Cvetković, V., & Stojković, D. (2015). Knowledge and Perceptions of Secondary School Students in Kraljevo Regarding Natural Disasters. Ecologica, 22(77), 42–49.

Znanje i percepcija učenika srednje škole u Kraljevu o prirodnim katastrofama

Vladimir M. Cvetković1 Originalni naučni rad
Dragan Stojković2 UDC:

UVOD
Prirodne katastrofe predstavljaju događaj, usred¬sređen u vremenu i prostoru koji nanosi ozbiljne gubitke članovima jednog društva i materijalnim vrednostima u kojem društvo ili njegov manji deo podnosi ozbiljne opasnosti remetići društvene strukture, kao i pojedine njihove osnovne funkcije prevencije [4, 10]. Imajući u vidu da je broj prirod¬nih katastrofa u stalnom porastu [2, 3, 5, 7, 8], kao i da proizvode sve ozbiljnije posledice po ljude i nji¬hova materijalna dobra, neophodno je preduzeti sve preventivne mere kako bi se rizik od prirodnih katastrofa smanjio na najmanju moguću meru. Posebno ozbiljan problem predstavljaju klimatske promene koje nedvosmisleno utiču na stepen njiho¬vog pojavljivanja i ozbiljnosti [11]. Pri tome, jedna od značajnih mera smanjenja rizika je i obrazo¬va¬nje o prirodnim katastrofama. Istorijski posmatrano, pravo na obrazovanje o prirodnim katastrofama u prošlosti nije bilo afirmisano i priznavano [9]. Među¬tim, sa XXI vekom, uloga tog vida obrazovanja je postala nedvosmisleno jasna i priznata.
Kada se govori o smanjenju rizika od prirodnih katastrofa, sa pravom se može reći da škole pred-stavljaju nezaobilazne subjekte koji igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju osnovnih informacija o pri-rodnim katastrofama u jednoj lokalnoj zajednici. Šivaki navodi da je značaj školskog obrazovanja o prirodnim katastrofama naglo porastao, iznoseći sledeće razloge: deca su najosetljivija kategorija u jednom društvu; ona predstavljaju budućnost; škola je centar obrazovanja i sami rezultati obrazovnog procesa se prenose na njihove porodice i samu lo¬kalnu zajednicu; škole se prepoznaju kao centri kulture i obrazovanja [1, 6]. U pogledu smanjenja rizika od katastrofa, škole bi trebalo da postanu sve značajniji subjekti kreiranja i unapredjenja bezbed¬nosne kulture mladih, što se odnosi i na njihovo os¬posobljavanje za reagovanje u zemljotresima.

Adrese autora: 1Kriminalističko-policijska akade-mija, Zemun, Cara Dušana 196, 2Doktorand na Fakultetu bezbednosti, Beograd
Rad primljen: 10. 12. 2014.
Rad prihvaćen: 26. 01. 2015.
Postavlja se pitanje kakva je situacija sa obra-zovanjem učenika o prirodnim katastrofama u Srbi¬ji. Uloga obrazovanja u smanjenju rizika od prirod¬nih katastrofa predstavlja veoma aktuelno pitanje kojim su se bavili mnogi istraživači katastrofa [12 – 16]. Upravo zbog toga, predmet kvantitativnog istraživanja predstavlja analiza faktora uticaja na znanje i percepciju učenika srednje elektrotehničke škole u Kraljevu o prirodnim katastrofama.
METODE ISTRAŽIVANJA
Predmet kvantitativnog istraživanja predstavlja ispitivanje nivoa znanja, faktora koji utiču na znanje i percepciju učenika srednje elektrotehničke škole ,,Nikola Tesla“ u Kraljevu o prirodnim katastrofama. Kako bi se došlo do validnih zaključaka o tome šta sve utiče na znanje i percepciju ispitanika, ispitivan je uticaj nekoliko grupa faktora (pol, obrazovanje, osobe sa kojom živi, zaposlenost i obrazovanje roditelja) na poznavanje prirodnih katastrofa. Zatim je ispitan uticaj mesta ili medija gde je ispitanik do¬šao do informacija o prirodnim katastrofama. Re¬zultati uticaja takvih faktora omogućavaju izbor in-strumenata kojima će se na najefektniji način uticati na znanje srednjoškolaca o prirodnim katastrofa¬ma. Pored navedenog, u radu je ispitivan i uticaj ličnog ili iskustva najbližih članova porodice veza¬nim za prirodne katastrofe. Na kraju ispitana je i povezanost između osećanja straha i znanja o pri¬rodnim katastrofama kao i povezanost znanja i želјe za daljim učenjem.
Da bi se stekao uvid u reprezentativnost uzorka potrebno je analizirati strukturu ispitanika prema njihovim ključnim karakteristikama. U nastavku će biti dat prikaz strukture uzorka prema polu, člano¬vima porodice sa kojima žive ispitanici, obrazo¬vanju tih članova porodice i njihovoj zaposlenosti. U istraživanju, anketirano je ukupno 268 ispitanika. Muškarci su u uzorku bili zastupljeni sa 77.6% dok su žene činile 22.4%. Na osnovu strukture učenika prema članovima domaćinstva sa kojima žive, uočava se da 91.8% ispitanika žive sa ocem i 93.3% sa majkom. Dakle, manji broj ispitanika živi sa ocem, što bi moglo da se poveže sa brako¬razvodnim parnicama ili drugim faktorima. Pored roditelja, 17.9% ispitanika živi i sa dekom, dok 29.1% živi i sa bakom. Jako mali procenat ispi¬tanika ima roditelje sa osnovnim obrazovanjem. Takođe, očekivano je da najviše ima roditelja sa završenom srednjom školom (57.5% očevi, 63.1% majke), zatim sa višim obrazovanjem (20.5% očevi, 16.4% majke), visokim obrazovanjem (9.0% očevi, 8.6% majke) i na kraju sa akademskim titulama (4.9% očevi, 3.7% majke). Ako se posmatra struk¬tura ispitanika prema zaposlenosti roditelja, uočava se da su u 41.0 % slučajeva oba roditelja zapo¬slena, u 40.3 % slučajeva radi samo jedan roditelj, a u 18.7% slučajeva su oba roditelja nezaposlena, Tabela 1.

Tabela 1 – Pregled opisnih statističkih pokazatelja kategorijskih promenljiva
Promenljiva Pol Razred Živi sa ocem Živi sa majkom Živi sa dekom Živi sa bakom Obrazovanje oca Obrazovanje majke Zaposlenost roditelja
Kategorije Muški Ženski Prvi Drugi Treći Četvrti Da Ne Da Ne Da Ne Da Ne Osnovno Srednje Više Visoko Akademska titula Osnovno Srednje Više Visoko Akademska titula Zaposlen jedan roditelj Zaposlena oba roditelja Nezaposleni
Broj 208 60 50 123 77 18 246 22 250 18 48 220 78 190 19 154 55 24 13 20 169 44 23 10 108 110 50
% 77.6 22.4 18.7 45.9 28.7 6.7 91.8 8.2 93.3 6.7 17.9 82.1 29.1 70.9 7.1 57.5 20.5 9.0 4.9 7.5 63.1 16.4 8.6 3.7 40.3 41.0 18.7

Imajući u vidu značaj izračunavanja ,,zbirnih“ statističkih pokazatelja za neprekidne promenljive, u radu je sagledana srednja vrednost, medijana i standardno odstupanje za promenljive kao što su starost i prosečna ocena ispitanika u prethodnoj školskoj godini. Za promenlјivu starost, imamo po-datke o 268 ispitanika, opseg njihove starosti je od 14 do 18 godine, srednja vrednost je 16.11 godina i standardno odstupanje od te srednje vrednosti iz-nosi 1.007 godina. Opseg prosečne ocene je od 2.00 do 5.00, srednja vrednost je 3.631 i stan-dardna odstupanje od te srednje vrednosti je 0.690. Veoma je značajno i kazati ponešto i o raspodeli vrednosti neprekidnih promenlјivih (asimetrija i splјoštenost njihove raspodele). Pozitivna vrednost asimetrije 0.151 za starost ispitanika pokazuje da je većina dobijenih rezultata levo od srednje vred¬nosti, među manjim rezultatima, dok negativna vrednost splјoštenosti od – 0.591 pokazuje da je raspodela raspodela plјosnatija od normalne, tj. ima više slučajeva na repovima. Negativna vred¬nost asimetrije -0.047 za prosečnu ocenu ispitanika pokazuje da je većina rezultata desno od srednje vrednosti, među većim vrednostima. Takođe, negativna vrednost splјoštenosti -0.296 pokazuje da je raspodela raspodela plјosnatija od normalne, tj. ima više slučajeva na repovima
Osnovni instrument primenjen u istraživanju bio je anketni upitnik koji je za potrebe istraživanja i kreiran. Sva pitanja su zatvorenog tipa. Prvi skup pitanja se odnosi na znanje i percepciju učenika o prirodnim katastrofama, dok se drugi odnosi na način sticanja informacija o prirodnim katastrofama. Ostala pitanja su se odnosila na osećanja (strah, zabrinutost) i želјe da se više nauči o prirodnim katastrofama. Analiza podataka prikuplјenih anketnim ispitivanjem zasnivala se na primeni metoda deskriptivne statistike, tačnije utvrđivanju frekvencija, izračunavanju procenata i srednjih vrednosti. Od statističkih testova korišćen je hi-kvadrat test za testiranje nezavisnosti između znanja ispitanika u pogledu prirodnih katastrofa i faktora za koje se pretpostavlјa da utiču na to znanje. Metodom slučajnog uzorka, po principu svaki drugi u dnevniku, iz svake godine (prva, druga, treća i četvrta), odabran je dostupan broj ispitanika koji su popunjavali anketni upitnik pod nadzorom anketara.
REZULTATI I DISKUSIJA
U prvom koraku, ispitanici su odgovarali na pi-tanje da li znaju šta predstavlja jedna od navedenih prirodnih katastrofa. Prilikom anketiranja, ispitanici¬ma je napomenuto da se to ne odnosi na pozna¬vanje definicije, već na jasnu predstavu o tome šta takva prirodna katastrofa i predstavlja. Na osnovu rezultata, primećuje se da postoji visok nivo pozna¬vanja prirodnih katastrofa. Ipak, na prvom mestu po nivou poznavanja prirodne katastrofe nalazi se po¬plava 99.4%, suša 99.2%, požar 98.6%, zemlјotres 98.3%, cunami 98.1%, epidemije 97.8%, uragana, 96.9%, vulkanske erupcije 96.1%, ekstremne tem¬perature 95.3% i klizišta 93.3%. Dakle, prirodne katastrofe koje se najbolјe poznaju su uobičajene na našim prostorima. Klizišta se nalaze na po¬slednjem mestu. Ipak, odgovori koji su dati pred¬stavljaju subjektivan sud o poznavanju prirodne katastrofe. Upravo stoga, opredelili smo se da u sledećem pitanju, ispitamo i realno poznavanje prirodnih katastrofa.
Rezultati ispitivanja realnog poznavanja odre-đene prirodne katastrofe se razlikuju od njihove subjektivne percepcije o znanju. Naime, od 98.3% ispitanika koji su odgovorili da znaju šta je zem-lјotres, 92.2% to i zaista znaju. Dakle, 6.1% ispi-tanika samo misli da zna šta je zemlјotres. Kada je reč o drugim prirodnim katastrofama, rezultati su sledeći: poplava (99.4% je odgovorilo da zna, 93.1% zaista zna, 6.3.% samo misli da zna); suša (99.2%, je odgovorilo da zna, 97.8% zaista zna, 1.4.% samo misli da zna); požar (98.6%, je odgo-vorilo da zna, 71.9% zaista zna, 26.7% samo misli da zna); cunami (98.1%, je odgovorilo da zna, 88.9% zaista zna, 9.2% samo misli da zna); epi-demije (97.8%, je odgovorilo da zna, 98.1% zaista zna, dakle, veći broj zna od onog broja koji misli da zna); uragan (96.9%, je odgovorilo da zna, 95.6% zaista zna, 1.3% samo misli da zna); vulkanske erupcije (96.1%, je odgovorilo da zna, 95.6% zaista zna, 1.5% samo misli da zna); ekstremne tempe¬rature (95.3% je odgovorilo da zna, 77.8% zaista zna, 17.5% samo misli da zna); klizišta (95.3% je odgovorilo da zna, 59.4% zaista zna, 35.9% samo misli da zna). Na osnovu rezultata se može kon¬statovati da je najviše ispitanika koji su pogrešno ubeđeni da znaju u vezi klizišta, 35.9%, požara 26.7% i ekstremnih temperatura 17.%).
Imajući u vidu značaj poznavanja bezbednos-nih procedura u slučaju neke od prirodnih kata-strofa, želeli smo da ispitamo nivo njihovog znanja o tome. Najbolјe poznavanje bezbednosne proce-dure je u vezi sa sušom, jer je 98.6% ispitanika označilo odgovarajuće postupanje. Najniži stepen poznavanja bezbednosne procedure je registrovan kod ekstremnih temperatura i iznosi 52.5%. Naime, ispitanici su bili u ozbilјnoj dilemi prilikom odluči¬vanja da li je potrebno u ekstremnim tempera¬turama piti dosta tečnosti ili ne izlaziti iz kuće. Problem se može potražiti u činjenici da mnogi eks¬tremne temperature vezuju samo za visoke tempe¬rature. Ipak i u tim situacijama, korišćenje tečnosti ne može da pomogne u zaštiti zdravlјa i života lјudi. Pored ekstremnih temperatura, zabrinjavajući po¬datak se odnosi i na jednu od najučestalijih pri¬rodnih katastrofa kao što je šumski požar. Naime, iako je 60.3% dalo tačan odgovor, zabrinjavajuće je to što se čak 26.4% ispitanika opredelilo za poli¬vanje vodom kao jednim od načinom zaštite. Dakle, jedna trećina ispitanika je u ozbilјnoj zabludi da će ih polivanje vodom zaštiti od negativnih uticaja vatre i dima. Rezultati poznavanja bezbednosne procedure u slučaju prirodnih katastrofa su: kod po¬plave 85.3% ispitanika je dalo tačan odgovor; kod klizišta 91.9%; kod vulkanskih erupcija 95%; kod cunamija 97.2%; kod uragana 92.2.%; kod epide¬mija 77.8%.
Od ukupnog broja ispitanika, njih 86.9% je od-govorilo da im je neko u školi pričao o prirodnim katastrofama, za razliku od 13.1% koji su odgovorili negativno. Na pitanje da ukažu na to ko ih je u okviru škole upoznao sa nekom od prirodnih kata¬strofa, ispitanici su odgovorili: nastavnik 63.6%, škola je organizovala predavanje na tu temu 10.8%, i neke druge službe (policija, vatrogasno-spasilačke službe, služba hitne medicinske po¬moći), 12.8%.
Od ukupnog broja ispitanika, njih 79.2% je upo¬znato sa nekom od prirodnih katastrofa od strane nekog od članova porodice, dok 20.8% nije upo¬znato. Na pitanje ko ih je u okviru porodice upoz¬nao sa nekom od prirodnih katastrofa, ispitanici su odgovorili: otac 63.1%, majka 45.5%, deka 26.1%, baka 18.7%. Na pitanje, o kojim prirodnim katastro¬fama vam je pričao, dobijeni su sledeći odgovori: o zemlјotresima 69.4%, poplavama 48.1%, epidemi¬jama 25.7%, ekstremnim temperaturama 19.8%, sušama 38.8%, klizištima, 32.1%, vulkanskim erup¬cijama 18.7%, o svim pomalo 17.9%.
U cilјu unapređenja znanja i bezbednosne kul-ture učenika srednjih škola, veoma je značajno ispitati koji su to najzastuplјeniji načini u dolaženju do informacija o prirodnim katastrofama. Na taj na-čin, mogu se dobiti jasni argumenti u podsticanju određenih načina prenošenja znanja. Najveći broj učenika, stekao je informacije o prirodnim katastro¬fama preko televizije 86.2%, interneta 55.6%, pre¬davanja 28.0%, radija 9.7% i video-igara 7.5%.
Zbog potrebe dalјi analiza, veoma je značajno sagledati i da li je neko iz porodice doživeo posle-dice prirodnih katastrofa. Pitanje koje se prosto na¬meće odnosi se na odnos između doživlјenih pri-rodnih katastrofa i edukacije svoje dece u takvim situacijama. Prema rezultatima istraživanja, pri-mećuje se da je mali broj lјudi doživeo posledice i to: očevi 34.7%, majke 31.0%, deke 22.8% i bake 22.0%. Indirektne posledice od prirodnih katastrofa doživeli su roditelјi 52.6% ispitanika. Sledeće pita-nje se odnosilo na označavanje prirodne katastrofe koju je neko iz porodice doživeo: zemlјotres 64.6%, poplave 12.3%, bujice 1.5%, ekstremne tempera¬ture 6.7%, suše 3.4%, klizišta 0.4%.
Imajući u vidu ozbilјnost posledica od prirodnih katastrofa, jedna od najznačajnijih mera spremnosti se odnosi na obrazovanje građana. U ovom delu rada se ispituje motivisanost učenika za sticanje znanja o različitim prirodnim katastrofama. Na os¬novu rezultata istraživanja, nedvosmisleno se uviđa da je zainteresovanost velika. Naime, njih 69.8% se izjasnilo da želi da nauči više, njih 22% nije bilo sigurno i 8.2% ne želi da nauči više. Pitanje koje se prosto nameće se odnosi na način na koji bi oni želeli da nauče. Zbog toga, ispitali smo učenike da li bi želeli da o prirodnim katastrofama nauče više u školi ili porodici. Nјih 57.8% se izjasnilo da više želi da nauči u školi, dok se 23.5% opredelilo za porodicu. Na pitanje, zašto žele da nauče više, većina je kao odgovor upisala jedan od razloga bezbednosti.
Stanje zaštićenosti od prirodnih katastrofa predstavlja veoma značajno bezbednosno pitanje. Takva promenljiva se može dovesti u veoma blisku vezu sa preduzimanjem mera spremnosti za odre¬đenu prirodnu katastrofu. Rezultati istraživanja uka¬zuju da se njih 46.3% ispitanika oseća zaštićeno, 39.2% nije sigurno i 14.6% se oseća ne zaštićeno u školskom objektu kada su u pitanju prirodne kata¬strofe. Od ukupnog broja ispitanika koji su odgo¬vorili da se osećaju zaštićeno od prirodnih kata¬strofa, razlozi su bili sledeće: jer su školske zgrade bezbedne 22.4% ispitanika; jer su nastavnici obu¬čeni za postupanje u takvim situacijama 12.7%; jer znam šta trebam raditi u takvim situacijama 23.9%. Od ukupnog broja ispitanika, 32.5% oseća strah od prirodnih katastrofa, 25.7% nije sigurno i 41.8% ne oseća strah. Slobodno se može reći da broj ispita¬nika koji oseća strah nije zanemarlјiv, pogotovu imajući u vidu broj onih koji nisu sigurni. U skladu sa tim, značajno je ispitati u pogledu koji prirodnih katastrofa taj strah dostiže najviši nivo, tabela 2.

Tabela 2 – Procentualni pregled odgovora na pitanje koliko ste zabrinuti zbog prirodnih katastrofa.
Zemlјotres Poplava Ekstremne
temperature Klizišta Cunami Vulkanske erupcije Epidemije
Nisam zabrinut 28.7% 44.8% 38.1% 44.4% 53.0% 57.1% 25.7%
Ponekad zabrinut 38.1% 25.4% 33.6% 26.9% 14.9% 13.1% 29.1%
Zabrinut 25.4% 23.9% 20.1% 23.1% 17.5% 12.7% 25.0%
Veoma zabrinut 4.1% 3.7% 4.5% 3.7% 5.2% 7.5% 7.8%
Ekstremno zabrinut 3.7% 2.2% 3.7% 1.9% 9.3% 9.7% 12.3%

Pitanjem koje se odnosilo na zabrinutost, ispiti-vali smo nivo zabrinutosti za svaku od navedenih prirodnih katastrofa. Rezultati odgovaraju zdravo-razumskoj logici da su ispitanici najnezabrinutiji oko prirodnih katastrofa koje se nikada nisu događale na našim prostorima. Recimo, 53.0% ispitanika nije zabrinuto za cunami i 57.1% za vulkanske erupcije. Međutim, kada je reč o zemlјotresu 38.1%, popla¬vama 25.4%, ekstremnim temperaturama 33.6%, klizištima 26.9% i epidemijama 29.1%, postoji izra¬zit nivo koji se odnosi na ponekad zabrinut. Karakteristično je da najviše ispitanika ekstremno zabrinuto za vulkanske erupcije i to 9.7%. Svakako to se može objasniti, nedovolјnim razumevanjem takve pojave, tabela 2.
Često postavlјano pitanje se odnosi na zainter-esovanost građana, studenata i učenika o obuci za postupanje u vanrednim situacijama. Upravo stoga, značajno je ispitati zainteresovanost učenika srednje škola za jednu takvu vrstu obuke. Veliki broj ispitanika 76.5% bi želeo da prođe obuku, 10.8% nije sigurno i 12.7% ne bi želelo. Naravno, želeli smo da ispitamo i razloge zašto bi želeli obu¬ku: 56.7% je kazalo da bi se osećalo bezbednije; 32.5% je kazalo jer bih mogao i svoje članove po¬rodice da informišem o načinima zaštite od prirod¬nih katastrofa. U skladu sa tim, ispitali smo i da li su za uvođenje predmeta na kojima bi se obrazo¬vali o vanrednim situacijama. Nјih 33.6% je odgo¬vorilo sa da, dok 54.1% nije bilo sigurno i 12.3% nije za uvođenje predmeta. Najviše ispitanika 47.4% je odgovorilo da bi želelo da stekne infor¬macije o prirodnim katastrofama i načinu zaštite preko obrazovnih filmova i serija. Nakon toga, do¬laze radionice 35.4%, klasične lekcije 35.1%, studi¬je slučaja 14.6% i na kraju zanimlјive video igre 11.6%.
Za testiranje nezavisnosti pojedinih faktora i znanja ispitanika korišćen je hi-kvadrat test. Zaklјu¬čuje se da na znanje ispitanika o prirodnim kata¬strofama statistički značajno utiču sledeći faktori: obrazovanje ispitanika, zaposlenost roditelja i obrazovanje oca i majke, tabela 3.

Tabela 3
Promenljiva Pol Obrazovanje Živi sa ocem Živi sa majkom Živi sa dekom Obrazovanje oca Obrazovanje majke Zaposlenost roditelja Razred
Kategorije Muški Ženski Dovolјan Dobar Vrlo dobar Odličan Da Ne Da Ne Da Ne Srednje Više Visoko Akademska titula Srednje Više Visoko Akademska titula Zaposlen jedan roditelj Zaposlena oba roditelja Prvi Drugi Treći Četvrti
Rezultat testiranja = = ≠ ≠ ≠ ≠ = = = = = = = = ≠ ≠ = = ≠ ≠ = = = = = =
= Razlika nije statistički značajna
≠ Razlika jeste statistički značajna

Na osnovu rezultata testiranja, može se reći da obrazovanje roditelja utiče na znanje učenika o prirodnim katastrofama (p = 0,03≤0,05, phi = 0.30 – srednji uticaj). Naime, učenici visoko¬obrazovanih roditelja u statistički većem procentu znaju da prepoznaju većinu prirodnih katastrofa. Kada je reč o učenicima čiji roditelјi imaju aka¬demske titule zaklјučuje se da oni u većem pro¬centu ne znaju da prepoznaju većinu prirodnih katastrofa. Prvo smo analizirali nezavisnost pitanja „Da li Vam je neko u školi pričao o prirodnim kata¬strofama?“ i znanja učenika. Na osnovu rezultata može se zaklјučiti da stvarno znanje ispitanika i njihova percepcija o znanju zavise od toga da li im je neko u školi pričao o prirodnim katastrofama (p = 0,01≤0,05, phi = 0.10 – mali uticaj). Konkretno, oni kojima je neko u školi pričao o pri¬rodnim katastrofama su u većoj meri tačno odgo¬vorili na pitanje „Šta najbolјe opisuje neku od pri¬rodnih katastrofa?“ i obrnuto. Sličan zaklјučak važi i za percepciju znanja ispitanika. Naime, oni kojima je u školi pričano o prirodnim katastrofama u ve¬ćem procentu smatraju da znaju ili da nisu sigurni da li znaju šta najbolјe opisuje prirodne katastrofe, a da oni kojima u školi nije pričano na tu temu u ve¬ćem procentu smatraju da ne znaju većinom pri¬rodne katastrofe. Da li je neko u porodici pričao ispitanicima o prirodnim katastrofama nije pove-zano sa stvarnim znanjem ispitanika (p = 0,12≥0,05) ali jeste po¬vezano sa percepcijom učenika o znanju (p = 0,00≤0,05, phi = 0.10 – mali uticaj). Na nivou značajnosti od 5% zaklјučuje se da oni kojima je neko u porodici pričao o prirodnim katastrofama u većem procentu smatraju da znaju prepoznati većinu prirodnih katastrofa, a da oni kojima nisu u porodici pričali, nisu sigurni ili ne znaju da prepo¬znaju većinu prirodnih katastrofa. Nakon sprove¬dene statističke analize, na nivou značajnosti od 5% zaklјučuje se da studenti čiji je otac doživeo po¬sledice neke prirodne katastrofe u većoj meri stvar¬no znaju da prepoznaju prirodne katastrofe (p = 0,04≤0,05, phi = 0.10 – mali uticaj). Iskus¬tva majke, dede i bake ne utiču na znanje ispita¬nika (p = 0,24≥0,05). Kada je reč o ličnom iskustvu, zaklјučuje se da ispitanici koji su doživeli posledice prirodnih katastrofa u statistički značajno većoj meri smatraju da znaju i stvarno znaju šta su to prirodne kata¬strofe (p = 0,05≤0,05, phi = 0.10 – mali uticaj). Obrnuto takođe važi. Potpuno isti zaklјučci važe i za korišćenje Interneta. Igranje kompjuter¬skih i video-igrica ne utiče na stvarno znanje ispita¬nika ali utiče na percepciju znanja.
ZAKLJUČAK
Sprovođenjem kvantitativnog istraživanja iskri-stalisali su se sledeći zaklјučci: učenici srednje elektrotehničke škole ,,Nikola Tesla“ poseduju vi-sok subjektivni nivo poznavanja prirodnih kata-strofa. Pri tome, najbolјe se poznaju poplave, suše, požari pa zemlјotresi i ostale prirodne katastrofe. Najmanje se poznaju klizišta; sa druge strane, na osnovu rezultata se može konstatovati da je naj¬više ispitanika koji su pogrešno ubeđeni (realno poznavanje) da znaju u vezi klizišta, požara i eks¬tremnih temperatura; najbolјe poznavanje bezbed¬nosne procedure je u vezi sa sušom, dok je sa druge strane registrovan najniži stepen poznavanja kod ekstremnih temperatura; veći broj učenika je informisan o prirodnim katastrofama u školi nego u porodici.
U okviru škole najčešće ih je informisao nas-tavnik, dok je u okviru porodice to bio otac. Najbolje su informisani od strane škole i porodice u vezi zemlјotresa. Najveći broj učenika, stekao je infor¬macije o prirodnim katastrofama preko televizije, a najmanje preko video-igara. Mali broj roditelja je doživeo direktne, dok je veći broj doživeo indi¬rektne posledice prirodnih katastrofa. Veliki broj učenika želi da nauči više o prirodnim katastrofama i to u okviru škole; veći broj učenika se ne oseća zaštićeno u školskom objektu. Jedna trećina uče¬nika oseća strah od prirodnih katastrofa, veliki broj učenika je izrazio želјu da prođe obuku za postu¬panje u vanrednim situacijama. Izvori informacija o prirodnim katastrofama (porodica, škola, televizija, internet, radio, video igrice i predavanja) utiču na percepciju srednjoškolaca, na stvarno znanje sred¬njoškolaca o zemlјotresu utiču predavanja, škola, televizija i Internet dok ne utiču radio, video-igre i priče od članova porodice, lično iskustvo ispitanika sa posledicama neke prirodne katastrofe utiče na njegovo stvarno znanje. Upravo stoga, na nivo zna¬nja srednjoškolaca u pogledu prirodnih katastrofa treba uticati putem televizije, Interneta i na predavanjima u školi.

LITERATURA
[1] Cvetković, V., Intervetno-spasilačke službe u van-rednim situacijama, Zadužbina Andrejević, Beograd, 2013.
[2] Cvetković, V., Mijalković, S., Spatial and Temporal distribution of geophysical disasters, Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić’’ 63/3, 345-360, Belgrade, 2013.
[3] Cvetković, V.,Geoprostorna i vremenska distribucija vulkanskih erupcija. NBP – Žurnal za kriminalistiku i pravo, 2/2014, 153-171.
[4] Mlađan, D., Cvetković, V., Classification of Emer-gency Situations, Thematic Proceedings of Inter-national Scientific Conference ,,Archibald Reiss Days“, Academy of criminalistic and police studies,1-2. march 2013.
[5] Cvetković, V.,Spatial and temporal distribution of floods like natural emergency situations. International scientific conference Archibald Reiss days (pp. 371-389). Belgrade: The academy of criminalistic and police studies, 2014.
[6] Cvetković, V., The impacts of climate changes on the risk of natural disasters. Skopje: International yearbook of the Faculty of security, 51-60, 2014.
[7] Cvetković, V., Milojković, B., Stojković, D., Analiza geoprostorne i vremenske distribucije zemlјotresa kao prirodnih katastrofa, Vojno delo, 2/2014, 166-185.
[8] Cvetković, V., Dragićević, S., Prostorna i vremenska distribucija prirodnih nepogoda, Zbornik radova Geografskog instituta „Jovan Cvijić“ SANU, 293-309, 2014.
[9] Ivanov, A., Cvetković, V., The role of education in natural disaster risk reduction. Horizons, inter¬national scientific journal, year X Volume 16, 115-131, 2014.
[10] Ljuština, A., Knežević-Lukić, N., Vanredne situacije izazvane prirodnim katastrofama, Ecologica, 20(71), 411-415, 2013.
[11] Ilić-Krstić, I., Petković-Ilić, A., Socijalno – pravni as-pekti klimatskih promena, Ecologica, 20 (71), 405-410, 2013.
[12] Adem, Ö., The Relationship between Earthquake Knowledge and Earthquake Attitudes of Disaster Relief Staffs, Disaster Advances, Vol. 4 No. 1, pp. 19-24, 2011.
[13] Haulle, E., Evaluating earthquake disaster risk management in schools in Rungwe Volcanic Province in Tanzania, Journal of Disaster Risk Studies, Vol. 4, No. 1, pp.1-7, 2012.
[14] Kuroiwa, J.A., Peru’s national education program for disaster prevention and mitigation (PNEPDPM), Training and Education for Improving Earthquake Disaster Management in Developing Counties, UNCRD Meeting Report Series, No. 57, pp. 95-102, 1993.
[15] Lidstone, J., Disaster education: Where we are and where we should be, In: Lidstone, J. (Ed.), International perspectives on teaching about hazards and disasters (p. 3), Channel View Publications, Philadelphia, 1996.
[16] Mishra, S., Suar, D., Do lessons people learn determine disaster cognition and preparedness?”, Psychology and Developing Societies, Vol. 19, No.2, pp. 143-159, 2007.

IZVOD
ZNANJE I PERCEPCIJA UČENIKA SREDNJE ŠKOLE U KRALJEVU
O PRIRODNIM KATASTROFAMA
Kvantitativno istraživanje je sprovedeno sa ciljem utvrđivanja percepcije i stvarnog znanja učenika srednje elektrotehničke škole u Kraljevu ,,Nikola Tesla” o prirodnim katastrofama. Tom prilikom je korišćen metod anketiranja učenika kako bi se identifikovali i opisali faktori koji imaju uticaja na znanje i percepciju učenika. Iz populacije srednje elektrotehničke škole u Kraljevu, na slučajan način, iz svake godine izabran je po određen broj ispitanika. Rezultati istraživanja pokazuju da izvori informacija o prirodnim katastrofama i njihovim ugrožavajućim posledicama utiču na percepciju učenika srednje škole. Istovremeno, na stvarno znanje o prirodnim katastrofama utiču predavanja, škola, televizija i internet, dok znatno manje utiču video-igre, radio i priče od članova porodice. Ispitanici bez ličnog iskustva u vezi sa ugrožavajućim posledicama prirodnih katastrofa u statistički većem procentu ne znaju da prepoznaju određene prirodne katastrofe. Iskustvo članova uže porodice ne utiče u velikoj meri na znanje o prirodnim katastrofama, sa izuzetkom oca. Imajući u vidu evidentan nedostatak obrazovanja o prirodnim katastrofama u Srbiji, rezultati istraživanja se mogu iskoristiti prilikom kreiranja strategija obrazovnih programa.
Ključne reči: bezbednost, vanredne situacije, prirodne katastrofe, statistika, Kraljevo, znanje, percepcija, strah.
ABSTRACT
KNOWLEDGE AND PERCEPTIONS OF SECONDARY SCHOOL STUDENTS
IN KRALJEVO ON NATURAL DISASTERS
Quantitative research was conducted in order to determine the perceptions and actual knowledge of secondary school for electrical engineering in Kraljevo, Nikola Tesla about natural disasters. On that occasion used method of surveying students to identify and describe the factors that influence the knowledge and perceptions of students. From the population of secondary technical school in Kraljevo, at random, from each year was chosen by a number of respondents. The results show that the sources of information about natural disasters and their threatening consequences affect the perception of secondary school students. At the same time, the actual knowledge about natural disasters affecting lectures, schools, television and the internet, while considerably less influence video games, radio and stories from family members. Those with no personal experience regarding the threatening consequences of natural disasters in a statistically higher percentage do not know how to recognize a certain natural disasters. Experience immediate family members are not affected to a large extent on the knowledge of natural disasters, with the exception of his father. Bearing in mind the evident lack of education about natural disasters in Serbia, the survey results can be used when creating the strategy of educational programs.
Keywords: security, emergencies, natural disasters, statistics, Kraljevo, knowledge, perception, fear.