Cvetković, V. (2017). Informisanost gradjana o nadležnosti vatrogasno-spasilačkih jedinica u vanrednim situacijama [Informed of citizens about firefighters jurisdiction in emergency situations]. VIII Scientific and professional conference with international participation, Police and judiciary guarantees of freedom and security in a legal state, Hotel “Omorika” on Tara Mountain, Serbia.

ИНФОРМИСАНОСТ ГРАЂАНА О НАДЛЕЖНОСТИМА

ВАТРОГАСНО-СПАСИЛАЧКИХ ЈЕДИНИЦА У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА: ДЕМОГРАФСКИ, СОЦИОЕКОНОМСКИ

И ПСИХОЛОШКИ УТИЦАЈИ

Др Владимир М. Цветковић

Криминалистичко-полицијска академија, Београд

Апстракт: У раду су изнети резултати квантитативног истра- живања информисаности грађана Србије о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама. Дакле, предмет истраживања je утицај одређених демограф- ских, социоекономских и психолошких фактора на информиса- ност грађана о надлежностима ватрогасно-спасилачких једини- ца у ванредним ситуацијама. Истраживање је спроведено 2015. године и у самом процесу анкетног испитивања реализованог на подручју 19 локалних заједница анкетирано је 2.500 грађа- на. Примењена је стратегија испитивања у домаћинствима уз примену вишеетапног случајног узорка. Резултати спроведе- них дескриптивних и инференцијалних статистичких анализа показују да је средња вредност обавештености испитаника о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у ванред- ним ситуацијама 2,78, односно 22% испитаника је апсолутно необавештено о надлежностима ватрогасно-спасилачких једи- ница у ванредним ситуацијама, 15,8% је у извесној мери необа- вештено, 32,5% није ни обавештено ни необавештено, 14,8% је у извесној мери обавештено, а 11,8% је апсолутно обавештено. Поред тога, резултати инференцијалних статистичких анализа показују да постоји статистички значајна повезаност обавеште- ности испитаника са полом, волонтерством, бављењем спор-

том, родитељством, запосленошћу, годинама старости, ниво- ом образовања, брачним статусом и степеном религиозности. Није утврђена значајна повезаност са претходним искуством у ванредним ситуацијама. Резултати истраживања могу бити искоришћени за унапређење свести грађана о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама.

Кључне речи: безбедност, ванредне ситуације, ватрогасно-спа- силачке јединице, информисаност, грађани.

УВОД

За потребе заштите од пожара и спасавање људи и њихове имовине организоване су ватрогасно-спасилачке јединице које могу бити профе- сионалне (ватрогасно-спасилачке јединице Министарства) и добровољне (основане од стране јединица локалних самоуправа, правних лица и уд- ружења). Млађан истиче да ватрогасно-спасилачке јединице и даље имају средишње место у заштити и спасавању становништва у ванредним ситу- ацијама. При томе, он истиче да организација, опремљеност и оспособље- ност таквих јединица омогућавају, осим заштите од пожара, извршавање и других хитних интервенција и спасавања.1 У Републици Србији, заштита од пожара остварује се: организовањем и припремањем субјеката заштите од пожара за спровођење заштите од пожара; обезбеђивањем услова за спро- вођење заштите од пожара; предузимањем мера и радњи за заштиту и спа- савање људи, материјалних добара и животне средине приликом избијања пожара; надзором над применом мера заштите од пожара.2

У Стратегији заштите од пожара за период од 2012. до 2017. године одређе- но је да субјекти усмеравају и обезбеђују јачање свести о значају заштите од пожара кроз систем образовања и васпитања, научно-истраживачког и технолошког развоја, усавршавања у процесу рада, јавног информисања.3 Такође, истиче се да ће се радити на јачању свести о значају противпожарне заштите субјеката заштите од пожара, односно на прихватању заштите од пожара не као обавезе већ као начина за побољшање нивоа опште безбедно- сти, пре свега кроз системe образовања и васпитања, научно-истраживач- ког и технолошког развоја и усавршавања у процесу рада и јавног информи- сања. Посебно се напомиње да ће се стварати и унапређивати механизми за обавештавање јавности о стању заштите од пожара, али и да ће се разрађи- вати начини размене информација и усклађивати активности од значаја за

 

1. Млађан, Д. (2015). Безбедност у ванредним ситуацијама. Београд: Криминалистичко- полицијска академија.

2. Закон о заштити од пожара (Службени гласник РС, бр. 111/2009 и 20/2015).

3. Стратегија заштите од пожара за период од 2012. до 2017. године (Службени гласник РС, бр. 21/2012).

   противпожарну заштиту. У члану 6 Закона о заштити од пожара истиче се да су, у циљу стицања знања, вештина и навика неопходних за унапређи- вање и учвршћивање позитивних ставова и понашања значајних за заштиту од пожара деце и ученика, надлежне школске и предшколске установе дуж- не да у оквиру школских и предшколских програма утврде и спроведу про- грам едукације о заштити од пожара.4 Такође, у члану 71 прописано је да је грађанин који примети непосредну опасност од избијања пожара, или при- мети пожар, дужан да уклони опасност, односно да угаси пожар ако то може учинити без опасности за себе или другог. Ако грађанин не може сам да угаси пожар, дужан је да о томе без одлагања обавести најближу ватрогасну јединицу, односно полицијску станицу. У току 2008. године, са фокусом на предшколске установе и установе образовања и васпитања на територији Србије, спроведена је едукација деце из области заштите од пожара. Тада је обухваћено укупно 228 предшколских установа и 341 установа образовања и васпитања. Поред тога, уз подршку Америчке агенције за међународни развој (USAID), Министарство унутрашњих послова је 2010. године спро- вело образовну кампању посвећену безбедности деце у случају пожара.

   У периоду од 2011. до 2013. године, према подацима Сектора за ванредне ситуације, на подручју Србије догодило се 79.886 пожара, у којима је погинуло или повређено 1.280 људи. У току 2012. године штета од пожара на подручју Србије је била око 50 милиона евра.5 Озбиљан проблем по безбедност људи и њихове имовине представљају и шумски пожари. У периоду од 1900. до 2013. године догодила су се 742 шумска пожара; погинуло је 7.037 људи, повређено је 10.732, погођено 11.525.769, а без дома су остала 363.282 човека.6

   Све већа техничко-технолошка развијеност друштва утиче на повећање ризика од настанка разноврсних пожара. Управо стога, информисаност и свест грађана о пожарима и превентивним мерама могу бити кључни за спречавање пожара, док знање, припремљеност и мере који грађани преду- зимају након настанка пожара могу бити кључни за ублажавање њихових последица.7 Образовање јавности о свим природним и технолошким ризи-

    

4. Исто.

5. Видети опширније на: http://www.b92.net/info/vesti/index. php?yyyy=2013&mm=04&dd=17&nav_id=706005. Приступљено: 6. 2. 2017. године у 19 часова.

6. Цветковић, В., Гачић, Ј., Јаковљевић, В. (2016). Геопросторна и временска дистрибуција шумских пожара као природних катастрофа. Војно дело, 2/2016, 108–127; Ivanov, A., Cvetković,

V. (2016). Prirodne katastofe – geoprostorna i vremenska distribucija. Fakultet za bezbednost, Skopje. 7 Cvetković, V., Roder, G., Tarolli, P., Öcal, A., Ronan, R.K., Dragićević, S. (2017). Flood risk perception and preparedness: a gendered perspective in Serbia. Disasters, in press. Cvetković, V., Gačić, J. (2017). Požari kao ugrožavajuća pojava bezbednosti: činioci uticaja na znanje o požarima. Međunarodna konferencija – 10th International Conference “Crisis Management Days” – Security Environment and Challenges of Crisis Management, At 24, 25 and 26 May 2017; Cvetković,

V. (2016). The relationship between educational level and citizen preparedness for responding to natural disasters. Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić” SASA, 66(2), 237–253; Cvetković, V. (2016). Fear and floods in Serbia: Citizens preparedness for responding to natural disaster. Matica Srpska Journal of Social Sciences, 155(2), 303–324; Cvetković, V., Dragićević, S.,

цима представља једну од значајнијих функција ватрогасно-спасилачких јединица.8 Све више се истиче да образовање јавности о заштити од пожара и надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица постаје важно средство у генералној превенцији односно смањењу броја пожара и жртава.9 Mак- данијел (МcDaniel) и сарадници10 утврдили су да грађани знају како да се понашају за време пожара и да су упознати са последицама и утицајем ве- тра и влажности ваздуха на пожаре. При томе, аутори посебно истичу да су испитаници показали разумевање комплексне интеракције између пожа- ра и климатских промена. Тејлор (Таylor) и Данијел (Daniel)11 упоређивали су знање и ставове испитаника о пожарима пре и након читања одређених брошура о пожарима. Утврдили су да су се ставови и ниво знања у великој мери променили након приказивања одређених сцена пожара. Резултати истраживања спремности грађана за реаговање спроведено у САД, указују да је 30% испитаника упознато са системима упозорења и обавештавања о природним катастрофама; 31% зна како да добије значајне информације током природне катастрофе, 47% зна како да се евакуише, 48% упознато је са локалним ризицима од природних катастрофа, 54% испитаника зна где се налазе најближа склоништа, а 58% познаје евакуационе руте.12 Како аутори код нас истичу, породица драматично губи утицај, док се школа још увек надмеће са медијима као најзначајнији чинилац еколошког образовања.13 Курита и сарадници14 су у истраживању утврдили да су аудио-визуелни на- чини дисеминације знања најефикасније средство. Посебно су нагласили и чињеницу да су ученици већи проценат знања15 стекли и уз помоћ медија.

 

Petrović, M., Mijaković, S., Jakovljević, V., Gačić, J. (2015). Knowledge and perception of secondary school students in Belgrade about earthquakes as natural disasters. Polish journal of environmental studies, 24(4), 1553–1561; Cvetković, V., Roder, G., Tarolli, P., Öcal, A., Ronan, K., Dragićević, S. (2017). Gender disparities in flood risk perception and preparedness: a Serbian case study. Paper presented at the European Geosciences Union GmbH – EGU General Assembly 2017, At Vienna, Austria, Volume: Vol. 19, EGU2017-6720: Session HS1.9/NH1.18 Hydrological risk under a gender and age perspective, Wiena.

1. Li, Z. H., Pan, L. B., Li, Q. (2017). Research on Firefighting Simulation Training System of Large Oil Tank Zone. In Fire Science and Technology 2015 (pp. 465–472). Springer Singapore.

2. Edwards, S. W. (2003). The Fire Chief’s Handbook. PennWell Books.

3. McDaniel, J., Kennard, D., Fuentes, A. (2005). Smokey the tapir: traditional fire knowledge and fire prevention campaigns in lowland Bolivia. Society and Natural Resources, 18(10), 921–931.

4. Taylor, J. G., Daniel, T. C. (1984). Prescribed fire: Public education and perception. Journal of Forestry, 82(6), 361–365.

5. FEMA (2009). Personal Preparedness in America: Findings from the Citizen Corps National Survey.

6. Stanišić, J., Maksić, S. (2014). Environmental Education in Serbian Primary Schools: Challenges and Changes in Curriculum, Pedagogy, and Teacher Training. The Journal of Environmental Education, 45(2), 118–131.

7. Kurita, T., Nakamura, A., Kodama, M., Colombage, S. R. N. (2006). Tsunami public awareness and the disaster management system of Sri Lanka. Disaster Prevention and Management, 15(1), 92–110.

8. Cvetković, V., Lipovac, M., Milojković, B. (2016). Knowledge of secondary school students in Belgrade as an element of flood preparedness. Journal for social sciences, TEME, 15(4), 1259–1273.

   Бекер и сарадници16 указују да традиционални образовни приступ о ката- строфама заступљен у школама има мали утицај на ниво свести ученика о катастрофама.

   МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА

   У циљу испитивања информисаности грађана о ванредним ситуација- ма одабране су локалне заједнице угрожене поплавом. Сходно условима под којима се резултати научног истраживања могу генерализовати на целокупну популацију грађана Србије, истраживање је спроведено на те- риторији већег броја локалних заједница различитих по својим демограф- ско-социјалним карактеристикама. Обухваћене су градске и сеоске локалне заједнице у различитим деловима Србије: Обреновац, Шабац, Крушевац, Крагујевац, Сремска Митровица, Прибој, Баточина, Свилајнац, Лапово, Па- раћин, Смедеревска Паланка, Јаша Томић, Лозница, Бајина Башта, Смеде- рево, Нови Сад, Краљево, Рековац и Ужице. Испитивану популацију чине сви пунолетни становници локалних заједница у којима се догађала поп- лава или постоји ризик да се она догоди. Величина узорка је усклађивана с географском и демографском величином саме заједнице. Имајући у виду све локалне заједнице у Републици Србији угрожене поплавом, методом слу- чајног узорка одабрано је 19 од укупно 150 општина и 23 града и града Бео- града. У самом анкетном испитивању, у којем је анкетирано 2.500 грађана, била је примењена стратегија испитивања у домаћинствима уз примену ви- шеетапног случајног узорка. У првом кораку, који се односио на примарне јединице узорака, били су одређени делови заједнице у којима ће се обавити истраживање. Тај процес пратило је креирање мапе и одређивање процен- туалног учешћа сваког таквог сегмента у укупном узорку. У другом кора- ку, који се односио на истраживачка језгра, одређене су улице или делови улица на нивоу примарних јединица узорака. Свако истраживачко језгро било је одређено као путања с прецизираном почетном и крајњом тачком кретања. У следећем кораку, одређена су домаћинства у којима је спрове- дено анкетирање. Број домаћинстава је усклађиван с бројношћу заједнице. Коначни корак односио се на процедуру избора испитаника унутар прет- ходно дефинисаног домаћинства. Селекција испитаника је спроведена процедуром следећег рођендана за пунолетне чланове домаћинства. Сам процес анкетирања за сваку локалну заједницу обављао се три дана у току недеље (укључујући и викенде) у различита доба дана. Истраживање је део

    

9. Becker, J. S., Paton, D., Johnston, D. M., Ronan, K. R. (2012). A model of household preparedness for earthquakes: how individuals make meaning of earthquake information and how this influences preparedness. Natural Hazards, 64(1), 107–137.

   обимнијег истраживања о спремности грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији.17

    

   Графикон 1: Дистрибуција анкетираних грађана по локалним заједницама

   РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА

   Од испитаника је тражено да на скали од 1 (у апсолутној мери необа- вештен) до 5 (у апсолутној мери обавештен) оцене ниво своје обавеште- ности о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним си- туацијама. Анализом добијених резултата утврђено је да је средња вредност обавештености испитаника о надлежностима ватрогасно-спасилачких једи- ница у ванредним ситуацијама 2,78, односно 22% је апсолутно необавеште- но о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуа- цијама, 15,8% је у извесној мери необавештено, 32,5% није ни обавештено ни необавештено, 14,8% је у извесној мери обавештено, а 11,8% је апсолутно обавештено (табела 1).

    

10. Цветковић, В. (2015). Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. (Докторска дисертација), Универзитет у Београду, Факултет безбедности.

Табела 1: Дистрибуција обавештености грађана о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама

	N	Процен- ти	Валидни процен- ти	Кумулатив- ни процен- ти
1 – Aпсолутно необавештен	549	22,0	22,7	22,7
2 – У извесној мери необавештен	394	15,8	16,3	39,0
3 – Нити обавештен нити необавеш- тен	813	32,5	33,6	72,5
4 – У извесној мери обавештен	369	14,8	15,2	87,8
5 – Апсолутно обавештен	296	11,8	12,2	100,0
Укупно	2.421	96,8	100,0

За испитивање повезаности обавештености о ванредним ситуацијама и пола изабран је т-тест независних узорака. Њиме је испитана статистички значајна разлика између средњих вредности обавештености код испитани- ка мушког и женског пола. Пре спровођења теста, биле су испитане опште и посебне претпоставке за његово спровођење. Том приликом утврђена је ста- тистички значајна разлика између мушкараца (М = 2,95, SD = 1,31) и жена (М = 2,61, SD = 1,24) t (2.409) = 6,42 p = 0,000). Мушкарци су у већој мери обавештени о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у односу на жене (табела 2). Затим, испитивањем (т-тестом независних узорака) по- везаности обавештености испитаника и претходног искуства није утврђена статистички значајна разлика између испитаника који имају претходног ис- куства (М = 2,83, SD = 1,37) и испитаника који немају претходног искуства (М = 2,77, SD = 1,23) t (2.198) = 0,864 p = 0,388) (табела 2). Испитаници са претходним искуством и без њега слично су оценили ниво своје обавеште- ности о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним си- туацијама. Након тога, испитана је и разлика у нивоу обавештености између испитаника који су учествовали као волонтери у отклањању последица ван- редних ситуација и оних који то нису учинили. Резултати т-теста показују да постоји статистички значајна разлика између волонтера (М = 3,15, SD = 1,32) и неволонтера (М = 2,68, SD = 1,26) t (2.329) = 7,40 p = 0,000) (табела 2). Испитаници који су радили као волонтери забележили су виши ниво оба- вештености у односу на испитанике који нису радили као волонтери.

У раду је испитан (т-тест) и утицај бављења спортом на информисаност грађана о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица. Утврђено је да постоји статистички значајна разлика између спортиста (М = 2,96, SD = 1,31) и оних који то нису (М = 2,72, SD = 1,27) t (2.306) = 4,05 p = 0,000 (табе- ла 2). Испитаници који преферирају спорт у већој мери су информисани о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у односу на оне који то не

преферирају. Даље анализе показују да постоји и статистички значајна раз- лика у оцени обавештености грађана између испитаника који су родитељи (М = 2,82, SD = 1,35) и оних који то нису (М = 2,72, SD = 1,18) t (2.419) = 1,98 p

= 0,047) (табела 2). И на крају, уз помоћ т теса независности испитана је раз- лика у обавештености о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица између запослених и незапослених испитаника. Утврђена је статистички значајна разлика у обавештености између запослених (М = 2,86, SD = 1,31) и незапослених испитаника (М = 2,63, SD = 1,25) t (2.349) = 4,26 p = 0,000). Већ се на први поглед примећује да су запослени испитаници обавештенији од незапослених испитаника (табела 2).

сти

 

слободе

 

значајности

 

разлике

 

разлика

 

Табела 2: Резултати т-теста поређења средње вредности обавештености у односу на независне променљиве

	Ливи- нов тест једнакости варијансе		Т-тест независних узорака
	F – вредност	Sig. – ниво значајно-	T – вредност	df – број степени	Sig. (2-tailed) – ниво	Средња вредност	Стандардна грешка –	95% Интер- вал пове- рења разлике
								Доња	Горња
Пол	0,023	0,878	6,423	2.409,61	0,000	0,334	0,052	0,232	0,436
Претходно искуство	13,1	0,000	0,864	2.198	0,388	0,054	0,063	-0,069	0,178
Волонтерство	0,477	0,490	7,404	2.329	0,000	0,462	0,062	0,340	0,585
Бављење спортом	2,46	0,117	4,058	2.306	0,000	0,248	0,061	0,128	0,368
Родитељство	31,2	0,000	1,986	2.419	0,047	0,106	0,053	0,001	0,211
Запосленост	0,001	0,977	4,268	2.349	0,000	0,236	0,055	0,127	0,344

Једнофакторском анализом варијансе (One-way ANOVA) истражен је утицај година старости грађана на зависну непрекидну променљиву оба- вештености грађана о надлежности ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама. Испитаници су по годинама старости подељени у седам група (од 18 до 28 година, од 29 до 38 година, од 39 до 48 година, од

49 до 58 година, од 59 до 68 година, од 69 до 78 година и преко 79 година). Помоћу теста хомогености варијанси испитана је једнакост варијанси у ре- зултатима за сваку од тих група. Према резултатима, постоји статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група (F = 5,47, p

= 0,000). Накнадна поређења помоћу Такијевог ХСД-а (Tukey HSD) казују да се забележена средња вредност оцене обавештености о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама статистички значајно (p < 0,05) и међусобно разликује код грађана старости од 18 до 28 година (М = 2,77, SD = 1,17) и грађана старости од 69 до 78 година (М = 1,89, SD = 1,08). Резултати указују да су млађи грађани обавештенији од старијих. Разлог таквог резултата може бити у већој укључености млађе популације у информационо-комуникационе токове. Даље анализе показују да се ниво обавештености статистички значајно разликује код грађана старости од 39 до 48 година (М = 2,92, SD = 1,32) и грађана старости од 69 до 78 година (М = 1,89, SD = 1,08). Све накнадне анализе су показале да су најмање обавештени грађани старости од 69 до 78 година (табела 3 и графикон 2).

Табела 3: Резултати једнофакторске анализе варијансе различитих старосних група и обавештености о надлежностима

Deviation

 

ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама

	N	Mean	Std.	Std. Error	95% Confidence Interval for Mean		Minimum	Maximum
					Lower Bound	Upper Bound
Од 18 до 28 година	689	2,77	1,172	0,045	2,68	2,86	1	5
Од 29 до 38 година	541	2,75	1,274	0,055	2,64	2,85	1	5
Од 39 до 48 година	505	2,92	1,324	0,059	2,81	3,04	1	5
Од 49 до 58 година	479	2,78	1,409	0,064	2,65	2,90	1	5
Од 59 до 68 година	154	2,79	1,323	0,107	2,58	3,00	1	5
Од 69 до 78 година	44	1,89	1,083	0,163	1,56	2,22	1	4
Преко 79 година	9	2,33	0,866	0,289	1,67	3,00	1	3
Укупно	2.421	2,78	1,290	0,026	2,73	2,83	1	5

ANOVA
	Sum of Squares	df	Mean Square	F	Sig.
Between Groups	47,937	6	7,990	5,47	0,000
Within Groups	3.978,598	2.414	1,648
Total	4.026,535	2.420

Графикон 2: Дистрибуција средњих вредности обавештености различитих старосних група о надлежностима

ватрогасно-спасилачких јединица

Надаље, једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај нивоа образовања грађана на зависну непрекидну променљиву обавештености грађана о надлежности ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним си-

туацијама. Испитаници су по нивоу образовања подељени у неколико гру- па (основно, средње трогодишње, средње четворогодишње, више, факултет, мастер и докторат). Помоћу теста хомогености варијанси испитана је једна- кост варијанси у резултатима за сваку од група. Према резултатима, постоји статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група (F

= 3,34, p = 0,003). Накнадна поређења помоћу Такијевог ХСД-а казују да се забележена средња вредност оцене обавештености о надлежностима ватро- гасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама статистички значајно разликује између испитаника са основним (М = 2,60, SD = 1,45) и факул- тетским образовањем (М = 2,82, SD = 1,10). Испитаници са факултетским образовањем забележили су виши ниво обавештености о ватрогасно-спа- силачким јединицама од испитаника са завршеним основним образовањем. Такође, утврђена је разлика у обавештености између испитаника са факул- тетским образовањем (М = 2,82, SD = 1,10) и средњим четворогодишњим образовањем (М = 2,52, SD = 1,25). Свакако, испитаници са факултетским образовањем у већој мери истичу ниво своје обавештености о надлежности- ма ватрогасаца-спасиоца у ванредним ситуацијама (табела 4 и графикон 3).

Deviation

 

Табела 4: Резултати једнофакторске анализе варијансе различитих група нивоа образовања и обавештености о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица

	N	Mean	Std.	Std. Error	95% Confidence Interval for Mean		Minimum	Maximum
					Lower Bound	Upper Bound
Основно	177	2,60	1,451	0,109	2,38	2,81	1	5
Средње/трогодишње	514	2,65	1,347	0,059	2,54	2,77	1	5
Средње/четворогодишње	996	2,52	1,257	0,040	2,44	2,60	1	5
Више	236	2,61	1,251	0,081	2,45	2,77	1	5
Факултет	428	2,82	1,100	0,053	2,72	2,93	1	5
Мастер	65	2,83	0,840	0,104	2,62	3,04	1	5
Докторат	9	2,78	0,441	0,147	2,44	3,12	2	3
Укупно	2.425	2,62	1,258	0,026	2,57	2,67	1	5

ANOVA
	Sum of Squares	df	Mean Square	F	Sig.
Between Groups	31,548	6	5,258	3,341	0,003
Within Groups	3.804,968	2.418	1,574
Total	3.836,515	2.424

Графикон 3: Дистрибуција средњих вредности обавештености испитаника различитог нивоа образовања о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица

Након испитивања повезаности нивоа образовања и обавештености, једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај брачног стату- са грађана на зависну непрекидну променљиву обавештености грађана о надлежности ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама. Испитаници су подељени у неколико група (није у вези, у вези, верен/ве- рена, разведен/разведена, удовац/удовица). Помоћу теста хомогености ва- ријанси испитана је једнакост варијанси у резултатима за сваку од група. Према резултатима, постоји статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група (F = 4,73, p = 0,003). Накнадна поређења помоћу Такијевог ХСД-а казују да се забележена средња вредност оцене обавеште- ности о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним си- туацијама статистички значајно разликује код испитаника који нису у вези (М = 2,67, SD = 1,21), који су верени (М = 2,25, SD = 1,13) и који су удовци/ удовице (М = 2,25, SD = 1,13). Испитаници који нису у вези забележили су највиши ниво обавештености о надлежностима ватрогасно-спасилачких је- диница (табела 5 и графикон 4).

Табела 5: Резултати једнофакторске анализе варијансе различитих група брачног статуса и обавештености о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица

	N	Mean	Std. Deviation	Std. Error	95% Confidence Interval for Mean		Minimum	Maximum
					Lower Bound	Upper Bound
Није у вези	442	2,67	1,217	0,058	2,56	2,79	1	5
У вези	415	2,57	1,150	0,056	2,46	2,68	1	5
Верен/верена	67	2,25	1,133	0,138	1,98	2,53	1	4
Ожењен/удата	1.329	2,68	1,290	0,035	2,61	2,75	1	5
Разведен/разведена	97	2,48	1,415	0,144	2,20	2,77	1	5
Удовац/удовица	75	2,12	1,219	0,141	1,84	2,40	1	5
Укупно	2.425	2,62	1,258	0,026	2,57	2,67	1	5

ANOVA
	Sum of Squares	df	Mean Square	F	Sig.
Between Groups	37,168	5	7,434	4,733	0,000
Within Groups	3.799,348	2.419	1,571
Total	3.836,515	2.424

Графикон 4: Дистрибуција средњих вредности обавештености испитаника различитог брачног статуса о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица

На крају, једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај нивоа религиозности грађана на зависну непрекидну променљиву обавештености грађана о надлежности ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним си- туацијама. Испитаници су на основу нивоа религиозности подељени у не- колико група (у апсолутној мери није религиозан, у извесној мери није ре- лигиозан, нити религиозан нити нерелигиозан, у извесној мери религиозан, у апсолутној мери религиозан). Помоћу теста хомогености варијанси испи- тана је једнакост варијанси у резултатима за сваку од група. Према резул- татима, постоји статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група (F = 4,34, p = 0,002). Накнадна поређења помоћу Такијевог ХСД-а казују да се забележена средња вредност оцене обавештености о на- длежностима ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама статистички значајно разликује код испитаника који у апсолутној мери нису религиозни (М = 2,41, SD = 1,31) и који су у апсолутној мери религиозни (М

= 2,93, SD = 1,25). Испитаници који су апсолутно религиозни забележили су виши ниво обавештености од испитаника који су апсолутно нерелигиозни (табела 6 и графикон 5).

Табела 6: Резултати једнофакторске анализе варијансе различитих група нивоа религиозности и обавештености о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица

	N	Mean	Std. Deviation	Std. Error	95% Confidence Interval for Mean		Minimum	Maximum
					Lower Bound	Upper Bound
У апсолутној мери није религиозан	75	2,41	1,316	0,152	2,11	2,72	1	5
У извесној мери није религиозан	192	3,01	1,189	0,086	2,84	3,18	1	5
Нити религиозан нити нерелиги- озан	1.394	2,79	1,327	0,036	2,72	2,86	1	5
У извесној мери религиозан	503	2,68	1,233	0,055	2,58	2,79	1	5
У апсолутној мери религиозан	173	2,93	1,256	0,095	2,74	3,12	1	5
Укупно	2.337	2,78	1,294	0,027	2,73	2,83	1	5

ANOVA
	Sum of Squares	df	Mean Square	F	Sig.
Between Groups	28,919	4	7,230	4,342	0,002
Within Groups	3.883,221	2.332	1,665
Total	3.912,139	2.336

 

Графикон 5: Дистрибуција средњих вредности обавештености испитаника различитог нивоа религиозности о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица

ЗАКЉУЧАК

У квантитативном истраживању информисаности грађана о надлежнос- тима ватрогасно-спасилачких јединица дошло се до следећих закључака:

• средња вредност обавештености испитаника о надлежностима ватро- гасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама износи 2,78 од мо- гућих 5, односно 22% испитаника је апсолутно необавештено, 15,8% је у извесној мери необавештено, 32,5% није ни обавештено ни необавештено, 14,8% је у извесној мери обавештено, а 11,8% је апсолутно обавештено о на- длежностима ватрогасно-спасилачких јединица у ванредним ситуацијама;
• резултати инференцијалних статистичких анализа показују да постоји статистички значајна повезаност обавештености испитаника са полом, во- лонтерством, бављењем спортом, родитељством, запосленошћу, годинама старости, нивоом образовања, брачним статусом и нивоом религиозности; није утврђена значајна повезаност са претходним искуством у ванредним ситуацијама;
• мушкарци су забележили виши ниво обавештености о надлежностима ватрогасно-спасилачких јединица у односу на жене; испитаници који су ра- дили као волонтери забележили су виши ниво обавештености у односу на испитанике који нису радили као волонтери; испитаници који преферирају спорт у већој мери су информисани о надлежностима ватрогасно-спасилач- ких јединица у односу на оне који то не преферирају; запослени испитаници су обавештенији од незапослених испитаника; млађи грађани су обавеште-

нији од старијих; испитаници са факултетским образовањем забележили су виши ниво обавештености о ватрогасно-спасилачким јединицама од испи- таника са завршеним основним образовањем; испитаници који нису у вези забележили су највиши ниво обавештености о надлежностима ватрогас- но-спасилачких јединица.

Полазећи од добијених резултата, потребно је креирати образовне про- граме и кампање усмерене ка подизању нивоа свести грађана о пожарима и улози ватрогасно-спасилачких јединица у отклањању и ублажавању њихо- вих последица.

ЛИТЕРАТУРА

1. Becker, J. S., Paton, D., Johnston, D. M., Ronan, K. R. (2012). A model of household preparedness for earthquakes: how individuals make meaning of earthquake information and how this influences preparedness. Natural Hazards, 64(1), 107–137.
2. Cvetković, V., Dragićević, S., Petrović, M., Mijaković, S., Jakovljević, V., Gačić,

   J. (2015). Knowledge and perception of secondary school students in Belgrade about earthquakes as natural disasters. Polish journal of environmental studies, 24(4), 1553–1561.

3. Cvetković, V. (2016). Fear and floods in Serbia: Citizens preparedness for responding to natural disaster. Matica Srpska Journal of Social Sciences, 155(2), 303–324.
4. Cvetković, V., Lipovac, M., Milojković, B. (2016). Knowledge of secondary school students in Belgrade as an element of flood preparedness. Journal for social sciences, TEME, 15(4), 1259–1273.
5. Cvetković, V., Roder, G., Tarolli, P., Öcal, A., Ronan, R.K., Dragićević, S. (2017). Flood risk perception and preparedness: a gendered perspective in Serbia. Disasters, in press.
6. Cvetković, V., Roder, G., Tarolli, P., Öcal, A., Ronan, K., Dragićević, S. (2017). Gender disparities in flood risk perception and preparedness: a Serbian case study. Paper presented at the European Geosciences Union GmbH – EGU General Assembly 2017, At Vienna, Austria, Volume: Vol. 19, EGU2017-6720: Session HS1.9/NH1.18 Hydrological risk under a gender and age perspective, Wiena.
7. Цветковић, В., Гачић, Ј., Јаковљевић, В. (2016). Геопросторна и временска дистрибуција шумских пожара као природних катастрофа. Војно дело, 2/2016, 108–127.
8. Cvetković, V. (2016). The relationship between educational level and citizen preparedness for responding to natural disasters. Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić” SASA, 66(2), 237–253.
9. Cvetković, V., Gačić, J. (2017). Požari kao ugrožavajuća pojava bezbednosti: činioci uticaja na znanje o požarima. Međunarodna konferencija – 10th International Conference “Crisis Management Days” – Security Environment and Challenges of Crisis Management, At 24, 25 and 26 May 2017.
10. Цветковић, В. (2015). Спремност грађана за реаговање на природну ка- тастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. (Докторска дисерта- ција), Универзитет у Београду, Факултет безбедности.
11. Edwards, S. W. (2003). The Fire Chief’s Handbook. PennWell Books.
12. FEMA (2009). Personal Preparedness in America: Findings from the Citizen Corps National Survey.
13. Ivanov, A., Cvetković, V. (2016). Prirodne katastofe – geoprostorna i vremenska distribucija. Fakultet za bezbednost, Skopje.
14. Kurita, T., Nakamura, A., Kodama, M., Colombage, S. R. N. (2006). Tsunami public awareness and the disaster management system of Sri Lanka. Disaster Prevention and Management, 15(1), 92–110.
15. Li, Z. H., Pan, L. B., Li, Q. (2017). Research on Firefighting Simulation Training System of Large Oil Tank Zone. In Fire Science and Technology 2015 (pp. 465– 472). Springer Singapore.
16. McDaniel, J., Kennard, D., Fuentes, A. (2005). Smokey the tapir: traditional fire knowledge and fire prevention campaigns in lowland Bolivia. Society and Natural Resources, 18(10), 921–931.
17. Stanišić, J., Maksić, S. (2014). Environmental Education in Serbian Primary Schools: Challenges and Changes in Curriculum, Pedagogy, and Teacher Training. The Journal of Environmental Education, 45(2), 118–131.
18. Taylor, J. G., Daniel, T. C. (1984). Prescribed fire: Public education and perception. Journal of Forestry, 82(6), 361–365.
19. Закон о заштити од пожара (Сл. гласник РС, бр. 111/2009 и 20/2015).
20. Млађан, Д. (2015). Безбедност у ванредним ситуацијама. Београд: Кри- миналистичко-полицијска академија.
21. Стратегија заштите од пожара за период од 2012. до 2017. године (Сл. гласник РС, бр. 21/2012).