Cvetković, V. (2017). Informed citizens about firefighters’ jurisdiction in emergency situations. VIII Scientific and professional conference with international participation, Police and judiciary guarantees of freedom and security in a legal state, At Hotel “Omorika” on Tara Mountain, Serbia.
Informed Citizens About Firefighters’ Jurisdiction in Emergency Situations: Demographic, Socio-Economic, and Psychological Factors
Vladimir M. Cvetković, Ph.D.
Academy of Criminalistic and Police Studies in Belgrade, Cara Dušana 196, vladimirkpa@gmail.com
Abstract: This paper presents the results of quantitative research of informed Serbian citizens about firefighters jurisdiction in emergency situations. Thus, the subject of research is an examination of the impact of certain demographic, socio-economic and psychological factors on citizens informed about firefighters jurisdiction in emergency situations. The survey was conducted in 2015 and in the process of a survey realized in the area of 19 communities surveyed 2,500 citizens. On that occasion, it was applied test strategy in households with the use of a multi-stage random sample. The results of the conducted descriptive and inferential statistical analysis showed that the mean of informed respondents informed about firefighter responsibilities in emergency situations is 2.78, or 22% of the respondents is in the absolute extent uninformed, 15.8%, to some extent uninformed, 32.5% neither informed nor uninformed, 14.8%, to some extent informed and 11.8% in absolute extent informed about the responsibilities of fire and rescue units in emergencies. In addition, the results of inferential statistical analysis showed that there is a statistically significant correlation between informed with gender, volunteering, sport, parenting, employment, age, level of education, marital status and the religiosity level, while there is no significant correlation with previous experience in emergency situations. The research results can be used to improve informed about the firefighters jurisdiction in emergency situations.
Key words: security, emergency situation, firefighters, informed, citizens.
ИНФОРМИСАНОСТ ГРАЂАНА О НАДЛЕЖНОСТИМА ВАТРОГАСНО-СПАСИЛАЧКИХ ЈЕДИНИЦА У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА: ДЕМОГРАФСКИ, СОЦИО-ЕКОНОМСКИХ И ПСИХОЛОШКИ УТИЦАЈИ
Др Владимир М. Цветковић
Криминалистичко-полицијска академија, Београд, Цара Душана 196, vladimirkpa@gmail.com
Апстракт: У раду су изнети резултати квантитативног истраживања информисаности грађана Србије о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама. Дакле, предмет истраживања представља испитивање утицаја одређених демографских, социо-економских и психолошких фактора на информисаност грађана о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама. Истраживање је спроведено 2015. године и у самом процесу анкетног испитивања реализованог на подручју 19 локалних заједница анкетирано је 2.500 грађана. Том приликом примењена је стратегија испитивања у домаћинствима уз примену вишеетапног случајног узорка. Резултати спроведених дескриптивних и инференцијалних статистичких анализа показују да је средња вредност обавештености испитаника о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама 2,78, односно 22% испитаника је у апсолутној мери необавештено, 15,8% у извесној мери необавештено, 32,5% нити обавештено нити необавештено, 14,8% у извесној мери обавештено и 11,8% у апсолутној мери обавештено о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама. Поред тога, резултати инференцијалних статистичких анализа показују да постоји статистички значајна повезаност обавештености испитаника са полом, волонтерством, бављењем спортом, родитељством, запосленошћу, годинама старости, нивом образовања, брачним статусом и нивом религиозности док није утврђена значајна повезаност са претходним искуством у ванредним ситуацијама. Резултати истраживања могу бити искоришћени за унапређење свести грађана о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама.
Кључне речи: безбедност, ванредне ситуације, ватрогасно-спасилачке јединице, информисаност, грађани.
УВОД
За потребе заштите од пожара и спасавање људи и њихове имовине организоване су ватрогасно-спасилачке јединице које могу бити професионалне (ватрогасно-спасилачке јеидинице Министарства) и добровољне (основане од стране јединица локалних самоуправа, правних лица и удружења). Млађан истиче да ватрогасно-спасилачке јединице и даље задржавају средишње место у заштити и спасавању становништва у ванредним ситуацијама. При томе, он истиче да организација, опремљеност и оспособљеност таквих јединица омогућавају, осим заштите од пожара, извршавање и других хитних интервенција и спасавања.[1] У Републици Србији, заштита од пожара остварује се: организовањем и припремањем субјеката заштите од пожара за спровођење заштите од пожара; обезбеђивањем услова за спровођење заштите од пожара; предузимањем мера и радњи за заштиту и спасавање људи, материјалних добара и животне средине приликом избијања пожара; надзором над применом мера заштите од пожара.[2]
У страгегији заштите од пожара за период од 2012. до 2017. године одређено је да субјекти усмеравају и обезбеђују јачање свести о значају заштите од пожара кроз систем образовања и васпитања, научно-истраживачког и технолошког развоја, усавршавања у процесу рада, јавног информисања.[3] Такође, истиче се да ће се радити на јачању свести о значају противпожарне заштите субјеката заштите од пожара, односно прихватању заштите од пожара не као обавезе, већ као начина за побољшање нивоа опште безбедности, пре свега кроз систем образовања и васпитања, научно-истраживачког и технолошког развоја, усавршавања у процесу рада и јавног информисања. Посебно се напомиње да ће се стварати и унапређивати механизми за обавештавање јавности о стању заштите од пожара, али и да ће се разрађивати начини размене информација и усклађивати активности од значаја за противпожарну заштиту. У члану 6 Закона о заштити од пожара истиче се да су у циљу стицања знања, вештина и навика неопходних за унапређивање и учвршћивање позитивних ставова и понашања значајних за заштиту од пожара деце и ученика, надлежне школске и предшколске установе дужне да у оквиру школских и предшколских програма утврде и спроведу програм едукације о заштити од пожара.[4] Такође, у члану 71 прописано је да грађанин који примети непосредну опасност од избијања пожара или примети пожар дужан је да уклони опасност, односно да угаси пожар ако то може учинити без опасности за себе или другог. Ако грађанин не може сам да угаси пожар, дужан је да о томе без одлагања обавести најближу ватрогасну јединицу, односно полицијску станицу. У току 2008. године са фокусом на предшколске установе и установе образовања и васпитања на територији Србији спроведена акција едукације деце из области заштите од пожара. Тада је обухваћено укупно 228 предшколских установа и 341 установа образовања и васпитања. Поред тога, уз подршку Америчке агенције за међународни развој (USAID) Министарство унутрашњих послова 2010. године спровело је образовну кампању посвећену безбедности деце у случају пожара.
У периоду од 2011. до 2013. године, према подацима Сектора за ванредне ситуације на подручју Србије догодило се 79.886 пожара у којима је погинуло или повређено 1280 људи. У току 2012. године штета од пожара на подручју Србије је била око 50 милиона евра.[5] Озбиљан проблем по безбедност људи и њихове имовине представљају и шумски пожари. У периоду од 1900. до 2013. године, догодило 742 шумских пожара, погинуло је 7.037, повређено 10.732, погођено 11.525.769, и без дома остало 363.282 људи.[6]
Све већа техничко-технолошка развијеност друштва утиче на повећање ризика од настанка разноврсних пожара. Управо стога, информисаност и свест грађана о пожарима и мерама које се превентивно предузимају могу бити кључни у њиховом спречавању, док знање, припремљеност и мере који грађани предузимају након настанка пожара може бити кључно у ублажавању последица таквих догађаја.[7] Образовање јавности о свим природним и технолошким ризицима представља једну од значајаних функција ватрогасно-спасилачких јединица.[8] Све више се почиње истицати да образовање јавности о заштити од пожара и надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица постаје важно средство у генералној превенцији односно смањењу броја пожара и жртава.[9] Meк Данијел (МcDaniel) и сарадници[10] утврдили су да грађани знају како да се понашају за време пожара, упознати су са последицама и утицајем ветра и влажности ваздуха на пожаре. При томе, аутори посебно истичу да су испитаници показали разумевање комплексне интерације између пожара и климатских промена. Тејлор (Таylor) и Данијел (Daniel)[11] упоређивали су знање и ставове испитаника о пожарима пре и након читања одређених брошура о пожарима. Том приликом, утврдили су да су се ниво знања, као и ставови у великој мери променили након приказавања одређених сцена пожара. Резултати истраживања спремности грађана за реаговање спроведено у САД-а, указују да је 30% испитаника упознато са системима упозорења и обавештавања о природним катастрофама, 31% познаје начин на који може добити значајне информације током природне катастрофе, 47% зна како да се евакуише, 48% упознато је са локалним ризицима од природних катастрофа, 54% испитаника зна где се налазе најближа склоништа, и 58% познаје евакуационе руте.[12] Како аутори код нас истичу, породица драматично губи утицај, док се школа још увек надмеће са медијима да буде најзначајнији чинилац еколошког образовања.[13] Курита и сарадници[14] су у истраживању утврдили да су аудио-визуелни начини дисеминације знања најефикасније средство. Посебно су нагласили и чињеницу да су ученици већи проценат знања[15] стекли и уз помоћ медија. Бекер и сарадници[16] указују да традиционални образовни приступ о катастрофама заступљен у школама има мали утицај на ниво свести ученика о катастрофама.
МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА
У циљу испитивања информисаности грађана о ванредним ситуацијама одабране су локалне заједнице угрожене поплавом. Сходно условима под којима се резултати научног истраживања могу генерализовати на целокупну популацију грађана Србије, истраживање је спроведено на територији већег броја локалних заједница различитих по својим демографско-социјалним карактеристикама. Обухваћене су градске и сеоске локалне заједнице у различитим деловима Србије: Обреновац, Шабац, Крушевац, Крагујевац, Сремска Митровица, Прибој, Баточина, Свилајнац, Лапово, Параћин, Смедеревска Паланка, Јаша Томић, Лозница, Бајина Башта, Смедерево, Нови Сад, Краљево, Рековац и Ужице. Испитивану популацију чине сви пунолетни становници локалних заједница у којима се догађала или постоји ризик да се догоди поплава. Величина узорка је усклађивана с географском и демографском величином саме заједнице. Имајући у виду све локалне заједнице у Републици Србији угрожене поплавом, методом случајног узорка одабрано је 19 од укупно 150 општина и 23 града и града Београда. У самом анкетном испитивању, у којем је анкетирано 2.500 грађана била је примењена стратегија испитивања у домаћинствима уз примену вишеетапног случајног узорка. У првом кораку, који се односио на примарне јединице узорака били су одређени делови заједнице у којима ће се обавити истраживање. Тај процес, пратило је креирање мапе и одређивање процентуалног учешћа сваког таквог сегмента у укупном узорку. У другом кораку који се односи на истраживачка језгра, одређене су улице или делови улица на нивоу примарних јединица узорака. Свако истраживачко језгро било је одређено као путања с прецизираном почетном и крајњом тачком кретања. У следећем кораку, одређена су домаћинства у којима је спроведено анкетирање. Број домаћинстава је усклађиван с бројношћу заједнице. Коначни корак односио се на процедуру избора испитаника унутар претходно дефинисаног домаћинства. Селекција испитаника је спроведена процедуром следећег рођендана за пунолетне чланове домаћинства. Сâм процес анкетирања за сваку локалну заједницу обављао се три дана у току недеље (укључујући и викенде) у различита доба дана. Истраживање је део обимнијег истраживања спроведеног о спремности грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији.[17]
Графикон 1. Дистрибуција анкетираних грађана по локалним заједницама
РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА
Испитаницима је постављено питање да на скали од 1 (у апсолутној мери необавештен) до 5 (у апсолутној мери обавештен) оцене ниво своје обавештености о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама. Анализом добијених резултата утврђено је да је средња вредност обавештености испитаника о надлежностима ватрогасно-спасилачкиј јединица у ванредним ситуацијама 2,78, односно 22% је у апсолутној мери необавештено, 15,8% у извесној мери необавештено, 32,5% нити обавештено нити необавештено, 14,8% у извесној мери обавештено и 11,8% у апсолутној мери обавештено о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама (табела 1).
Табела 1. Дистрибуција обавештености грађана о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама
| N | Проценти | Валидни проценти | Кумулативни проценти | |
| 1 – Aпсолутно необавештен | 549 | 22,0 | 22,7 | 22,7 |
| 2 – У извесној мери необавештен | 394 | 15,8 | 16,3 | 39,0 |
| 3 – Нити обавештен нити необавештен | 813 | 32,5 | 33,6 | 72,5 |
| 4 – У извесној мери обавештен | 369 | 14,8 | 15,2 | 87,8 |
| 5 – Апсолутно обавештен | 296 | 11,8 | 12,2 | 100,0 |
| Укупно | 2421 | 96,8 | 100,0 |
За испитивање повезаности обавештености о ванредним ситуацијама и пола, изабран је т – тест независних узорака. Њиме је испитана статистички значајна разлика између средњих вредности обавештености код испитаника мушког и женског пола. Пре приступања спровеђења теста, биле су испитане опште и посебне претпоставке за његово спровођење. Том приликом утврђена је статистички значајна разлика између мушкараца (М = 2,95, SD = 1,31) и жена (М = 2,61, SD = 1,24) t (2409) = 6,42 p = 0,000). Мушкарци су забележили виши ниво обавештености о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у односу на жене (табела 2). Затим, испитивањем (т тестом независних узорака) повезаности обавештености испитаника и претходног искуства није утврђена статистички значајана разлика између испитаника који имају (М = 2,83, SD = 1,37) и испитаника који немају претходног искуства (М = 2,77, SD = 1,23) t (2198) = 0,864 p = 0,388) (табела 2). Испитаници са и без претходног искуства су приближно слично оценили ниво своје обавештености о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама. Након тога, испитана је и разлика у нивоу обавештености између испитаника који су учествовали као волентери у отклањању последица ванредних ситуација и оних који то нису учинили. Резултати т теста показују да постоји статистички значајана разлика између волонтера (М = 3,15, SD = 1,32) и неволонтера (М = 2,68, SD = 1,26) t (2329) = 7,40 p = 0,000) (табела 2). Испитаници који су радили као волонтери забележили су виши ниво обавештености у односу на испитанике који нису радили као волонтери.
У раду је испитан (т-тест) и утицај бављења спортом на информисаност грађана о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица. Утврђено је да постоји статистички значајна разлика између спортиста (М = 2,96, SD = 1,31) и оних који то нису (М = 2,72, SD = 1,27) t (2306) = 4,05 p = 0,000 (табела 2). Испитаници који преферирају спорт у већој мери су информисани о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у односу на оне који то не преферирају. Даље анализе показују да постоји и статистички значајна разлика у оцени обавештености грађана између испитаника који су родитељи (М = 2,82, SD = 1,35) и оних који то нису (М = 2,72, SD = 1,18) t (2419) = 1,98 p = 0,047) (табела 2). И на крају, уз помоћ т теса независности испитана је разлика у обавештености о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица између запослених и незапослених испитаника. Том приликом, утврђена је статистички значајна разлика у обавештености између запослених (М = 2,86, SD = 1,31) и незапослених испитаника (М = 2,63, SD = 1,25) t (2349) = 4,26 p = 0,000). Већ се на први поглед примећује да су запослени испитаници обавештенији од незапослених испитаника (табела 2).
Табела 2. Резултати т – теста поређења средње вредности обавештености у односу на независне променљиве
| Ливинов тест једнакости варијансе | Т-тест независних узорака | ||||||||
| F – вредност | Sig. – ниво значајности | T – вредност | df – број степени слободе | Sig. (2-tailed) – ниво значајности | Средња вредност разлике | Стандардна грешка – разлика | 95% Интервал поверења разлике | ||
| Доња | Горња | ||||||||
| Пол | ,023 | ,878 | 6,423 | 2409,61 | ,000 | ,334 | ,052 | ,232 | ,436 |
| Претходно искуство | 13,1 | ,000 | ,864 | 2198 | ,388 | ,054 | ,063 | -,069 | ,178 |
| Волонтерство | ,477 | ,490 | 7,404 | 2329 | ,000 | ,462 | ,062 | ,340 | ,585 |
| Бављење спортом | 2,46 | ,117 | 4,058 | 2306 | ,000 | ,248 | ,061 | ,128 | ,368 |
| Родитељство | 31,2 | ,000 | 1,986 | 2419 | ,047 | ,106 | ,053 | ,001 | ,211 |
| Запосленост | ,001 | ,977 | 4,268 | 2349 | ,000 | ,236 | ,055 | ,127 | ,344 |
Једнофакторском анализом варијансе (One-way ANOVA) истражен је утицај година старости грађана на зависну непрекидну променљиву о обавештености грађана о надлежности ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама. Испитаници су по годинама старости подељени у 7 група (од 18 до 28 година, од 29 до 38 година, од 39 до 48 година, од 49 до 58 година, од 59 до 68 година, од 69 до 78 година и преко 79 година). Помоћу теста хомогености варијанси испитана је једнакост варијанси у резултатима за сваку од 7 група. Према резултатима, постоји статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група (F = 5,47, p = 0,000). Накнадна поређења помоћу Тукејовог ХСД (Tukey HSD) казују да се забележена средња вредност оцене обавештености о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама статистички значајно (p < 0,05) и међусобно разликује код грађана старости од 18 до 28 година (М = 2,77, SD = 1,17) и грађана старости од 69 до 78 година (М = 1,89, SD = 1,08). Резултати указују да су млађи грађани обавештенији од старијих. Разлог тако добијеног резултата може бити потражен у већој укључености млађе популације у информационо-комуникационе токове. Даље анализе показују да се ниво обавештености статистички значајно разликује код грађана старости од 39 до 48 година (М = 2,92, SD = 1,32) и грађана старости од 69 до 78 година (М = 1,89, SD = 1,08). Све накнкадне анализе су показале да су најмање обавештени грађани старости од 69 до 78 година (табела 3 и графикон 2).
Табела 3. Резултати једнофакторске анализе варијансе различитих група година старости и обавештености о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама
| N | Mean | Std. Deviation | Std. Error | 95% Confidence Interval for Mean | Minimum | Maximum | ||
| Lower Bound | Upper Bound | |||||||
| Од 18 до 28 година | 689 | 2,77 | 1,172 | ,045 | 2,68 | 2,86 | 1 | 5 |
| Од 29 до 38 година | 541 | 2,75 | 1,274 | ,055 | 2,64 | 2,85 | 1 | 5 |
| Од 39 до 48 година | 505 | 2,92 | 1,324 | ,059 | 2,81 | 3,04 | 1 | 5 |
| Од 49 до 58 година | 479 | 2,78 | 1,409 | ,064 | 2,65 | 2,90 | 1 | 5 |
| Од 59 до 68 година | 154 | 2,79 | 1,323 | ,107 | 2,58 | 3,00 | 1 | 5 |
| Од 69 до 78 година | 44 | 1,89 | 1,083 | ,163 | 1,56 | 2,22 | 1 | 4 |
| Преко 79 година | 9 | 2,33 | ,866 | ,289 | 1,67 | 3,00 | 1 | 3 |
| Укупно | 2421 | 2,78 | 1,290 | ,026 | 2,73 | 2,83 | 1 | 5 |
| ANOVA | |||||
| Sum of Squares | df | Mean Square | F | Sig. | |
| Between Groups | 47,937 | 6 | 7,990 | 5,47 | ,000 |
| Within Groups | 3978,598 | 2414 | 1,648 | ||
| Total | 4026,535 | 2420 | |||
Графикон 2. Дистрибуција средњих вредности обавештености различитих старосних група о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица
Надаље, једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај нивоа образовања грађана на зависну непрекидну променљиву о обавештености грађана о надлежности ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама. Испитаници су по нивоу образовања подељени у неколико група (основно, средње/трогодишње, средње/четворогодишње, више, факултет, мастер и докторат). Помоћу теста хомогености варијанси испитана је једнакост варијанси у резултатима за сваку од група. Према резултатима, постоји статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група (F = 3,34, p = 0,003). Накнадна поређења помоћу Тукејовог ХСД казују да се забележена средња вредност оцене обавештености о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама статистички значајно разликује између испитаника са основним (М = 2,60, SD = 1,45) и факултетским образовањем (М = 2,82, SD = 1,10). Испитаници са факултетским образовањем забележили су виши ниво обавештености о ватрогасно-спасилачким јединицима од испитаника са завршеним основним образовањем. Такође, утврђена је разлика у обавештености између испитаника са факултетским образовањем (М = 2,82, SD = 1,10) и средњим четворогодишњим образовањем (М = 2,52, SD = 1,25). Свакако, испитаници са факултетским образовањем у већој мери истичу ниво своје обавешености о надлежностима ватрогасаца-спасиоца у ванредним ситуацијама (табела 3 и графикон 2).
Табела 3. Резултати једнофакторске анализе варијансе различитих група нивоа образовања и обавештености о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица
| N | Mean | Std. Deviation | Std. Error | 95% Confidence Interval for Mean | Minimum | Maximum | ||
| Lower Bound | Upper Bound | |||||||
| Основно | 177 | 2,60 | 1,451 | ,109 | 2,38 | 2,81 | 1 | 5 |
| Средње/трогодишње | 514 | 2,65 | 1,347 | ,059 | 2,54 | 2,77 | 1 | 5 |
| Средње/четворогодишње | 996 | 2,52 | 1,257 | ,040 | 2,44 | 2,60 | 1 | 5 |
| Више | 236 | 2,61 | 1,251 | ,081 | 2,45 | 2,77 | 1 | 5 |
| Факултет | 428 | 2,82 | 1,100 | ,053 | 2,72 | 2,93 | 1 | 5 |
| Мастер | 65 | 2,83 | ,840 | ,104 | 2,62 | 3,04 | 1 | 5 |
| Докторат | 9 | 2,78 | ,441 | ,147 | 2,44 | 3,12 | 2 | 3 |
| Укупно | 2425 | 2,62 | 1,258 | ,026 | 2,57 | 2,67 | 1 | 5 |
| ANOVA | |||||
| Sum of Squares | df | Mean Square | F | Sig. | |
| Between Groups | 31,548 | 6 | 5,258 | 3,341 | ,003 |
| Within Groups | 3804,968 | 2418 | 1,574 | ||
| Total | 3836,515 | 2424 | |||
Графикон 2. Дистрибуција средњих вредности обавештености испитаника различитог нивоа образовања о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица
Након испитивања повезаности нивоа образовања и обавештености, једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај брачног статуса грађана на зависну непрекидну променљиву о обавештености грађана о надлежности ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама. Испитаници су по основу брачног статуса подељени у неколико група (није у вези, у вези, верен/а, разведен/а, удовац/ица). Помоћу теста хомогености варијанси испитана је једнакост варијанси у резултатима за сваку од група. Према резултатима, постоји статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група (F = 4,73, p = 0,003). Накнадна поређења помоћу Тукејовог ХСД казују да се забележена средња вредност оцене обавештености о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама статистички значајно разликује код испитаника који нису у вези (М = 2,67, SD = 1,21), који су верени (М = 2,25, SD = 1,13) и удовци/ице (М = 2,25, SD = 1,13). Испитаници који нису у вези забележили су највиши ниво обавештености о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица (табела 4 и графикон 3).
Табела 4. Резултати једнофакторске анализе варијансе различитих група брачног статуса и обавештености о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица
| N | Mean | Std. Deviation | Std. Error | 95% Confidence Interval for Mean | Minimum | Maximum | ||
| Lower Bound | Upper Bound | |||||||
| Није у вези | 442 | 2,67 | 1,217 | ,058 | 2,56 | 2,79 | 1 | 5 |
| У вези | 415 | 2,57 | 1,150 | ,056 | 2,46 | 2,68 | 1 | 5 |
| Верен/а | 67 | 2,25 | 1,133 | ,138 | 1,98 | 2,53 | 1 | 4 |
| Ожењен/удата | 1329 | 2,68 | 1,290 | ,035 | 2,61 | 2,75 | 1 | 5 |
| Разведен/а | 97 | 2,48 | 1,415 | ,144 | 2,20 | 2,77 | 1 | 5 |
| Удовац/ица | 75 | 2,12 | 1,219 | ,141 | 1,84 | 2,40 | 1 | 5 |
| Укупно | 2425 | 2,62 | 1,258 | ,026 | 2,57 | 2,67 | 1 | 5 |
| ANOVA | |||||
| Sum of Squares | df | Mean Square | F | Sig. | |
| Between Groups | 37,168 | 5 | 7,434 | 4,733 | ,000 |
| Within Groups | 3799,348 | 2419 | 1,571 | ||
| Total | 3836,515 | 2424 | |||
Графикон 3. Дистрибуција средњих вредности обавештености испитаника различитог брачног статуса о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица
И на крају, једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај нивоа религиозности грађана на зависну непрекидну променљиву о обавештености грађана о надлежности ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама. Испитаници су по основу нивоа религиозности подељени у неколико група (у апсолутној мери није религиозан, у извесној мери није религиозан, нити религиозан нити нерелигиозан, у извесној мери религиозан, у апсолутној мери религиозан). Помоћу теста хомогености варијанси испитана је једнакост варијанси у резултатима за сваку од група. Према резултатима, постоји статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група (F = 4,34, p = 0,002). Накнадна поређења помоћу Тукејовог ХСД казују да се забележена средња вредност оцене обавештености о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама статистички значајно разликује код испитаника који у апсолутној мери нису религиозни (М = 2,41, SD = 1,31) и који су у апсолутној мери религиозни (М = 2,93, SD = 1,25). Испитаници који су у апсолутној мери религиозни забележили су виши ниво обавештености у односу на испитанике који су у апсолуној мери нерелигиозни (табел 4 и графикон 4).
Табела 4. Резултати једнофакторске анализе варијансе различитих група нивоа религиозности и обавештености о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица
| N | Mean | Std. Deviation | Std. Error | 95% Confidence Interval for Mean | Minimum | Maximum | ||
| Lower Bound | Upper Bound | |||||||
| У апсолутној мери није религиозан | 75 | 2,41 | 1,316 | ,152 | 2,11 | 2,72 | 1 | 5 |
| У извесној мери није религиозан | 192 | 3,01 | 1,189 | ,086 | 2,84 | 3,18 | 1 | 5 |
| Нити религиозан нити нерелигиозан | 1394 | 2,79 | 1,327 | ,036 | 2,72 | 2,86 | 1 | 5 |
| У извесној мери религиозан | 503 | 2,68 | 1,233 | ,055 | 2,58 | 2,79 | 1 | 5 |
| У апсолутној мери религиозан | 173 | 2,93 | 1,256 | ,095 | 2,74 | 3,12 | 1 | 5 |
| Укупно | 2337 | 2,78 | 1,294 | ,027 | 2,73 | 2,83 | 1 | 5 |
| ANOVA | |||||
| Sum of Squares | df | Mean Square | F | Sig. | |
| Between Groups | 28,919 | 4 | 7,230 | 4,342 | ,002 |
| Within Groups | 3883,221 | 2332 | 1,665 | ||
| Total | 3912,139 | 2336 | |||
Графикон 4. Дистрибуција средњих вредности обавештености испитаника различитог нивоа религиозаности о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица
ЗАКЉУЧАК
У квантитативном истраживању информисаности грађана о надлежностима вантрогасно-спасилачких јединица дошло се до следећих закључака:
- средња вредност обавештености испитаника о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама износи 2,78 од укупно могућих 5, односно 22% испитаника је у апсолутној мери необавештено, 15,8% у извесној мери необавештено, 32,5% нити обавештено нити необавештено, 14,8% у извесној мери обавештено и 11,8% у апсолутној мери обавештено о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама;
- резултати инференцијалних статистичких анализа показују да постоји статистички значајна повезаност обавештености испитаника са полом, волонтерством, бављењем спортом, родитељством, запосленошћу, годинама старости, нивом образовања, брачним статусом и нивом религиозности док није утврђена значајна повезаност са претходним искуством у ванредним ситуацијама;
- мушкарци су забележили виши ниво обавештености о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у односу на жене; испитаници који су радили као волонтери забележили су виши ниво обавештености у односу на испитанике који нису радили као волонтери; испитаници који преферирају спорт у већој мери су информисани о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у односу на оне који то не преферирају; запослени испитаници су обавештенији од незапослених испитаника; млађи грађани су обавештенији од старијих; испитаници са факултетским образовањем забележили су виши ниво обавештености о ватрогасно-спасилачким јединицима од испитаника са завршеним основним образовањем; испитаници који нису у вези забележили су највиши ниво обавештености о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица.
Полазећи од добијених резултата потребно је креирати образовне програме и кампање усмерене ка подизању нивоа свести грађана о пожарима и улози ватрогасно-спасилачких јединица у отклањању или ублажавању насталих последица.
ЛИТЕРАТУРА
- Becker, J. S., Paton, D., Johnston, D. M., & Ronan, K. R. (2012). A model of household preparedness for earthquakes: how individuals make meaning of earthquake information and how this influences preparedness. Natural Hazards, 64(1), 107-137.
- Cvetković, V., Dragićević, S., Petrović, M., Mijaković, S., Jakovljević, V., & Gačić, J. (2015). Knowledge and perception of secondary school students in Belgrade about earthquakes as natural disasters. Polish journal of environmental studies, 24(4), 1553-1561.
- Cvetković, V. (2016). Fear and floods in Serbia: Citizens preparedness for responding to natural disaster. Matica Srpska Journal of Social Sciences, 155(2), 303-324.
- Cvetković, V., Lipovac, M., & Milojković, B. (2016). Knowledge of secondary school students in Belgrade as an element of flood preparedness. Journal for social sciences, TEME, 15(4), 1259-1273.
- Cvetković, V., Roder, G., Tarolli, P.,Öcal, A., Ronan, R.K., Dragićević, S. (2017). Flood risk perception and preparedness: a gendered perspective in Serbia. Disasters, in press.
- Cvetković, V., Roder, G., Tarolli, P., Öcal, A., Ronan, K., & Dragićević, S. (2017). Gender disparities in flood risk perception and preparedness: a Serbian case study. Paper presented at the European Geosciences Union GmbH – EGU General Assembly 2017, At Vienna, Austria, Volume: Vol. 19, EGU2017-6720: Session HS1.9/NH1.18 Hydrological risk under a gender and age perspective, Wiena.
- Цветковић, В., Гачић, Ј., & Јаковљевић, В. (2016). Геопросторна и временска дистрибуција шумских пожара као природних катастрофа. Војно дело, 2/2016, 108-127;
- Cvetković, V. (2016). The relationship between educational level and citizen preparedness for responding to natural disasters. Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić” SASA, 66(2), 237-253.
- Cvetković, V., & Gačić, J. (2017). Požari kao ugrožavajuća pojava bezbednosti: činioci uticaja na znanje o požarima. Međunarodna konferencija – 10th international conference “crisis management days” – security environment and challenges of crisis management, At 24, 25 and 26 May 2017.
- Цветковић, В. (2015). Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. (Докторска дисертација), Универзитет у Београду, Факултет безбедности.
- Edwards, S. W. (2003). The Fire Chief’s Handbook. PennWell Books.
- FEMA (2009). Personal Preparedness in America: Findings from the Citizen Corps National Survey.
- Ivanov, A., & Cvetković, V. (2016). Prirodne katastofe – geoprostorna i vremenska distribucija: Fakultet za bezbednost, Skopje.
- Kurita, T., Nakamura, A., Kodama, M., & Colombage, S. R. N. (2006). Tsunami public awareness and the disaster management system of Sri Lanka. Disaster Prevention and Management, 15(1), 92-110.
- Li, Z. H., Pan, L. B., & Li, Q. (2017). Research on Firefighting Simulation Training System of Large Oil Tank Zone. In Fire Science and Technology 2015 (pp. 465-472). Springer Singapore.
- McDaniel, J., Kennard, D., & Fuentes, A. (2005). Smokey the tapir: traditional fire knowledge and fire prevention campaigns in lowland Bolivia. Society and Natural Resources, 18(10), 921-931.
- Stanišić, J., & Maksić, S. (2014). Environmental Education in Serbian Primary Schools: Challenges and Changes in Curriculum, Pedagogy, and Teacher Training. The Journal of Environmental Education, 45(2), 118-131.
- Taylor, J. G., & Daniel, T. C. (1984). Prescribed fire: Public education and perception. Journal of Forestry, 82(6), 361-365.
- Закон о заштити од пожара (,,Сл. гласник РС“, бр. 111/2009 и 20/2015).
- Млађан, Д. (2015). Безбедност у ванредним ситуацијама. Београд: Криминалистичко-полицијска академија.
- Стратегија заштите од пожара за период од 2012. до 2017. године (,,Сл. гласник РС“, бр. 21/2012).
[1] Млађан, Д. (2015). Безбедност у ванредним ситуацијама. Београд: Криминалистичко-полицијска академија.
[2] Закон о заштити од пожара (,,Сл. гласник РС“, бр. 111/2009 и 20/2015).
[3] Стратегија заштите од пожара за период од 2012. до 2017. године (,,Сл. гласник РС“, бр. 21/2012).
[4] Исто.
[5]Видети опширније на: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=04&dd=17&nav_id=706005. Приступљено: 06.02.2017. године у 19 часова.
[6] Цветковић, В., Гачић, Ј., & Јаковљевић, В. (2016). Геопросторна и временска дистрибуција шумских пожара као природних катастрофа. Војно дело, 2/2016, 108-127; Ivanov, A., & Cvetković, V. (2016). Prirodne katastofe – geoprostorna i vremenska distribucija: Fakultet za bezbednost, Skopje.
[7] Cvetković, V., Roder, G., Tarolli, P.,Öcal, A., Ronan, R.K., Dragićević, S. (2017). Flood risk perception and preparedness: a gendered perspective in Serbia. Disasters, in press. Cvetković, V., & Gačić, J. (2017). Požari kao ugrožavajuća pojava bezbednosti: činioci uticaja na znanje o požarima. Međunarodna konferencija – 10th international conference “crisis management days” – security environment and challenges of crisis management, At 24, 25 and 26 May 2017;Cvetković, V. (2016). The relationship between educational level and citizen preparedness for responding to natural disasters. Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić” SASA, 66(2), 237-253; Cvetković, V. (2016). Fear and floods in Serbia: Citizens preparedness for responding to natural disaster. Matica Srpska Journal of Social Sciences, 155(2), 303-324; Cvetković, V., Dragićević, S., Petrović, M., Mijaković, S., Jakovljević, V., & Gačić, J. (2015). Knowledge and perception of secondary school students in Belgrade about earthquakes as natural disasters. Polish journal of environmental studies, 24(4), 1553-1561; Cvetković, V., Roder, G., Tarolli, P., Öcal, A., Ronan, K., & Dragićević, S. (2017). Gender disparities in flood risk perception and preparedness: a Serbian case study. Paper presented at the European Geosciences Union GmbH – EGU General Assembly 2017, At Vienna, Austria, Volume: Vol. 19, EGU2017-6720: Session HS1.9/NH1.18 Hydrological risk under a gender and age perspective, Wiena;
[8] Li, Z. H., Pan, L. B., & Li, Q. (2017). Research on Firefighting Simulation Training System of Large Oil Tank Zone. In Fire Science and Technology 2015 (pp. 465-472). Springer Singapore.
[9] Edwards, S. W. (2003). The Fire Chief’s Handbook. PennWell Books.
[10] McDaniel, J., Kennard, D., & Fuentes, A. (2005). Smokey the tapir: traditional fire knowledge and fire prevention campaigns in lowland Bolivia. Society and Natural Resources, 18(10), 921-931.
[11] Taylor, J. G., & Daniel, T. C. (1984). Prescribed fire: Public education and perception. Journal of Forestry, 82(6), 361-365.
[12] FEMA (2009). Personal Preparedness in America: Findings from the Citizen Corps National Survey.
[13] Stanišić, J., & Maksić, S. (2014). Environmental Education in Serbian Primary Schools: Challenges and Changes in Curriculum, Pedagogy, and Teacher Training. The Journal of Environmental Education, 45(2), 118-131.
[14] Kurita, T., Nakamura, A., Kodama, M., & Colombage, S. R. N. (2006). Tsunami public awareness and the disaster management system of Sri Lanka. Disaster Prevention and Management, 15(1), 92-110.
[15] Cvetković, V., Lipovac, M., & Milojković, B. (2016). Knowledge of secondary school students in Belgrade as an element of flood preparedness. Journal for social sciences, TEME, 15(4), 1259-1273.
[16] Becker, J. S., Paton, D., Johnston, D. M., & Ronan, K. R. (2012). A model of household preparedness for earthquakes: how individuals make meaning of earthquake information and how this influences preparedness. Natural Hazards, 64(1), 107-137.
[17] Цветковић, В. (2015). Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. (Докторска дисертација), Универзитет у Београду, Факултет безбедности
