највише остало у периоду од 1990. до 2000. године. Најмање људи је погинуло у периоду од 1900. до 1910. године, повређено у периодима од 1900. до 1960. године, погођено у периодима од 1910. до 1960. године, без дома је најмање остало у периодима од 1950. до 1970. године.

Недвосмислено је евидентна чињеница да је број и озбиљност природних катастро- фа у одређеном континуираном порасту. Такав закључак јасно упућује на питање уз- рока таквог стања, као и преиспитивања спремности националних система заштите и спасавања држава широм света за суочавање са природним катастрофама.

Литература

1. Bimal, P; Environmental Hazards and Disasters Contexts, Perspectives and Management, Wiley – Blackwell, Кansas, 2011.
2. Centre for Research on the Epidemiology of Disasters (2003), “EM-DAT: the OFDA/CRED International Disaster Database”, приступљено 05.06.2013. године у 15,00 часова.
3. Цветковић, В; Интерветно-спасилачке службе у ванредним ситуацијама, Задужбина Андрејевић, Београд, 2013.
4. Cvetković, V; Mijalković, S; Spatial and Temporal distribution of geophysical disasters, Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić’’ 63/3, 345-360, Belgrade, 2013.
5. Cvetković, V; Spatial and temporal distribution of floods like natural emergency situations, in: International Scientific Conference Archibald Reiss Days (стр. 371-389), The Academy of Criminalistic and Police Studies, Belgrade, 2014.
6. Davis, L; Natural Disasters, Facts on file, New York, 2008.
7. Mijalković, S; Cvetković, V; Vulnerability of Critical Infrastructure by Natural Disasters, Na- tional Critical Infrastructure Protection, Regional Perspective, Belgrade, 2013.
8. Милојковић, Б; Савремени геотопографски материјали за потребе полиције — карактеристике и начин коришћења, Безбедност, 4/2007, Београд.
9. Млађан, Д; Цветковић, В; Величковић, М; Систем управЉања у ванредним ситуацијама у Сједињеним Америчким Државама, Војно дело, пролеће/2012, Београд.
10. Цветковић, В; Заштита критичне инфраструктуре од последица природних катастрофа, објављено у: Седма међународна знаствено-стручна конференција Дани кризног управљања, Велика Горица, Хрватска, 2014.
11. Цветковић. В; Милојковић, Б; Стојковић, Д; Анализа геопросторне и временске дистрибуције земљотреса као природних катастрофа, Војно дело, LXVI, лето/2014 (166-185), Београд.

ANALYSIS OF GEOSPATIAL AND TEMPORAL DISTRIBUTION OF CLIMATE DISASTERS

Summary: Climate disasters, which include drought, extreme temperatures and wildfires, every day more and more jeopardize the safety of people and their property. As such, they are beginning to attract more attention of researchers in the field of emergency situations who want to better understand it. Consequently, research has been undertaken in order to determine the geospatial and temporal distribution of climate disasters in the world in geographic space period in 1900. till 2013. Given that it is a mass phenomenon, which consists of multiple units, most preferred scientific method for drawing conclusions about climate disasters is a statistical method. In addition, a statistical study was conducted so as to take the first step, the raw data of all natural disasters (25,552) in mind, Excel file from the international database on disasters (CRED) in Brussels, and then analyzed in program for statistical analysis of data SPSS. Within the geospatial distribution analyzed the total number and consequences of climate disasters by continent. By the same token, within the temporal analysis examined the distribution of the total number and consequences of climatic disasters on an annual, monthly and daily. Statistical analysis of the results clearly indicate that the number of climate disasters on the rise, with their recorded maximum in the period since 2000. till 2013.. Then, based on the results it is concluded that most

of the drought occurred in Africa, extreme temperatures in Europe and the forest fires in America. In contrast, the least drought and extreme temperatures occurred in Oceania, and forest fires in Africa. It can not be said that an international database on natural disasters included absolutely everything that happens in the world, given that it was created thanks to the submitted national reports on natural disasters in the period in 1900. till 2013. So the question that arises is whether the most underdeveloped countries submitted their reports. Bearing in mind the increasing trend in the number and severity of natural disasters in the world’s geographic space, the results are a good argument to launch a serious reform of the system of protection and rescue against natural disasters in countries around the world. Results of research impact on raising awareness among citizens on the severity of the consequences of climatic disasters on people, the environment and their property. In our literature there is no scientific papers on this approach the analysis of climatic disasters. These results are original, bearing in mind the scientific method used to analyze the data obtained from the Center for Research of the Epidemiology of Disaster in Brussels.