Analysis of Geospatial and Temporal Distribution of Climate Disasters

Prof. Dr. Vladimir M. Cvetković – Disaster Risk Management

Cvetković, V. (2014). Analysis of geospatial and temporal distribution of climate disasters. Transition and economic crime II, thematic collection of papers (pp. 163-183). Editor – prof. Dr. Srđan Milašinović. Belgrade: Criminal Police Academy. CIP – 343.53(497.11)(082), 351.86(497.11)(082), 338.24(497.11)(082), ISBN 978-86-7020-305-1, COBISS.SR-ID 212394764.

ANALYSIS OF GEOSPATIAL AND TEMPORAL DISTRIBUTION OF CLIMATE DISASTERS

Vladimir M. Cvetkovic

The Academy of Criminalistics and Police Studies in Belgrade

Abstract: Climate disasters, which include drought, extreme temperatures and wildfires, every day more and more jeopardize the safety of people and their property. As such, they are beginning to attract more attention of researchers in the field of emergency situations who want to better understand it. Consequently, research has been undertaken in order to determine the geospatial and temporal distribution of climate disasters in the world in geographic space period in 1900. till 2013.  Given that it is a mass phenomenon, which consists of multiple units, most preferred scientific method for drawing conclusions about climate disasters is a statistical method. In addition, a statistical study was conducted so as to take the first step, the raw data of all natural disasters (25,552) in mind, Excel” file from the international database on disasters (CRED) in Brussels, and then analyzed in program for statistical analysis of data SPSS. Within the geospatial distribution analyzed the total number and consequences of climate disasters by continent. By the same token, within the temporal analysis examined the distribution of the total number and consequences of climatic disasters on an annual, monthly and daily. Statistical analysis of the results clearly indicates that the number of climate disasters is on the rise, with their recorded maximum in the period since 2000. till 2013. Then, based on the results it is concluded that most of the drought occurred in Africa, extreme temperatures in Europe and forest fires in America. In contrast, the least drought and extreme temperatures occurred in Oceania, and forest fires in Africa. It can not be said that an international database on natural disasters included absolutely everything that happens in the world, given that it was created thanks to the submitted national reports on natural disasters in the period of 1900. till 2013. So the question that arises is whether the most underdeveloped countries submitted their reports. Bearing in mind the increasing trend in the number and severity of natural disasters in the world’s geographic space, the results are a good argument for launching a serious reform of the system of protection and rescue against natural disasters in countries around the world. Results of research impact on raising awareness among citizens on the severity of the consequences of climatic disasters on people, the environment and their property. In our literature there is no scientific papers on this approach the analysis of climatic disasters. These results are original, bearing in mind the scientific method used to analyze the data obtained from the Center for Research disaster in Brussels.

Keywords – security, emergency situations, natural disaster, statistical analysis, climate disasters.

АНАЛИЗА ГЕОПРОСТОРНЕ И ВРЕМЕНСКЕ ДИСТРИБУЦИЈЕ КЛИМАТСКИХ КАТАСТРОФА[1]

Владимир М. Цветковић[2]

Криминалистичко-полицијска академија, Београд

 

Сажетак: Климатске катастрофе у које спадају суше, екстремне температуре и шумски пожари, сваким даном све више угрожавају безбедност  људи и њихове имовине. Као такве, почињу све више привлачити пажњу истраживача из области ванредних ситуација који их желе боље спознати. Сходно томе, истраживање је предузето са циљем утврђивања геопросторне и временске дистрибуције климатских катастрофа у светском геопростору у периоду од 1900. до 2013. године. Имајући у виду да се ради о масовној појави која се састоји из мноштва јединица, најпрепоручљивији научни метод за доношење закључака о климатским катастрофама јесте статистичка метода. При томе, само статистичко истраживање је спроведено на тај начин што су у првом кораку преузети необрађени подаци о свим природним катастрофама (25.552) у виду ,,Excel” фајла из међународне базе података о катастрофама (CRED) у Бриселу, а затим су анализирани у програму за статистичку обраду података SPSS. У оквиру геопросторне дистрибуције анализиран је укупан број и последице климатских катастрофа по континентима. По истом принципу, у оквиру временске анализе разматрана је дистрибуција укупног броја и последица климатских катастрофа на годишњем, месечном и дневном нивоу. Статистички резултати анализе недвосмислено указују да је број климатских катастрофа у порасту, са својим забележеним максимумом у периоду од 2000. до 2013. године. Затим, на основу резултата се закључује да се највећи број суша догодио у Африци, екстремних температура у Европи и шумских пожара у Америци. Супротно томе, најмање суша и екстремних температура догодило се у Океанији, а шумских пожара у Африци.Не може се рећи да је међународна база података о природним катастрофама обухватила апсолутно све догађаје у свету, имајући у виду да је настала захваљујући достављеним националним извештајима о природним катастрофама у периоду од 1900. до 2013. године. Дакле, питање које се намеће је да ли је већина неразвијених држава доставила своје извештаје. Имајући у виду тренд пораста броја и озбиљности природних катастрофа у светском геопростору,  резултати истраживања представљају добар аргумент у покретању озбиљних реформи система заштите и спасавања од природних катастрофа у државама широм света. Резултати истраживања утичу на подизање нивоа свести код грађана о озбиљности последица климатских катастрофа по људе, животну средину и њихову имовину. У домаћој литератури не постоје научни радови који на овај начин приступају анализи климатских катастрофа. Добијени резултати су оригинални имајући у виду коришћени научни метод за анализу података добијених из Центра за истраживање катастрофа у Бриселу.

Кључне речи – безбедност, ванредне ситуације, природне катастрофе, статистичка анализа, климатске катастрофе.

Увод

 

Природне катастрофе представљају: ,,догађај, усредсређен (концентрисан) у времену  и простору који наноси озбиљне губитке члановима једног друштва и материјалним вредностима у којем друштво или његов мањи део подноси озбиљне опасности реметићи друштвене структуре, као и поједине њихове основне фунције превенције“.[3] При томе, може се рећи да не постоје договорени оквири који прилично јасно дефинишу прагове (нивое) који када се достигну, се може рећи да је то катастрофа. Међутим, истраживачи природних опасности су учинили доста напора и покушаја да квантификују утицаје катастрофа у терминима број погинулих, повређених или обим материјалне штете.

 

Ипак, расветљавање сложене феноменологије природних катастрофа захтева њихово емпиријско истраживање и научно праћење. Значајан научни извор су међународне базе података о природним катастрофама. Од 1998. године Центар за истраживање епидемиологије катастрофа (CRED – Centre of Research Epidemiology of Disasters) ажурира базу података о катастрофама. У бази података региструју се природне катастрофе, само ако задовољавају следеће услове: да су изазвале смртне последице код 10 људи, да је 100 или више људи претрпело последице по здравље, да је проглашена ванредна ситуација (у појединим земљама ванредно стање), да је упућен позив за помоћ међународним организацијама или државама.[4]

 

Поред наведене базе, подаци о утицају катастрофа се такође прикупљају и од стране осигуравајаћих кућа. На пример база података о природним катастрофама Минхенске осигуравајуће куће (MunichRe –  Munich Reinsurance Company) NatCatSERVICE садржи више од 28.000 уноса о материјалним и људским губицима широм света изазваних катастрофама. Сличну базу података, названу ,,СИГМА“ води Швајцарска осигуравајућа кућа (SwissRe – Swiss Reinsurance Company). Међутим њихови подаци нису јавно доступни. Надаље, азијски центар за смањење ризика од катастрофа (ADRC – Asian Disaster Reduction Center) покренуо је нову базу података о природним катастрофама, названу ,,Glajdnamber“. Специфичност такве базе је у томе што свака катастрофа добија јединствени идентификатор и број тзв. релевантних карактеристика.[5]

 

За разумевање геопросторне и временске расподеле климатских катастрофа важно је знати основне квалитативне и квантитативне показатеље природних катастрофа на глобалном нивоу и у дужем временском периоду. У периоду од 1900. до 2013. године догодиле су се 25.552 природне катастрофе, при чему  је највише било хидролошких (9557), па метеоролошких (7149), геофизичких (3037), климатских (2989) и биолошких (2820) катастрофа (Табела 1).[6]

 

Табела 1. Преглед светских природних катастрофа у периоду од 1900. до 2013. године. Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

 

Врста природне катастрофе Број догађаја Број погинулих Број повређених Број погођених Без дома Укупно погођених Укупна материјална штета ($)  
Метеоролошке 7149 2766859 2641153 1742924832 105054916 1850620901 1872273246
Геофизичке 3037 5331007 5177147 309279694 45930226 360387067 1522543792
Хидролошке 9557 13987140 2655118 6891172180 185223183 7079050481 1200003042
Биолошке 2820 19152311 968153 90325323 0 91293476 460264
Климатске 2989 23772449 3779656 4532945549 903962 4537629167 471765608
Укупно 25552 65009766 15221227 13566647578 337112287 13918981092 5067045952

 

На годишњем нивоу се догађало 90, месечно 7.5 и дневно 0.25 атмосферских ванредних ситуација. Генерално посматрано, атмосферске катастрофе су најзаступљеније (Табела 2).[7]

 

Табела 2. Преглед природних катастрофа у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по годишњој, месечној  и дневној дистрибуцији. Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

Врста природне катастрофе Годишње Месечно Дневно
Атмосферске 90 7.5 0.25
Геофизичке 27 2 0.07
Хидролошке 85 7 0.6
Биолошке 24 2 0.06
Укупно 226 18.5 0.98

Процентуално посматрано, од укупног број природних катастрофа, услед последица климатских катастрофа, 24,83% је погођено, 36.57% је погинуло и 33,41% је повређено (Графикон 1).[8]

Графикон 1. Заступљеност последица природних катастрофа  по људе у периоду од 1900. до 2013. године. Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

 

Последњих деценија није евидентан само тренд повећања броја климатских катастрофа,  него је присутно и повећање њихове деструктивности.[9] Такве врсте догађаја имају велики и трагични утицај по друштво, нарушавају уобичајене начине живота, ометају економске, културне, а понекад и политичке услове живота и успоравају развој заједнице и захтевају предузимање посебних мера од стране интервентно-спасилачких служби у ванредним ситуацијама.[10] При томе, у ванредним ситуацијама изазваним климатским катастрофама, неопходно је применити систем управљања (ICS – incident command system) који представља системску алатку помоћу које се врше руковођење и командовање, контрола и координација интервентно-спасилачких служби.[11]

Сходно томе да, веома је значајно сагледати њихову учесталост догађања из аспекта геопросторне и временске дистрибуције са освртом на потребу адекватног одговора друштва на ту врсту природне катастрофе. Такође, геопросторна анализа се може искористити као један од елемената у геотопографском материјалу који чини основу геотопографског обезбеђења и представља основни извор података о геопростору.[12]

 

  1. Методологија

Истраживање је спроведено на основу материјала центра за истраживање епидемиологија катастрофа (CRED). Реализовано је на тај начин, што су у првом кораку необрађени подаци у виду ,,Еxцел“ фајла са регистрованим 25.552 догађаја преузети из центра (www.емдат.бе).  Након тога, подаци су обрађени програмом за статистичку обраду података ,,IBM SPSS advanced statistics 20.0“, израчунате су фреквенције и проценти разматраних варијабли, израђене су табеле и графикони, који су додатно обрађени у ,,MS Word 2013“.

 

Резултати обраде квантитативних података су приказани текстуално, табеларно и графички у виду картографске визуелизације методом тематског картирања – запреминског картограма. Значења појединих термина који су коришћени у раду су: број погинулих – број људи којима је потврђена смрт и број несталих, очигледно мртвих људи; број повређених – број људи који пате од психичких повреда, траума или захтевају тренутну медицинску помоћ; број погођених – број људи који захтева моменталну помоћ током и после катастрофе, укључује размештене или евакуисане људе; без дома – број људи којима је потребан хитан смештај јер су остали без свога дома; укупно погођени – збирни преглед повређених, бескућника и погођених; укупна материјална штета – глобална слика економског утицаја климатских катастрофа, дата у америчким доларима.

 

  1. Анализа геопросторне дистрибуције климатских катастрофа

 

  • Анализа геопросторне дистрибуције суша као климатских катастрофа

 

На основу прикупљених и обрађених података о геопросторном размештају из наведене базе може се рећи да се највише суша у периоду од 1900. до 2013. године догодило у Африци 583, а најмање у Океанији 42. Имајући у виду све континенте, по броју суша на првом месту је Африка, па  Азија, Америка,  Европа и на крају Океанија (Табела 3).

 

Табела 3. Преглед укупног броја и последица суша по људе у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по континенту. Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

 

Континент Број догађаја Број погинулих Број повређених Број погођених Без дома Укупно погођених Укупна материјална штета ($)
Африка 583 1694286 0 728889598 0 728889598 5841186
Aзија 305 19326778 0 3415632058 40000 3415672058 69044730
Америка 263 154 0 138834452 0 138834452 100742278
Европа 84 2400004 0 30977538 0 30977538 50962618
Океанија 42 1320 0 16061654 0 16061654 23006000
Укупно 1277 23422542 0 4330395300 40000 4330435300 249596812

 

Графикон  2. Процентуални преглед укупног броја суша у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по континенту. Извор података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

 

Слика 1. Картографски приказ укупног броја и последица суша у свету за период од 1900. до 2013. године. Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database)

.

Посматрано из аспекта последица које суше причињавају људима и њиховој имовини широм света, на основу графикона је јасно да је највише погинулих (41.26%), погођених (39.44%) и људи без дома (50%) остало у Азији. Док је са друге стране било свега најмање у Океанији (Графикон 2 и Слика 1).

 

Процентуално посматрано, у периоду од 1900. до 2013. године, у Африци је било 22.83%, Азији 11.94%, Америци 10.30%, Европи 3.29% и Океанији 1.64% суша. Дакле, уколико се узме у обзир просечна вредност догађања суша, може се закључити да се у Африци догађају изнад просека, у поређењу са Европом и Океанијом где је тај број испод просека (Графикон 2).

Графикон 3. Процентуални преглед последица суша по људе у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по континентима. Извор података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

Посматрано из аспекта последица које суше причињавају људима и њиховој имовини широм света, на основу графикона је јасно да је највише погинулих (41.26%), погођених (39.44%) и људи без дома (50%) остало у Азији. Док је са друге стране било свега најмање у Океанији (Графикон 3).

 

  • Анализа геопросторне дистрибуције екстремних температура као климатских катастрофа

Посматрано по броју екстремних температура по континентима, највише таквих катастрофа у периоду од 1900. до 2013. године, било је у Европи 439, а најмање у Океанији 12.  Имајући у виду све континенте, по броју екстремних температура на првом месту је Европа, па  Азија, Америка,  Африка и на крају Океанија (Табела 4).

Табела 4. Преглед укупног броја и последица екстремних температура по људе у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по континенту. Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

Континент Број догађаја Број погинулих Број повређених Број погођених Без дома Укупно погођених Укупна материјална штета ($)
Африка 22 454 210 2015000 0 2015210 95618
Америка 206 17894 3649796 6865500 32000 10547296 34529700
Азија 291 43163 68788 170379476 466000 170914264 47654666
Европа 439 280349 44562 2564504 2680 2611746 32374702
Океанија 12 740 5568 9200000 0 9205568 400000
Укупно 970 342600 3768924 191024480 500680 195294084 115054686

 

 

 

Графикон  4. Процентуални преглед укупног броја екстремних температура у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по континентима. Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

 

Слика 2. Тематска карта укупног броја и последица екстремних температура у свету за период од 1900 до 2013. године. Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

 

Посматрано по континентима, највећи број екстремних температура се догодио у Европи (45%), затим следе Азија (30%), Америка (21%), Африка (3%) и на крају Океанија (1%) (Графикон 4 и Слика 1).

 

 

 

Графикон  5. Процентуални преглед последица екстремних температура по људе у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по континентима. Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

 

Од последица екстремних температура, у односу на континенте, највише погинулих (45.26%) било је у Европи и најмање (1.24%) у Океанији. Највише повређених (96.84%) било је у Америци и најмање (0.15%) у Океанији. Највише погођених (89.19%) било је у Азији и најмање (1.34%) у Европи. Без дома, највише људи (93.07%) је остало у Азији и најмање (0.54%) у Европи (Графикон 3).

 

  • Анализа геопросторне дистрибуције шумских пожара као климатских катастрофа

 

Посматрано по броју шумских пожара по континентима, највише таквих катастрофа у периоду од 1900. до 2013. године, било је у Америци 262, а најмање у Африци 54.  Имајући у виду све континенте, по броју шумских пожара на првом месту је Америка, па  Европа, Азија,  Океанија и на крају Африка (Табела 5).

Табела 5. Преглед укупног броја и последица шумских пожара по људе у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по континенту. Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

 

Континент Број догађаја Број погинулих Број повређених Број погођених Без дома Укупно погођених Укупна материјална штета ($)
Африка 54 548 1516 18570 47658 67744 880000
Америка 262 3105 1372 2409871 83386 2494629 51435800
Азија 164 1512 1716 6373404 176570 6551690 23807000
Европа 196 1150 3978 2569916 17306 2591200 25637622
Океанија 66 992 2150 154008 38362 194520 5353688
Укупно 742 7307 10732 11525769 363282 11899783 107114110

 

 

 

 

 

Графикон  6. Процентуални преглед укупног броја шумских пожара у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по континентима. Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

 

Слика 3. Тематска карта укупног броја и последица шумских пожара у свету за период од 1900 до 2013. године. Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

 

Посматрано по континентима, највећи број шумских пожара се догодио у Америци (35 %), затим следе, Европа (27 %), Азија (22 %), Океанија (9 %) и на крају Африка (7 %) (Графикон 6 и Слика 3).

 

Графикон  7. Процентуални преглед последица шумских пожара по људе у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по континентима. Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

 

Од последица шумских пожара, у односу на континенте, највише погинулих било је у Америци (42,49 %), затим у Азији (20,69 %), у Европи (15,74 %), Океанији (13.58 %) а најмање у Африци (7.50 %). Највише повређених било је у Европи (37.07 %), Океанији (20.03 %), Азији (15.99 %), Африци (14.13%), а најмање у Америци (12.78%). Највише погођених било је у Азији (55.30 %), Европи (22.30 %), Америци (20.91 %), Океанији (1.34 %), а најмање у Африци (0.16 %). Највише људи без дома је остало у Азији (48.60 %), Америци (22.95%), Африци (13.12 %), Океанији (10.56%), а најмање у Европи (4.76%). Укупна материјална штета проузрокована последицама била је у Америци (48.02 %), Европи (23.93 %), Азији (22.23 %), Океанији (5.00 %) и Африци (0.82 %) (Графикон 7).

 

  1. Анализа временске дистрибуције климатских катастрофа

 

  • Анализа временске дистрибуције суша као климатских катастрофа

 

У периоду од 1900. до 2013. године се догодило 1277 суша погинуло је 23422542,  погођено 4330395300, и без дома је остало 40000 људи. Посматрано на годишњем нивоу, може се рећи да се годишње догађало 11, месечно 0.94, дневно 0.03 суша (Табела 6).

 

Табела 6. Преглед укупног броја и последица суша по људе и  имовину у периоду од 1900. до 2013. године, са освртом на годишњу, месечну и дневну дистрибуцију. Извор података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

 

Врста Број догађаја Број погинулих Број повређених Број погођених Без дома Укупно погођених Укупна материјална штета ($)
1900-2013 1277 23422542 0 4330395300 40000 4330435300 249596812
Годишње 11 207279 0 38322082 354 38322436 2208821
Месечно 0.94 17.273 0 3193506 294 3193536 184068
Дневно 0.03 575 0 106450 0.98 106451 6135

Графикон 8. Процентуални преглед укупног броја суша у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по деценијама. Извор података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

Све до 1960. године суше су се догађале у оквирима одређеног просека од 5%. Након тог периода се примећује значајан пораст броја суша, а врхунац је период од 2000. до 2013. године када се догодило 32.16% од укупног броја суша за посматрани период. Најмањи број суша се догодио у периоду од 1950. до 1960. године, а износи 0,16 % (Графикон 8).

 

Графикон  9. Процентуални преглед укупног броја суша у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по периодима од по двадесет година. Извор података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

У периодима од по двадесет година највећи број суша се догодио у периоду од 2000 до 2013. године (32.16 %), а најмањи у периоду од 1940. до 1960. године (0,80%) (Графикон 9).

 

Графикон 10. Процентуални преглед укупног броја суша у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан у два периода: од 1900. до 1950. и 1950. до 2013. године. Извор података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

На основу горе приказаног графикона, се може јасно приметити да се највећи број суша догодио у периоду од 1950. до 2013. године и то 94,73%, за разлику од периода од 1900. до 1950. године (5.27%) (Графикон 10).

Графикон  11. Процентуални преглед последица суша по људе и имовину у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по деценијама. Извор података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

 

Процентуално посматрано, највише погинулих је било од 1920. до 1930. године (35.87%), а најмање, (0%) у периоду од 1950. до 1960. године. По броју погођених људи услед последица суша, највише је било у периоду од 2000. до 2013. године (36.05%), а најмање без последица у периоду од 1940. до 1960. године. У периоду од 1960. до 1970. године, остало је највише људи без дома 40000 (100%) (Графикон 11).

  • Анализа временске дистрибуције екстремних температура као климатских катастрофа

 

У периоду од 1900. до 2013. године, догодило се 970 екстремних температура, погинуло је 342.600, повређено 3.768.924, погођено 191.024.480, и без дома остало 500.680 људи. Дакле, на годишњем нивоу догађало се 8.6, месечно 0.7, дневно 0.02 екстремних температура (Табела 7).

 

Табела 7. Преглед укупног броја и последица екстремних температура у периоду од 1900. до 2013. године, са освртом на годишњу, месечну и дневну дистрибуцију. Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

Врста Број догађаја Број погинулих Број повређених Број погођених Без дома Укупно оштећених Укупна материјална штета ($)
1900-2013. 970 342600 3768924 191024480 500680 195294084 115054686
Годишње 8.6 3031.9 33353.3 1690482.1 4430.8 1728266.2 1018183.1
Месечно 0.7 252.7 2779.4 140873.5 369.2 144022.2 84848.6
Дневно 0.02 8.4 92.6 4695.8 12.3 4800.7 2828.3

 

Графикон  12. Процентуални преглед укупног броја екстремних температура у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по периодима од по десет година. Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

 

Све до 1980. године, екстремне температуре су се догађали у просечном броју који је износио 6%. Након тог периода, примећује се значајан пораст броја екстремних температура, а врхунац је период од 2000. до 2013. године када се догодило 59.79% од укупног броја екстремних температура за посматрани период. Најмањи број екстремних температура се догодио у периодима од 1900. до 1930. године, јер у тим периодима није било забележених догађаја (Графикон 12).

 

 

Графикон  13. Процентуални преглед укупног броја екстремних температура у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по периодима од по двадесет година. Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

 

Посматрано по периодима од по двадесет година, највише екстремних температура (59.79%) догодило се у периоду од 2000. до 2013. године, а најмање (без забележених догађаја) у периоду од 1900. до 1920. године (Графикон 13).

 

 

Графикон  14. Процентуални преглед укупног броја екстремних температура у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по периодима од по педесет година. Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

 

Када се посматра период од по педесет година, примећује се да након 1950. године долази до значајно већег броја екстремних температура. Сходно томе, у периоду од 1950. до 2013. године догодило се 99.59% екстремних температура од укупног њиховог броја. За разлику тог периода, у периоду од 1900. до 1950. године, догодило се 0.41% екстремних температура (Графикон 14).

 

Графикон 15. Процентуални преглед последица екстремних температура по људе у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по периодима од по десет година. Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

 

У процентима, од последица екстремних температура, највише погинулих људи (59.79%) било је у периоду од 2000. до 2013. године, а најмање (без последица) у периодима од 1900. до 1930. године и од 1940. до 1950. године. Највише повређених људи (99.77%) било је у периоду од 2000. до 2013. године, а најмање (без последица) у периодима од 1900. до 1970. године. Највише погођених људи (92.48%) било је у периоду од 2000. до 2013. године, а најмање (без последица) у периодима од 1900. до 1980 године. Без дома, највише људи (93.07%) је остало у периоду од 2000. до 2013. године, а најмање (без последица) у периодима од 1900. до 1980. године (Графикон 15).

 

 

  • Анализа временске дистрибуције шумских пожара као климатских катастрофа

 

У периоду од 1900. до 2013. године, догодило се 742 шумских пожара, погинуло је 7.037, повређено 10.732, погођено 11.525.769, и без дома остало 363.282 људи. Дакле, на годишњем нивоу догађало се 6.5, месечно 0.5, дневно 0.01 шумских пожара (Табела 8).

 

Табела 8. Преглед укупног броја и последица шумских пожара у периоду од 1900. до 2013. године, са освртом на годишњу, месечну и дневну дистрибуцију. Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

Врста Број догађаја Број погинулих Број повређених Број погођених Без дома Укупно оштећених Укупна материјална штета ($)
1900-2013. 742 7307 10732 11525769 363282 11899783 107114110
Годишње 6,5 64,6 94,9 101998 3214 105307 947912
Месечно 0,5 2,1 3,16 3399 107 8775 31597
Дневно 0.01 0,17 0,26 283 8,91 731 2633

 

 

Графикон  16. Процентуални преглед укупног броја шумских пожара у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по периодима од по десет година. Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

 

Све до 1970. године шумски пожари су се догађали у просечном броју, а након тог периода, примећује се значајан пораст броја шумских пожара. Највише је било у периоду од 2000. до 2013. године када се догодило 268 шумских пожара. Најмањи број шумских пожара се десио у периоду од 1930. до 1940. године и износи је 2 шумска пожара (Графикон 16).

 

 

Графикон  17. Процентуални преглед укупног броја шумских пожара у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по периодима од по двадесет година. Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

 

У периодима од по двадесет година највећи број шумских пожара се догодио у периоду од 1980. до 2000. године (378) а најмањи у периоду од 1920. до 1940. године (6) (Графикон 17).

 

 

 

 

Графикон  18. Процентуални преглед укупног броја шумских пожара у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по периодима од по педесет година. Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

 

Када се посматра период од по педесет година, примећује се да након 1950. године долази до значајно већег броја шумских пожара. Тако, укупан број од 1900. до 1950. године износи 24 %, а од 1950. до 2013. године 76 % (Графикон 18).

 

 

Графикон 19. Процентуални преглед последица шумских пожара по људе у периоду од 1900. до 2013. године, разврстан по периодима од по десет година. Извор: калкулација аутора на основу података: EM-DAT: The OFDA/CRED International Disaster Database.

 

У процентима, од последица шумских пожара, највише људи је погинуло (29,37%) у периоду од 1910. до 1920. године, а најмање (без последица) у периоду од 1900. до 1910. године. Највише повређених људи (69.51 %) било је у периоду од 2000. до 2013. године и најмање (без последица) у периодима од 1900. до 1960. године. Највише погођених људи (57.93 %) било је у периоду од 1990. до 2000. године и најмање (без последица) у периоду од 1910. до 1960. године. Без дома, највише људи (36.45 %) је остало у периоду од 1990. до 2000. године и најмање (без последица) у периодима од 1950. до 1970. године (Графикон 19).

 

Закључак

Анализирањем броја, трендова, последица и временске и геопросторне дистрибуције климатских катастрофа у периоду од 1900. до 2013. године, дошло се до разноврсних закључака у погледу суша, екстремних температура и шумских пожара.

 

У погледу геопросторне дистрибуције климатских катастрофа у периоду од 1900. до 2013. године закључујемо: суше – највише се догодило у Африци, а најмање у Океанији; највише погинулих, повређених и погођених људи било је у Азији, а најмање у Океанији; екстремне температуре – највише се догодило у Европи, а најмање у Океанији; највише погинулих људи било је у Европи, повређених у Америци, погођених у Азији, без дома је највише остало у Азији, а најмање погинулих у Океанији, повређених у Океанији, погођених у Европи и без дома остало у Европи; шумски пожари – највише се догодило у Америци, а најмање у Африци; највише погинулих људи било је у Америци, повређених у Европи, погођених у Азији, без дома остало у Азији, а најмање погинулих људи је било у Африци, повређених у Америци, погођених у Африци и без дома остало у Европи.

 

У погледу временске дистрибуције климатских катастрофа закључујемо: суше –  у периоду од 1900. до 2013. године се догодило 1277 суша погинуло је 23422542,  погођено 4330395300, и без дома је остало 40000 људи; у периоду од 2000 до 2013. године догодило се највише суша, а најмање у периоду од 1950 до 1960. године; екстремне температуре – догодило се 970 екстремних температура, погинуло је 342.600, повређено 3.768.924, погођено 191.024.480, и без дома остало 500.680 људи; највише људи је погинуло, повређено, погођено и без дома остало у периоду од 2000. до 2013. године; најмање људи је погинуло у периодима од 1900. до 1930. године, повређено у периодима од 1900. до 1970. године, погођено у периодима од 1900. до 1980. године и без дома је најмање људи остало у периодима од 1900. до 1980. године; шумски пожари – догодило се 742 шумских пожара, погинуло је 7.037, повређено 10.732, погођено 11.525.769, и без дома остало 363.282 људи; највише људи је погинуло у периоду од 1910. до 1920. године, повређено у периоду од 2000. до 2013. године, погођено у периоду од 1990. до 2000. године и без дома је највише остало у периоду од 1990. до 2000. године. Најмање људи је погинуло у периоду од 1900. до 1910. године, повређено у периодима од 1900. до 1960. године, погођено у периодима од 1910. до 1960. године, без дома је најмање остало у периодима од 1950. до 1970. године.

 

Недвосмислено је евидентна чињеница да је број и озбиљност природних катастрофа у одређеном континуираном порасту. Такав закључак јасно упућује на питање узрока таквог стања као и преиспитивања спремности националних система заштите и спасавања држава широм света за суочавање са природним катастрофама.

 

 

Литература

 

  1. Bimal, P; Environmental Hazards and Disasters Contexts, Perspectives and Management, Wiley – Blackwell, Кansas, 2011.
  2. Centre for Research on the Epidemiology of Disasters (2003), “EM-DAT: the OFDA/CRED International Disaster Database”, pristupljeno 05.06.2013. godine u 15,00 časova.
  3. Цветковић, В; Интерветно-спасилачке службе у ванредним ситуацијама, Задужбина Андрејевић, Београд, 2013.
  4. Cvetković, V; Mijalković, S; Spatial and Temporal distribution of geophysical disasters, Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić’’ 63/3, 345-360, Belgrade, 2013.
  5. Cvetković, V; Spatial and temporal distribution of floods like natural emergency situations, in: International scientific conference Archibald Reiss days (pp. 371-389), The academy of criminalistic and police studies, Belgrade, 2014.
  6. Davis, L; Natural Disasters, Facts on file, New York, 2008.
  7. Mijalković, S; Cvetković, V; Vulnerability of Critical Infrastructure by Natural Disasters, National Critical Infrastructure Protection, Regional Perspective, Belgrade, 2013.
  8. Милојковић, Б; Савремени геотопографски материјали за потребе полиције —карактеристике и начин коришћења, Безбедност, 4/2007, Београд.
  9. Млађан, Д; Цветковић, В; Величковић, М; Систем управљања у ванредним ситуацијама у Сједињеним Америчким државама, Војно дело, пролеће/2012, Београд.
  10. Цветковић, В; Заштита критичне инфраструктуре од последица природних катастрофа, објављено у: Седма међународна знаствено-стручна конференција ,,Дани кризног управљања“, Велика Горица, Хрватска, 2014.
  11. Цветковић. В; Милојковић, Б; Стојковић, Д; Анализа геопросторне и временске дистрибуције земљотреса као природних катастрофа, Војно дело, LXVI, лето/2014 (166-185), Београд.

 

 

[1] Рад представља резултат реализације научно-истраживачког пројекта под називом ,,Национална безбедност Републике Србије и безбедносне интеграције”. Пројекат се реализује на основу одлуке Наставно-научног већа Академије 18 бр. 662/1 од 29.11.2011, а одобрен је од стране Министарства унутрашњих послова Републике Србије актом  01 бр. 2080/2011-2 од 28.02.2011. године.

[2] Асистент на предмету ,,Безбедност у ванредним ситуацијама“ у Криминалистичко-полицијској академији, vladimir.cvetkovic@kpa.edu.rs.

[3] L. Davis, Natural Disasters,  New York, 2008, pp. 54.

[4] Centre for Research on the Epidemiology of Disasters (2003), “EM-DAT: the OFDA/CRED International Disaster Database”, pristupljeno 05.06.2013. godine u 15,00 časova.

[5] На локалном нивоу подаци о катастрофама се прикупљају од стране иницијативних невладиних организација, које се називају ,,LaRed“. Иницијално су настале у Латинској Америци али су касније рашириле и на друге регионе. Развиле су алат ,,DesInventar“ (2010), који дозвољава локалним властима, заједницама и невладиним организацијама да прикупљају податаке на локалном нивоу. Недавно је база података постала доступна на интернету. P. Bimal, Environmental Hazards and Disasters Contexts, Perspectives and Management, Кansas, 2011, pp. 101.

[6] V. Cvetković; S. Mijalković, Spatial and Temporal Distribution of Geophysical Disasters, Journal of the Geographical Institute ,,Jovan Cvijić’’ 63/3, Belgrade, 2013, pp. 346; В. Цветковић; Б. Милојковић; Д. Стојковић, Анализа геопросторне и временске дистрибуције земљотреса као природних катастрофа, Војно дело, LXVI, лето/2014, 167.

[7] В. Цветковић; Заштита критичне инфраструктуре од последица природних катастрофа, објављено у: Седма међународна знаствено-стручна конференција ,,Дани кризног управљања“,  Велика Горица, Хрватска, 2014, стр. 1284.

[8] V. Cvetković, Spatial and temporal distribution of floods like natural emergency situations, in: International scientific conference Archibald Reiss days (pp. 371-389), The academy of criminalistic and police studies, Belgrade, 2014, pp. 373.

[9] S. Mijalković; V. Cvetković, Vulnerability of Critical Infrastructure by Natural Disasters, National Critical Infrastructure Protection, Regional Perspective, Belgrade, 2013, pp.  91.

[10] В. Цветковић, Интерветно-спасилачке службе у ванредним ситуацијама, Београд, 2013, стр. 9.

[11] Д. Млађан; В. Цветковић; М. Величковић,  Систем управљања у ванредним ситуацијама у Сједињеним Америчким државама, Војно дело, пролеће/2012, Београд, стр. 91.

[12] Б. Милојковић, Савремени геотопографски материјали за потребе полиције —карактеристике и начин коришћења, Безбедност, 4/2007, Београд, стр.108.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *