NAUČNE MONOGRAFIJE

Human resource development for environmental security and emergency management

Nikolić, N., Cvetković, M.V., Ivanov, A. (2023). Human resource development for environmental security and emergency management. Belgrade: Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management.

In an age where the intricate interplay between human activities and the environment demands careful consideration, "Human Resource Management in Environmental Security" emerges as a comprehensive exploration of the dynamic relationship between human resources and environmental sustainability. This academic endeavor seeks to navigate the complexities inherent in managing human capital within the framework of environmental protection. In the pursuit of securing our environment, the traditional paradigms of human resource management must evolve to meet the challenges posed by climate change, resource depletion, and ecological imbalances. Globalization introduces an array of new challenges and imposes escalating requirements concerning environmental quality, creating an imperative for innovative solutions. In response, human resource management becomes a proactive force, necessitating the initiation of strategic initiatives aimed at improving the quality of human potential expression through the thoughtful allocation and maximization of resources. The complexity inherent in determining coordination and subordination in the functioning of the environment alongside other systems is defined by a strategic conflict. This conflict is intricately conditioned, on one hand, by the economic needs of local governments striving for progress and, on the other hand, by the imperative of ensuring the sustainability of the environment. Human resources management emerges as a pivotal link in addressing, navigating, and ultimately overcoming this intricate strategic conflict. The term "human capital" is inextricably linked to Human Resources, serving as a nuanced reflection of their physical, spiritual, and emotional characteristics. The result of engaging human resources in the environment transcends mere utilitarianism and could not hitherto be accurately identified with their overall resources. Detecting, targeting, and engaging the latent human potential in environmental protection emerges as a profound challenge, requiring a multidimensional approach. Provided it is secured by robust environmental support, the "human capital" owned by a unit of local government transforms into a potential driving force of high-value performances within the environment and the jurisdiction covered by the local government. The role of human resources in environmental protection is not just significant but indispensable. Consequently, there is an immense need to focus on comprehending the behavior of human resources and identifying opportunities for their holistic development. This emphasis is crucial as it positions human resources as a decisive factor influencing and affecting the continuity in achieving environmental sustainability. Human resources within local governments are dynamic entities capable of learning, expressing the ability to create, acquire, and transmit new knowledge and concepts. They do so successfully by adapting these innovations to their neighborhoods, their environment, and their overarching intentions. In line with the previously stated premises, there exists a pressing need for a scientific breakthrough in the modelling of human resources. This breakthrough aims to position human resources as the true value of each respective local government, both concerning the integrity of the scope of their business activities and, especially, when it comes to environmental protection. This study represents a significant step in that transformative direction. The created model of human resource management in environmental protection is not just a theoretical construct; it's a pragmatic concept that fundamentally alters the character of the basic assumptions about human resources for the environment. This initiative marks the initiation of a change in the established context, setting the stage for a more sustainable and environmentally conscious future. This book is a collaborative effort that brings together scholars, researchers, and practitioners to shed light on the multifaceted dimensions of human resource management in the context of environmental security. By delving into theoretical frameworks, empirical studies, and practical applications, it endeavors to provide a holistic understanding of how human resources can be strategically leveraged to address environmental issues. The chapters within this volume address a spectrum of topics, including motivational factors for environmental stewardship, sustainable resource management, and the role of local self-government in mitigating environmental externalities. Through rigorous academic inquiry and thoughtful analysis, the contributors contribute to the growing body of knowledge that informs both scholarship and practical approaches to human resource management for environmental sustainability. We extend our heartfelt appreciation to the authors who have dedicated their expertise to this scientific field, the reviewers whose insightful feedback enhanced the quality of the content, and the contributors whose diverse perspectives enrich the discourse. We hope that the insights presented in these pages stimulate critical thinking, inspire innovative solutions, and contribute to the ongoing dialogue on the crucial intersection of human resource management, environmental security and emergency management.

OTPORNOST NA KATASTROFE - VODIČ ZA PREVENCIJU, REAGOVANJE I OPORAVAK

OTPORNOST NA KATASTROFE - VODIČ ZA PREVENCIJU, REAGOVANJE I OPORAVAK

Dragi čitaoci, sa zadovoljstvom vam predstavljamo knjigu ,,Otpornost na katastrofe – Vodič za Prevenciju, Reagovanje i Oporavak”. Ova knjiga je namenjena svima koji žele da se bolje pripreme za nepredviđene situacije, bilo da su izazvane prirodnim katastrofama poput zemljotresa, poplava ili šumskim požarima ili antropogenim katastrofama kao što su požari, nezgode na radu, teroristički napadi ili pandemije. Živimo u svetu koji se neprestano menja i često se suočavamo sa izazovima koji zahtevaju brzo i efikasno reagovanje. Osmišljena je kako bi vam pomogla da razumete različite aspekte katastrofa, da prepoznate rizike i da se pripremite za njih. Kroz nju ćete saznati kako da zaštitite sebe, svoje porodice i zajednicu, kako da reagujete u nepredviđenim situacijama i kako da se oporavite nakon katastrofe. Nema ništa važnije od bezbednosti i dobrobiti onih koje volimo i zato je važno da budemo informisani i spremni. Ova knjiga vam pruža praktične savete, korake za planiranje i konkretne smernice koje će vam pomoći da budete spremni za sve što budućnost može doneti. Kroz detaljne opise i praktične primere, naučićete kako da se nosite sa različitim scenarijima, okolnostima i situacijama koje se mogu javiti u vanrednim situacijama. Autor ove knjige je posvetio mnogo vremena i truda kako bi vam pružio najvažnije informacije o katastrofama i kako da se nosite sa njima. Zasnovani na stručnim saznanjima i iskustvima stručnjaka iz različitih oblasti, ovi saveti su utemeljeni na najnovijim istraživanjima i najboljim praksama u oblasti katastrofa. Nadamo se da ćete ovu knjigu koristiti kao resurs za unapređenje vaše sopstvene otpornosti i zaštite, ali takođe i kao sredstvo za edukaciju i osnaživanje vaših zajednica. Zajedno, možemo da stvorimo bezbednije i otpornije zajednice, spremne za izazove koje budućnost donosi. U knjizi ćete pronaći informacije o osnovnim koracima koje treba preduzeti kako biste se zaštitili i pripremili za katastrofe. Upoznaćete se sa konkretnim savetima o tome kako da kreirate plan za vanredne situacije za vašu porodicu, šta treba da imate u kući za slučaj katastrofe i kako da se ponašate tokom samih takvih okolnosti. Osim toga, razmotrićemo i važnost obnove nakon katastrofe i kako da se oporavite sa što manje posledica. Ovaj vodič ne obuhvata samo niz pratičnih saveta; on takođe otvara prostor za stručnu diskusiju o otpornosti i pripremljenosti za katastrofe. Uključivanje mladih, stručnih i ambicioznih naučnih saradnika u pisanje domaćih i međunarodnih projekata, kao i u sprovođenje naučnih istraživanja, predstavlja korak ka izgradnji stručne zajednice posvećene prevenciji, reagovanju i oporavku od katastrofa. Kroz analize rizika, proučavanje efikasnih strategija reagovanja i istraživanje novih tehnologija, ova zajednica doprinosi širem razumevanju i unapređenju otpornosti društava na nepredviđene događaje. Ovaj multidisciplinarni pristup, podržan stručnim saznanjima i iskustvima, ključan je za izgradnju održivih sistema prevencije i upravljanja u katastrofama. Želim da napomenem i to da je ova knjiga više od samo praktičnog vodiča; ona je ključ za otkrivanje snalažljivosti i pripremljenosti u nepredviđenim okolnostima. Sažeta u ovom vodiču su znanja i veštine koje će vas naučiti kako da zaštitite sebe, svoje najbliže i vašu zajednicu, pružajući vam bezbednost u svetu koji se neprestano menja. Ona nije običan priručnik već je poziv na akciju, inspiracija za razmišljanje i ključ za transformaciju našeg shvatanja o otpornosti. Sa stručnim i sveobuhvatnim pristupom, istražuje različite aspekte katastrofa, prepoznaje rizike i priprema nas za pravilno postupanje u takvim situacijama. Ovaj vodič nije samo resurs za ličnu otpornost, već i temelj za izgradnju zajednica spremnih na izazove koje budućnost nosi. Spremni ste za otkrivanje sveta otpornosti na katastrofe? Započnite svoje usavršavanje sa ovom jedinstvenom knjigom koja će vas podstaći da razmišljate, delujete i postanete deo globalne zajednice otpornosti. U svetlu ubrzanog tempa promena koje oblikuju naše okruženje, ,,Otpornost na katastrofe” postavlja se kao sredstvo za razumevanje kompleksnosti savremenog života. Bez obzira da li se suočavate sa poplavama, zemljotresima, nesrećama na radu, terorističkim napadima ili pandemijama, ovaj vodič nudi dragoceno uputstvo za sagledavanje rizika i efikasno reagovanje. Ono što izdvaja ovu knjigu jeste njena praktična orijentacija. Ne samo da vam pruža informacije o tome kako se ponašati tokom katastrofe, već vas navodi da razmislite o koracima koje možete preduzeti unapred kako biste se pripremili i bili otporniji na katastrofe koje će biti sve učestalije i razornije. Osim toga, knjiga naglašava važnost procesa oporavka nakon katastrofe, pružajući smernice o tome kako se nositi sa stresom i obnavljati normalnost u životu. Poseban naglasak stavljen je na ulogu zajednice u izgradnji otpornosti. Ova knjiga podstiče čitaoce da razmišljaju o svojoj ulozi u širem kontekstu i kako zajedno možemo stvoriti bezbednije i otpornije zajednice. Kroz primerima obogaćen tekst, otkrivate konkretne korake koje možete preduzeti kako biste doprineli jačanju kolektivne otpornosti na katastrofe. Stručni pristup autora proizilazi iz iskustva i saznanja stručnjaka iz različitih oblasti studija katastrofa. Njihova posvećenost pružanju relevantnih informacija i saveta ogleda se u temeljnom proučavanju najnovijih istraživanja i primeni najboljih praksi. Svaki savet i smernica podržani su stručnim znanjem, a multidisciplinarni pristup pruža sveobuhvatan uvid u kompleksnost izazova sa kojima se suočavamo. Neka vam ova knjiga ,,Otpornost na katastrofe – Vodič za prevenciju, reagovanje i oporavak bude lični vodič u pripremi, reagovanju i oporavku u katastrofama izazvanim prirodnim i antropogenim opasnostima

ISTORIJSKI RAZVOJ NAUČNO-STRUČNOG DRUŠTVA ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA U VANREDNIM SITUACIJAMA

Cvetković, V. (2023). Istorijski razvoj Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.

Uvođenje nauke i stručnosti u sferu upravljanja rizicima od katastrofa predstavlja ključnu etapu u savremenom društvu suočenom s izazovima sve učestalijih i razornijih vanrednih situacija. Ovi izazovi, bez obzira na njihovu prirodu, postaju sveprisutni, često neizbežni, i zahtevaju ozbiljan i proaktivan pristup za osiguravanje bezbednosti i stabilnosti naših zajednica. To je naročito izraženo u kontekstu sve češćih prirodnih katastrofa, tehničko-tehnoloških incidenata i rastućih rizika i pretnji. Iz ovog razloga, osnovano je Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama (NSD-URVS) u junu 2018. godine. Inicijativa za osnivanje ovog društva potekla je iz uvida u ključnu ulogu nevladinih organizacija i civilnog društva u procesima upravljanja rizicima od katastrofa. Njihov proaktivan doprinos javnoj politici, unapređenju pripremljenosti i otpornosti, kao i pružanju pomoći ugroženima, zaslužuje posebno priznanje i podršku. Prof. dr Vladimir M. Cvetković bio je vođa ove inicijative, čiji je predlog za osnivanje NSD-URVS obećavao okupljanje relevantnih stručnjaka i praktičara iz Srbije i šireg regiona. Njihov zajednički cilj bio je unapređenje teorijskog i praktičnog temelja upravljanja rizicima od katastrofa, s namerom pružanja konkretnih smernica i podrške donosiocima odluka na lokalnom nivou i rukovodiocima u procesima upravljanja vanrednim situacijama. Ova inicijativa postavlja osnovu za interdisciplinarnu saradnju i integraciju znanja u borbi protiv stalnih rizika, a istovremeno pokazuje koliko je ključna zajednička inicijativa za očuvanje sigurnosti i blagostanja naših zajednica. Upravljanje ovim rizicima zahteva holistički pristup, koji uključuje brojne sektore i aktere, kao i multidisciplinarnu saradnju između naučnika, praktičara i donosioca odluka. Kroz detaljno razmatranje osnivanja i razvoja Društva, knjiga pruža uvid u ključne korake i inicijative koje su vodile formiranju i rastu NSD-URVS. Osnivačka skupština, održana tog dana, ozvaničila je formiranje ovog društva koje je okupilo stručnjake sa različitih fakulteta, uključujući Fakultet bezbednosti, Kriminalističko-policijski univerzitet, Geografski fakultet i Šumarski fakultet. Profesori su jednoglasno doneli Statut i uspostavili Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, poznato kao Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management. Edukacija je ključna komponenta uspešnog upravljanja rizicima od katastrofa. Kroz obuke i programe edukacije, NSD-URVS radi na osnaživanju ljudi i institucija, kako bi se adekvatno pripremili za nepredviđene situacije. Istovremeno, promoviše se svest građana o neophodnosti unapređenja njihove pripremljenosti za katastrofe. Ova knjiga detaljno istražuje kako su obuke i edukacije postale sastavni deo programa Društva, doprinoseći jačanju kapaciteta i sprečavanju katastrofa. Saradnja nauke i prakse je ključna za efikasno upravljanje rizicima od katastrofa. NSD-URVS uspešno integriše teorijska istraživanja i empirijske spoznaje, čime omogućava donosiocima odluka i rukovodiocima u vanrednim situacijama da donesu informisane odluke. Kroz analizu primera sa terena, ova knjiga pokazuje kako saradnja između naučnika, praktičara i predstavnika vlasti doprinosi unapređenju upravljanja u vanrednim situacijama. Međunarodni Institut za istraživanje katastrofa, osnovan pod okriljem Društva, predstavlja ključnu tačku za promovisanje naučnih istraživanja u oblasti studija katastrofa. Ova institucija ne samo da sprovodi istraživanja, već i olakšava međunarodnu saradnju i pravni okvir u oblasti katastrofa. Kroz ovu knjigu, istražujemo kako je Institut postao središnji igrač u generisanju naučnih podataka i promociji globalne saradnje u oblasti katastrofa. Međunarodni institut za istraživanje katastrofa postavlja visoke standarde u oblasti naučnog istraživanja, fokusirajući se na fenomenologiju katastrofa i opasnosti, pripremljenost i ublažavanje rizika od katastrofa, zaštitu i spasavanje u katastrofama, oporavak od katastrofa, upravljanje rizicima od katastrofa, međunarodnu saradnju i pravni okvir u oblasti katastrofa. Njegova misija je osigurati da se najnovija saznanja primene na terenu, kako bi se ljudi i zajednice zaštitili od nepredvidivih događaja. Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama (NSD-URVS) predstavlja nevladino, neprofitno udruženje sa ciljem unapređenja teorijskih znanja u oblasti upravlјanja rizicima u vanrednim situacijama i sprovođenja istraživanja, koja će imati dubok i trajan uticaj. Ovo društvo je posvećeno organizovanju konferencija, pokretanju časopisa, pružanju obuka i proceni rizika, kako bi se stvorila bolja pripremljenost za buduće izazove. U ovoj knjizi, čitaoci će imati priliku da istraže istraživački put i dostignuća Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, a takođe i Međunarodnog instituta za istraživanje katastrofa. Ova knjiga predstavlja zbirku radova, istraživanja i saznanja, koja su nastala zahvaljujući posvećenom radu članova ove organizacije i predstavlja dragocen izvor informacija za sve one koji su posvećeni unapređenju upravljanja rizicima od katastrofa. Kroz ovu knjigu, nadamo se da će čitaoci steći dublje razumevanje i inspiraciju za dalje istraživanje i akciju u oblasti upravljanja rizicima od katastrofa. Ova knjiga je posvećena svim onima koji rade na izgradnji sigurnijeg sveta i doprinose smanjenju rizika od katastrofa. Angažovanje stručnjaka i praktičara predstavlja ključnu kariku u razvoju Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, čiji su predan rad i vizija doprineli unapređenju upravljanja rizicima od katastrofa i promovisanju bezbednosti u širem društvu. Društvo je ostvarilo značajan doprinos naučnoj zajednici i edukaciji kroz objavljivanje raznovrsnih publikacija, uključujući naučne monografije, udžbenike i zbirke, čime je unapređeno razumevanje i pristup upravljanju rizicima od katastrofa, prateći visoke standarde izdavačke delatnosti. Cilјevi NSD-URVS, kako su definisani u svom Statutu, obuhvataju širok spektar aktivnosti koje se kreću od istraživanja, obrazovanja, do promovisanja preventivnih mera i podrške zajednicama u suočavanju sa katastrofama. U srži ovih ciljeva leži duboka predanost sigurnosti i dobrobiti ljudi, kako u Srbiji, tako i širom sveta. Kroz istraživanje i analizu katastrofa, pružanje obuka, organizaciju konferencija i mnoge druge aktivnosti, NSD-URVS je postalo ključna figura u upravljanju rizicima od katastrofa i vanrednim situacijama. Jedan od važnih koraka ka postizanju ovih ciljeva bilo je osnivanje Međunarodnog časopisa - ,,International Journal of Disaster Risk Management”, koji je postao platforma za razmenu najnovijih saznanja i istraživanja u ovoj oblasti. Ovaj časopis je postao referentna tačka za stručnjake i istraživače širom sveta, čime se unapređuje globalno razumevanje i pristup upravljanju rizicima od katastrofa. NSD-URVS, takođe, aktivno radi na konkurisanju i realizaciji nacionalnih i međunarodnih projekata, istraživanjima i kampanjama usmerenih na smanjenje rizika od katastrofa. Kroz ove aktivnosti, društvo postavlja temelje za bolju pripremljenost i reagovanje na katastrofe u budućnosti. Kroz organizaciju naučnih konferencija, NSD-URVS otvara vrata za razmenu ideja, iskustava i najboljih praksi u oblasti upravljanja rizicima od katastrofa. Ove događaje često karakteriše multidisciplinarni pristup, okupljajući stručnjake iz različitih oblasti kako bi zajedno radili na rešavanju složenih problema. U duhu obaveze prema zajednici, NSD-URVS, takođe, igra ključnu ulogu u podizanju svesti građana o neophodnosti pripremljenosti za katastrofe. Kroz različite kampanje i programe, društvo nastoji osnažiti građane da prepoznaju rizike i preduzmu korake kako bi se zaštitili. Ova knjiga nam omogućava da istražimo razvoj i dostignuća ovog dragocenog društva, čiji članovi su predani zaštiti ljudskih života i imovine u vanrednim situacijama. Kroz prizmu napora i doprinosa članova ovog društva, možemo bolje razumeti kako se oblikuje savremeni pristup upravljanju rizicima od katastrofa. Istorijski razvoj Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama (NSD-URVS) je priča o zajednici stručnjaka, istraživača, praktičara i studenata, koji su zajedno gradili bolju budućnost. Ova organizacija se razvijala i napredovala zahvaljujući predanosti i entuzijazmu svojih članova. Bez njihove podrške i angažovanja, ovo društvo ne bi postiglo ono što jeste danas. U svetlu otkrivanja sve češćih i ozbiljnijih izazova koje donose prirodne katastrofe i vanredne situacije, svi mi imamo ulogu u oblikovanju sigurnije budućnosti. Pozivamo sve stručnjake, istraživače, donosioce odluka, praktičare, studente i sve one koje ova oblast zanima da se pridruže NSD-URVS i doprinesu daljem razvoju organizacije. Vaš doprinos može biti raznovrstan od aktivnog učešća u istraživanjima, organizaciji obuka i konferencija, do pružanja podrške zajednicama u riziku od katastrofa. Istraživanje, obrazovanje i praksa su tri stuba na kojima počiva ova organizacija, i svaka uloga je od suštinskog značaja. Pridruživanjem NSD-URVS, postajete deo globalne mreže stručnjaka, koji zajedno rade na stvaranju otpornijeg i bezbednijeg sveta. Vaš doprinos će biti ključan u oblikovanju budućih pristupa upravljanju rizicima od katastrofa i doprineti rešavanju izazova koje buduće generacije mogu suočiti. U današnjem svetu, suočavamo se sa mnogim izazovima i potrebno je zajedničko delovanje kako bismo stvorili bolju budućnost. Vaša podrška i angažman su ključni za postizanje ovog cilja. Bez aktivnog učešća i doprinosa svih nas, nećemo moći ostvariti stvarnu promenu. Ova knjiga nije samo izvor inspiracije, već i resurs koji će vam pomoći da razumete i rešavate izazove sa kojima se suočavamo. Neka ova knjiga bude naš vodič i podstrek da se aktivno uključimo u inicijative koje se bave unapređenjem stanja u oblasti upravljanja rizicima od katastrofa. Vaša uloga je od suštinskog značaja, jer svaka pojedinačna akcija doprinosi stvaranju sigurnijeg sveta za sve nas. Hvala što ste spremni da se pridružite ovom važnom naporu i doprinesete stvaranju bolje budućnosti za sve.

UPRAVLJANJE U NUKLEARNIM KATASTROFAMA

Knjiga ,,Upravljanje u nuklearnim katastrofama“ predstavlja originalno, sveobuhvatno i prvo delo na našim prostorima u kojem se prikazuju rezultati teorijskog i empirijskog istraživanja karakteristika različitih faza integrisanog upravljanja u nuklearnim katastrofama, kao što su: prevencija i ublažavanje rizika od nuklearnih katastrofa; pripremljenost građana, lokalnih zajednica i države za nuklearne katastrofe; odgovor (mere zaštite i spasavanja sa taktikom njihove primene) i oporavak od posledica nuklearnih katastrofa. Pored toga, autori na vrlo intuitivan, pristupačan i razumljiv način opisuju složenu fenomenologiju nuklearnih katastrofa sa posebnim osvrtom na korišćenje nuklearne energije u mirnodopske svrhe i nuklearni terorizam kao jednu od najozbiljnijih pretnji bezbednosti u XXI veku. Pored sveobuhvatnih teorijskih elaboracija, u naučnoj monografiji autori predstavljaju rezultate kvantitativnog istraživanja uticaja demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških karakteristika ispitanika na njihove stavove o brojnim relevantim pitanjima iz oblasti upravljanja u nuklearnim katastrofama (percepcija rizika i strahovi o nuklearnim katastrofama, percepcija o prihvatanju i odbijanju korišćenja nuklearne energije u mirnodopske svrhe, multidimenzionalna pripremljenost građana, lokalnih zajednica, države i interventno-spasilačkih službi (policije, vatrogasno-spasilačkih jedinica i službe hitne medicinske pomoći) za reagovanje u nuklearnim katastrofama, percepcija pozitivnih i negativnih perspektiva izmene zakonske regulative o izgradnji nuklearnih elektrana u Srbiji). Višeetapnim slučajnim uzorkovanjem, anketirano je nekoliko stotina građana, na području grada Beograda, korišćenjem metode snežne grudve. Dobijeni podaci su analizirani i interpretirani korišćenjem statističkih tehnika, kao što su: višestruka regresija, Hi-kvadrat test, Jednofaktorska analiza varijanse (ANOVA), T-test i Pirsonova linearna korelacija. Rezultati naučnog istraživanja umnogome doprinose unapređenju teorijskog i empirijskog fonda naučnih saznanja koja se mogu iskoristiti za kreiranje strategija i programa unapređenja pripremljenosti stanovništva za reagovanje u različitim nuklearnim i radiološkim katastrofama. Referenca - Cvetković, V., & Martinović, J. (2021). Upravljanje u nuklearnim katastrofama. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.

MITOVI O KATASTROFAMA: ISTINE I ZABLUDE

Knjiga ,,Mitovi o katastrofama: istine i zablude“ predstavlja bogatu riznicu podataka o najaktuelnijim i praktikovanim mitovima iz oblasti studija katastrofa, koji se razlikuju po svojoj morfologiji i društvenoj funkcionalnosti. Vešto i pronicljivo objašnjavajući suprotstavljene načine interpretacije ponašanja ljudi u uslovima katastrofa, autori na interesantan, znalački i dovitljiv način elaboriraju opšte mitove o katastrofama, mitove iz domena zdravstva, kao i iz domena pružanja humanitarne pomoći. Neprekidno tragajući za otkrivanjem istine i zablude, autori na virtuozan i naučno prihvatljiv stil preispituju mnogobrojne mitove: prirodne katastrofe su izuzetni i retki događaji; katastrofe ubijaju nasumično bez poštovanja ekonomskog ili socijalnog statusa; tehnologije će spasiti svet od prirodnih katastrofa; zemljotresi su prirodne opasnosti koje prouzrokuju velike ljudske žrtve; prirodne katastrofe slabe moral pogođene zajednice; neodlučnost ljudi za evakuaciju u uslovima katastrofa; nakon katastrofe, stvari se vraćaju u normalu kroz nekoliko nedelja; privremena naselja su idealna stambena rešenja za žrtve katastrofe; preopterećenost najbliže bolnice pacijentima nedaleko od mesta katastrofe; donacije krvi su u uslovima katastrofa neophodne; žrtve katastrofa razvijaju „Sindrom katastrofe“; prirodne katastrofe stvaraju epidemije zaraznih bolesti; mit o paničnom ponašanju ljudi u uslovima katastrofa; katastrofe prouzrokuju antisocijalno ponašanje itd. Uvreženost i opšteprihvaćenost spomenutih mitova o katastrofama, naprosto nameću potrebu sprovođenja multimetodskih istraživanja, imajući u vidu da njihovo praktikovanje unapređuje ili unazađuje organizovanje integrisane i efikasne zaštite ljudi i materijalnih dobara od prirodnih i antropogenih katastrofa. Osim neprocenjivih teorijskih elaboracija, autori u naučnoj monografiji predstavljaju impresivne i obilne rezultate kvantitativnog istraživanja u kojem se ispituje nivo praktikovanja mitova o katastrofama. Polazeći od činjenice da je svako ponašanje koje nije zasnovano na naučnim činjenicama domen mitskog tumačenja stvarnosti, višeetapnim slučajnim uzorkovanjem, sprovedeno je sveobuhvatno istraživanje na području Beograda, na uzorku od preko 250 ispitanika. Dobijeni podaci su analizirani i interpretirani korišćenjem statističkih tehnika, kao što su: Standardna višestruka regresija, Hi-kvadrat test, Jednofaktorska analiza varijanse, T-test i Pirsonova linearna korelacija. Rezultati istraživanja prikazanog u monografiji mogu biti iskorišćeni od strane donosioca odluka u Srbiji za potrebe unapređenja sveobuhvatne pripremljenosti za reagovanje u prirodnim i antropogenim katastrofama. Referenca - Cvetković, V., & Marina, J. (2021). Mitovi o katastrofama: istine i zablude. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.

Metodologija istraživanja katastrofa i rizika - teorije, koncepti i metode

Zakoračiti u svet jedne naučne discipline bez odgovorajućih „alata“ može biti i te kako zastrašujuće i iscrplјujuće za mlade istraživače u oblasti katastrofa te je pojava monografije koja nudi osnovna i početna saznanja neophodna za razumevanje višestrukih multidisciplinarnih teorija i koncepata zaista dragocena. Dugo se osećala potreba za delom koje bi ne samo pomoglo da se izbegnu početničke pogreške već i usmerilo istraživače ka sveobuhvatnijem razumevanju katastrofa i promišlјanju o njima. Pred čitaocima je, konačno, rukopis iz kojeg se može donekle sagledati koliko se naučna oblast istraživanja katastrofa razvila i na koji način je evoluirala. Autorova višegodišnja istraživanja dala su poseban pečat i vrednost ovoj monografiji koja će poslužiti kao svojevrsni putokaz sadašnjim i budućim istraživačima u ovoj oblasti. Polazeći od neophodnosti postojanja jasnog kategorijalnog aparata jedne naučne discipline, Metodologija istraživanja katastrofa i rizika – teorije, koncepti i metode daje skroman doprinos razgraničenju popularnih koncepata. Na sveobuhvatan i sažet način opisuje se oblast proučavanja i stvaraju uslovi za izgradnju teorija i akumulaciju znanja, daje se i sveobuhvatan pregled najznačajnijih teorija i opisuju se primene kvantitativne i kvalitativne istraživačke tradicije prilikom istraživanja katastrofa i rizika. Monografija se svesrdno preporučuje studentima, istraživačima i ostalima koji se na bilo koji način interesuju za oblast katastrofe. Posebnu zahvalnost za ideju da napišem delo koje bi dalo osnovne metodološke smernice zainteresovanim istraživačima iz oblasti katastrofa dugujem cenjenom prof. dr Kosti Andrejeviću, osnivaču Zadužbine Andrejević, koji je značajno uticao na moj naučni rad. Podršku za nastanak monografije dugujem i Centru za katastrofe i ekološku bezbednost, formiranom u okviru Univerziteta u Beogradu, Fakulteta bezbednosti, Katedre studija civilne zaštite i zaštite životne sredine, kojom rukovodi prof. dr Vladimir Jakovlјević kome dugujem posebnu zahvalnost na nesebičnoj podršci i znanju koje mi je od srca pružio u teškim trenucima naučnog usavršavanja i napredovanja. Posebnu zahvalnost dugujem i recenzentima prof. dr Vladimiru Jakovlјeviću, prof. dr Srđanu Milašinoviću i prof. dr Slavolјubu Dragićeviću koji su u velikoj meri unapredili rukopis. Ovom prilikom spomenuo bih i ostale profesore koji su dali značajan doprinos mojim teorijskim saznanjima i mladoj naučnoj disciplini upravlјanja u katastrofama – prof. dr Želimir Kešetović, prof. dr Jasmina Gačić, prof. dr Boban Milojković i prof. dr Dragan Mlađan. Iskreno se zahvalјujem Zadužbini Andrejević na nesebičnoj podršci koju mi pruža i našoj uspešnoj višegodišnjoj saradnji. U ovoj monografiji sistematizovanoj u veći broj opštih i posebnih poglavlјa autor na pristupačan i vrlo razumlјiv način teorijski razmatra i opisuje najznačajnije pojmove, koncepte i teorije u vezi sa katastrofama i rizikom. Prve tri glave posvećene su definisanju, klasifikaciji i razumevanju katastrofa i opasnosti kao osnovnih pojmova. U okviru teksta koji se odnosi na aktuelne koncepte u oblasti istraživanja katastrofa, autor veoma sažeto opisuje pojam, karakteristike i dimenzije ugroženosti, otpornosti i rizika sa posebnim osvrtom na percepciju, modele i metodologiju procene rizika od katastrofa. Središnji deo teksta odnosi se na metode istraživanja katastrofa, tj. na opisivanje evolucije i karakteristika takvih metoda. Polazeći od dve najznačajnije istraživačke tradicije, autor detalјno analizira, opisuje i objašnjava primenu kvantitativne i kvalitativne istraživačke tradicije za istraživanje katastrofa. U završnom delu teksta daje se pregled osnovnih karakteristika i mogućnosti primene teorija ugroženosti, otpornosti, pripremlјenosti, planiranog ponašanja, simboličkog interakcionizma, sistema i odlučivanja u oblasti istraživanja katastrofa. Na kraju, razmatraju se različiti modeli zastuplјeni u literaturi o katastrofama. Nudeći javnosti znanja sakuplјana tokom više godina podrobnog izučavanja i naučnog rada, autor se nada da će monografija Metodologija istraživanja katastrofa i rizika – teorije, koncepti i metode biti od konkretne pomoći istraživačima koji se bave ovom sve popularnijom i neophodnijom naučnom disciplinom, istovremeno dajući doprinos sistematičnom i sveobuhvatnom unapređenju teorijskog fonda saznanja. Referenca - Cvetković, V. (2017). Metodologija istraživanja katastrofa i rizika: teorije, koncepti i metode (Disaster and Risk Research Methodology: Theories, Concepts and Methods). Beograd: Zadužbina Andrejević.

PROCENA RIZIKA U SPREČAVANJU IZVRŠENJA KRIVIČNIH DELA EKSPLOZIVNIM MATERIJAMA

Eksplozivne materije su veoma pogodno sredstvo za izazivanje tehničko-tehnoloških udesa koji veoma često sadrže elemente određenih krivičnih dela kojima se ugrožava zdravlјe i životi lјudi, materijalna dobra i životna sredina. Esplozivne materije su jedna vrsta opasnih materija, što nedvosmisleno ukazuje na stepen njihove opasnosti i razorne moći prilikom njihovog aktiviranja. Imajući to u vidu, u monografiji se prvo i iznose sadržaji koji se odnose na pojam i podelu opasnih materija, a potom na pojam i vrste eksplozivnih materija, sa posebnim osvrtoma na karakteristike i osnovne delatnosti sa opasnim materijama (proizvodnja, promet, transport i smeštaj) od značaja za procenu rizika izvršenja krivičnih dela. U tom kontekstu, na osnovu rezultata sprovedenih istraživanja, prezentirane su mere zaštite i nadzora u proizvodnji, promestu, transportu i skladištenju eksplozivnih materija s aspekta njihovog značaja za otklanjanje uzroka i identifikaciju rizika izvršenja krivičnih dela eksplozivnim materijama. Analizirajući načine izvršenja krivičnih dela eksplozivnim materijama, što je od značaja za identifikaciju rizika i njihovu analizu, proizašla je i klasifikacija takvih krivičnih dela u tri osnovne grupe. Tako, u prvu grupu spadaju krivična dela koja se mogu izvršiti upotrebom eksplozivne materije, ali bez njenog aktiviranja, dok drugu grupu čine krivična dela čije izvršenje podrazumeva aktiviranje eksplozivne materije. U treću grupu spadaju krivična dela koja u svom opisu ne sadrže konkretna sredstva izvršenja, ali, pored ostalih sredstava, mogu da budu izvršena i eksplozivnim materijama, pri čijem izvršenju takođe dolazi do eksplozije eksplozivne materije. U sklopu procene rizika izvršenja krivičnih dela odgovarajuća pažnja je posvećena značaju procene rizika u domenu prevencije, odnosno u sprečavanju izvršenja krivičnih dela eksplozivnim materijama. Ovaj segment istraživanja, sasvim logično, polazi od pojma i klasifikacije rizika i metodologije procene rizika izvršenja krivičnih dela u osnovnim delatnostima sa eksplozivnim materijama, pa do prezentiranja sadržaja koji se odnose na konkretne metode koje se mogu koristiti u proceni rizika izvršenja ovih krivičnih dela. Polazeći od značaja procene rizika u domenu rada sa eksplozivnim materijama, pored nacionalne pravne regulative i standarda, izvršena je i analiza međunarodnih akata i standarda od značaja ne samo za sprečavanje, već i za suzbijanje krivičnih dela koja se vrše eksplozivnim materijama. Ovakva detalјna analiza ukazala je i na izvesne nedostatke u regulativi eksplozivnih i drugih opasnih materija od uticaja na preduzimanje preventivnih mera u cilјu sprečavanja tehničko-tehnoloških udesa izazvanh eksplozivnim materijama, posebno onih težih koji predstavlјaju i izvršenje krivičnih del, pa je i usledila komparativna analiza usklađenosti nacionalnog zakonodavstva sa evropskim pravom u ovoj oblasti. Policija koja deluje pre svega represivno, ima i značajnu ulogu u sprečavanju krivičnih dela koja se vrše eksplozivnim materijama, pa je stoga i ukazano na mogućnosti delovanja policije i Sektora za vanredne situacije u domenu procene rizika izvršenja krivičnih dela koja se vrše ili se mogu izvršiti upotrebom neke od eksplozivnih materija. S aspekta efikasnijeg preventivnog delovanja, posebno su potencirane slabosti klasičnog reaktivnog koncepta delovanja policije u odnosu na prednosti proaktivnog delovanja i ukazano na nužnost i prednost blagovremene i potpune saradnje policije i Sektora za vanredne situacije, kao i na njihovu saradnju sa drugim subjektima. Aktivnost i međusobna saradnja policije, Sektora za vanredne situacije, javnog tužilaštva, prfivrednih društava i nekih drugih subjekata je od ogromnog značaja za efikasno sprečavanje krivičnih dela koja se mogu izvršiti eksplozivnim materijama. U cilјu uspešnije identifikacije rizika izvršenja krivičnih dela eksplozivnim materijama i efikasnijeg preduzimanja mera na otklanjanju i smanjenju takvih rizika, ukazano je i na mogućnosti preventivnog delovanja policije nakon izvršenog krivičnog dela eksplozivnim materijama. Referenca - Bošković, D., & Cvetković, V. (2017). Procena rizika u sprečavanju izvršenja krivičnih dela eksplozivnim materijama. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija.

PRIRODNE KATASTROFE I OBRAZOVANJE

Prirodne katastrofe sve ozbiljnije ugrožavaju bezbednost savremenog čovečanstva. Ne samo da je, poslednjih decenija evidentan trend povećanja broja, nego je prisutno i povećanje njihove destruktivnosti. To za posledicu ima i povećane ljudske gubitke, materijalnu i nematerijalnu štetu. Istorijski posmatrano, pravo na obrazovanje o prirodnim katastrofama u prošlosti nije bilo afirmisano i priznavano. Međutim, sa XXI vekom, uloga takvog vida obrazovanja je postala nedvosmisleno jasna i priznata. Sam značaj obrazovanja u tom cilju je prepoznat u mnogim međunarodnim konvencijama, sa jasnim naglašavanjem da škole, porodice i lokalne zajednice igraju odlučujuću ulogu u smanjenju ozbiljnosti posledica nastalih prirodnim katastrofama, kroz proces razvijanja svesti i znanja o prirodnim katastrofama. U pogledu smanjenja rizika od katastrofa, škole bi trebalo da postanu sve značajniji subjekti kreiranja i unapređenja bezbednosne kulture mladih, što se odnosi i na njihovo osposobljavanje za reagovanje u prirodnim katastrofama. One bi morale da igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju osnovnih informacija kako se zaštiti prilikom prirodnih katastrofa. Generalno, porodice i lokalne zajednice se dobro bore sa katastrofama koristeći svoja znanja i iskustva koja su stekli sa prošlim takvim situacijama. Obrazovanje u vezi sa katastrofama je za porodicu i lokalnu zajednicu usmereno ka razvijanju sposobnosti da prepoznaju karakteristike takvih pojava, da zaštite sebe i druge, odnosno da adekvatno odreaguju u datom momentu Predmet naučne monografije predstavlja ispitivanje povezanosti određenih faktora (pol, starost, obrazovanost i zaposlenost roditelja, članovi porodice sa kojima se živi, strah i škola/porodica) sa znanjem i percepcijom o prirodnim katastrofama (litosferske, hidrosferske, atmosferske i biosferske). S obzirom na usmerenost istraživačkog dizajna na utvrđivanje prirode i jačine povezanosti ispitivanih faktora sa znanjem učenika, istraživanje ima eksplikativni cilj. Naime, autori koriste metod anketiranja učenika kako bi identifikovali i opisali faktore uticaja na znanje i percepciju o prirodnim katastrofama. U istraživanju korišćen je posebno konstruisani instrument koji je sadržao 7 pitanja koja se odnose na nezavisne varijable (pol, godine, obrazovanje majke i oca, zaposlenost roditelja, članovi domaćinstva sa kojima se živi, prosečna ocena u školi) i 20 pitanja koja se odnose na znanje i percepciju učenika o prirodnim katastrofama, odnosno o poplavama (pitanja u vezi: znanja, percepcije i poznavanja bezbednosne procedure reagovanja, straha, informisanosti u okviru škole i porodice, posledica, želje da se više nauči, osećanja zaštićenosti u školama, obuke, uvođenja predmeta, načina i želje za sticanjem informacija, iskustva sa poplavom itd.). Imajući u vidu geoprostor Srbije, istraživanje se bazira samo na geoprostoru Beograda, tako da se zaključci mogu generalizovati samo na populaciju učenika srednjih škola sa tog područja. S obzirom na evidentan nedostatak obrazovanja o prirodnim katastrofama u Srbiji, rezultati istraživanja se mogu iskoristiti prilikom kreiranja strategija obrazovnih programa, što bi doprinelo unapređenju bezbednosne kulture mladih. Rezultati istraživanja ukazuju na potencijalne modalitete uticaja na učenike srednjih škola kako bi nivo percepcije i znanja o poplavama dostigao veću vrednost. Cilj naučnog istraživanja predstavlja naučna deskripcija i eksplikacija povezanosti različitih faktora sa znanjem učenika o prirodnim katastrofama. Naučna monografija je sistematizovana u dva dela: teorijski i istraživački. U sklopu teorijskog dela, autori se bave fenomenologijom prirodnih katastrofa i ulogom obrazovanja u smanjenju rizika od prirodnih katastrofa. Autori posebnu pažnju pridaju teorijskom razmatranju pojmovnog određenja i klasifikaciji prirodnih katastrofa, kao i ulozi škola, visoko-obrazovnih instituacija, porodice i lokalnih zajednica u smanjenju rizika od prirodnih katastrofa. Istraživački deo naučne monografije, pored metodološkog okvira sastoji se od četiri celine: znanje i percepcija učenika srednjih škola o litosferskim, hidrosferskim, atmosferskim i biosferskim katastrofama. U okviru navedenih celina, za svaku od pojedinačnih katastrofa daje se pregled rezultata opisnih statističkih pokazatelja i ispitivanja povezanosti određenih faktora sa znanjem i percepcijom učenika o prirodnim katastrofama. Posebnu zahvalnost za nesebičnu i veoma profesionalnu podršku, autori duguju recenzentima prof. dr Slavoljubu Dragićeviću, vanrednom profesoru Geografskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, prof. dr Bobanu Milojkoviću, redovnom profesoru Kriminalističko-policijske akademije u Beogradu i doc. dr Ljubinki Katić, docentu na Fakultetu bezbednosti, Univerziteta u Beogradu. Referenca - Jakovljević, V., Cvetković, V., & Gačić, J. (2015). Prirodne katastrofe i obrazovanje. Beograd: Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu.

PRIRODNE KATASTROFE: GEOPROSTORNA I VREMENSKA DISTRIBUCIJA

Prirodne katastrofe oduvek su izazivale strah kod čoveka, a on im je, nepoznat, u istoriji davao odnosno pripisivao različita značenja, istovremeno pokušavajući da pronađe različite razloge njihovog nastanka, odnosno da ih objasni. Činjenica da se poslednjih decenija znatno povećao broj prirodnih katastrofa, što za posledicu ima sve veći broj žrtava, a posebno povećana materijalna šteta, pripisuje se broju katastrofa s jedne strane i procesu ultra- galopirajuća antropogena aktivnost čoveka s druge strane. Pred vama je rukopis koji je rezultat zajedničkog rada autora koji imaju skroman cilj da čitaoce upoznaju sa teorijskim osnovama razumevanja prirodnih katastrofa, kao i njihovom vremenskom i geoprostornom distribucijom. Prvenstveno je namenjen studentima Fakulteta bezbednosti, kao i studentima drugih srodnih fakulteta, ali kao autori uvereni smo da bi mogao da izazove interesovanje stručne i šire javnosti koja je direktno ili indirektno upoznata sa fenomen prirodnih katastrofa. Ova stranica je takođe prilika da se zahvalimo Fakultetu bezbednosti - Skoplje koji je u okviru izdavačke delatnosti bezrezervno podržao objavljivanje ovog teksta. Takođe se zahvaljujemo recenzentima, prof. Dr Jove Talevski sa Pedagoškog fakulteta u Bitolju, prof. Dr Marina Mališ - Sazdovska sa Fakulteta bezbednosti - Skoplje, kao i prof. Dr Jasmini Gačić sa Fakulteta bezbednosti u Beogradu na podršci, razumevanju i motivaciji da ovaj tekst vide na svetlom danu. Referenca - Ivanov, A., & Cvetković, V. (2016). Prirodne katastrofe - geoprostorna i vremenska distribucija. Skopje: Fakultet za bezbednost.

PRIPREMLJENOST ZA REAGOVANJE NA RIZIKA OD PRIRODNIH KATASTROFA

Predgovor - Polazeći od nemogućnosti sprečavanja nastanka prirodnih katastrofa, ljudima, nažalost, jedino preostaje da unapređuju svoju pripremljenost kako bi mogli da ublaže posledice takvih događaja. Rukovodeći se značajem pripremnih aktivnosti za izbegavanje najgorih mogućih scenarija prirodnih katastrofa, autori su korišćenjem kvantitativne istraživačke tradicije na jedan sistematičan način ispitali stavove građana o pripremljenosti državnih organa, lokalnih zajednica i samih građana za reagovanje u takvim situacijama. U prvom delu monografije ispitani su uticaji demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških faktora na individualnu pripremljenost za reagovanje u prirodnim katastrofama. Sudeći prema dobijenim rezultatima, od ukupno 2471 ispitanika samo 26,6% je istaklo da je spremno za reagovanje na prirodnu katastrofu. Po istom principu, autori su ispitali uticaje spomenutih faktora i na pripremljenost lokalnih zajednica za reagovanje. Utvrđeno je da samo 25,5% ističe da je njihova lokalna zajednica pripremljena za reagovanje. Sa druge strane, rezultati pokazuju da je samo jedna trećina odnosno 31,6% ispitanika naglasilo da je država Srbija spremna za reagovanje. Utvrđeno je i da 38,6% ispitanika misli da će im preduzimanje mera pripremljenosti pomoći da se izbore sa posledicama prirodne katastrofe. Na kraju, autori polazeći od dugogošnjeg iskustva, daju konkretne preporuke za unapređenje bezbednosti građana za svaku od vrsta prirodnih katastrofa. Apstrakt - U monografiji se ističe da, polazeći od nemogućnosti sprečavanja nastanka prirodnih katastrofa, ljudima jedino preostaje da unapređuju svoju pripremljenost kako bi mogli da ublaže posledice takvih događaja. Rukovodeći se značajem pripremnih aktivnosti za izbegavanje najgorih mogućih scenarija prirodnih katastrofa, autori su korišćenjem kvantitativne istraživačke tradicije na sistematičan način ispitali stavove građana o pripremljenosti državnih organa, lokalnih zajednica i samih građana za reagovanje u takvim situacijama. U prvom delu monografije ispitani su uticaji demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških faktora na individualnu pripremljenost za reagovanje u prirodnim katastrofama. Sudeći prema dobijenim rezultatima, od ukupno 2.471 ispitanika samo je 26,6% istaklo da je spremno za reagovanje na prirodnu katastrofu. Po istom principu, autori su ispitali uticaje spomenutih faktora i na pripremljenost lokalnih zajednica za reagovanje. Utvrđeno je da samo 25,5% ističe da je njihova lokalna zajednica pripremljena za reagovanje. Sa druge strane, rezultati pokazuju da je samo jedna trećina odnosno 31,6% ispitanika naglasilo da je država Srbija spremna za reagovanje. Utvrđeno je i da 38,6% ispitanika misli da će im preduzimanje mera pripremljenosti pomoći da se izbore sa posledicama prirodne katastrofe. Na kraju, autori, polazeći od dugogošnjeg iskustva, daju konkretne preporuke za unapređenje bezbednosti građana za svaku od vrsta prirodnih katastrofa. Referenca - Cvetković, V., & Filipović, M. (2017). Pripremljenost za reagovanje na rizike od prirodnih katastrofa. Beograd: Zadužbina Andrejević.

POLICIJA I PRIRODNE KATASTROFE

Prirodne katastrofe izazvane poplavom, bez obzira na današnji stepen naučne razvijenosti nemoguće je sprečiti u potpunosti. One predstavlјaju posledice prirodnih zakona na koje čovek nema odlučujući i direktan uticaj. Ono što je moguće preduzeti, u pojedinim slučajevima, odnosi se na aktivnosti čiji je cilј prevencija prirodnih katastrofa ili umanjenje nastalih štetnih posledica. S obzirom na učestalost i posledice poplava na teritoriji Republike Srbije, pogotovu u 2005. i 2014. godini, takvo pitanje zasigurno dobija na značaju. Monografija je nastala kao rezultat kvantitativnog istraživanja percepcije građana o policiji u prirodnim katastrofama u kojem je učestvovalo 2500 građana iz devetnaest opština u Srbiji. Sistematizovana je u četiri poglavlјa, od kojih se prvo odnosi na teorijska pitanja oko konceptualizacije prirodnih katastrofa sa posebnim osvrtom na mesto i ulogu policije u prirodnim katastrofama. Preostala tri poglavlјa predstavlјaju rezultat kvantitativnog istraživanja u kojem se prikazuju rezultati deskriptivnih i inferencijalnih statističkih analiza. Konkretno, u drugom poglavlјu iznose se rezultati ispitivanja percepcije građana o spremnosti policije za reagovanje. Rezultati ispitivanja očekivanja pomoći od policije dati su u drugom poglavlјu. Na kraju, u trećem poglavlјu dati su rezultati ispitivanja informisanosti građana o nadležnostima policije u prirodnim katastrofama. Građanima koji su učestvovali u istraživanju srdačno se zahvalјujem na odvojenom vremenu i strplјenju prilikom sprovođenja anketnog ispitivanja. Za kvalitet monografije posebnu zahvalnost dugujem recenzentima prof. dr Stanimiru Kostadinovu, prof. dr Aleksandri Ljuštini, docent dr Aleksandru Ivanovu i prof. dr Bobanu Milojkoviću koji je dao ocenu naučnog dela. U monografiji su izneti rezultati kvantitativnog istraživanja percepcije građana o policiji u prirodnim katastrofama (u dalјem tekstu prirodne katastrofe) u Republici Srbiji. Predmet monografije se odnosi na ispitivanje percepcije građana o spremnosti policije za reagovanje, informisanost građana o nadležnostima policije i očekivanje pomoći od policije u prirodnim katastrofama. Pri tome, ispituju se uticaji demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških karakteristika građana na percepciju spremnosti, informisanost i očekivanje pomoći od policije u prirodnim katastrofama. Polazeći od opština u Srbiji u kojima postoji rizik od poplava metodom slučajnog uzorka odabrano je devetnaest u kojima je anketirano 2500 građana. U odabranim opštinama istraživanje je realizovano u delovima koji su u prošlosti bili najugroženiji od poplava. U anketnom ispitivanju bila je primenjena strategija ispitivanja u domaćinstvima uz primenu višeetapnog slučajnog uzorka. Prikuplјeni su podaci o demografskim, socio-ekonomskim i psihološkim karakteristikama građana i njihovoj percepciji o policiji u prirodnim katastrofama. Originalnost sprovedenog istraživanja ogleda se u činjenici da u Srbiji nije sprovedeno istraživanje kojim bi se ispitala percepcija građana o policiji u prirodnim katastrofama. Imajući u vidu da se istraživanje bazira na područje Srbije, zaklјučci se mogu generalizovati na celokupnu populaciju stanovništva. Rezultati istraživanja dati u monografiji ukazuju na koji način ispitanici ocenjuju spremnost policije za reagovanje, koliko su informisani o nadležnostima, i u kojoj meri očekuju pomoć od policije u prirodnim katastrofama. Monografija ne pruža odgovore na sva aktuelna pitanja o policiji u prirodnim katastrofama, ali može doprineti stvaranju potpunije slike o njenim obavezama prema građanima u takvim situacijama. Dakle, uprkos ogromnim naporima da se sveobuhvatnim pristupom rasvetli većina nedoumica, veliki broj istraživačkih pitanja ostaje da se aktuelizuje. Rezultati istraživanja mogu doprineti unapređenju rada policije u prirodnim katastrofama. Pri tome, oni se mogu iskoristiti i prilikom kreiranja strategija za unapređenje nivoa spremnosti policije za reagovanje u prirodnim katastrofama. Svakako, prava riznici podataka izneta u naučnoj monografiji predstavlјa repernu tačku za sva buduća istraživanja o mestu i ulozi policije u prirodnim katastrofama. Klјučne reči: bezbednost, prirodne katastrofe, policija, građani, efikasnost, očekivanje pomoći, informisanost, demografski faktori, socio-ekonomski faktori, psihološki faktori. Posveta Monografiju posvećujem policijskim službenicima Republike Srbije koji su dali značajan doprinos u spašavanju života i materijalnih dobara na područjima pogođenim poplavama 2014. godine i uz to pokazali visok nivo humanosti, požrtvovanosti i solidarnosti sa ugroženim građanima. Referenca - Cvetković, V. (2016). Policija i prirodne katastrofe. Beograd: Zadužbina Andrejević.

PERCEPCIJA RIZIKA OD VANREDNIH SITUACIJA

Monografija predstavlјa rezultat kvantitativnog istraživanja obaveštenosti građana o prirodnim vanrednim situacijama izazvanim poplavama (u dalјem tekstu: vanredne situacije). Predmet rada ogleda se u ispitivanju stanovništva po pitanju upoznatosti sa prirodnim vanrednim situacijama, percepcije verovatnoće njihovog nastanka, svesti o ugroženosti i važnosti osiguranja domaćinstava od posledica poplava. Pored toga, au-tori proveravaju i uticaj demografskih (pol, godine, nivo obrazovanja, uspeh u srednjoj školi), socioekonomskih (zaposlenost, visina prihoda, bračni status i udalјenost kuće/stana od reke) i psiholoških faktora (strah, prethodno iskustvo, motivisanost i nivo religioznosti) na obaveštenost ispitanika i njihovu percepciju rizika od prirodnih vanrednih situacija uzrokovanih poplavama. Za potrebe realizacije istraživanja, statističkom metodom i metodom iskustvene generalizacije, stratifikovane su lokalne zajednice u Republici Srbiji sa visokim i niskim rizikom od nastanka poplava. Na taj način dobijen je stratum odnosno populacija, koju su činili svi punoletni stanovnici lokalnih zajednica gde se dogodila poplava ili zajednica u kojima postoji rizik da se ona dogodi. Iz tako dobijenog stratuma, metodom slučajnog uzorkovanja, odabrano je 19 od ukupno 150 lokalnih zajednica iz svih regiona Srbije u kojima je indikovana ugroženost ili potencijalna ugroženost od poplava: Obrenovac, Šabac, Kruševac, Kragujevac, Sremska Mitrovica, Priboj, Batočina, Svilajnac, Lapovo, Paraćin, Smederevska Palanka, Jaša Tomić, Loznica, Bajina Bašta, Smederevo, Novi Sad, Kralјevo, Rekovac i Užice. Veličina uzorka je usklađivana sa geografskom i demografskom veličinom same zajednice. Rezultati istraživanja su pokazali da su o rizicima od nastanka poplava najobavešteniji ispitanici muškog pola starosti 18–28 godina, sa srednjim (četvorogodišnjim) obrazovanjem i vrlo dobrim uspehom, koji su u braku i zaposleni sa primanjima do 50.000 dinara, čije je domaćinstvo do dva kilometra udalјeno od reke, ispitanici u strahu od rizika od poplava, bez prethodnog iskustva i apsolutno motivisani, koji su niti religiozni niti nereligiozni. Zatim, verovatnoću nastanka poplava najbolјe percipiraju muškarci uzrasta 18–28 godina, sa vrlo dobrim uspehom u srednjoj (četvorogodišnjoj) školi, ispitanici u radnom odnosu sa prihodima do 50.000 dinara, venčani, sa domaćinstvom do dva kilometra udalјenim od reke, koji se plaše poplava i nemaju prethodno iskustvo u takvim situacijama, a neutralni su po pitanju motivisanosti (niti motivisani niti nemotivisani) i religioznosti (niti religiozni niti nereligiozni). Ugroženost od nailaska poplavnog talasa najbolјe poimaju muški ispitanici životne dobi 18‒28 godina, koji imaju srednje (četvorogodišnje) obrazovanje i postigli su vrlo dobar uspeh, zaposleni sa zaradom do 50.000 dinara, oženjeni, sa prebivalištem do dva kilometra udalјenim od reke, koji se boje, ali nisu imali prethodno iskustvo sa poplavama, i čiji je stav neutralan kada je reč o motivisanosti i religioznosti. Na kraju, osiguranje kuće/stana od posledica vanrednih situacija najčešće plaćaju muški ispitanici starosti 29–38 godina, sa srednjim (četvorogodišnjim) obrazovanjem i odličnim uspehom, ispitanici u radnom odnosu i sa platom do 50.000 dinara, koji su venčani i žive do dva kilometra daleko od reke, plaše se nastanka poplave, nisu imali prethodnog iskustva sa njom i koji imaju neutralno mišlјenje o motivisanosti (niti motivisani niti nemotivisani) i religioznosti (niti religiozni niti nereligiozni). Referenca: Cvetković, V., Bošković, D., Janković, B., & Andrić, S. (2019). Percepcija rizika od vanrednih situacija. Beograd: Kriminalističko-policijski univerzitet.

EVAKUACIJA U PRIRODNIM KATASTROFAMA

Monografija predstavlјa rezultat kvantitativnog istraživanja o evakuaciji građana u prirodnim katastrofama izazvanim poplavama (u dalјem tekstu: prirodne katastrofe). Predmet rada ogleda se u ispitivanju percepcije građana o pristanku na evakuaciju i načinu njenog sprovođenja, sa posebnim osvrtom na poznavanje pravaca kretanja (puteva) i obližnjih zbornih mesta, mesta prihvata i rejona razmeštaja za potrebe evakuacije. Pored toga, autori ispituju i uticaj demografskih (pol, godine, nivo obrazovanja, uspeh u srednjoj školi i roditelјstvo), socio-ekonomskih (zaposlenost, visina prihoda, bračni status, regulisanost vojne obaveze i udalјenost kuće/stana od reke) i psiholoških karakteristika (strah, prethodno iskustvo, percepcija rizika, motivisanost i nivo religioznosti) građana na spomenute dimenzije evakuacije u prirodnim katastrofama izazvanim poplavama. Za potrebe realizacije istraživanja, statističkom metodom i metodom iskustvene generalizacije stratifikovane su lokalne zajednice u Republici Srbiji sa visokim i niskim rizikom nastanka poplava. Na taj način dobijen je stratum, odnosno populacija, koji su činili svi punoletni stanovnici lokalnih zajednica u kojima se dogodila poplava, ili postoji rizik da se dogodi. Iz tako dobijenog stratuma, metodom slučajnog uzorka odabrano je njih 19 od ukupno 154 u kojima je indikovana ugroženost ili potencijalna ugroženost od poplava. Istraživanjem su obuhvaćene sledeće lokalne zajednice: Obrenovac, Šabac, Kruševac, Kragujevac, Sremska Mitrovica, Priboj, Batočina, Svilajnac, Lapovo, Paraćin, Smederevska Palanka, Jaša Tomić, Loznica, Bajina Bašta, Smederevo, Novi Sad, Kralјevo, Rekovac i Užice. Za realizaciju anketnog ispitivanja odabrana je strategija ispitivanja u domaćinstvima uz primenu višeetapnog slučajnog uzorka. Tom prilikom prikuplјeni su podaci o različitim dimenzijama evakuacije, kao i o demografskim, socio-ekonomskim i psihološkim karakteristikama građana. Sređeni, klasifikovani i obrađeni podaci analizirani su korišćenjem više tehnika: određivanje učestalosti određenog odgovora u ukupnoj masi odgovora ispitanika, određivanje procenta učešća određenog odgovora u ukupnoj masi odgovora i Hi-kvadrat testom nezavisnosti (χ2) utvrđivale su se statistički značajne razlike između grupa koje su se poredile, ili su se utvrđivale statistički značajne veze između pojedinih odgovora. Pored toga, korišćena je jednofaktorska analiza varijanse i T-test nezavisnih uzoraka. S obzirom na iskustva Republike Srbije u pogledu poteškoća tokom sprovođenja evakuacije građana iz poplavlјenih područja, može se reći da monografija ima originalan naučni i društveni značaj. Uzimajući u obzir kvantitet i kvalitet strukture uzorka, rezultati predstavlјeni u ovom radu mogu se generalizovati na celokupnu populaciju stanovništva. Sa druge strane, ostavlјajući po strani uloženi trud i obimne rezultate iznete u monografiji, veliki broj istraživačkih pitanja iz oblasti evakuacije ostaje da se problematizuje. Rezultati istraživanja mogu imati ozbilјne implikacije na unapređenje sprovođenja evakuacije u prirodnim katastrofama izazvanim poplavama. Kao takvi, svakako će predstavlјati i osnovni korpus saznanja u budućim istraživanjima o evakuaciji građana u prirodnim katastrofama izazvanim poplavama. Klјučne reči: 1. bezbednost 2. prirodne katastrofe 3. građani 4. evakuacija 5. pristanak na evakuaciju 6. poznavanje pravaca kretanja 7. poznavanje zbornih mesta 8. demografski faktori 9. socio-ekonomski faktori 10. psihološki faktori. Referenca: Cvetković, V., & Gačić, J. (2016). Evakuacija u prirodnim katastrofama. Beograd: Zadužbina Andrejević.

INTERVENTNO-SPASILAČKE SLUŽBE U VANREDNIM SITUACIJAMA

Monografija je rezultat teorijskog istraživanja strane i domaće literature o vanrednim situacijama izazvanim zloupotrebom opasnih materija u terorističke svrhe. Nastala je u nastojanju da se odgovori na brojna pitanja na koja je (ne) namerno bačen veo mističnosti, a koja su istovremeno predmet višestandardnog tretiranja terorizma, što stvara brojne probleme bezbednosti čoveka, društava, država i međunarodne zajednice. U tom smislu, nastojao sam da za rešavanje savremenih bezbednosnih problema ponudim savremene odgovore. Koliko sam i u tome uspeo, proceniće čitaoci. Stoga s nestrplјenjem očekujem primedbe i savete kojima ću unaprediti buduća izdanja knjige. Ovom prilikom zahvalјujem svojim profesorima dr Draganu Mlađanu i dr Saši Mijalkoviću na nesebičnoj stručnoj podršci i dobronamernim kritikama.fija je rezultat teorijskog istraživanja strane i domaće literature o vanrednim situacijama izazvanim zloupotrebom opasnih materija u terorističke svrhe. Nastala je u nastojanju da se odgovori na brojna pitanja na koja je (ne) namerno bačen veo mističnosti, a koja su istovremeno predmet višestandardnog tretiranja terorizma, što stvara brojne probleme bezbednosti čoveka, društava, država i međunarodne zajednice. U tom smislu, nastojao sam da za rešavanje savremenih bezbednosnih problema ponudim savremene odgovore. Koliko sam i u tome uspeo, proceniće čitaoci. Stoga s nestrplјenjem očekujem primedbe i savete kojima ću unaprediti buduća izdanja knjige. Ovom prilikom zahvalјujem svojim profesorima dr Draganu Mlađanu i dr Saši Mijalkoviću na nesebičnoj stručnoj podršci i dobronamernim kritikama. U monografiji su analizirani zadaci interventno-spasilačkih službi (policije, vatrogasno-spasilačkih jedinica i službi hitne medicinske pomoći) u vanrednim situacijama koje su izazvane zloupotrebom opasnih materija. Posebna pažnja je posvećena organizaciji rada, tzv. „menadžmentu 8 koraka“, i bezbednosti pripadnika ovih službi. Dakle, reč je o vanrednim situacijama koje, zbog zloupotrebe opasnih materija, uslovlјavaju realizaciju posebnih zadataka od strane jedne ili više interventno-spasilačkih službi. Imajući u vidu to da između zadataka ovih službi nužno mora da postoji jasno razgraničenje poslova sa precizno utvrđenim nadležnostima, u radu je posebna pažnja posvećena analizi njihovih zadataka koji su definisani zakonom. Upravo stoga, posebna pažnja je posvećena zadacima obezbeđivanja i kriminalističke obrade lica mesta koje sprovodi policija, sa posebnim osvrtom na njenu ulogu u koordiniranju ostalih službi bezbednosti. Kada je reč o vatrogascima-spasiocima, akcenat je stavlјen na razmatranje taktike spasavanja povređenih i gašenja požara u opasnom okruženju. Učinjen je osvrt i na službu hitne medicinske pomoći koja mora da prilagodi svoju organizaciju pružanja prve pomoći novonastalim okolnostima. Stoga je posebna pažnja posvećena trijaži, transportovanju i pripremi bolnica za prijem povređenih. Shvatajući značaj i neophodnost efikasne koordinacije rada ovih službi, naglašen je značaj sagledavanja i analize njihovog organizovanja i delovanja na licu mesta terorističkog akta. To je učinjeno iz aspekta (na globalnom Zapadu već duže vreme razvijenog i implementiranog) standarda tzv. „procedure 8 koraka“ (Eight Step Process), koja je prvenstveno namenjena koordiniranju rada u terorističkim vanrednim situacijama. Najzad, ukazuje se i na potencijalne opasnosti po život i zdravlјe pripadnika službi u postupku otklanjanja nastalih posledica, sa posebnim osvrtom na mere zaštite. Klјučne reči: 1. vanredna situacija 2. opasne materije 3. interventno-spasilačke službe 4. standardi „8 koraka“ 5. policija 6. vatrogasno-spasilačke jedinice 7. služba hitne pomoći 8. bezbednost 9. opasno okruženje 10. terorizam. Referenca - Cvetković, V. (2013). Interventno-spasilačke službe u vanrednim situacijama: Beograd: Zadužbina Andrejević.

UPRAVLJANJE RIZICIMA U KRIZNIM SITUACIJAMA IZAZVANIM KLZIŠTIMA

Klizanje delova površinskog sloja Zemljine kore jedan je od najčešćih geodinamičkih procesa. Kao posledica ovog procesa postaju klizišta. I u slučajevima kada su manjeg intenziteta i na manjim površinama klizišta predstavljaju ozbiljan problem skoro u svim delovima sveta, jer su uzrok ekonomskih i socijalnih gubitaka i nanose direktnu i indirektnu štetu privatnim i javnim dobrima. Neposrednu štetu stvaraju u trenutku aktiviranja, oštećenjem objekata i ljudskim gubicima unutar površine ugrožene klizanjem. Posredna šteta se iskazuje kroz duže vremensko razdoblje, smanjenjem vrednosti objekata oštećenih materijalnih dobara klizanjem, gubitkom produktivnosti zbog prekida proizvodnje ili prometa i troškovima sanacije štete. Vrlo često postajemo svesni postojanja klizišta tek kad se aktiviraju i unište sve pred sobom. Pa i tada nova klizišta stvaraju probleme ljudima koji tu žive, a ostali su samo posmatrači koji već sledećeg dana, zbog novih događaja, zaborave šta se desilo sve do sledeće pojave klizišta sa novim štetama pa često i ljudskim žrtvama. Na osnovu poznavanja mehanizma klizanja, klizišta su prirodne pojave. Međutim, priroda samo omogućava uslove za njihovo formiranje, a ključni činilac u njihovom pokretanju je čovek. U stalnoj težnji da upravlja prirodom, prirodnim zakonima i procesima, a u cilju unapređenja životnih uslova i standarda kao i tehnološkog napretka, čovek je sve manje spreman da prihvati dešavanja u prirodi na način kako su se nekad dešavala. Iz tog razloga nastoji da uspostavi kontrolu nad prirodnim pojavama pa i nad kliznim procesima, odnosno klizištima. U pokušaju da spreči nastanak i razvoj klizanja terena, čovek koristi dostignuća nauke i stečena iskustva primenjena kroz sanacione mere. Na žalost čovek svojim greškama izazvanim neznanjem, nehatom, neplanskim razvojem, nekontrolisanom eksploatacijom prirodnih resursa i dr. utiče na pojavu klizišta. Veličina štete nastale klizanjem povećavaju se sa ekonomskim razvojem. O razmerama štete izazvane klizištima, može se objektivno suditi prema podacima iz razvijenih zemalja, gde se vrše objektivna izučavanja uzroka i posledica, način borbe sa klizištima, prognoze razvoja procesa i planiranje štete prilikom izgradnje. Obzirom da su klizišta važan činilac životne sredine, da bi se čovek od njih zaštitio neophodno je pri izučavanju ovakvih terena dobro izučiti sve aspekte zakonitosti njihovog pojavljivanja i njima prilagođavati metodološke i radne postupke. U novije vreme ovakva istraživanja spadaju u oblast ekogeoloških istraživanja i sprovode se u procesu planiranja, projektovanja i građenja objekata. Pri tome treba stalno imati u vidu da je tlo složena prirodna tvorevina, skoro uvek heterogena u pogledu fizičko-mehaničkih svojstava sa procesima koji menjaju svojstva zemljišta tokom vremena. Uvažavanje ovih procesa, njihovog prostornog rasprostranjenje i stepena aktiv- nosti znatno bi se smanjile moguće štete od ovih egzogenih procesa. Autori iskazuju posebnu zahvalnost recenzentima prof. dr Slobodanu Markoviću, prof. dr Slavoljubu Dragićeviću i prof. dr Vladimiru Jakovljeviću koji su svojim stručnim sugestijama u velikoj meri unapredili tekst monografije. Klizišta predstavlјaju najizrazitije erozivne padinske procese koje karakteriše kretanje rastresitog ili stenovitog materijala niz padinu po kliznoj površini pod uticajem gravitacije. Klizišta su uvek rezultat poremećaja ravnoteže (stabilnosti) unutar tla. Kliženje predstavlјa „pokušaj“ tla da se vrati u ravnotežno (stabilno) stanje. Na nastanak klizišta utiču brojni faktori: litološki sastav, nagib topografske površine, nivo podzemnih voda, poremećaj tla, tektonska kretanja, vulkanizam, zemlјotresi , antropogeni faktori. Klizišta mogu da nastanu i na relativno blagim padinama, ali rizik od stvaranja klizišta raste sa povećanjem nagiba terena. Kod nas se klizišta nazivaju i urvine (plazina, ruč, popuzina). Naziv „urvina“ u našu stručnu literaturu uveo je Petar S. Jovanović, odnosno preuzeo je narodni izraz za ovu pojavu koji se koristi u Šumadiji, oblasti sa najvećim razvićem klizišta u Srbiji. Klizišta kao savremeni geološki i geomorfološki proces javlјaju se širom sveta i predstavlјaju globalni problem. Procenjuje se da u svetu na godišnjem nivou od posledica klizanja terena strada na hilјade lјudi, a šteta prelazi više milijardi dolara. Uprkos velikom razvoju nauke i tehnologije, ekonomske i socijalne štete od klizišta neprekidno rastu. Stvaranje značajnih materijalnih vrednosti na Zemlјinoj površini doprinosi i većim gubicima. Klimatske promene u poslednjoj deceniji uticale su da Srbija postane područje koje je u velikoj meri ugroženo ovom pojavom. Velike poplave 2006. i 2014. godine aktivirale su veliki broj klizišta, a štete koje su nastale su ogromne. Dešavanja iz 2014. godine, po ko zna koji put, podsetila su nas na katastrofalne i svestrane posledice ove pojave. Klizišta kao prirodna katastrofa imaju trajni karakter, a posledice se saniraju decenijama. Nemaran i nestručan odnos čoveka prema prirodi i njenim zakonima jedan je od čestih uzroka koji dovode do pojave klizišta: nepravilna i bespravna izgradnja, devastacija šuma, neregulisana korita reka i potoka, divlјe deponije, vodovodna i kanalizaciona mreža, propusti i odvodi ispod puteva i pruga i dr. Čovek je veliki neprijatelј ne samo prirodi već i samom sebi. Prevencija je uvek jeftinija od saniranja posledica. U Srbiji je ugroženo oko 20 000 km2 površine (oko 25%) aktivnim ili pasivnim klizištima. Evidentirano je oko 36 000 klizišta raspoređenih dosta neravnomerno. Najviše ih je po padinama tercijarnih (neogenih) naslaga, u planinskim, brdovitim i blago zatalasanim područjima gde je zastuplјena glinena komponenta. Većina klizišta je stara, reaktivirana radom čoveka, izgradnjom saobraćajne i druge infrastrukture, energetskih objekata i objekata u urbanim prostorima. Prema nekim procenama, u Srbiji je 70–90% poremećaja stabilnosti u poslednjih 40 godina, potpuno ili delimično, izazvano lјudskom delatnošću. Klizišta predstavlјaju ozbilјan problem za privredno, urbanističko i saobraćajno planiranje, izgradnju novih objekata i zaštitu životne sredine. Referenca: Miladinović, S., Cvetković, V., & Milašinović, S. (2018). Upravlјanje rizicima u kriznim situacijama izazvanim klizištima. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija.

ISTORIJSKI RAZVOJ POLICIJSKOG OBRAZOVANJA U SRBIJI

U naučnoj monografiji se istražuju koreni razvoja policijskog školstva, istorijski razvoj četiri institucije: Srednja škola unutrašnjih poslova, Viša škola unutrašnjih poslova, Policijska akademija i Kriminalističko-policijska akademija. Poseban osvrt se čini na istorijski razvoj policijskog školstva u periodima pre Prvog svetskog rada, između dva svetska rata i posle Drugog svetskog rata. Imajući u vidu, da su sve četiri institucije nastale posle Drugog svetskog rata, biće izložene istorijske činjenice o nesistemskom vidu školovanja pre Prvog svetskog rata. Dakle, u radu se daje prikaz obučavanja i školovanja policijskih kadrova u Srbiji kroz istoriju, sa želјom da se na taj način prezentuju koreni i tradicija, a imajući u vidu da svaka istorija, pa samim tim i istorija policijskog školstva, daje odgovore na mnogobrojna pitanja sadašnjosti, kao i znanja i iskustvo za izgradnju bolјe budućnosti. Imajući u vidu neospornost uloge i značaj policijskog školstva za svaku policiju, ne treba posebno dokazivati društvenu i naučnu potrebu za istorijskim istraživanjem policijskog obrazovanja u Srbiji. Uvidom u brojne direktne i indirektne izvore o istorijskom razvoju policijskog školstva, lako se može ustanoviti da su proučavanja često bila sporadična i delimična. Stoga, uticaj policijskog školstva sa istorijskog stanovišta na funkcionisanje i razvoj policije se ne može u celosti sagledati i oceniti. Ipak, na osnovu brojne istorijsko arhivske građe, u radu će se dati skroman pokušaj obelodanjivanja određenih istorijskih činjenica o razvoju višeg policijskog školstva sa osvrtom na policijsko školstvo uopšte. Prikuplјanje podataka je ostvareno uvidom u arhive bivše Više škole unutrašnjih poslova, Policijske akademije u Beogradu i Srednje škole unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici, kao i uvidom u arhivsku građu Kriminalističko-policijske akademije u Zemunu. U monografiji su primenjivane različite naučne metode kao što su: metoda analize sadržaja, komparativna metoda, metoda analize odnosa, kako bi se istražio istorijski razvoj policijskog školstva do prvog svetskog rata, između dva svetska rata i nakon drugog svetskog rata. Referenca: Cvetković, V., Milašinović, S., & Gostimirović, L. (2018). Istorijski razvoj policijskog obrazovanja u Srbiji. Doboj: Visoka poslovna tehnička škola Doboj.