UPRAVLJANJE U NUKLEARNIM KATASTROFAMA

Knjiga ,,Upravljanje u nuklearnim katastrofama“ predstavlja originalno, sveobuhvatno i prvo delo na našim prostorima u kojem se prikazuju rezultati teorijskog i empirijskog istraživanja karakteristika različitih faza integrisanog upravljanja u nuklearnim katastrofama, kao što su: prevencija i ublažavanje rizika od nuklearnih katastrofa; pripremljenost građana, lokalnih zajednica i države za nuklearne katastrofe; odgovor (mere zaštite i spasavanja sa taktikom njihove primene) i oporavak od posledica nuklearnih katastrofa. Pored toga, autori na vrlo intuitivan, pristupačan i razumljiv način opisuju složenu fenomenologiju nuklearnih katastrofa sa posebnim osvrtom na korišćenje nuklearne energije u mirnodopske svrhe i nuklearni terorizam kao jednu od najozbiljnijih pretnji bezbednosti u XXI veku. Pored sveobuhvatnih teorijskih elaboracija, u naučnoj monografiji autori predstavljaju rezultate kvantitativnog istraživanja uticaja demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških karakteristika ispitanika na njihove stavove o brojnim relevantim pitanjima iz oblasti upravljanja u nuklearnim katastrofama (percepcija rizika i strahovi o nuklearnim katastrofama, percepcija o prihvatanju i odbijanju korišćenja nuklearne energije u mirnodopske svrhe, multidimenzionalna pripremljenost građana, lokalnih zajednica, države i interventno-spasilačkih službi (policije, vatrogasno-spasilačkih jedinica i službe hitne medicinske pomoći) za reagovanje u nuklearnim katastrofama, percepcija pozitivnih i negativnih perspektiva izmene zakonske regulative o izgradnji nuklearnih elektrana u Srbiji). Višeetapnim slučajnim uzorkovanjem, anketirano je nekoliko stotina građana, na području grada Beograda, korišćenjem metode snežne grudve. Dobijeni podaci su analizirani i interpretirani korišćenjem statističkih tehnika, kao što su: višestruka regresija, Hi-kvadrat test, Jednofaktorska analiza varijanse (ANOVA), T-test i Pirsonova linearna korelacija. Rezultati naučnog istraživanja umnogome doprinose unapređenju teorijskog i empirijskog fonda naučnih saznanja koja se mogu iskoristiti za kreiranje strategija i programa unapređenja pripremljenosti stanovništva za reagovanje u različitim nuklearnim i radiološkim katastrofama. Referenca - Cvetković, V., & Martinović, J. (2021). Upravljanje u nuklearnim katastrofama. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.

MITOVI O KATASTROFAMA: ISTINE I ZABLUDE

Knjiga ,,Mitovi o katastrofama: istine i zablude“ predstavlja bogatu riznicu podataka o najaktuelnijim i praktikovanim mitovima iz oblasti studija katastrofa, koji se razlikuju po svojoj morfologiji i društvenoj funkcionalnosti. Vešto i pronicljivo objašnjavajući suprotstavljene načine interpretacije ponašanja ljudi u uslovima katastrofa, autori na interesantan, znalački i dovitljiv način elaboriraju opšte mitove o katastrofama, mitove iz domena zdravstva, kao i iz domena pružanja humanitarne pomoći. Neprekidno tragajući za otkrivanjem istine i zablude, autori na virtuozan i naučno prihvatljiv stil preispituju mnogobrojne mitove: prirodne katastrofe su izuzetni i retki događaji; katastrofe ubijaju nasumično bez poštovanja ekonomskog ili socijalnog statusa; tehnologije će spasiti svet od prirodnih katastrofa; zemljotresi su prirodne opasnosti koje prouzrokuju velike ljudske žrtve; prirodne katastrofe slabe moral pogođene zajednice; neodlučnost ljudi za evakuaciju u uslovima katastrofa; nakon katastrofe, stvari se vraćaju u normalu kroz nekoliko nedelja; privremena naselja su idealna stambena rešenja za žrtve katastrofe; preopterećenost najbliže bolnice pacijentima nedaleko od mesta katastrofe; donacije krvi su u uslovima katastrofa neophodne; žrtve katastrofa razvijaju „Sindrom katastrofe“; prirodne katastrofe stvaraju epidemije zaraznih bolesti; mit o paničnom ponašanju ljudi u uslovima katastrofa; katastrofe prouzrokuju antisocijalno ponašanje itd. Uvreženost i opšteprihvaćenost spomenutih mitova o katastrofama, naprosto nameću potrebu sprovođenja multimetodskih istraživanja, imajući u vidu da njihovo praktikovanje unapređuje ili unazađuje organizovanje integrisane i efikasne zaštite ljudi i materijalnih dobara od prirodnih i antropogenih katastrofa. Osim neprocenjivih teorijskih elaboracija, autori u naučnoj monografiji predstavljaju impresivne i obilne rezultate kvantitativnog istraživanja u kojem se ispituje nivo praktikovanja mitova o katastrofama. Polazeći od činjenice da je svako ponašanje koje nije zasnovano na naučnim činjenicama domen mitskog tumačenja stvarnosti, višeetapnim slučajnim uzorkovanjem, sprovedeno je sveobuhvatno istraživanje na području Beograda, na uzorku od preko 250 ispitanika. Dobijeni podaci su analizirani i interpretirani korišćenjem statističkih tehnika, kao što su: Standardna višestruka regresija, Hi-kvadrat test, Jednofaktorska analiza varijanse, T-test i Pirsonova linearna korelacija. Rezultati istraživanja prikazanog u monografiji mogu biti iskorišćeni od strane donosioca odluka u Srbiji za potrebe unapređenja sveobuhvatne pripremljenosti za reagovanje u prirodnim i antropogenim katastrofama. Referenca - Cvetković, V., & Marina, J. (2021). Mitovi o katastrofama: istine i zablude. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.

PROCENA RIZIKA U SPREČAVANJU IZVRŠENJA KRIVIČNIH DELA EKSPLOZIVNIM MATERIJAMA

Eksplozivne materije su veoma pogodno sredstvo za izazivanje tehničko-tehnoloških udesa koji veoma često sadrže elemente određenih krivičnih dela kojima se ugrožava zdravlјe i životi lјudi, materijalna dobra i životna sredina. Esplozivne materije su jedna vrsta opasnih materija, što nedvosmisleno ukazuje na stepen njihove opasnosti i razorne moći prilikom njihovog aktiviranja. Imajući to u vidu, u monografiji se prvo i iznose sadržaji koji se odnose na pojam i podelu opasnih materija, a potom na pojam i vrste eksplozivnih materija, sa posebnim osvrtoma na karakteristike i osnovne delatnosti sa opasnim materijama (proizvodnja, promet, transport i smeštaj) od značaja za procenu rizika izvršenja krivičnih dela. U tom kontekstu, na osnovu rezultata sprovedenih istraživanja, prezentirane su mere zaštite i nadzora u proizvodnji, promestu, transportu i skladištenju eksplozivnih materija s aspekta njihovog značaja za otklanjanje uzroka i identifikaciju rizika izvršenja krivičnih dela eksplozivnim materijama. Analizirajući načine izvršenja krivičnih dela eksplozivnim materijama, što je od značaja za identifikaciju rizika i njihovu analizu, proizašla je i klasifikacija takvih krivičnih dela u tri osnovne grupe. Tako, u prvu grupu spadaju krivična dela koja se mogu izvršiti upotrebom eksplozivne materije, ali bez njenog aktiviranja, dok drugu grupu čine krivična dela čije izvršenje podrazumeva aktiviranje eksplozivne materije. U treću grupu spadaju krivična dela koja u svom opisu ne sadrže konkretna sredstva izvršenja, ali, pored ostalih sredstava, mogu da budu izvršena i eksplozivnim materijama, pri čijem izvršenju takođe dolazi do eksplozije eksplozivne materije. U sklopu procene rizika izvršenja krivičnih dela odgovarajuća pažnja je posvećena značaju procene rizika u domenu prevencije, odnosno u sprečavanju izvršenja krivičnih dela eksplozivnim materijama. Ovaj segment istraživanja, sasvim logično, polazi od pojma i klasifikacije rizika i metodologije procene rizika izvršenja krivičnih dela u osnovnim delatnostima sa eksplozivnim materijama, pa do prezentiranja sadržaja koji se odnose na konkretne metode koje se mogu koristiti u proceni rizika izvršenja ovih krivičnih dela. Polazeći od značaja procene rizika u domenu rada sa eksplozivnim materijama, pored nacionalne pravne regulative i standarda, izvršena je i analiza međunarodnih akata i standarda od značaja ne samo za sprečavanje, već i za suzbijanje krivičnih dela koja se vrše eksplozivnim materijama. Ovakva detalјna analiza ukazala je i na izvesne nedostatke u regulativi eksplozivnih i drugih opasnih materija od uticaja na preduzimanje preventivnih mera u cilјu sprečavanja tehničko-tehnoloških udesa izazvanh eksplozivnim materijama, posebno onih težih koji predstavlјaju i izvršenje krivičnih del, pa je i usledila komparativna analiza usklađenosti nacionalnog zakonodavstva sa evropskim pravom u ovoj oblasti. Policija koja deluje pre svega represivno, ima i značajnu ulogu u sprečavanju krivičnih dela koja se vrše eksplozivnim materijama, pa je stoga i ukazano na mogućnosti delovanja policije i Sektora za vanredne situacije u domenu procene rizika izvršenja krivičnih dela koja se vrše ili se mogu izvršiti upotrebom neke od eksplozivnih materija. S aspekta efikasnijeg preventivnog delovanja, posebno su potencirane slabosti klasičnog reaktivnog koncepta delovanja policije u odnosu na prednosti proaktivnog delovanja i ukazano na nužnost i prednost blagovremene i potpune saradnje policije i Sektora za vanredne situacije, kao i na njihovu saradnju sa drugim subjektima. Aktivnost i međusobna saradnja policije, Sektora za vanredne situacije, javnog tužilaštva, prfivrednih društava i nekih drugih subjekata je od ogromnog značaja za efikasno sprečavanje krivičnih dela koja se mogu izvršiti eksplozivnim materijama. U cilјu uspešnije identifikacije rizika izvršenja krivičnih dela eksplozivnim materijama i efikasnijeg preduzimanja mera na otklanjanju i smanjenju takvih rizika, ukazano je i na mogućnosti preventivnog delovanja policije nakon izvršenog krivičnog dela eksplozivnim materijama. Referenca - Bošković, D., & Cvetković, V. (2017). Procena rizika u sprečavanju izvršenja krivičnih dela eksplozivnim materijama. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija.

PRIRODNE KATASTROFE I OBRAZOVANJE

Prirodne katastrofe sve ozbiljnije ugrožavaju bezbednost savremenog čovečanstva. Ne samo da je, poslednjih decenija evidentan trend povećanja broja, nego je prisutno i povećanje njihove destruktivnosti. To za posledicu ima i povećane ljudske gubitke, materijalnu i nematerijalnu štetu. Istorijski posmatrano, pravo na obrazovanje o prirodnim katastrofama u prošlosti nije bilo afirmisano i priznavano. Međutim, sa XXI vekom, uloga takvog vida obrazovanja je postala nedvosmisleno jasna i priznata. Sam značaj obrazovanja u tom cilju je prepoznat u mnogim međunarodnim konvencijama, sa jasnim naglašavanjem da škole, porodice i lokalne zajednice igraju odlučujuću ulogu u smanjenju ozbiljnosti posledica nastalih prirodnim katastrofama, kroz proces razvijanja svesti i znanja o prirodnim katastrofama. U pogledu smanjenja rizika od katastrofa, škole bi trebalo da postanu sve značajniji subjekti kreiranja i unapređenja bezbednosne kulture mladih, što se odnosi i na njihovo osposobljavanje za reagovanje u prirodnim katastrofama. One bi morale da igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju osnovnih informacija kako se zaštiti prilikom prirodnih katastrofa. Generalno, porodice i lokalne zajednice se dobro bore sa katastrofama koristeći svoja znanja i iskustva koja su stekli sa prošlim takvim situacijama. Obrazovanje u vezi sa katastrofama je za porodicu i lokalnu zajednicu usmereno ka razvijanju sposobnosti da prepoznaju karakteristike takvih pojava, da zaštite sebe i druge, odnosno da adekvatno odreaguju u datom momentu Predmet naučne monografije predstavlja ispitivanje povezanosti određenih faktora (pol, starost, obrazovanost i zaposlenost roditelja, članovi porodice sa kojima se živi, strah i škola/porodica) sa znanjem i percepcijom o prirodnim katastrofama (litosferske, hidrosferske, atmosferske i biosferske). S obzirom na usmerenost istraživačkog dizajna na utvrđivanje prirode i jačine povezanosti ispitivanih faktora sa znanjem učenika, istraživanje ima eksplikativni cilj. Naime, autori koriste metod anketiranja učenika kako bi identifikovali i opisali faktore uticaja na znanje i percepciju o prirodnim katastrofama. U istraživanju korišćen je posebno konstruisani instrument koji je sadržao 7 pitanja koja se odnose na nezavisne varijable (pol, godine, obrazovanje majke i oca, zaposlenost roditelja, članovi domaćinstva sa kojima se živi, prosečna ocena u školi) i 20 pitanja koja se odnose na znanje i percepciju učenika o prirodnim katastrofama, odnosno o poplavama (pitanja u vezi: znanja, percepcije i poznavanja bezbednosne procedure reagovanja, straha, informisanosti u okviru škole i porodice, posledica, želje da se više nauči, osećanja zaštićenosti u školama, obuke, uvođenja predmeta, načina i želje za sticanjem informacija, iskustva sa poplavom itd.). Imajući u vidu geoprostor Srbije, istraživanje se bazira samo na geoprostoru Beograda, tako da se zaključci mogu generalizovati samo na populaciju učenika srednjih škola sa tog područja. S obzirom na evidentan nedostatak obrazovanja o prirodnim katastrofama u Srbiji, rezultati istraživanja se mogu iskoristiti prilikom kreiranja strategija obrazovnih programa, što bi doprinelo unapređenju bezbednosne kulture mladih. Rezultati istraživanja ukazuju na potencijalne modalitete uticaja na učenike srednjih škola kako bi nivo percepcije i znanja o poplavama dostigao veću vrednost. Cilj naučnog istraživanja predstavlja naučna deskripcija i eksplikacija povezanosti različitih faktora sa znanjem učenika o prirodnim katastrofama. Naučna monografija je sistematizovana u dva dela: teorijski i istraživački. U sklopu teorijskog dela, autori se bave fenomenologijom prirodnih katastrofa i ulogom obrazovanja u smanjenju rizika od prirodnih katastrofa. Autori posebnu pažnju pridaju teorijskom razmatranju pojmovnog određenja i klasifikaciji prirodnih katastrofa, kao i ulozi škola, visoko-obrazovnih instituacija, porodice i lokalnih zajednica u smanjenju rizika od prirodnih katastrofa. Istraživački deo naučne monografije, pored metodološkog okvira sastoji se od četiri celine: znanje i percepcija učenika srednjih škola o litosferskim, hidrosferskim, atmosferskim i biosferskim katastrofama. U okviru navedenih celina, za svaku od pojedinačnih katastrofa daje se pregled rezultata opisnih statističkih pokazatelja i ispitivanja povezanosti određenih faktora sa znanjem i percepcijom učenika o prirodnim katastrofama. Posebnu zahvalnost za nesebičnu i veoma profesionalnu podršku, autori duguju recenzentima prof. dr Slavoljubu Dragićeviću, vanrednom profesoru Geografskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, prof. dr Bobanu Milojkoviću, redovnom profesoru Kriminalističko-policijske akademije u Beogradu i doc. dr Ljubinki Katić, docentu na Fakultetu bezbednosti, Univerziteta u Beogradu. Referenca - Jakovljević, V., Cvetković, V., & Gačić, J. (2015). Prirodne katastrofe i obrazovanje. Beograd: Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu.

Prirodne katastrofe oduvek su izazivale strah kod čoveka, a on im je, nepoznat, u istoriji davao odnosno pripisivao različita značenja, istovremeno pokušavajući da pronađe različite razloge njihovog nastanka, odnosno da ih objasni. Činjenica da se poslednjih decenija znatno povećao broj prirodnih katastrofa, što za posledicu ima sve veći broj žrtava, a posebno povećana materijalna šteta, pripisuje se broju katastrofa s jedne strane i procesu ultra- galopirajuća antropogena aktivnost čoveka s druge strane. Pred vama je rukopis koji je rezultat zajedničkog rada autora koji imaju skroman cilj da čitaoce upoznaju sa teorijskim osnovama razumevanja prirodnih katastrofa, kao i njihovom vremenskom i geoprostornom distribucijom. Prvenstveno je namenjen studentima Fakulteta bezbednosti, kao i studentima drugih srodnih fakulteta, ali kao autori uvereni smo da bi mogao da izazove interesovanje stručne i šire javnosti koja je direktno ili indirektno upoznata sa fenomen prirodnih katastrofa. Ova stranica je takođe prilika da se zahvalimo Fakultetu bezbednosti - Skoplje koji je u okviru izdavačke delatnosti bezrezervno podržao objavljivanje ovog teksta. Takođe se zahvaljujemo recenzentima, prof. Dr Jove Talevski sa Pedagoškog fakulteta u Bitolju, prof. Dr Marina Mališ - Sazdovska sa Fakulteta bezbednosti - Skoplje, kao i prof. Dr Jasmini Gačić sa Fakulteta bezbednosti u Beogradu na podršci, razumevanju i motivaciji da ovaj tekst vide na svetlom danu. Referenca - Ivanov, A., & Cvetković, V. (2016). Prirodne katastrofe - geoprostorna i vremenska distribucija. Skopje: Fakultet za bezbednost.

PRIPREMLJENOST ZA REAGOVANJE NA RIZIKA OD PRIRODNIH KATASTROFA

Predgovor - Polazeći od nemogućnosti sprečavanja nastanka prirodnih katastrofa, ljudima, nažalost, jedino preostaje da unapređuju svoju pripremljenost kako bi mogli da ublaže posledice takvih događaja. Rukovodeći se značajem pripremnih aktivnosti za izbegavanje najgorih mogućih scenarija prirodnih katastrofa, autori su korišćenjem kvantitativne istraživačke tradicije na jedan sistematičan način ispitali stavove građana o pripremljenosti državnih organa, lokalnih zajednica i samih građana za reagovanje u takvim situacijama. U prvom delu monografije ispitani su uticaji demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških faktora na individualnu pripremljenost za reagovanje u prirodnim katastrofama. Sudeći prema dobijenim rezultatima, od ukupno 2471 ispitanika samo 26,6% je istaklo da je spremno za reagovanje na prirodnu katastrofu. Po istom principu, autori su ispitali uticaje spomenutih faktora i na pripremljenost lokalnih zajednica za reagovanje. Utvrđeno je da samo 25,5% ističe da je njihova lokalna zajednica pripremljena za reagovanje. Sa druge strane, rezultati pokazuju da je samo jedna trećina odnosno 31,6% ispitanika naglasilo da je država Srbija spremna za reagovanje. Utvrđeno je i da 38,6% ispitanika misli da će im preduzimanje mera pripremljenosti pomoći da se izbore sa posledicama prirodne katastrofe. Na kraju, autori polazeći od dugogošnjeg iskustva, daju konkretne preporuke za unapređenje bezbednosti građana za svaku od vrsta prirodnih katastrofa. Apstrakt - U monografiji se ističe da, polazeći od nemogućnosti sprečavanja nastanka prirodnih katastrofa, ljudima jedino preostaje da unapređuju svoju pripremljenost kako bi mogli da ublaže posledice takvih događaja. Rukovodeći se značajem pripremnih aktivnosti za izbegavanje najgorih mogućih scenarija prirodnih katastrofa, autori su korišćenjem kvantitativne istraživačke tradicije na sistematičan način ispitali stavove građana o pripremljenosti državnih organa, lokalnih zajednica i samih građana za reagovanje u takvim situacijama. U prvom delu monografije ispitani su uticaji demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških faktora na individualnu pripremljenost za reagovanje u prirodnim katastrofama. Sudeći prema dobijenim rezultatima, od ukupno 2.471 ispitanika samo je 26,6% istaklo da je spremno za reagovanje na prirodnu katastrofu. Po istom principu, autori su ispitali uticaje spomenutih faktora i na pripremljenost lokalnih zajednica za reagovanje. Utvrđeno je da samo 25,5% ističe da je njihova lokalna zajednica pripremljena za reagovanje. Sa druge strane, rezultati pokazuju da je samo jedna trećina odnosno 31,6% ispitanika naglasilo da je država Srbija spremna za reagovanje. Utvrđeno je i da 38,6% ispitanika misli da će im preduzimanje mera pripremljenosti pomoći da se izbore sa posledicama prirodne katastrofe. Na kraju, autori, polazeći od dugogošnjeg iskustva, daju konkretne preporuke za unapređenje bezbednosti građana za svaku od vrsta prirodnih katastrofa. Referenca - Cvetković, V., & Filipović, M. (2017). Pripremljenost za reagovanje na rizike od prirodnih katastrofa. Beograd: Zadužbina Andrejević.

POLICIJA I PRIRODNE KATASTROFE

Prirodne katastrofe izazvane poplavom, bez obzira na današnji stepen naučne razvijenosti nemoguće je sprečiti u potpunosti. One predstavlјaju posledice prirodnih zakona na koje čovek nema odlučujući i direktan uticaj. Ono što je moguće preduzeti, u pojedinim slučajevima, odnosi se na aktivnosti čiji je cilј prevencija prirodnih katastrofa ili umanjenje nastalih štetnih posledica. S obzirom na učestalost i posledice poplava na teritoriji Republike Srbije, pogotovu u 2005. i 2014. godini, takvo pitanje zasigurno dobija na značaju. Monografija je nastala kao rezultat kvantitativnog istraživanja percepcije građana o policiji u prirodnim katastrofama u kojem je učestvovalo 2500 građana iz devetnaest opština u Srbiji. Sistematizovana je u četiri poglavlјa, od kojih se prvo odnosi na teorijska pitanja oko konceptualizacije prirodnih katastrofa sa posebnim osvrtom na mesto i ulogu policije u prirodnim katastrofama. Preostala tri poglavlјa predstavlјaju rezultat kvantitativnog istraživanja u kojem se prikazuju rezultati deskriptivnih i inferencijalnih statističkih analiza. Konkretno, u drugom poglavlјu iznose se rezultati ispitivanja percepcije građana o spremnosti policije za reagovanje. Rezultati ispitivanja očekivanja pomoći od policije dati su u drugom poglavlјu. Na kraju, u trećem poglavlјu dati su rezultati ispitivanja informisanosti građana o nadležnostima policije u prirodnim katastrofama. Građanima koji su učestvovali u istraživanju srdačno se zahvalјujem na odvojenom vremenu i strplјenju prilikom sprovođenja anketnog ispitivanja. Za kvalitet monografije posebnu zahvalnost dugujem recenzentima prof. dr Stanimiru Kostadinovu, prof. dr Aleksandri Ljuštini, docent dr Aleksandru Ivanovu i prof. dr Bobanu Milojkoviću koji je dao ocenu naučnog dela. U monografiji su izneti rezultati kvantitativnog istraživanja percepcije građana o policiji u prirodnim katastrofama (u dalјem tekstu prirodne katastrofe) u Republici Srbiji. Predmet monografije se odnosi na ispitivanje percepcije građana o spremnosti policije za reagovanje, informisanost građana o nadležnostima policije i očekivanje pomoći od policije u prirodnim katastrofama. Pri tome, ispituju se uticaji demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških karakteristika građana na percepciju spremnosti, informisanost i očekivanje pomoći od policije u prirodnim katastrofama. Polazeći od opština u Srbiji u kojima postoji rizik od poplava metodom slučajnog uzorka odabrano je devetnaest u kojima je anketirano 2500 građana. U odabranim opštinama istraživanje je realizovano u delovima koji su u prošlosti bili najugroženiji od poplava. U anketnom ispitivanju bila je primenjena strategija ispitivanja u domaćinstvima uz primenu višeetapnog slučajnog uzorka. Prikuplјeni su podaci o demografskim, socio-ekonomskim i psihološkim karakteristikama građana i njihovoj percepciji o policiji u prirodnim katastrofama. Originalnost sprovedenog istraživanja ogleda se u činjenici da u Srbiji nije sprovedeno istraživanje kojim bi se ispitala percepcija građana o policiji u prirodnim katastrofama. Imajući u vidu da se istraživanje bazira na područje Srbije, zaklјučci se mogu generalizovati na celokupnu populaciju stanovništva. Rezultati istraživanja dati u monografiji ukazuju na koji način ispitanici ocenjuju spremnost policije za reagovanje, koliko su informisani o nadležnostima, i u kojoj meri očekuju pomoć od policije u prirodnim katastrofama. Monografija ne pruža odgovore na sva aktuelna pitanja o policiji u prirodnim katastrofama, ali može doprineti stvaranju potpunije slike o njenim obavezama prema građanima u takvim situacijama. Dakle, uprkos ogromnim naporima da se sveobuhvatnim pristupom rasvetli većina nedoumica, veliki broj istraživačkih pitanja ostaje da se aktuelizuje. Rezultati istraživanja mogu doprineti unapređenju rada policije u prirodnim katastrofama. Pri tome, oni se mogu iskoristiti i prilikom kreiranja strategija za unapređenje nivoa spremnosti policije za reagovanje u prirodnim katastrofama. Svakako, prava riznici podataka izneta u naučnoj monografiji predstavlјa repernu tačku za sva buduća istraživanja o mestu i ulozi policije u prirodnim katastrofama. Klјučne reči: bezbednost, prirodne katastrofe, policija, građani, efikasnost, očekivanje pomoći, informisanost, demografski faktori, socio-ekonomski faktori, psihološki faktori. Posveta Monografiju posvećujem policijskim službenicima Republike Srbije koji su dali značajan doprinos u spašavanju života i materijalnih dobara na područjima pogođenim poplavama 2014. godine i uz to pokazali visok nivo humanosti, požrtvovanosti i solidarnosti sa ugroženim građanima. Referenca - Cvetković, V. (2016). Policija i prirodne katastrofe. Beograd: Zadužbina Andrejević.

PERCEPCIJA RIZIKA OD VANREDNIH SITUACIJA

Monografija predstavlјa rezultat kvantitativnog istraživanja obaveštenosti građana o prirodnim vanrednim situacijama izazvanim poplavama (u dalјem tekstu: vanredne situacije). Predmet rada ogleda se u ispitivanju stanovništva po pitanju upoznatosti sa prirodnim vanrednim situacijama, percepcije verovatnoće njihovog nastanka, svesti o ugroženosti i važnosti osiguranja domaćinstava od posledica poplava. Pored toga, au-tori proveravaju i uticaj demografskih (pol, godine, nivo obrazovanja, uspeh u srednjoj školi), socioekonomskih (zaposlenost, visina prihoda, bračni status i udalјenost kuće/stana od reke) i psiholoških faktora (strah, prethodno iskustvo, motivisanost i nivo religioznosti) na obaveštenost ispitanika i njihovu percepciju rizika od prirodnih vanrednih situacija uzrokovanih poplavama. Za potrebe realizacije istraživanja, statističkom metodom i metodom iskustvene generalizacije, stratifikovane su lokalne zajednice u Republici Srbiji sa visokim i niskim rizikom od nastanka poplava. Na taj način dobijen je stratum odnosno populacija, koju su činili svi punoletni stanovnici lokalnih zajednica gde se dogodila poplava ili zajednica u kojima postoji rizik da se ona dogodi. Iz tako dobijenog stratuma, metodom slučajnog uzorkovanja, odabrano je 19 od ukupno 150 lokalnih zajednica iz svih regiona Srbije u kojima je indikovana ugroženost ili potencijalna ugroženost od poplava: Obrenovac, Šabac, Kruševac, Kragujevac, Sremska Mitrovica, Priboj, Batočina, Svilajnac, Lapovo, Paraćin, Smederevska Palanka, Jaša Tomić, Loznica, Bajina Bašta, Smederevo, Novi Sad, Kralјevo, Rekovac i Užice. Veličina uzorka je usklađivana sa geografskom i demografskom veličinom same zajednice. Rezultati istraživanja su pokazali da su o rizicima od nastanka poplava najobavešteniji ispitanici muškog pola starosti 18–28 godina, sa srednjim (četvorogodišnjim) obrazovanjem i vrlo dobrim uspehom, koji su u braku i zaposleni sa primanjima do 50.000 dinara, čije je domaćinstvo do dva kilometra udalјeno od reke, ispitanici u strahu od rizika od poplava, bez prethodnog iskustva i apsolutno motivisani, koji su niti religiozni niti nereligiozni. Zatim, verovatnoću nastanka poplava najbolјe percipiraju muškarci uzrasta 18–28 godina, sa vrlo dobrim uspehom u srednjoj (četvorogodišnjoj) školi, ispitanici u radnom odnosu sa prihodima do 50.000 dinara, venčani, sa domaćinstvom do dva kilometra udalјenim od reke, koji se plaše poplava i nemaju prethodno iskustvo u takvim situacijama, a neutralni su po pitanju motivisanosti (niti motivisani niti nemotivisani) i religioznosti (niti religiozni niti nereligiozni). Ugroženost od nailaska poplavnog talasa najbolјe poimaju muški ispitanici životne dobi 18‒28 godina, koji imaju srednje (četvorogodišnje) obrazovanje i postigli su vrlo dobar uspeh, zaposleni sa zaradom do 50.000 dinara, oženjeni, sa prebivalištem do dva kilometra udalјenim od reke, koji se boje, ali nisu imali prethodno iskustvo sa poplavama, i čiji je stav neutralan kada je reč o motivisanosti i religioznosti. Na kraju, osiguranje kuće/stana od posledica vanrednih situacija najčešće plaćaju muški ispitanici starosti 29–38 godina, sa srednjim (četvorogodišnjim) obrazovanjem i odličnim uspehom, ispitanici u radnom odnosu i sa platom do 50.000 dinara, koji su venčani i žive do dva kilometra daleko od reke, plaše se nastanka poplave, nisu imali prethodnog iskustva sa njom i koji imaju neutralno mišlјenje o motivisanosti (niti motivisani niti nemotivisani) i religioznosti (niti religiozni niti nereligiozni). Referenca - Cvetković, V., Bošković, D., Janković, B., & Andrić, S. (2019). Percepcija rizika od vanrednih situacija. Beograd: Kriminalističko-policijski univerzitet.

EVAKUACIJA U PRIRODNIM KATASTROFAMA

Monografija predstavlјa rezultat kvantitativnog istraživanja o evakuaciji građana u prirodnim katastrofama izazvanim poplavama (u dalјem tekstu: prirodne katastrofe). Predmet rada ogleda se u ispitivanju percepcije građana o pristanku na evakuaciju i načinu njenog sprovođenja, sa posebnim osvrtom na poznavanje pravaca kretanja (puteva) i obližnjih zbornih mesta, mesta prihvata i rejona razmeštaja za potrebe evakuacije. Pored toga, autori ispituju i uticaj demografskih (pol, godine, nivo obrazovanja, uspeh u srednjoj školi i roditelјstvo), socio-ekonomskih (zaposlenost, visina prihoda, bračni status, regulisanost vojne obaveze i udalјenost kuće/stana od reke) i psiholoških karakteristika (strah, prethodno iskustvo, percepcija rizika, motivisanost i nivo religioznosti) građana na spomenute dimenzije evakuacije u prirodnim katastrofama izazvanim poplavama. Za potrebe realizacije istraživanja, statističkom metodom i metodom iskustvene generalizacije stratifikovane su lokalne zajednice u Republici Srbiji sa visokim i niskim rizikom nastanka poplava. Na taj način dobijen je stratum, odnosno populacija, koji su činili svi punoletni stanovnici lokalnih zajednica u kojima se dogodila poplava, ili postoji rizik da se dogodi. Iz tako dobijenog stratuma, metodom slučajnog uzorka odabrano je njih 19 od ukupno 154 u kojima je indikovana ugroženost ili potencijalna ugroženost od poplava. Istraživanjem su obuhvaćene sledeće lokalne zajednice: Obrenovac, Šabac, Kruševac, Kragujevac, Sremska Mitrovica, Priboj, Batočina, Svilajnac, Lapovo, Paraćin, Smederevska Palanka, Jaša Tomić, Loznica, Bajina Bašta, Smederevo, Novi Sad, Kralјevo, Rekovac i Užice. Za realizaciju anketnog ispitivanja odabrana je strategija ispitivanja u domaćinstvima uz primenu višeetapnog slučajnog uzorka. Tom prilikom prikuplјeni su podaci o različitim dimenzijama evakuacije, kao i o demografskim, socio-ekonomskim i psihološkim karakteristikama građana. Sređeni, klasifikovani i obrađeni podaci analizirani su korišćenjem više tehnika: određivanje učestalosti određenog odgovora u ukupnoj masi odgovora ispitanika, određivanje procenta učešća određenog odgovora u ukupnoj masi odgovora i Hi-kvadrat testom nezavisnosti (χ2) utvrđivale su se statistički značajne razlike između grupa koje su se poredile, ili su se utvrđivale statistički značajne veze između pojedinih odgovora. Pored toga, korišćena je jednofaktorska analiza varijanse i T-test nezavisnih uzoraka. S obzirom na iskustva Republike Srbije u pogledu poteškoća tokom sprovođenja evakuacije građana iz poplavlјenih područja, može se reći da monografija ima originalan naučni i društveni značaj. Uzimajući u obzir kvantitet i kvalitet strukture uzorka, rezultati predstavlјeni u ovom radu mogu se generalizovati na celokupnu populaciju stanovništva. Sa druge strane, ostavlјajući po strani uloženi trud i obimne rezultate iznete u monografiji, veliki broj istraživačkih pitanja iz oblasti evakuacije ostaje da se problematizuje. Rezultati istraživanja mogu imati ozbilјne implikacije na unapređenje sprovođenja evakuacije u prirodnim katastrofama izazvanim poplavama. Kao takvi, svakako će predstavlјati i osnovni korpus saznanja u budućim istraživanjima o evakuaciji građana u prirodnim katastrofama izazvanim poplavama. Klјučne reči: 1. bezbednost 2. prirodne katastrofe 3. građani 4. evakuacija 5. pristanak na evakuaciju 6. poznavanje pravaca kretanja 7. poznavanje zbornih mesta 8. demografski faktori 9. socio-ekonomski faktori 10. psihološki faktori. Referenca - Cvetković, V., & Gačić, J. (2016). Evakuacija u prirodnim katastrofama. Beograd: Zadužbina Andrejević.

INTERVENTNO-SPASILAČKE SLUŽBE U VANREDNIM SITUACIJAMA

Monografija je rezultat teorijskog istraživanja strane i domaće literature o vanrednim situacijama izazvanim zloupotrebom opasnih materija u terorističke svrhe. Nastala je u nastojanju da se odgovori na brojna pitanja na koja je (ne) namerno bačen veo mističnosti, a koja su istovremeno predmet višestandardnog tretiranja terorizma, što stvara brojne probleme bezbednosti čoveka, društava, država i međunarodne zajednice. U tom smislu, nastojao sam da za rešavanje savremenih bezbednosnih problema ponudim savremene odgovore. Koliko sam i u tome uspeo, proceniće čitaoci. Stoga s nestrplјenjem očekujem primedbe i savete kojima ću unaprediti buduća izdanja knjige. Ovom prilikom zahvalјujem svojim profesorima dr Draganu Mlađanu i dr Saši Mijalkoviću na nesebičnoj stručnoj podršci i dobronamernim kritikama.fija je rezultat teorijskog istraživanja strane i domaće literature o vanrednim situacijama izazvanim zloupotrebom opasnih materija u terorističke svrhe. Nastala je u nastojanju da se odgovori na brojna pitanja na koja je (ne) namerno bačen veo mističnosti, a koja su istovremeno predmet višestandardnog tretiranja terorizma, što stvara brojne probleme bezbednosti čoveka, društava, država i međunarodne zajednice. U tom smislu, nastojao sam da za rešavanje savremenih bezbednosnih problema ponudim savremene odgovore. Koliko sam i u tome uspeo, proceniće čitaoci. Stoga s nestrplјenjem očekujem primedbe i savete kojima ću unaprediti buduća izdanja knjige. Ovom prilikom zahvalјujem svojim profesorima dr Draganu Mlađanu i dr Saši Mijalkoviću na nesebičnoj stručnoj podršci i dobronamernim kritikama. U monografiji su analizirani zadaci interventno-spasilačkih službi (policije, vatrogasno-spasilačkih jedinica i službi hitne medicinske pomoći) u vanrednim situacijama koje su izazvane zloupotrebom opasnih materija. Posebna pažnja je posvećena organizaciji rada, tzv. „menadžmentu 8 koraka“, i bezbednosti pripadnika ovih službi. Dakle, reč je o vanrednim situacijama koje, zbog zloupotrebe opasnih materija, uslovlјavaju realizaciju posebnih zadataka od strane jedne ili više interventno-spasilačkih službi. Imajući u vidu to da između zadataka ovih službi nužno mora da postoji jasno razgraničenje poslova sa precizno utvrđenim nadležnostima, u radu je posebna pažnja posvećena analizi njihovih zadataka koji su definisani zakonom. Upravo stoga, posebna pažnja je posvećena zadacima obezbeđivanja i kriminalističke obrade lica mesta koje sprovodi policija, sa posebnim osvrtom na njenu ulogu u koordiniranju ostalih službi bezbednosti. Kada je reč o vatrogascima-spasiocima, akcenat je stavlјen na razmatranje taktike spasavanja povređenih i gašenja požara u opasnom okruženju. Učinjen je osvrt i na službu hitne medicinske pomoći koja mora da prilagodi svoju organizaciju pružanja prve pomoći novonastalim okolnostima. Stoga je posebna pažnja posvećena trijaži, transportovanju i pripremi bolnica za prijem povređenih. Shvatajući značaj i neophodnost efikasne koordinacije rada ovih službi, naglašen je značaj sagledavanja i analize njihovog organizovanja i delovanja na licu mesta terorističkog akta. To je učinjeno iz aspekta (na globalnom Zapadu već duže vreme razvijenog i implementiranog) standarda tzv. „procedure 8 koraka“ (Eight Step Process), koja je prvenstveno namenjena koordiniranju rada u terorističkim vanrednim situacijama. Najzad, ukazuje se i na potencijalne opasnosti po život i zdravlјe pripadnika službi u postupku otklanjanja nastalih posledica, sa posebnim osvrtom na mere zaštite. Klјučne reči: 1. vanredna situacija 2. opasne materije 3. interventno-spasilačke službe 4. standardi „8 koraka“ 5. policija 6. vatrogasno-spasilačke jedinice 7. služba hitne pomoći 8. bezbednost 9. opasno okruženje 10. terorizam. Referenca - Cvetković, V. (2013). Interventno-spasilačke službe u vanrednim situacijama: Beograd: Zadužbina Andrejević.

UPRAVLJANJE RIZICIMA U KRIZNIM SITUACIJAMA IZAZVANIM KLZIŠTIMA

Klizanje delova površinskog sloja Zemljine kore jedan je od najčešćih geodinamičkih procesa. Kao posledica ovog procesa postaju klizišta. I u slučajevima kada su manjeg intenziteta i na manjim površinama klizišta predstavljaju ozbiljan problem skoro u svim delovima sveta, jer su uzrok ekonomskih i socijalnih gubitaka i nanose direktnu i indirektnu štetu privatnim i javnim dobrima. Neposrednu štetu stvaraju u trenutku aktiviranja, oštećenjem objekata i ljudskim gubicima unutar površine ugrožene klizanjem. Posredna šteta se iskazuje kroz duže vremensko razdoblje, smanjenjem vrednosti objekata oštećenih materijalnih dobara klizanjem, gubitkom produktivnosti zbog prekida proizvodnje ili prometa i troškovima sanacije štete. Vrlo često postajemo svesni postojanja klizišta tek kad se aktiviraju i unište sve pred sobom. Pa i tada nova klizišta stvaraju probleme ljudima koji tu žive, a ostali su samo posmatrači koji već sledećeg dana, zbog novih događaja, zaborave šta se desilo sve do sledeće pojave klizišta sa novim štetama pa često i ljudskim žrtvama. Na osnovu poznavanja mehanizma klizanja, klizišta su prirodne pojave. Međutim, priroda samo omogućava uslove za njihovo formiranje, a ključni činilac u njihovom pokretanju je čovek. U stalnoj težnji da upravlja prirodom, prirodnim zakonima i procesima, a u cilju unapređenja životnih uslova i standarda kao i tehnološkog napretka, čovek je sve manje spreman da prihvati dešavanja u prirodi na način kako su se nekad dešavala. Iz tog razloga nastoji da uspostavi kontrolu nad prirodnim pojavama pa i nad kliznim procesima, odnosno klizištima. U pokušaju da spreči nastanak i razvoj klizanja terena, čovek koristi dostignuća nauke i stečena iskustva primenjena kroz sanacione mere. Na žalost čovek svojim greškama izazvanim neznanjem, nehatom, neplanskim razvojem, nekontrolisanom eksploatacijom prirodnih resursa i dr. utiče na pojavu klizišta. Veličina štete nastale klizanjem povećavaju se sa ekonomskim razvojem. O razmerama štete izazvane klizištima, može se objektivno suditi prema podacima iz razvijenih zemalja, gde se vrše objektivna izučavanja uzroka i posledica, način borbe sa klizištima, prognoze razvoja procesa i planiranje štete prilikom izgradnje. Obzirom da su klizišta važan činilac životne sredine, da bi se čovek od njih zaštitio neophodno je pri izučavanju ovakvih terena dobro izučiti sve aspekte zakonitosti njihovog pojavljivanja i njima prilagođavati metodološke i radne postupke. U novije vreme ovakva istraživanja spadaju u oblast ekogeoloških istraživanja i sprovode se u procesu planiranja, projektovanja i građenja objekata. Pri tome treba stalno imati u vidu da je tlo složena prirodna tvorevina, skoro uvek heterogena u pogledu fizičko-mehaničkih svojstava sa procesima koji menjaju svojstva zemljišta tokom vremena. Uvažavanje ovih procesa, njihovog prostornog rasprostranjenje i stepena aktiv- nosti znatno bi se smanjile moguće štete od ovih egzogenih procesa. Autori iskazuju posebnu zahvalnost recenzentima prof. dr Slobodanu Markoviću, prof. dr Slavoljubu Dragićeviću i prof. dr Vladimiru Jakovljeviću koji su svojim stručnim sugestijama u velikoj meri unapredili tekst monografije. Klizišta predstavlјaju najizrazitije erozivne padinske procese koje karakteriše kretanje rastresitog ili stenovitog materijala niz padinu po kliznoj površini pod uticajem gravitacije. Klizišta su uvek rezultat poremećaja ravnoteže (stabilnosti) unutar tla. Kliženje predstavlјa „pokušaj“ tla da se vrati u ravnotežno (stabilno) stanje. Na nastanak klizišta utiču brojni faktori: litološki sastav, nagib topografske površine, nivo podzemnih voda, poremećaj tla, tektonska kretanja, vulkanizam, zemlјotresi , antropogeni faktori. Klizišta mogu da nastanu i na relativno blagim padinama, ali rizik od stvaranja klizišta raste sa povećanjem nagiba terena. Kod nas se klizišta nazivaju i urvine (plazina, ruč, popuzina). Naziv „urvina“ u našu stručnu literaturu uveo je Petar S. Jovanović, odnosno preuzeo je narodni izraz za ovu pojavu koji se koristi u Šumadiji, oblasti sa najvećim razvićem klizišta u Srbiji. Klizišta kao savremeni geološki i geomorfološki proces javlјaju se širom sveta i predstavlјaju globalni problem. Procenjuje se da u svetu na godišnjem nivou od posledica klizanja terena strada na hilјade lјudi, a šteta prelazi više milijardi dolara. Uprkos velikom razvoju nauke i tehnologije, ekonomske i socijalne štete od klizišta neprekidno rastu. Stvaranje značajnih materijalnih vrednosti na Zemlјinoj površini doprinosi i većim gubicima. Klimatske promene u poslednjoj deceniji uticale su da Srbija postane područje koje je u velikoj meri ugroženo ovom pojavom. Velike poplave 2006. i 2014. godine aktivirale su veliki broj klizišta, a štete koje su nastale su ogromne. Dešavanja iz 2014. godine, po ko zna koji put, podsetila su nas na katastrofalne i svestrane posledice ove pojave. Klizišta kao prirodna katastrofa imaju trajni karakter, a posledice se saniraju decenijama. Nemaran i nestručan odnos čoveka prema prirodi i njenim zakonima jedan je od čestih uzroka koji dovode do pojave klizišta: nepravilna i bespravna izgradnja, devastacija šuma, neregulisana korita reka i potoka, divlјe deponije, vodovodna i kanalizaciona mreža, propusti i odvodi ispod puteva i pruga i dr. Čovek je veliki neprijatelј ne samo prirodi već i samom sebi. Prevencija je uvek jeftinija od saniranja posledica. U Srbiji je ugroženo oko 20 000 km2 površine (oko 25%) aktivnim ili pasivnim klizištima. Evidentirano je oko 36 000 klizišta raspoređenih dosta neravnomerno. Najviše ih je po padinama tercijarnih (neogenih) naslaga, u planinskim, brdovitim i blago zatalasanim područjima gde je zastuplјena glinena komponenta. Većina klizišta je stara, reaktivirana radom čoveka, izgradnjom saobraćajne i druge infrastrukture, energetskih objekata i objekata u urbanim prostorima. Prema nekim procenama, u Srbiji je 70–90% poremećaja stabilnosti u poslednjih 40 godina, potpuno ili delimično, izazvano lјudskom delatnošću. Klizišta predstavlјaju ozbilјan problem za privredno, urbanističko i saobraćajno planiranje, izgradnju novih objekata i zaštitu životne sredine. Referenca - Miladinović, S., Cvetković, V., & Milašinović, S. (2018). Upravlјanje rizicima u kriznim situacijama izazvanim klizištima. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija.

ISTORIJSKI RAZVOJ POLICIJSKOG OBRAZOVANJA U SRBIJI

U naučnoj monografiji se istražuju koreni razvoja policijskog školstva, istorijski razvoj četiri institucije: Srednja škola unutrašnjih poslova, Viša škola unutrašnjih poslova, Policijska akademija i Kriminalističko-policijska akademija. Poseban osvrt se čini na istorijski razvoj policijskog školstva u periodima pre Prvog svetskog rada, između dva svetska rata i posle Drugog svetskog rata. Imajući u vidu, da su sve četiri institucije nastale posle Drugog svetskog rata, biće izložene istorijske činjenice o nesistemskom vidu školovanja pre Prvog svetskog rata. Dakle, u radu se daje prikaz obučavanja i školovanja policijskih kadrova u Srbiji kroz istoriju, sa želјom da se na taj način prezentuju koreni i tradicija, a imajući u vidu da svaka istorija, pa samim tim i istorija policijskog školstva, daje odgovore na mnogobrojna pitanja sadašnjosti, kao i znanja i iskustvo za izgradnju bolјe budućnosti. Imajući u vidu neospornost uloge i značaj policijskog školstva za svaku policiju, ne treba posebno dokazivati društvenu i naučnu potrebu za istorijskim istraživanjem policijskog obrazovanja u Srbiji. Uvidom u brojne direktne i indirektne izvore o istorijskom razvoju policijskog školstva, lako se može ustanoviti da su proučavanja često bila sporadična i delimična. Stoga, uticaj policijskog školstva sa istorijskog stanovišta na funkcionisanje i razvoj policije se ne može u celosti sagledati i oceniti. Ipak, na osnovu brojne istorijsko arhivske građe, u radu će se dati skroman pokušaj obelodanjivanja određenih istorijskih činjenica o razvoju višeg policijskog školstva sa osvrtom na policijsko školstvo uopšte. Prikuplјanje podataka je ostvareno uvidom u arhive bivše Više škole unutrašnjih poslova, Policijske akademije u Beogradu i Srednje škole unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici, kao i uvidom u arhivsku građu Kriminalističko-policijske akademije u Zemunu. U monografiji su primenjivane različite naučne metode kao što su: metoda analize sadržaja, komparativna metoda, metoda analize odnosa, kako bi se istražio istorijski razvoj policijskog školstva do prvog svetskog rata, između dva svetska rata i nakon drugog svetskog rata. Referenca - Cvetković, V., Milašinović, S., & Gostimirović, L. (2018). Istorijski razvoj policijskog obrazovanja u Srbiji. Doboj: Visoka poslovna tehnička škola Doboj.

Zbornik radova

TAKTIKA ZAŠTITE I SPASAVANJA U VANREDNIM SITUACIJAMA: ISKUSTVA SA TERENA I POUKE

Zbornik radova ,,Taktika zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama: iskustva sa terena i pouke“ posvećujemo saradnicima i članovima Naučnostručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama i Međunarodnog insituta za istraživanje katastrofa, koji su svojim nesebičnim i dobrovoljnim zalaganjima pokazali da se svaka ideja može ostvariti uprkos mnogobrojnim preprekama, ako za to postoji jaka vera i posvećenost u ostvarivanju ciljeva. Referenca - Cvetković, V. (2021). Taktika zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama: iskustva sa terena i pouke. Beograd: Prvi nacionalni seminar iz oblasti vanrednih situacija. Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama. Poštovani čitaoci, nakon uspešno realizovanog prvog nacionalnog seminara iz oblasti vanrednih situacija u organizaciji Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama i Međunarodnog instituta za istraživanje katastrofa, pred vama se nalazi tematski zbornik radova pod naslovom Taktika zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama: iskustva sa terena i pouke. Zbornk je nastao kao rezultat samostalno istraživačkih aktivnosti studenata i njime je obuhvaćeno trinaest relevantnih naučnih radova u kojima se na vrlo vešt i interesantan način elaboriraju različite fenomenološke i etiološke dimenzije taktike zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. Radove je recenziralo sedam recenzenata, dok je naučni i programski odbor seminara činilo više od deset profesora sa različitih Univerziteta i Fakulteta. Tematske jedinice zbornika su bile vrlo različite imajući u vidu dosadašnji trend razvoja studija katastrofa: a) Fenomenologija katastrofa i opasnosti – litosferske katastrofe; hidrosferske katastrofe; atmosferske katastrofe; biosferske katastrofe; katastrofe izazvane tehničko-tehnološkim opasnostima (nuklearne, radiološke, transportne, požari itd; ktastrofe izazvane upotrebom oružja za masovno uništavanje (hemijski, biološki, nuklearni i radiološki terorizam); b) Taktika zaštite i spasavanja u prirodnim katastrofama – taktika zaštite i spasavanja ljudi i imovine u litosferskim katastrofama (zemljotres, klizišta i odroni, vulkanske erupcije); taktika zaštite i spasavanja ljudi i imovine u hidrosferskim katastrofama (poplave i bujice, lavine); taktika zaštite i spasavanja ljudi i imovine u atmosferskim katastrofama (olujno gradonosne pojave, suše, ekstremno niske i visoke temperature); taktika zaštite i spasavanja ljudi i imovine u biosferskim katastrofama (epidemije, epizootije i epifitonoze, šumski požari); c) Taktika zaštite i spasavanja u antropogenim katastrofama – taktika zaštite i spasavanja ljudi i imovine u nuklearnim i radiološkim katastrofama; taktika zaštite i spasavanja ljudi i imovine u industrijskim katastrofama; taktika zaštite i spasavanja ljudi i imovine u transportnim i infrastrukturnim katastrofama; taktika zaštite i spasavanja ljudi i imovine u katastrofama izazvanim opasnim materijama; taktika zaštite i spasavanja ljudi i imovine u katastrofama izazvanim ratnim razaranjima; taktika zaštite i spasavanja ljudi i imovine u katastrofama izazvanim požarima; taktika zaštite i spasavanja ljudi i imovine u katastrofama izazvanim upotrebom oružja za masovno uništavanje (hemijski, biološki, nuklearni i radiološki terorizam). Zbornik radova je namenjen svima onima koji imaju želju za dodatnim usavršavanjem u oblasti studija katastrofa kako bi unapredili svoju akademsku ili praktičnu delatnost. Imajuću u vidu nedostatak stručne literature u oblasti taktikte zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, naučni i društveni značaj zbornika je nesumnjivo veliki. Polazeći od činjenice da se ovim zbornikom ne zadovoljavaju potrebe i mogućnosti realizacije istraživanja u ovoj oblasti, planom naučno-istraživačkih aktivnosti Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, predviđeno je objavljivanje po dva tematska zbornika u svakoj od narednih godina. U ime autora, izražavam zahvalnost onima koji su najviše doprineli objavljivanju zbornika radova kao što su Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama i Međunarodni institut za istraživanje katastrofa u ulozi izdavača, kao i recenzentima koji su vrlo strpljivo i detaljno proučili i unapredili sve naučne radove. Dear readers, after the successful first national seminar in the field of emergency situations organized by the Scientific and Professional Society for Disaster Risk Management and the International Institute for Disaster Research, you have a thematic collection of papers entitled Tactics of protection and rescue in emergencies: experiences from the field and lessons. The collection was created as a result of students' independent research activities and includes thirteen relevant scientific papers in which various phenomenological and etiological dimensions of protection and rescue tactics in emergency situations are elaborated in a very skilful and interesting way. The papers were reviewed by seven reviewers, while the scientific and program board of the seminar consisted of more than ten professors from different universities and faculties. The thematic units of the collection were very different, having in mind the current trend of development of catastrophe studies: a) Phenomenology of catastrophes and dangers - lithospheric catastrophes; hydrosphere catastrophes; atmospheric catastrophes; biosphere disasters; disasters caused by technical and technological dangers (nuclear, radiological, transport, fires, etc .; catastrophes caused by the use of weapons of mass destruction (chemical, biological, nuclear and radiological terrorism); b) Tactics of protection and rescue in natural disasters - tactics of protection and rescue of people and assets in lithospheric catastrophes (earthquakes, landslides and landslides, volcanic eruptions); tactics of protection and rescue of people and property in hydrosphere catastrophes (floods and torrents, avalanches); tactics of protection and rescue of people and property in atmospheric catastrophes (stormy hailstorms, droughts, extremely low and high temperatures); tactics of protection and rescue of people and property in biosphere catastrophes (epidemics, epizootics and epiphytonoses, forest fires); c) Protection and rescue tactics in anthropogenic disasters - protection and rescue tactics of people and property in nuclear and radiological disasters; tactics of protection and rescue of people and property in industrial disasters; tactics of protection and rescue of people and property in transport and infrastructural disasters; tactics of protection and rescue of people and property in disasters caused by dangerous substances; tactics of protection and rescue of people and property in disasters caused by war destruction; tactics of protection and rescue of people and property in disasters caused by fires; tactics of protection and rescue of people and property in disasters caused by the use of weapons of mass destruction (chemical, biological, nuclear and radiological terrorism). The collection of papers is intended for all those who have a desire for additional training in the field of disaster studies to improve their academic or practical activities. Having in mind the lack of professional literature in the field of protection and rescue tactics in emergency situations, the scientific and social significance of the collection is undoubtedly great. Starting from the fact that this collection does not meet the needs and possibilities of research in this area, the plan of scientific research activities of the Scientific and Professional Society for Emergency Risk Management envisages the publication of two thematic collections in each of the following years. On behalf of the authors, I would like to thank those who contributed the most to the publication of the collection of papers such as the Scientific and Professional Society for Disaster Risk Management and the International Institute for Disaster Research as publishers, as well as reviewers who studied and improved all scientific papers. Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama (NSDR-URVS) i Međunarodni institut za istraživanje katastrofa iz Beograda u saradnji sa većim brojem relevantnih i društveno odgovornih subjekata i snaga zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, organizovao je Prvi trodnevni nacionalni seminar za mlade i studente svih državnih i privatnih Univerziteta i Fakulteta sa područja Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske. Tema seminara je bila ,,Taktika zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama: iskustva sa terena i pouke” i održan je u Beogradu u Velikoj dvorani Zadužbine Kolarac, u vremenskom periodu od 16. do 18. aprila 2021. godine uz poštovanje svih preventivnih epidemioloških mera. Prvi dan seminara je započet dočekivanjem predavača, učesnika i gostiju i njihovom registracijom. Nakon toga, program je započet himnom Republike Srbije ,,Bože pravde” koju je izvela Nikolina Milenković, kao i himnom Univerziteta u Beogradu. Usledilo je uvodno obraćanje Dejana Đurđevića ispred Ministarstva unutrašnjih poslova RS, Centra za osnovnu policijsku obuku, Sektora za ljudske resurse, Nacionalnog trening centra za vanredne situacije koji je zvanično otvorio seminar. Nakon njega predavačima, polaznicima seminara i gostima se obratio i predsednika NSDR-URVS i direktor Međunarodnog instituta za istraživanje katastrofa doc. dr Vladimir M. Cvetković sa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu. Svoja uvodna obraćanja su imali i prof. dr Dragan Mlađan, Šef katedre bezbednosnih nauka, Kriminalističko-policijski univerzitet, kao i predsednik Vatrogasnog saveza Srbije, Dragan Đapin. Program je nastavljen kulturno-umetničkim programom u kojem su mladi i talentovani ljudi poželeli dobrodošlicu polaznicima seminara: Kristina Utković i Anja Milošević, studentkinje III godine studija viole na Fakultetu muzičkih umetnosti u klasi profesora Ljubomira Milanovića- Karl Štamic iz dua br. 2 za dve viole, I stav Allegro moderato i Karl Štamic iz dua br. 1 za dve viole, I stav Allegro i III stav Rondo Ljiljana Milošević, studentkinja II godine glume, Fakulteta umetnosti Priština sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Poezija ,,Svetlost iznenada” Brana Petrović AD ,,Novi Beograd” Visoke turističke škole, igre iz okoline Leskovca ,,Carica se s cara dogovara”. Prvo predavanje je bilo predavanje kapetana Vatrogasno-spasilačkog broda, Ministarstva unutrašnjih poslova, Vlado Vukas na temu ,,Taktika gašenja požara na plovnim objektima, izvlačenje povređenih i ugroženih, izdavanje poziva za pomoć, međunarodne vežbe”. Drugi predavač bio je prof. dr Želimir Kešetović sa Fakulteta bezbednosti, Univerzitet u Beogradu. Tema njegovog predavanja je bila ,,Krizno komuniciranje u pandemiji izazvanoj Kovidom 19”. Predavač koji je sledeći izašao na binu sa temom ,,Taktika postupanja u vanrednim situacijama izazvanim opasnim materijama” bio je Dejan Đurđević ispred Ministarstva unutrašnjih poslova RS, Centra za osnovnu policijsku obuku, Sektora za ljudske resurse, Nacionalnog trening centra za vanredne situacije. Četvrto predavanje prvog dana seminara upriličio je zamenik načelnika za nastavu, specijalista za medicinske aspekte u vanrednim situacijama Srpsko-Rusko humanitarnog centra u Nišu, Diljmar Berkutov koji je govorio o temi ,,Rad spasilačkog odreda ,,Centrospas” Ministarstva za vanredne situacije Rusije vezano za uklanjanje posledica eksplozije u luci Bejruta, u Libanu, 2020. godine”. Peti predavač bila je prof. dr Danijela Spasić sa Kriminalističko-policijskog univerziteta u Beogradu. Tema koju je prof. dr Spasić izlagala je temu pod nazivom ,,Rodni aspekti vanrednih situacija”. Nakon završenog prvog bloka predavanja, organizovana pauza za koktel i ručak u holu Zadužbine Kolarac gde su svi prisutni imali priliku da predahnu, razmene prve utiske i posluže se pićem i poslasticama. Usledio je novi blok predavanja od kojih je prvo predavanje bilo rezervisano za predstavnika Srpsko spasilačkog tima Srbije, Danila Budmira ,,Spašavanje na vodi, pravna regulativa i praktična iskustva”. Danilo Budimir je, nakon svog predavanja, ustupio mesto na sceni Miodragu Saviću, pukovniku u penziji, ekspertu u oblasti odbrane i vanrednih situacija. Govorio je na temu ,,Obuka građana za odbranu zemlje“. Osmo predavanje je predavanje prof. dr Vladimira Jakovljevića sa Fakulteta bezbednosti, Univerziteta u Beogradu. Njegovo izlaganje se zasnivalo na temi ,,Funkcionisanje civilne zaštite u vanrednim situacijama”. Na scenu su izašli i Vladica Zdravković i Pero Puhalović iz NRK Obalske straže i Srpsko spasilačkog tima Srbije sa vrlo zanimljiv i praktičnim osvrtom na temu ,,Upotreba čvorova, vezivanje čvorova i taktika zaštite i spasavanje; Iskustva iz poplava 2014. godine”. Nakon ovog predavanja, nastupao je prof. dr Dragana Mlađana sa Kriminalističko-policijskog univerziteta da svojom pričom prisutne vrati dve decenije unazad temom ,,Iskustva i pouke vatrogasno-spasilačkih jedinica u zaštiti i spasavanju građana u ratnim uslovima 1999. godine“. Drugi blok predavanja je bio gotov, predavači, učesnici i gosti su uživali u još jednom koktelu. Kada je koktel završen, a kada su se predavači, učesnici i gosti ponovo vratili u Veliku dvoranu Zadužbine Kolarac, otpočelo je predavanje dr Jasmine Tanasić, koja dolazi ispred Stalne konferencije opština i gradova, čija je tema bila ,,Uloga Stalne konferencije gradova i opština u podršci lokalnim samoupravama u društvenoj brizi za zdravlje u kriznim i vanrednim situacijama”. Termin za poslednje predavanje prvog dana seminara pripao je Višem vatrogasnom oficiru i Komandantu štaba Vatrogasnog saveza Srbije, Zvonku Rakiću sa temom ,,Taktika gašenja požara na otvorenom prostoru”. Izlaganjem gospodina Rakića, prvi dan seminara bio je uspešno završen. Drugi dan seminara, nakon što su predavači, učesnici i gosti pristigli i smestili se, započet je himnom Republike Srbije ,,Bože pravde”. Kao prvi predavač ovog dana, na scenu je izašao Zamenik načelnika Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice i civilnu zaštitu u okviru Sektora za vanredne situacije Srbije iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Vlada Plemić. Tema predavanja gospodina Plemića je bila ,,Taktika spasavanja u saobraćajnim nezgodama”. Drugo predavanje je bilo na temu ,,Povezivanje smanjenja rizika od hidrometeoroloških katastrofa i integralnog upravljanja vodama primenom mera za povećanje retencionog kapaciteta sliva sa osvrtom na klimatske promene” dr Branislave B. Matić, naučnog saradnika u Institutu za vodoprivredu ,,Jaroslav Černi”. Usledilo je predavanje doc. dr Vladimira Miletića sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, Univerziteta u Beogradu na temu ,,Logorovanje u uslovima vanrednih situacija”. Na redu je bio koktel gde su se prisutni na kratko osvežili ne bi li bili spremni i fokusirani na predavanja koja su bila sledeća po agendi. Nakon pauze, na scenu je pozvana i dr Snežana Rajačić, Srednja medicinska škola ,,Nadežda Petrović” iz Zemuna. Ona je učesnicima govorila o temi ,,Ishrana iz prirode kao dopuni ishrani u vanrednim situacijama”. Ispred Kriminalističko-policijskog univerziteta u Beogradu je pristigao sledeći predavač doc. dr Bojan Janković ,a tema njegovog predavanja bila je ,,Uloga policije u vanrednim situacijama”. Na oduševljenje svih prisutnih, Vlada Plemić iz Sektora za vanredne situacije, Ministarstva unutrašnjih poslova, imao je i svoje drugo pojavljivanje ovog dana seminara, ovog puta na temu ,,Taktike gašenja šumskih požara korišćenjem inovativnih tehnologija na terenu”. Sledeća pauza je bila pauza za ručak u trajanju od trideset minuta. Prisutni su se vratili svojim mestima sa velikim entuzijazmom da čuju ostale predavače koji su predviđeni za drugi dan seminara. Nakon toga, sa predavanjima je započeto odmah nakon ručka i prvo predavanje je bilo na temu ,,Ekonomski efekti upravljanja rizicima u vanrednim situacijama” prof. dr Gorana Miloševića sa Pravnog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu. Po agendi, sledeće predavanje je održala prof. dr Vanja Rokvić sa Fakulteta bezbednosti, Univerziteta u Beogradu na temu ,,Uloga oružanih snaga u vanrednim situacijama”. Ponovo je na binu izašao Danilo Budimir iz Srpsko spasilačkog tima Srbije, tema koju je pripremio za drugi dan seminara je ,,Učešće na međunarodnim vežbama po sistemima INSARAG, praktična iskustva”. Učesnici su posle ovog predavanja, ponovo imali priliku da se druže i osveže na koktelu u trajanju od petnaest minuta. Nakon završenog koktela, Tina Šipicki i Nemanja Slepčević su imali priliku da, ispred kompanije 112 Planeks Doo iznesu svoje znanje na temu ,, Sprege između teorije i prakse u izradi Procene rizika od katastrofa i Plana zaštite i spasavanja”. Dr Bojan Mitrović iz Ministarstva unutrašnjih poslova RS je sledeći pričao na temu ,, Bazična osposobljenost policajaca MUP-a RS u plivanju kao osnovne motoričke veštine neophodne u akcijama zaštite i spasavanja“. Temu ,,Taktike evakuacije u vanrednim situacijama” učesnicima je približio Aleksandar Lazarević iz Ministarstva unutrašnjih poslova RS. Sledeće predavanje na temu ,,Upotreba vatrenog oružja u ekstremnim situacijama” održao je još jedan od pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova RS, Davor Petrović. Tim predavanjem uspešno je realizovan i drugi dan seminara. Treći dan seminar je, kao i prethodnih dana, započet u devet časova izjutra predavanjem ,,Zbrinjavanje u vanrednim situacijama u privremenim šatorskim naseljima. Mesto i uloga Vatrogasnog saveza Srbije u sistemu zaštite i spasavanja” čiji je predavač Dragan Adamović, Vatrogasni savez Srbije. ,,Prva psihološka i psiho-socijalna pomoć u vanrednim situacijama“ prof. dr Slađane Jović sa Fakulteta bezbednosti, Univerziteta u Beogradu, bilo je sledeće predavanje koje su polaznici odslušali. Nakon njega, usledila je još jedna dama, prof. dr Snežana Knežević sa Fakulteta organizacionih nauka, Univerziteta u Beogradu i njeno predavanje na temu ,,Revizija prevarnih radnji u vanrednim situacijama”. Svoje predavanje imao je i tvorac seminara, doc. dr Vladimir M. Cvetković, na temu ,,Taktika zaštite i spasavanja ljudi u vanrednim situacijama izazvanim terorističkim napadima upotrebom oružja za masovno uništavanje”. Kapetan vatrogasno-spasilačkog broda, iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Vlado Vukas se na bini pojavio i trećeg dana ovog trodnevnog seminara. Ovde je govorio o ,,Specijalističkoj obuci posade vatrogasno-spasilačke jedinice na brodu, iskustva sa terena”. Svoje izlaganje na temu ,,Savremena kretanja civilizacije i vanredne situacije” imao je prof. dr Miodrag Zečević sa Fakulteta tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu. Nakon svih ovih predavanja, usledila je pauza za ručak. U nastavku je Nedeljko Todorović iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda govorio o ,,Prognoza, najava i upozorenje na ekstremne količine padavina”. Nakon gospodina Todorovića, ponovo je na binu izašao Dragan Adamović ispred Vatrogasnog saveza Srbije na temu ,,Odbrana od poplava vodotokova i hidroakumulacija. Značaj preventivne zaštite od poplava”. Sledeća dva predavača su bila sprečena da fizički budu prisutna u Zadužbini Kolarac tog dana usled infekcije Korona virusom, ali ih to nije sprečilo da na seminaru učestvuju putem online predavanja. Prof. dr Slavoljub Dragićević sa Geografskog fakulteta u Beogradu i prof. dr Stanimir Kostadinov, Šumarski fakultet, Univerziteta u Beogradu su imali izlaganje na temu ,,Procena ugroženosti putne infrastrukture bujičnim poplavama na teritoriji Srbije: terenska iskustva i pouke“ . Usledila su dva inspirativna završna obraćanja sa vrlo mudrim zaključcima: Kapetana prve klase, načelnika za operativno-logistističke poslove, Centra vojno medicinskih ustanova Beograd, Uprava za vojno zdravstvo MO RS, Miloša Veličkovića i pukovnika u penziji, Miodraga Savića, eksperta iz oblasti odbrane i vanrednih situacija, gospodina Vlade Plemića iz Ministarstva unutrašnih poslova RS, Sektora za vanredne situacije. Nakon toga, doc. dr Vladimir M. Cvetković i prof. dr Vanja Rokvić predstavili su međunarodni projekat DAREnet (Danube river region resilience exchange network). Nakon toga, predsednik NSDR-URVS, zahvalio se svim učesnicima i predavačima na seminaru i pozvao sve prisutne na dodelu sertifikata i fotografisanje koje se održalo u holu Velike dvorane Zadužbine Kolarac. Predavači, učesnici i gosti su sa seminara izašli sa pregršt pozitivnih utisaka koje su lično upućene idejnom tvorcu seminara, predsedniku Naučno stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama i direktoru Međunarodnog instituta za istraživanje katastrofa, ali i saradnicima koji su bili u organizaciji Prvog nacionalnog seminara u oblasti vanrednih situacija. Poruke podrške i čestitke, ali i utisci nisu prestajali da stižu i nakon završenog seminara što je zapravo najbolji pokazatelj da je uspešno realizovana ideja i cilj prenošenja znanja sa eminentnih stručnjaka iz ove oblasti na polaznike seminara.