Dear friends and colleagues, I’m thrilled to share with you a significant milestone in our journey towards enhancing disaster preparedness and resilience worldwide. ­čîŹÔťĘ

I’m proud to announce the release of the first-ever English-language textbook on “Disaster Risk Management”! ­čôÜ

This comprehensive textbook delves into the core principles, strategies, and best practices essential for effectively managing disasters. From understanding risk assessment to implementing mitigation measures and building community resilience, this textbook serves as an invaluable resource for students, professionals, and practitioners in the field.

The book “Disaster Risk Management” is now available on Thalia, Apple, Scribd, Amazon, etc.­čÄë

Dive into the pages filled with insights and strategies for effective disaster preparedness and mitigation. Whether you’re a professional in the field or simply interested in learning more, this book offers valuable knowledge and perspectives.

Click the link below to explore the book:

  1. Thalia: https://www.thalia.de/shop/home/artikeldetails/A1071692211
  2. Apple: https://books.apple.com/us/book/disaster-risk-management/id6499300941
  3. Sribd
  4. Barnes & Noble:  https://www.barnesandnoble.com/w/disaster-risk-management-vladimir-cvetkovic/1145499676;jsessionid=A1E0BE1443213EA614C1B17EFF12B35C.prodny_store02-atgap06?ean=29401797569

U organizaciji Fakulteta za diplomatiju i bezbednost, dana 02.04.2024. godine, u amfiteatru Fakulteta, a uz prisustvo velikog broja studenata osnovnih i master akademskih studija, kao i gostiju iz drugih institucija kojima je oblast civilne za┼ítite predmet interesovanja, odr┼żano je predavanje prof. dr Vladimira M. Cvetkovi─ça, direktora Me─Ĺunarodnog instituta za istra┼żivanje katastrofa (IDR) i predsednika i osniva─Źa Nau─Źno-stru─Źnog dru┼ítva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama (NSD-URVS), na temu: ÔÇťUpravljanje rizicima u vanrednim situacijamaÔÇŁ.

Tokom jedno─Źasovnog interaktivnog i vrlo interesantnog izlaganja, profesor Cvetkovi─ç upoznao je prisutne sa osnovnim postulatima upravljanja rizicima u vanrednim situacijama i tom prilikom posebno naglasio postoje─çe stanje u ovoj oblasti u Republici Srbiji, kroz identifikaciju nedostataka samog sitema za┼ítite i spasavanja na kojima je u budu─çnosti neophodno raditi. Prepoznaju─çi stru─Źnost i evidentno znanje kojim profesor raspola┼że, studenti Fakulteta za diplomatiju i bezbednost iskoristili su ovu priliku da postavljanjem svojih pitanja dodatno unaprede svoja znanja i jo┼í bolje se upoznaju sa obla┼í─çu koja je bila predmet samog predavanja.

Neposredno pre samog predavanja, u prostorijama Fakulteta za diplomatiju i bezbednost, potpisan je Sporazum o nau─Źno-stru─Źnoj saradnji, koji su u ime institucija koje predstavljaju potpisali dekan Fakulteta za diplomatiju i bezbednost prof. dr Radojica Lazi─ç i predsednik Nau─Źno-stru─Źnog dru┼ítva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama prof. dr Vladimir M. Cvetkovi─ç. Na osnovu Sporazuma, obe strane su iskazale uzajamno interesovanje za saradnju u oblasti nauke, istra┼żivanja, usavr┼íavanja i ospsobljavanja u oblastima u kojima se podudarju interesovanja sporazumnih strana.

Ovo gostuju─çe predavanje na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost, kao i nekolicina prethodnih, predstavljalo je korak ka boljem razumevanju kompleksnih izazova, rizika i pretnji bezbednosti koji oblikuju savremeni svet. Zahvaljujemo se profesoru Cvetkovi─çu na izuzetnom predavanju i iskazujemo nadu da ─çe budu─ça saradnja doneti mnogo pozitivnih stvari na obe strane.

Dragi prijatelji! ­čîč
 
Sa velikim zadovoljstvom ┼żelim da podelim sa vama izuzetno lepu vest! Nalazim se na listi deset najcitiranijih stru─Źnjaka (profesora/nau─Źnika) u Srbiji u oblasti dru┼ítvenih nauka prema renomiranoj me─Ĺunarodnoj listi AD index (World Scientist and University Rankings 2024) ­čôÜ­čöŹ
 
Ovo priznanje predstavlja potvrdu posve─çenosti, istra┼żiva─Źkog rada i truda koji sam ulo┼żio u svoje oblasti interesovanja. Ponosan sam na ovu prepoznatljivost, a istovremeno svestan da nijedno dostignu─çe nije samo individualni uspeh, ve─ç plod podr┼íke i saradnje sa mnogim divnim ljudima i kolegama koji su bili deo mog putovanja. ­čĄŁ­čĺ╝
 
┼Żelim se zahvaliti svima vama koji ste bili uz mene, pru┼żali podr┼íku i delili sa mnom radosti i izazove istra┼żivanja. Ovo priznanje je i va┼íe, jer ste deo mog tima i zajedno smo gradili ove rezultate. ­čÖî­čĺÖ
Ovo je podstrek da nastavim rad sa istim entuzijazmom i predano┼í─çu, te se nadam da ─çemo zajedno nastaviti da delimo mnogo radosti i uspeha u budu─çnosti. ­čÜÇ­čîł
Hvala vam na podr┼íci i radujem se budu─çim dostignu─çima i zajedni─Źkim trenucima! ­čÄë­čÖĆ
 
Srda─Źno,

U periodu od 1. do 5. februara 2024. godine, Naucno-stru─Źno dru┼ítvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama je sprovelo intenzivnu skija┼íko-spasila─Źku obuku, koja je predstavljala izuzetan spoj teorijskih saznanja i prakti─Źnih ve┼ítina.

Na┼íi predava─Źi, stru─Źnjaci u oblasti planinskog spa┼íavanja, pru┼żili su polaznicima duboke uvide u identifikaciju rizika na skijali┼ítima, upravljanje u vanrednim situacijama i pru┼żanje neophodne prve pomo─çi na zahtevnim planinskim terenima. Prakti─Źni deo obuke posve─çen je skija┼íko-spasila─Źkim tehnikama, uklju─Źuju─çi osnove spa┼íavanja iz sne┼żnih lavina i bezbedan transport povre─Ĺenih.

Uspeh ove obuke odra┼żava se kroz visok nivo osposobljenosti i ve┼ítina koje su polaznici demonstrirali tokom zavr┼ínih evaluacija. Ovaj doga─Ĺaj doprinosi unapre─Ĺenju op┼íte bezbednosti na skija┼íkim terenima, ja─Źaju─çi sposobnosti dru┼ítva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.

Naucno-stru─Źno dru┼ítvo izra┼żava zahvalnost svim u─Źesnicima, instruktorima i partnerima koji su svojim doprinosom u─Źinili ovu obuku izuzetno uspe┼ínom. Verujemo da ─çe ste─Źena znanja i ve┼ítine imati trajan pozitivan uticaj na sigurnost na skijali┼ítima i smanjenje rizika u vanrednim situacijama.

Ve─Źernje novosti

PO┼ŻAR u kineskom tr┼żnom centru na Novom Beogradu je samo vrh ledenog brega sli─Źnih katastrofa, ┼íto je ve─ç iste ve─Źeri pokazala vatrena stihija u banji u Bezdanu

OP┼áTINE NEMAJU BUD┼żET ZA VANREDNE SITUACIJE: Prof. dr Vladimir Cvetkovi─ç sa Fakulteta bezbednosti o smanjenju rizika od katastrofaV. Cvetkovi─ç

Ogromne posledice izazivaju banalno neznanje iz oblasti bezbednosti i neispravni sitni ku─çni ure─Ĺaji, upozorava ekspert anga┼żovan u pisanju nove Nacionalne strategije smanjenja rizika od katastrofa i upravlĐśanja u vanrednim situacijama, dr Vladimir Cvetkovi─ç, profesor Fakulteta bezbednosti, Univerziteta u Beogradu.

ÔÇô Gra─Ĺani koji vole da majstori┼íu u klasi─Źne toplĐśive osigura─Źe umesto pregorele odgovaraju─çe tanke licne stavlĐśaju deblĐśe ┼żice od preporu─Źenih ─Źime dovode do palĐśenja instalacija i ure─Ĺaja, ne paze na mini-kalorifere i grejalice koje se pregrevaju i pale, a prema zvani─Źnoj statistici MUP, Sektora za vanredne situacije, jedan od naj─Źe┼í─çih uzroka po┼żara postaju i elektri─Źni osve┼żiva─Źi vazduha! Ljudi isklĐśu─Źe sve ure─Ĺaje osim ovih koji imaju direktno napajanje, lako se pregreju, zapale i izazovu katastrofalne po┼żare. O─Źigledno je da se kao uzroci name─çu elementarno neznanje o bezbednosnim rizicima i neobu─Źenost za postupanje u razli─Źitim vanrednim situacijama ÔÇô ka┼że prof. dr Cvetkovi─ç.

NĐśega su kao eksperta za upravlĐśanje rizicima u vanrednim situacijama UN anga┼żovale u okviru radne grupe za pisanje nove srpske nacionalne strategije smanjenja rizika od katastrofa i upravlĐśanja u vanrednim situacijama, a u ─Źemu su imala obavezu da mu pru┼że pomo─ç sva na┼ía nadle┼żna i relevantna ministarstava.

ÔÇô Neka od izuzetno va┼żnih ministarstava za pru┼żanje podataka za izradu Strategije nisu u potpunosti shvatala zna─Źaj izrade ovog akta, a ─Źinilo se kao da ih ova tema uop┼íte ne zanima! To je na┼ía stara bolĐśka marginalizacije ┼żivotno va┼żne teme. Na primer, za prethodnu Nacionalnu strategiju iz 2011, nikada nije usvojen akcioni plan za realizaciju predvi─Ĺenih mera unapre─Ĺenja identifikovanih nedostataka, pa je ona ostala mrtvo slovo na papiru. Ispod radara je svojevremeno pro┼ílo i ukidanje bud┼żeta za vanredne situacije. Prema nekada┼ínjem zakonu svaka lokalna samouprava je imala obavezu da izdvaja odre─Ĺena sredstva za slu─Źaj vanrednih situacija, ali je neko u doba svetske ekonomske krize odlu─Źio da ta obaveza treba da se ukine, a da se novac potro┼íi. Sada su UN finansirale moje anga┼żovanje u izradi nacionalne strategije i akcionog plana, koje sam uradio uz pomo─ç radne grupe, pre oko godinu dana, ali memalo brine ┼íto strategija jo┼í nije u proceduri usvajanja u Narodnoj skup┼ítini ÔÇô ka┼że prof. dr Cvetkovi─ç.

On nagla┼íava da preventivne strukturne i nestrukturne mere u Srbiji moraju da se unaprede u velikoj meri, jer postoje jasni sistemski pokazatelĐśi velikih problema u ovoj oblasti.

ÔÇô Kada pitate gra─Ĺane za┼íto ne ┼żele da unaprede svoju pripremlĐśenost, oni odgovaraju da to nije njihova nadle┼żnost i obaveza i da oni pla─çaju porez da bi se time bavile policija i vatrogasno-spasila─Źke jedinice. Neverovatan je taj na─Źin razmi┼ílĐśanja, prema kome bi ispred vrata svakog doma─çinstva trebali da de┼żuraju li─Źni policajac i vatrogasac-spasilac ÔÇô ka┼że profesor.

 

Kada je re─Ź o bezbednosnoj kulturi, on nagla┼íava da na┼íi nadle┼żni dr┼żavni organi imaju zakonsku obavezu obuke stanovni┼ítva za reagovanje u vanrednim situacijama.

ÔÇô Nekada smo imali i Civilnu za┼ítitu i Odbranu i za┼ítitu u ┼íkolama, i u─Źile su se korisne stvari iz oblasti bezbednosti, a sada nema te teme ni u okviru gra─Ĺanskog vaspitavanja, iako je ona su┼ítinski deo vaspitanja. Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu je vi┼ía puta inicirao da se u srednje ┼íkole uvede predmet Bezbedosna kultura, jer je praksa pokazala da je to znanje izuzetno bitno. Na┼żalost, ba┼í u slu─Źaju po┼żara vidi se da kod nas lĐśudi naj─Źe┼í─çe stradaju zbog nedostataka znanja i nepravilnog postupanja prilikom evakuacije, iako su zdravi i pokretni. Mnogo vi┼íe ih se ugu┼íi nerazumno be┼że─çi nego ┼íto ih izgori. Naravno da i tehnika i oprema na┼íih vatrogasno-spasila─Źkih jedinica treba da se pobolĐś┼íaju, inovacijama koje se u svetu ve─ç koriste, nisu skupe i veoma su efikasne.

LjUDI REŠAVAJU PROBLEME

BEZ unapre─Ĺenja svesti i znanja lĐśudi, probleme ne mogu da re┼íe ni najnaprediji sistemi za za┼ítitu i spasavanje. Odre─Ĺena istra┼żivanja u razvijenim zemlĐśama su, na primer, pokazala da sistemi vredni milijarde dolara mogu biti nefunkcionalni zato ┼íto pojedinci nisu bili dovolĐśno obu─Źeni da rukuju njima. Uzaludno je posedovanje najsavremenijeg sistema za┼ítite u vanrednim situacijama, ako ─Źovek koji treba da ga koristi nije teorijski obu─Źen i prakti─Źno utreniran ÔÇô ka┼że prof. dr Cvetkovi─ç.

Podelite ovo:

Apsolutna bezbednost od po┼żara ne postoji, ─Źesti uzroci su nehat i nepa┼żnja
Novobeogra─Ĺane je ju─Źe probudio niz eksplozija i vatra iz Kineskog tr┼żnog centra, koji je ve─ç jednom goreo, pre dve i po godine. Jo┼í se ispituje ┼íta je uzrok po┼żara. Profesor Fakulteta za bezbednost Vladimir Cvetkovi─ç navodi za RTS da je taj objekat izgra─Ĺen u skladu sa svim preporukama Zakona o za┼ítiti od po┼żara ali da apsolutna bezbednost ne postoji. Naveo je da se radi nova nacionalna strategija za smanjenje rizika od katastrofa u kojoj bi trebalo da budu otklonjeni postoje─çi nedostaci.
Sa vatrenom stihijom u Kineskom tr┼żnom centru na Novom Beogradu, vatrogasci su se borili puna ─Źetiri sata. Vatru je gasilo 76 vatrogasca-spasilaca sa 25 vozila i tri helikoptera MUP-a.
Razgovor Milice MilosvlĐśevi─ç sa Vladimirom Cvetkovi─çem
Profesor Fakulteta za bezbednost Vladimir Cvetkovi─ç navodi za RTS da je taj objekat izgra─Ĺen u skladu sa svim preporukama Zakona o za┼ítiti od po┼żara.
“Naravno, apsolutna bezbednost ne postoji. Iako vi preduzmete sve tehni─Źke mere za┼ítite od po┼żara, ipak je uzrok po┼żara vrlo ─Źesto u rukama lĐśudi koji se nalaze unutar tih objekata. Vrlo ─Źesto su to nehat i nepa┼żnja”, navodi Cvetkovi─ç.
Za smanjenje rizika od katastrofa va┼żne preventivne mere
Ovakvi po┼żari, kako navodi, uglavnom se de┼íavaju tokom zime, zbog kvarova na grejnim telima.
“Dakle, MUP je preduzeo sve mere, me─Ĺutim, kada analizirate koji su to uslovi kada nastaje ovakva vrsta po┼żara, dakle, radi se o niskim temperaturama kada, recimo, zaposleni koriste odgovaraju─ça grejna tela i usled nekih kvarova ili neispravnosti tih grejnih tela mo┼że vrlo lako do─çi do po┼żara”, ka┼że gost Jutarnjeg dnevnika.
Kineski tr┼żni centar bio je pun lako zapalĐśive robe ÔÇô tekstila, plinskih boca. Na pitanje da li je uop┼íte mogu─çe adekvatno obezbediti takve prostore, tr┼żne centre, prodaje na otvorenom, zatvorenom, a da se takve situacije izbegnu, odgovara da su tu va┼żne preventivne mere.
“Neophodno je preduzeti sve preventivne gra─Ĺevinske, ma┼íinske, elektrotehni─Źke i druge mere kako ne bi do┼ílo do po┼żara”, isti─Źe gost Jutarnjeg dnevnika.
Po┼żari u urbanim sredinama se brzo ┼íire
Kada je re─Ź o po┼żarima u urbanim sredinama, napominje da su oni vrlo kompleksni jer se vrlo brzo ┼íire, imaju─çi u vidu gustinu naselĐśenosti, a i tako─Ĺe neophodne takti─Źke i operativno-takti─Źke mere i radnje koje rukovodioci takvih intervencija moraju da preduzimaju u konkretnom slu─Źaju.
“Kada je re─Ź o Kineskom tr┼żnom centru, dakle, sama vrsta i koli─Źina gorive materije koja je bila prisutna je dodatno ote┼żavala ove operacije. Na─Źelnik sektora je upravo i doneo odluku da anga┼żuje helikoptersku jedinicu jer je doneta procena da je nemogu─çe uz pomo─ç 25 vozila i 76 vatrogasaca u kratkom periodu lokalizovati po┼żar”, ukazuje Cvetkovi─ç.
Nova nacionalna strategija za smanjenje rizika od katastrofa
Na pitanje kakav je na┼í sistem za┼ítite, da li je adekvatan, da li tu treba ne┼íto promeniti, odgovara da je on na odgovaraju─çem nivou razvijenosti, ali da je MUP po─Źeo proceduru izrade nove nacionalne strategije za smanjenje rizika od katastrofa, u kojoj se na sveobuhvatniji na─Źin identifikuju svi rizici i preduzimaju sve preventivne mere.
“Kao ─Źlan radne grupe za izradu te nove nacionalne strategije, mi smo identifikovali odre─Ĺeni broj nedostataka, koje je neophodno u doglednoj budu─çnosti i dugoro─Źno do 2030. godine otkloniti kako bi se rizik od potencijalnih katastrofa i ovakvih doga─Ĺaja smanjio na prihvatlĐśiv nivo”, navodi gost Jutarnjeg programa.
Isti─Źe da hitno treba unaprediti opremlĐśenost na┼íih snaga za┼ítite i spasavanja.
“Dakle, jednostavno nismo u dovolĐśnoj meri opremlĐśeni u odnosu na savremena inovativna re┼íenja za┼ítite i spasavanja lĐśudi. Potrebno je unaprediti institucionalne i normativno-pravne okvire na┼íeg sistema, a pored toga potrebno je razviti odgovaraju─çe bezbednosne procedure za reagovanje u razli─Źitim vanrednim situacijama”, ka┼że Cvetkovi─ç.
Unaprediti bezbednosnu kulturu gra─Ĺana
Pored toga, smatra gost Jutarnjeg programa, potrebno je unaprediti bezbednosnu kulturu gra─Ĺana.
“Vi mo┼żete preduzeti sve strukturne mere da ne do─Ĺe do po┼żara, me─Ĺutim, ako vam je nivo kulture otpornosti gra─Ĺana na niskom nivou, da gra─Ĺani ne znaju ili ne preduzimaju odgovaraju─çe mere kako bi spre─Źili nastanak po┼żara, onda ceo taj sistem ne mo┼że do─çi do izra┼żaja. Dakle, preporuka je da se kontinuirano radi na unapre─Ĺenju bezbednosne kulture gra─Ĺana u smislu da oni znaju da identifikuju uzrok po┼żara, da preduzmu sve preventivne mere, da do toga ne do─Ĺe, i ako do─Ĺe, da brzo obaveste nadle┼żnu vatrogasno-spasila─Źku jedinicu”, zaklĐśu─Źio je Cvetkovi─ç.

DRUGI NACIONALNI SEMINARA IZ OBLASTI UPRAVLjANĐśA RIZICIMA U VANREDNIM SITUACIJAMA

Drugi nacionalni seminar iz oblasti upravljanja rizicima u vanrednim situacijama zapo─Źeo je 15.12.2023. uz inspirativno uvodno obra─çanje predsednika NSD-URVS, prof. dr Vladimira M. Cvetkovi─ça. U svom izlaganju, profesor Cvetkovi─ç je podelio zna─Źajan uvid u istorijski razvoj Nau─Źno-stru─Źnog dru┼ítva, nagla┼íavaju─çi planove za dalje napredovanje dru┼ítva, kao i za razvoj regionalne mre┼że stru─Źnjaka. Sofija Radojkovi─ç, sekretar dru┼ítva, istakla je posve─çen rad dru┼ítva u unapre─Ĺenju kapaciteta putem kontinuiranog nau─Źnog i prakti─Źnog anga┼żovanja. Veliko nam je zadovoljstvo i ─Źast ┼íto se u─Źesnicima obratio zamenik na─Źelnika Sektora za vanredne situacije, gospodin Boban Stevanovi─ç. Osim toga, po─Źetak seminara dodatno je obogatilo izlaganje prof. dr Hatid┼że Beri┼íe sa Vojne akademije, prof. dr Sne┼żane Kne┼żevi─ç sa Fakulteta organizacionih nauka i prof. dr Miodraga Ze─Źevi─ça, predstavnika Energoprojekta. ┼Żelimo izraziti veliku zahvalnost Energoprojektu za neizmernu podr┼íku u organizaciji na┼íeg seminara. Veliko zadovoljstvo predstavljalo nam je prisustvo prof. dr Aleksandra Ivanova s Fakulteta bezbednosti iz Skoplja, koji se obratio u─Źesnicima seminara. Sjajan po─Źetak doga─Ĺaja koji obe─çava obilje znanja i inspiracije!┬áU proteklom periodu, ta─Źnije od 15. do 17. decembra 2023. godine, odr┼żan je Drugi nacionalni seminar posve─çen upravljanju rizicima u vanrednim situacijama. Organizacija ovog zna─Źajnog doga─Ĺaja pripada Nau─Źno-stru─Źnom dru┼ítvu za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama. Seminar nije bio samo prostor za razmenu stru─Źnih znanja, ve─ç je predstavljao izuzetnu priliku za anga┼żovanje i u─Źenje.
Moglo bi se re─çi da je ovogodi┼ínji seminar bio pravo blago za polaznike, oboga─çuju─çi ih ne samo zna─Źajnim informacijama o upravljanju rizicima ve─ç i nagla┼íavaju─çi izuzetne potencijale mladih u─Źesnika. Mladi su se istakli svojim entuzijazmom, energijom i ┼żeljom za u─Źenjem tokom celog seminara. Nisu bili samo pasivni slu┼íaoci; naprotiv, aktivno su u─Źestvovali u diskusijama, postavljali klju─Źna pitanja i iznosili sve┼że ideje. Njihova inovativnost nije bila samo osve┼żavaju─ça, ve─ç je zna─Źajno doprinela ┼íirem razumevanju savremenih izazova u oblasti upravljanja vanrednim situacijama.
Ovaj seminar nije bio samo prostor za sticanje znanja; bio je i platforma za izgradnju mre┼że i umre┼żavanje mladih talenata sa iskusnim stru─Źnjacima u oblasti upravljanja rizicima. Ovaj susret generacija nije bio samo simboli─Źan, ve─ç predstavlja va┼żan korak ka ja─Źanju kapaciteta za efikasno upravljanje rizicima koje donosi moderno dru┼ítvo.
Ukupno gledano, ovaj seminar je bio ne samo edukativno iskustvo ve─ç i platforma za izgradnju mostova izme─Ĺu iskusnih stru─Źnjaka i mladih talenata, ─Źime se podsti─Źe dalji razvoj u oblasti upravljanja rizicima u vanrednim situacijama.Kako je od izuzetne va┼żnosti od koga ─çe mladi u─Źiti, Nau─Źno-stru─Źno dru┼ítvo za upravlĐśanje rizicima u vanrednim situacijama je okupilo veliki broj stru─Źnjaka zavidnih biografija u vidu predava─Źa koji su tri dana nesebi─Źno delili svoje iskustvo i znanje. OkuplĐśeni predava─Źi dolaze iz razli─Źitih institucija koje se na druga─Źije na─Źine bave istom temom, odnosno upravlĐśanjem rizicima u vanrednim situacijama.
Prvi dan veli─Źanstvenog seminara otvoren je uz intoniranje himne “Bo┼że pravde” i himne Univerziteta u Beogradu “Gaudeamus Igitur”. Sve─Źani uvod u seminar vodila je Sofija Radojkovi─ç, sekretar NSD-URVS, koja je srda─Źnim obra─çanjem pozdravila prisutne u─Źesnike, predava─Źe i goste.
Nakon njenog pozdravnog gesta, uzastopno su usledila inspirativna obra─çanja istaknutih li─Źnosti. Prvi se obratio predsednik NSD-URVS i direktor Me─Ĺunarodnog instituta za istra┼żivanje katastrofa, profesor dr Vladimir M. Cvetkovi─ç, dele─çi svoje perspektive i otvaraju─çi vrata oblasti upravljanja rizicima.
Zatim je re─Ź preuzeo zamenik na─Źelnika Sektora za vanredne situacije, gospodin Boban Stevanovi─ç, donose─çi svoje iskustvo i perspektivu iz domena vanrednih situacija. Prisutni su imali priliku da ─Źuju i re─Źi predstavnice Ministarstva odbrane, profesorke dr Hatid┼że Beri┼íe, koja je svojim stru─Źnim pristupom doprinela ozbiljnosti teme.
Dalje, Fakultet organizacionih nauka predstavila je profesorka dr Sne┼żana Kne┼żevi─ç, a svoje dragoceno iskustvo izneo je i profesor dr Aleksandar Ivanov sa Fakulteta bezbednosti iz SkoplĐśa. Kruna uvodnih obra─çanja bila je re─Ź prof. dr Miodraga Ze─Źevi─ça, predsednika odbora direktora “Energoprojekta”, ─Źime se zaokru┼żila paleta stru─Źnosti i znanja.
Prvi dan seminara, ozna─Źen kao formalni po─Źetak, iznenadio je prisutne postavljaju─çi visok standard za naredne dane, obe─çavaju─çi dublje razumevanje i izuzetno korisno iskustvo. Bojana Ikodinovi─ç, na─Źelnik OdelĐśenja za jedinice civilne za┼ítite, Sektora za vanredne situacije, otvorila je prvi blok predavanja temom “Jedinice civilne za┼ítite u Republici”. Njeno stru─Źno izlaganje pru┼żilo je u─Źesnicima uvid u klju─Źne aspekte organizacije i uloge ovih jedinica.
Aleksandar RadosavlĐśevi─ç, zamenik na─Źelnika Uprave za VSJ, Sektora za vanrednih situacija, donosio je svoje znanje na temu “Organizacija i nadle┼żnost Uprave za VSK i vatrogasno-spasila─Źkih jedinica”. Njegovo predavanje pru┼żilo je detaljan uvid u kompleksnu organizaciju sektora, isti─Źu─çi ulogu i odgovornosti ovih jedinica u razli─Źitim situacijama vanrednih situacija.
Davor Vidovi─ç, pomo─çnik na─Źelnika Uprave za VSJ, Sektor za vanredne situacije, obradio je temu “Iskustva sa pru┼żanja me─Ĺunarodne pomo─çi u za┼ítiti i spasavanju u zemlĐśama u regionu (Turska i Gr─Źka)”. Kroz konkretne primere, u─Źesnici su stekli uvid u izazove i re┼íenja u me─Ĺunarodnim misijama za┼ítite i spasavanja, uklju─Źuju─çi specifi─Źnosti rada u drugim kulturama i uslovima.
┼ŻelĐśko ─îavi─ç, ┼íef odseka u Upravi za VSJ, Sektor za vanredne situacije, delio je svoje bogato iskustvo u oblasti “Taktike ga┼íenja ┼íumskih po┼żara”. Fokusiraju─çi se na ozbilĐśne posledice ┼íumskih po┼żara, njegovo predavanje ukazalo je na va┼żnost pravilnog pristupa u re┼íavanju ovakvih izazova, uklju─Źuju─çi efikasne strategije ga┼íenja i prevenciju ┼íirenja po┼żara.
Drugo polovina dana bila je posve─çena prevenciji i za┼ítiti. Dr Rade Milo┼íevi─ç, pomo─çnik na─Źelnika Uprave za preventivnu za┼ítitu, Sektora za vanredne situacije, govorio je o “Preventivnoj za┼ítiti od po┼żara i eksplozija pri izgradnji objekata”. Njegova prezentacija istakla je klju─Źne aspekte u smanjenju rizika tokom gra─Ĺevinskih aktivnosti, uklju─Źuju─çi primenu standarda i propisa.
Nakon informativnog predavanja, dr sc. Nenad Milojevi─ç sa Kinolo┼íke akademije uzbudio je u─Źesnike temom “Razvoj i uloga spasila─Źkih pasa kroz istoriju – gde smo bili, a gde smo sada?”. Ovaj segment istakao je evoluciju i zna─Źajnu ulogu koju psi igraju u oblasti spasavanja, uklju─Źuju─çi specifi─Źnosti obuke i primene ovih posebno obu─Źenih ┼żivotinja.
Kako bi dodatno obogatio perspektivu, Ljuban Tmu┼íi─ç iz Direktorata za za┼ítitu i spasavanje Crne Gore predstavio je “Me─Ĺupredmetni program oblasti smanjenja rizika od katastrofa”. Njegovo predavanje ponudilo je holisti─Źki pristup u─Źenju o smanjenju rizika od katastrofa, obuhvataju─çi interdisciplinarni pristup prevenciji i upravljanju vanrednim situacijama.
Nakon ove uzbudljive sekvence predavanja, kratka pauza za kafu pru┼żila je u─Źesnicima priliku za razmenu utisaka i networking. Prvi dan seminara zavr┼íen je sna┼żnim dojmovima i obe─çanjem jo┼í bogatijeg programa u narednim danima, stvaraju─çi temelj za dalje istra┼żivanje, u─Źenje i unapre─Ĺenje pristupa u oblasti vanrednih situacija.
Nakon zavr┼íene pauze za ru─Źak, profesor dr. Dragan Mla─Ĺan s Kriminalisti─Źko-policijskog univerziteta prezentovao je svoje predavanje na temu “UpravlĐśanje lokalnim sistemom za┼ítite i spasavanja u odgovoru na nastale vanredne situacije”. Izdvaja se zapa┼żena konstatacija prof. dr. Mla─Ĺana: “Glavni izazov osoblja odgovornog za SRKUVS u JLS jeste ube─Ĺivanje skepti─Źne javnosti (gra─Ĺana), izabranih ili imenovanih lica svih nivoa sa ograni─Źenim bud┼żetom, i preoptere─çenih profesionalnih lica u njima (npr. Na─Źelnika Uprava i OdelĐśenja u JLS) da utro┼íe vreme i novac da se pripreme za ne┼íto ┼íto se mo┼żda ne─çe nikada dogoditi.”
Kapetan Vlado Vukas je delio svoje znanje o “Vatrogasno spasila─Źkoj jedinici ‘Brod'” s fokusom na tehni─Źke intervencije na vodi, specijalisti─Źke spasila─Źke aktivnosti vatrogasaca i obuku ─Źlanova posade broda. Ovo predavanje pratila je projekcija filma koji dodatno ilustruje temu.
Profesor dr. Bojan Jankovi─ç sa Kriminalisti─Źko-policijskog univerziteta donosi temu “Spremnost pripadnika policije za reagovanje u vanrednim situacijama”. Nakon predavanja, izvu─Źeni su zaklju─Źci i preporuke vezane za ovu temu, nagla┼íavaju─çi da svakodnevno suo─Źavanje policije sa vanrednim doga─Ĺajima mo┼że stvoriti zabludu da je policija sposobna da se suo─Źi bez prethodnih priprema i planova sa vanrednim situacijama. Dodatno je istaknuto da policijska organizacija ─Źesto ne poseduje odgovaraju─çu opremu za rad u opasnom okru┼żenju, te je preporu─Źeno decentralizovati jedinice kako bi se omogu─çila efikasnija reakcija u takvim situacijama.
Poslednja pauza pred kraj prvog dana seminara otvorila je poslednji set predavanja, a Jasmina Tanasi─ç iz Stalne konferencije gradova i op┼ítina obratila se temom “Javno zdravlĐśe na lokalnom nivou u Srbiji”. Njeno predavanje je verovatno donelo dodatnu perspektivu o klju─Źnim pitanjima javnog zdravlja i njegovom upravljanju na lokalnom nivou. Ova zbirka predavanja doprinela je bogatstvu tematskog spektra i otvorila put za dalje diskusije i analize u narednim danima seminara.
Prvi dan seminara zatvoren je predavanjem prof. dr Aleksandra Ivanova, sa Fakuteta bezbednosti iz SkoplĐśa, na temu ÔÇ×Uloga volontera i stanovni┼ítva u civilnoj za┼ítitiÔÇť u okviru kojeg je dao odre─Ĺene predloge vezane za unapre─Ĺivanje ove teme u praksi: ÔÇ×Razvoj volonterizma, pove─çanje svesti o prirodnim rizicima, pove─çan stepen organizovanosti mesnih zajednica i pove─çana pa┼żnja na kulturu identitetaÔÇť.
Drugi dan seminara zapo─Źeo je intrigantnim predavanjem pukovnika Sr─Ĺana Zgonjanina sa Univerziteta odbrane na temu “Koncept totalne odbrane”. Ovo predavanje je ozna─Źilo prelazak sa specifi─Źnih sektorskih pitanja na ┼íiri pogled na oblast odbrane. Pukovnik Zgonjanin je podelio svoje duboko ukorenjeno vojno znanje kako bi pru┼żio u─Źesnicima seminara holisti─Źki uvid u kompleksne izazove i strategije u sferi totalne odbrane. Analiziraju─çi su┼ítinske komponente koncepta totalne odbrane, pukovnik Zgonjanin je diskutovao o integrisanom pristupu koji uklju─Źuje vojne, civilne, ekonomske, i druge sektorske elemente. Ova tema postavila je temelje za razumevanje kako razli─Źiti aspekti dru┼ítva zajedno doprinose sposobnosti jedne zemlje da se efikasno suprotstavi raznim pretnjama. U─Źesnici seminara mogli su dobiti dublji uvid u strategije odbrane i ulogu koju igraju razli─Źite institucije u o─Źuvanju bezbednosti dru┼ítva.Zatim je nastupila prof. dr Hatid┼ża Beri┼ía, kao drugi predava─Ź u ovom bloku stru─Źnjaka iz Ministarstva odbrane i Vojne akademije, sa temom ÔÇ×Prirodne katastrofe kao strategijski izazov funkcionisanja sistema nacionalne bezbednosti Republike SrbijeÔÇť i tom prilikom istakla: ÔÇ×Parcijalno i ograni─Źeno postupanje razli─Źitih dr┼żavnih institucija, uslovlĐśeno je brojnim zakonima i propisima, ┼íto sumarno ne dovodi do o─Źekivanih sinergijskih efekata na kojima insistira Sektor za vanredne situacije. Brojne dr┼żavne institucije, koje deluju svaka u svojoj oblasti, u nedostatku centralizovanog i neprekidnog upravlĐśanja, bar kada je re─Ź o prirodnim katastrofama, problemu pristupaju uglavnom samo sa aspekta svojih nadle┼żnosti, i ne trude─çi se da sagledaju ┼íirinu problema.ÔÇť.
Podmladak Vojne akademije doprineo je bogatstvu predavanja na seminaru, a potpukovnik Milenko Obrenovi─ç je delio svoje stru─Źno znanje na temu ÔÇ×Snage Vojske Srbije u podr┼íci civilnim vlastima u anga┼żovanju u prirodnim katastrofamaÔÇť. Tokom svog predavanja, potpukovnik Obrenovi─ç je naglasio zna─Źaj optimalne upotrebe vojnih kapaciteta i resursa u spre─Źavanju i ubla┼żavanju posledica prirodnih katastrofa. Njegova konstatacija postavlja osnovu za razumevanje klju─Źne uloge koju vojska mo┼że imati u podr┼íci civilnim vlastima tokom vanrednih situacija.
Nakon izuzetno informativnog predavanja, usledila je pauza za kafu, pru┼żaju─çi predava─Źima, u─Źesnicima i gostima priliku za opu┼ítanje, neformalne razgovore i dalju diskusiju o temama koje su bile obuhva─çene do tada. Ova pauza nije samo pru┼żila fizi─Źko osve┼żenje ve─ç i stvorila atmosferu razmene ideja i iskustava me─Ĺu prisutnima. Atmosfera me─Ĺusobne povezanosti dodatno je podgrejala o─Źekivanje za Okruglim stolom koji je bio planiran odmah nakon pauze.Kao ┼íto je pomenuto, odr┼żan je Okrugli sto sa temom ÔÇ×Snage i slabosti upravlĐśanja rizicima od katastrofa u Srbiji: implikacije na nacionalnu bezbednostÔÇť ─Źiji moderator je bio prof. dr Vladimir M. Cvetkovi─ç, a u─Źesnici istog: prof. dr Hatid┼ża Beri┼ía, prof. dr Miodrag Ze─Źevi─ç, prof. dr Aleksandar Ivanov, Dejan ─Éur─Ĺevi─ç i Milosav Avramov; na kojem su razmenjena dragocena iskustva, identifikovane snage i slabosti i vo─Ĺena otvorena diskusija o ovoj temi.
Nastavljaju─çi sa drugim blokom predavanja, Zoran Planojevi─ç, saradnik Nau─Źno-stru─Źnog dru┼ítva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, podelio je dragocena saznanja o karijernom razvoju kroz ─Źlanstvo u NSD-URVS. Njegova prezentacija naglasila je va┼żnost aktivnog u─Źe┼í─ça u stru─Źnim dru┼ítvima kako bi pojedinci unapredili svoje karijere, razvili ve┼ítine i pridru┼żili se zajednici posve─çenoj upravljanju rizicima.
Nakon toga, Jelena Simovi─ç, predstavnica Gorske slu┼żbe spasavanja Bosne i Hercegovine, privukla je pa┼żnju prisutnih sa temom “Nadvisiti visine: Izazov, pre┼żivljavanje, spasavanje na velikim visinama”. U okviru svoje prezentacije, Simovi─ç je istakla klju─Źne karakteristike spasilaca koji se suo─Źavaju sa specifi─Źnim izazovima visokih nadmorskih visina. Hrabrost, stru─Źnost, timski rad i empatija, fizi─Źka sprema i brza reakcija predstavljaju temeljne elemente koje spasioci poseduju. Njihova hrabrost ogleda se u suo─Źavanju sa opasnostima, dok stru─Źnost omogu─çava efikasno delovanje u razli─Źitim situacijama. Timski rad i empatija su klju─Źni za uspe┼íno spa┼íavanje, dok je fizi─Źka sprema neophodna za suo─Źavanje sa zahtevnim uslovima na velikim visinama. Brza reakcija je od su┼ítinskog zna─Źaja kako bi se minimalizovalo vreme reakcije i pru┼żila hitna pomo─ç onima u opasnosti.
Uz ove va┼żne aspekte, Simovi─ç je dodatno naglasila kako su spasioci osposobljeni da se nose s nepredvidivim situacijama, pokazuju─çi njihovu sposobnost prilago─Ĺavanja specifi─Źnostima svake situacije. Njihova uloga prevazilazi fizi─Źku podr┼íku, pru┼żaju─çi i emocionalnu podr┼íku onima kojima je to potrebno.
Ova serija predavanja ne samo da je obogatila u─Źesnike novim znanjem o upravljanju rizicima, ve─ç je i naglasila va┼żnost zajedni─Źkog rada, obuke i stru─Źnosti u situacijama koje zahtevaju brzu i efikasnu reakciju. Pauza za kafu koja je usledila pru┼żila je priliku za razmenu iskustava, postavljanje pitanja i dalju diskusiju, dodatno ja─Źaju─çi zajedni┼ítvo me─Ĺu prisutnima. Ovaj segment seminara bio je ne samo informativan, ve─ç i inspirativan, podsti─Źu─çi razmi┼íljanje o ulozi pojedinaca i timova u vanrednim situacijama.Doc. Senka Baji─ç, Rukovodilac osnovnih akademskih studija UpravlĐśanja rizikom od katastrofalnih doga─Ĺaja i po┼żara, sa Fakulteta tehni─Źkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu, govorila je na temu ÔÇ×Uloga i zna─Źaj fizi─Źke spremnosti operativnih timova u reakcijama na vanredne situacijeÔÇť.
Nakon inspirativnog izlaganja prof. dr. Zorana Planojevi─ça o karijernom razvoju kroz ─Źlanstvo u Nau─Źno-stru─Źnom dru┼ítvu za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, drugi dan seminara nastavljen je sa serijom predavanja eminentnih stru─Źnjaka. Prof. dr. Marko ┼ápiler, ─Źlan Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, istakao je va┼żnost javnih nabavki pre i nakon vanrednih situacija u svom predavanju.
Javne nabavke su klju─Źni deo sistema odgovora na vanredne situacije, a ┼ápiler je osvetlio kako ova procedura funkcioni┼íe u razli─Źitim kontekstima. Razmatrao je kako se pristupa javnim nabavkama u mirnodopskim uslovima i kako se ove prakse prilago─Ĺavaju u vreme vanrednih situacija. Prof. dr. ┼ápiler istakao je va┼żnost transparentnosti, efikasnosti i odgovornosti u procesima javnih nabavki, posebno nagla┼íavaju─çi kako dobro postavljene procedure mogu biti klju─Źne u obezbe─Ĺivanju potrebne opreme i resursa tokom vanrednih doga─Ĺaja.
Naredno predavanje na redu bilo je profesorice Sne┼żane Kne┼żevi─ç, tako─Ĺe sa Fakulteta organizacionih nauka, na temu “Ra─Źunovodstvena forenzika i ‘kapitalizacija’ katastrofa”. Ovo predavanje je bacilo svetlo na specifi─Źne izazove i prilike koje se pojavljuju u oblasti ra─Źunovodstva nakon katastrofalnih doga─Ĺaja. Prof. dr. Kne┼żevi─ç istra┼żivala je kako se ra─Źunovodstvena forenzika primenjuje kako bi se razumeli finansijski aspekti i posledice katastrofa. Nagla┼íavala je va┼żnost temeljnog pristupa analizi finansijskih podataka kako bi se identifikovale nepravilnosti, a istovremeno istra┼żivala kako se neki entiteti trude ,,kapitalizovati” na katastrofama. Ovo intrigantno izlaganje izazvalo je duboko razmi┼íljanje o eti─Źkim pitanjima u postkatastrofalnim situacijama.
Tre─çe predavanje u ovom bloku izlagao je magistar Vuk Mir─Źeti─ç, tako─Ĺe sa Fakulteta organizacionih nauka, a tema njegovog predavanja bila je “Strategijski odgovor na krize”. Mir─Źeti─ç je analizirao kako organizacije mogu razviti i primeniti strategije koje ─çe im omogu─çiti da efikasno upravljaju i prevazilaze krizne situacije. Isti─Źu─çi zna─Źaj preventivnog planiranja i strategijskog razmi┼íljanja, naglasio je kako se organizacije mogu pripremiti za izazove koje donosi neizvesnost i nestabilnost. Ovo predavanje pru┼żilo je u─Źesnicima dragocene smernice o tome kako razviti agilan i efikasan strategijski odgovor u suo─Źavanju sa krizama.
Ova serija predavanja dodatno je produbila razumevanje klju─Źnih aspekata upravljanja rizicima u vanrednim situacijama, pokazuju─çi ┼íirok spektar tema koje obuhvataju ovo va┼żno podru─Źje. Diskusije koje su usledile tokom ove sesije pru┼żile su priliku za razmenu mi┼íljenja, postavljanje pitanja i razvijanje zajedni─Źkih perspektiva me─Ĺu u─Źesnicima seminara. Ova bogata i raznovrsna predavanja sna┼żno su doprinela edukaciji prisutnih, obezbe─Ĺuju─çi im alate i uvide neophodne za efikasno upravljanje rizicima u razli─Źitim kontekstima.
Drugog dana seminara, Dean Sretenovi─ç iz Srpskog spasila─Źkog tima zatvorio je ovu izuzetnu manifestaciju svojim predavanjem o “Razvoju sposobnosti jedinica za spasavanje na ru┼íevinama”. Ovo predavanje obe─çavalo je produbljivanje razumevanja kako se jedinice za spasavanje prilago─Ĺavaju i razvijaju kako bi efikasno odgovorile na izazove ru┼íevina. Sretenovi─ç je verovatno dotakao klju─Źne aspekte razvoja i obuke jedinica za spasavanje, nude─çi u─Źesnicima uvid u strategije i taktike koje se primenjuju u ovim slo┼żenim situacijama. Ovo predavanje moglo je obuhvatiti teme poput opreme, tehnika pretrage, komunikacije, saradnje sa drugim timovima, kao i najnovije inovacije u ovoj oblasti. U─Źesnici seminara imali su priliku da steknu uvid u najnovija dostignu─ça u oblasti spasavanja na ru┼íevinama i kako se ove jedinice neprestano uskla─Ĺuju sa savremenim izazovima.
Sretenovi─çevo predavanje tako─Ĺe je uklju─Źivalo realne studije slu─Źaja ili primere uspe┼ínih misija spasavanja na ru┼íevinama, pru┼żaju─çi prakti─Źan uvid u slo┼żenost i dinamiku ovog va┼żnog aspekta upravljanja vanrednim situacijama. U─Źesnici su imali priliku da postavljaju pitanja i direktno komunicaju sa stru─Źnjakom iz oblasti spasavanja, unapre─Ĺuju─çi tako svoje razumevanje i ve┼ítine.
Ovo predavanje, kao deo zaklju─Źnog dela drugog dana seminara, dodatno je podstaklo diskusiju i refleksiju me─Ĺu u─Źesnicima. S obzirom na va┼żnost i slo┼żenost tema koje je Dean Sretenovi─ç obradio, njegovo izlaganje predstavljalo je klju─Źnu ta─Źku fokusa za sve prisutne. Kroz ovakve prezentacije, seminari postaju ne samo mesto prenosa znanja ve─ç i platforma za zajedni─Źko u─Źenje i razmenu iskustava. Ovaj segment seminara doprineo je ukupnom bogatstvu diskusija i produbljivanju znanja u oblasti vanrednih situacija i upravljanja rizicima.
Tre─çi i poslednji dan seminara obele┼żilo je otvaranje predavanjem prof. dr Jozefine Beke Trivunac, emeritus ALFA BK univerziteta, na temu “UpravlĐśanje kriznim situacijama i kontinuitet poslovanja”. Profesorica Beke Trivunac verovatno je osvetlila klju─Źne aspekte efikasnog upravljanja kriznim situacijama, nude─çi u─Źesnicima dublje razumevanje strategija i praksi koje se primenjuju kako bi se osigurala kontinuirana poslovna funkcionalnost tokom izazovnih vremena.
Odmah nakon njenog predavanja, u online sesiji, Vlatko Jovanovski, predstavnik Inicijative za pripravnost i prevenciju katastrofa za jugoisto─Źnu Evropu, podelio je svoja iskustva o “Planiranju i organizovanju me─Ĺunarodne ve┼żbe – simulacione ve┼żbe – DPPI FLEX 2023”. Ova tema sigurno je pru┼żila u─Źesnicima uvid u procese planiranja i sprovo─Ĺenja ve┼żbi koje igraju klju─Źnu ulogu u pripremi za potencijalne krizne situacije.
Jugoslav Jovanovi─ç, glavni in┼żenjer za za┼ítitu od spolĐśnih voda, erozije i bujica u kompaniji Srbija vode, delio je svoje stru─Źno znanje na temu “Mogu─çnosti pravovremene dojave buji─Źne poplave, praksa na primeru gornjeg sliva Zapadne Morave”. Ovo predavanje verovatno je pru┼żilo u─Źesnicima uvid u konkretne situacije i izazove u vezi sa upravljanjem buji─Źnim poplavama, kao i strategije koje se primenjuju kako bi se minimizirali njihovi potencijalni negativni uticaji.
Nakon ove serije predavanja, u─Źesnicima je omogu─çena pauza za osve┼żenje, a po povratku, prof. dr ┼Żelimir Ke┼íetovi─ç, sa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu, izneo je svoje predavanje na temu “Masovni mediji u konfliktnim krizama, deo re┼íenja ili deo problema”. Profesor Ke┼íetovi─ç verovatno je analizirao ulogu medija u kontekstu kriznih situacija, istra┼żuju─çi kako mediji mogu doprineti re┼íenju izazova, ali istovremeno biti i izvor problema.
Zatvaraju─çi niz predavanja, prof. dr Ivan Novkovi─ç, prodekan za finansije na Geografskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, govorio je na temu “Primena GIS-a u smanjenju rizika od prirodnih nepogoda i pobolĐś┼íanju efikasnosti rada hitnih slu┼żbi”. Ova tema je sigurno produbila razumevanje uloge geografskih informacionih sistema u efikasnom reagovanju na prirodne nepogode, pru┼żaju─çi prakti─Źne smernice za unapre─Ĺenje operativnih kapaciteta hitnih slu┼żbi.
Zaklju─Źuju─çi, tre─çi dan seminara obele┼żio je kraj ove izuzetno oboga─çuju─çe manifestacije, pru┼żiv┼íi u─Źesnicima duboko i sveobuhvatno razumevanje klju─Źnih pitanja u oblasti upravljanja kriznim situacijama i smanjenja rizika. Niz predavanja tokom ovog dana ne samo da je pro┼íirio teorijska znanja u─Źesnika, ve─ç im je pru┼żio i prakti─Źne smernice za unapre─Ĺenje operativnih sposobnosti u domenu vanrednih situacija.
Jedna od klju─Źnih tema poslednjeg dana bila je “Uloga hidrometeorolo┼íkog sistema rane najave i upozorenja u sistemu za┼ítite i spasavanja”, o kojoj je sa stru─Źnog stanovi┼íta govorio Goran Mihajlovi─ç, dipl. meteorolog, v.d. pomo─çnika direktora, Sektor za meteorolo┼íki osmatra─Źki sistem, Republi─Źki hidrometeorolo┼íki zavod. Ovo predavanje vjerovatno je osvetlilo klju─Źnu ulogu meteorolo┼íkih podataka u anticipaciji i reagovanju na vanredne situacije, pru┼żaju─çi u─Źesnicima dodatne uvide u va┼żnost ove oblasti u za┼ítiti i spa┼íavanju.
Ovo poslednje predavanje ozna─Źilo je zatvaranje Drugog nacionalnog seminara iz oblasti upravljanja rizicima u vanrednim situacijama. Sledilo je sve─Źano zatvaranje seminara, obele┼żeno dodelom sertifikata svim u─Źesnicima i predava─Źima. Ovaj deo doga─Ĺaja bio je propra─çen izradom zajedni─Źke fotografije, postavljaju─çi krunu na uspe┼íno realizovanu ideju seminara Nau─Źno-stru─Źnog dru┼ítva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama. Time su svi u─Źesnici i organizatori ostali s trajnom uspomenom na doga─Ĺaj koji je bio prilika za deljenje znanja, umre┼żavanje i izgradnju bolje pripremljene zajednice u oblasti upravljanja rizicima.
Na zavr┼íetku Drugog nacionalnog seminara iz oblasti upravljanja rizicima u vanrednim situacijama, prof. dr Vladimir M. Cvetkovi─ç, predstavljaju─çi organizacioni tim, sa┼żeo je nezaboravno iskustvo ovog trodnevnog doga─Ĺaja i podelio predivne impresije. Ove impresije ne samo da ogledaju bogatstvo predavanja ve─ç i isti─Źu duboko ukorenjenu posve─çenost u─Źesnika, predava─Źa i organizatora u stvaranju prostora za razmenu znanja, iskustava i stru─Źnosti u oblasti upravljanja rizicima.
Tri dana seminara su, prema re─Źima prof. Cvetkovi─ça, bila poput uzbudljivog putovanja kroz lavirinte raznolikih tema, pri ─Źemu su stru─Źnjaci iz razli─Źitih sektora pru┼żali svoj doprinos razumevanju su┼ítinskih aspekata vanrednih situacija. Svako predavanje, istakao je, predstavljalo je dragocen segment ┼íire slike koja je obuhvatala strategijske koncepte, takti─Źke pristupe i prakti─Źne primene u realnim situacijama. Raznolikost tema, od koncepta totalne odbrane do javnih nabavki, odnosno ra─Źunovodstvene forenzike, omogu─çila je u─Źesnicima da steknu sveobuhvatan uvid u kompleksnost oblasti upravljanja rizicima.
U svom osvrtu, prof. Cvetkovi─ç je naglasio ne samo stru─Źnost predava─Źa ve─ç i predanost u─Źesnika, njihovu aktivnu uklju─Źenost u diskusije i ┼żelju za unapre─Ĺenjem vlastitih kapaciteta. Atmosfera seminara bila je oboga─çena razmenom ideja, energijom i anga┼żovanjem svih prisutnih. Ova dinamika doprinela je stvaranju jedinstvene edukativne sredine, gde se teorija prepli─çe s praksom, a iskustva dele svi u─Źesnici, bez obzira na sektor ili oblast stru─Źnosti.
Najvi┼íe pohvale prof. Cvetkovi─ç je izrazio zahvaljuju─çi predava─Źima na njihovom nesebi─Źnom deljenju znanja, u─Źesnicima na njihovom aktivnom u─Źe┼í─çu i organizacionom timu na besprekornoj realizaciji seminara. Njegove impresije svedo─Źe o tome da je seminar ispunio svoj cilj ne samo pru┼żanjem stru─Źnih informacija ve─ç i izgradnjom sna┼żne zajednice stru─Źnjaka posve─çenih upravljanju rizicima u vanrednim situacijama.
Na kraju, prof. Cvetkovi─ç izrazio je nadu da ─çe ovakvi doga─Ĺaji postati tradicija, nastavljaju─çi da doprinose ja─Źanju otpornosti dru┼ítva na izazove koji proizlaze iz vanrednih situacija. Zajedni─Źka fotografija, dodela sertifikata i uspomena na uspe┼íno ostvaren seminar ozna─Źili su zavr┼íetak ovog izuzetnog doga─Ĺaja, ostavljaju─çi prisutnima trajne utiske i podsticaj za dalje delovanje u oblasti upravljanja rizicima.

Okrugli sto ÔÇô Snage i slabosti upravlĐśanja rizicima od katastrofa u Srbiji: implikacije na nacionalnu bezbednost

Uvodna predavanja na Drugom nacionalnom seminaru za mlade iz oblasti upravljanja rizicima u vanrednim situacijama

Gostovanje - 150 minuta - Otpornost na katastrofe izazvane zemljotresima, PROF. DR VLADIMIR M. CVETKOVI─ć

PREDSEDNIK NAUČNO-STRUČNOG DRUŠTVA ZA URPAVLJNJE RIZICIMA U VANREDNIM SITUACIJAMA

ORGANIZATOR DRUGOG NACIONALNOG SEMINARA IZ OBLASTI UPRAVLJANJA RIZICIMA U VANREDNIM SITUACIJAMA

Imenovan od strane undp za konsultanta za razvoj strategije za smanjenje rizika od katastrofa (ekspert), 2022

Imao sam ─Źast i zadovoljstvo da sam bio imenovan od strane UNDP za konsultanta za razvoj nove Strategije za smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje u vanrednim situacijama Srbije (ekspert) u toku 2022. godine. Uspe┼íno samo izradili tekst nove Strategije i Akcionog plana koji je u procesu usvajanja.

Svrha anga┼żovanja je bila da obezbedim ekspertizu u oblasti upravljanja rizicima od katastrofa u izradi Ek-Ante analize za novu Strategiju za smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama za period 2023-2030 (Strategija), u─Źestvujem u izradi Strategije i Akcionog plana.

Cilj anga┼żovanja – Podr┼żati implementaciju projekta EU za civilnu za┼ítitu i ja─Źanje otpornosti na katastrofe u Republici Srbiji.

UNDP ÔÇô EU for Civil Protection and Disaster Resilience Strengthening in the Republic of Serbia, appointed for the DRR Strategy Development DRM Consultant (expert), 2022, Duty Station ÔÇô Homebased. Purpose: to provide expertise in the disaster risk management area in the development of Ex-Ante Analysis for the new Strategy on Disaster Risk Reduction and Emergency Management for the period 2022-2027 (the Strategy), and drafting of the Strategy. Objective: to support implementation of EU for Civil Protection and Disaster Resilience Strengthening in the Republic of Serbia Project. Scope of works: more specifically, under the direct supervision of UNDP Project Manager, collaboration with DRR Strategy Development Consultant, and close cooperation with Sector for Emergency Management of the MoI (SEM) and the Sector for International Cooperation, EU Affairs and Planning of the Ministry of Interior (SICEAP), and consultations with the members of the Special Working Group (SWG), he performed the following tasks divided in two phases: Phase I: Ex-Ante Analysis for the new Strategy and Phase II: Strategy on Disaster Risk Reduction and Emergency Management for the period 2022-2027.

Title: DRR Strategy Development DRM Consultant
Project: Country Cooperation Framework (CCF)
Reporting to: UNDP Project Manager
Duty Station: Homebased
Contract Type: Individual Contract (IC) or Reimbursable Loan Agreement (RLA) for applicants employed by any legal entity
Duration: April 2022 ÔÇô October 2022
(up to 30 working days in the given period)

Background

I Purpose

To provide expertise in the disaster risk management area in the development of Ex-Ante Analysis for the new Strategy on Disaster Risk Reduction and Emergency Management for the period 2022-2027 (the Strategy), and drafting of the Strategy.

II Objective

To support implementation of EU for Civil Protection and Disaster Resilience Strengthening in the Republic of Serbia Project.

III Background Information

Disaster affect SerbiaÔÇÖs economic and environmental standing, diminish the countryÔÇÖs development potential, pose a risk to social stability, and jeopardize EU investments. The effectiveness of the disaster risk management system relies on the adequate human, physical, and financial capacities for planning, preparation, responding, and post-disaster recovery, as well as on proper vertical and horizontal coordination between all the relevant institutions.
Global Crisis Severity Index with an average score of 3.5 places Serbia in the group of medium-risk and rather stable countries. Although the applied INFORM methodology assesses Serbian vulnerability as moderately low, it still recognizes institutional and governance shortcomings (scored with 5.2) and DRR (5.7) as having undermining impact on the overall coping capacity. The critical problem of the Serbian Disaster Risk Reduction and Emergency Management System is the fragmentation of the institutional framework, procedures, and insufficient capacities at the central and local level for adequate prevention, preparation, and response to disaster risk needs of the communities and population.
The Law on Disaster Risk Reduction and Emergency Management pursuant to the Article 12 envisages the establishment of the Strategy on Disaster Risk Reduction and Emergency Management. The Strategy will establish policies and guidelines for the activities of public authorities and other subjects in the disaster risk reduction (DRR), and the development of normative and institutional framework for DRR. Besides EU strategies in the DRR area (EU Internal Security Strategy, EU strategy for supporting disaster risk reduction in developing countries etc.), EU Directives and other international commitments undertaken by the Republic of Serbia in the DRR area is also the Sendai Framework 2015-2030 defining the expected objectives and results, guiding principles, action priorities, stakeholdersÔÇÖ roles, and international cooperation and global partnership. The Law on Planning System regulates the planning system in the Republic of Serbia, the management of public policies and mid-term planning, type and content of planning documents which all institutions involved in the planning system propose, adopt and implement depending on their mandate, mutual harmonisation of planning document, the process of establishing and implementing public policies and the responsibilities for reporting on their implementation, as well as mandatory analysis of effects and performance evaluation of these regulations. The MoI has officially launched the process of development of the Strategy on 20 January 2022. To discuss all issue of relevance, apply multi-sectorial approach and adequately involve all relevant stakeholders in all phases of this process, the MoI has established Special Working Group (SWG) for the drafting the proposal of the Strategy, chaired by the Head of Sector for Emergency Management of the MoI (SEM) and the Head of Risk and Emergency Management Directorate (REMD) as SWG deputy chairman, with the participation of representatives of relevant units with the MoI (Sector for International Cooperation, EU Affairs and Planning of the Ministry of Interior, Intervention Units, Gendarmerie, and Secretariat of the MoI), the Public Policy Secretariat of the Republic of Serbia, Republic Water Directorate, Veterinary Directorate, Plant Protection Directorate and Forest Directorate of the Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management, Ministry of Mining and Energy, Ministry of Education, Science and Technical Development, Ministry of Public Administration and Local Self-Government, Ministry of Environmental Protection, Ministry of Defence, Ministry of Health, Ministry of Finance, Ministry of Construction, Transport and Infrastructure, Ministry of Culture and Information, Ministry of Labour, Employment, Veteran and Social Affairs, Ministry of Human and Minority Rights and Social Dialogue, Public Investment Management Office, Republic Hydrometeorological Institute, Serbian Radiation and Nuclear Safety and Security Directorate, Geologic Survey of Serbia, Serbian Environmental Protection Agency, Seismological Survey of Serbia, as well as the representatives of Standing Conference of Towns and Municipalities and the Red Cross of Serbia.
The process of development and the content of each public policy document is defined by the Law on Planning System, and the Regulation on the Methodology of Public Policy Management, Policy and Regulatory Impact Assessment, and Content of Individual Public Policy Documents. The first step in the process of developing the Strategy is the development of the Ex-Ante Analysis, and next is drafting the Proposal of the Strategy with the Action Plan.

In March 2022, UNDP has engaged DRR Strategy Development Consultant tasked to develop Ex-Ante Analysis for the new Strategy on Disaster Risk Reduction and Emergency Management for the period 2022-2027 (the Strategy), draft the Strategy and an accompanying Action Plan for the implementation of the Strategy.
Description of responsibilities
UNDP is seeking a qualified consultant tasked to provide expertise in the disaster risk management area in the process of developing Ex-Ante Analysis for the new Strategy on Disaster Risk Reduction and Emergency Management for the period 2022-2027 (the Strategy) and drafting the Strategy.
The Consultant shall, in cooperation with DRR Strategy Development Consultant, prepare the Ex-Ante Analysis and the Strategy in line with the Law on Planning System, and the Regulation on the Methodology of Public Policy Management, Policy and Regulatory Impact Assessment, and Content of Individual Public Policy Documents of the Public Policy Secretariat of the Republic of Serbia (the Methodology) and, with special attention given to gender mainstreaming in developing public policies.
Scope of works
More specifically, under the direct supervision of UNDP Project Manager, collaboration with DRR Strategy Development Consultant, and close cooperation with Sector for Emergency Management of the MoI (SEM) and the Sector for International Cooperation, EU Affairs and Planning of the Ministry of Interior (SICEAP), and consultations with the members of the Special Working Group (SWG),the Consultant shall perform the following tasks divided in two phases:
Phase I: Ex-Ante Analysis for the new Strategy
1. Conduct initial document/data collection and desk review, including background analysis and stakeholder analysis;
2. In collaboration with the Strategy Development Consultant conduct SWOT analysis:
– Interpret the data obtained through questionaries for Ex-Ante Analysis for the SWG in the context of SWOT analysis;
– Conduct a consultative process with representatives of the SWG to review and agree on the content of the SWOT analysis and
– Conduct SWOT analysis in collaboration with the Strategy Development Consultant.
3. Collaborate with the Strategy Development Consultant in developing Ex-Ante Analysis Paper which shall at least include:
– Analysis of existing state and identify the change to be achieved by implementation of public policies measure, conditions for that change, and cause-and-effect relationships between these conditions;
– Established general and specific objectives of public policy, with accompanying indicators to measure the achievement of results;
– Identifying options (at least two feasible options, apart from the ÔÇśstatus quoÔÇÖ) ÔÇô potential measures or group of measures for achieving the objectives and resources for their implementation;
– Analysis of the effects of options ÔÇô analysis of financial, social, economic, environmental and managerial effects, mapping of effects, applied analytical tools, risk assessment and scenario analysis for each of the option;
– Defined criteria, comparation process and selection of an optimal option or an optimal combination of considered options;
– Defined type of the public policy document, that is, the regulations by which they will intervene;
– Identified necessary resources for implementation and monitoring of the Strategy and established indicators at the level of measures.
Phase II: Strategy on Disaster Risk Reduction and Emergency Management for the period 2022-2027
1. Collaborate with the Strategy Development Consultant in developing the Draft Proposal of the Strategy on Disaster Risk Reduction and Emergency Management for the period 2022-2027 which shall at least include:
– Introduction (legal basis and reasons for drafting and passing the Strategy, and information on the institutions involved in its development);
– Data on the public policy documents and legal framework of relevance to the Strategy and mutual links;
– Description of the current situation (situation analysis) in the respective area of public policies, including ex-post analysis, with reference to available studies and analysis documenting the problem and the need for intervention;
– Definition of desired changes (vision, i.e. desired situation and causal links, identification of desired change with its elements and causal relation, and identification of interested or impacted parties or individuals);
– Definition of objectives ÔÇô the overall objective and up to 5 specific objectives of the policy established by the Strategy or other relevant policy, strategic or planning document, and indicators at both level of objectives, with provided baseline and target values, and sources of verification.
– Identification of measures and alternative measures for achieving the objectives, with identification and formulation of output indicators at the level of measure, as well as a brief overview of projects to implement these measures;
– Conducting analysis of measures through assessing their effects on individuals and legal entities, analysing their social and economic effects and environmental impact, as well as managerial effects with special emphasis on gender equality and impact on micro, small and medium enterprises. This analysis shall be performed for each of the considered options, and the Consultant shall prepare a Report on the analysis of measures.
– Identified mechanisms for the implementation of measures with information on the lead institution, assessment of needed financial and other material resources, information on the manner of funding sources and their provision, as well as deadlines for the implementation of measures;
– Defined ways for assessing the achieved results and efficiency of the public policy document, including identification of key output indicators at the level of overall and specific objectives for measuring efficacy and efficiency of implementation of established public policies and sources of verification of these results;
– Defined mechanism for reporting on results with clearly stated responsibility for notification on the Strategy implementation, reporting scope and deadlines;
– Information on results of conducted consultation with clearly stated attitudes of consulted groups on the considered alternative measure, followed by justification on their adoption or refusal;
– Assessment of financial resources needed for the realisation of each of the measure and identification of their funding sources;
– Assessment of financial effects on the state budget in line with the Law on Budget System of the realisation of each of the measure, and if in the budget for the current year the what basis on which these funds are provided; and
– Information on the regulations to be adopted or amended to implement the measures.

2. Conduct a consultative process with representatives of the SWG, including scientific and professional institutions and individuals, international organisations (e.g. UNDP, UNDRR and OSCE) and donors, with the observer status in a form of an extended SWG to review and agree on the content of the Strategy. This process shall include preparation of material for the SWG, moderating the discussion, receiving and consolidating expressed comments and suggestions for improvement, and incorporating them in the respective document. The Consultant is obliged to send draft material to the members of the SWG at least two weeks before the meeting.
3. Prepare Final Proposal of the Strategy in cooperation with the Special Task Group for the Public Debate. Participate in the Public debate on the subject documents and, on the basis of Public Debate Report, reflect accepted comments and suggestion for improvement in the Proposal of the Strategy .

OVO JE VA┼ŻNO DA ZNATE AKO IZBIJE PO┼ŻAR U VA┼áOJ ZGRADI! Stru─Źnjak otkrio kako da sa─Źuvate ┼żivu glavu i ┼íta prvo da uradite ako bukne vatra

Neispravna elektri─Źna instalacija, neispravni elektri─Źni ure─Ĺaji, neadekvatno kori┼í─çenje plinskih boca, neadekvatno zbrinjavanje ure─Ĺaja koji se napajaju elektri─Źnom energijom, kao i neadekvatno odr┼żavanje od┼żaka i pe─çnica za grejanje samo su neki od uzroka po┼żara u stambenim objektima u Srbiji. Profesor dr Vladimir Cvetkovi─ç, sa Fakultet bezbednosti u “Jutro na Blic”, koje se emituje svakog radnog dana od 07:45 ─Źasova na MTS kanalu 115, “Blic” TV-a, isti─Źe da na┼íi gra─Ĺani nisu dovoljno edukovani o uzrocima i posledicama po┼żara. Ka┼że i da je va┼żno da se vi┼íe pa┼żnje posveti edukaciji gra─Ĺana. Prilikom izlaska iz stana trebalo bi da bude praksa da proverite sve elektri─Źne ure─Ĺaje, da isklju─Źite punja─Źe, osve┼żiva─Źe, ure─Ĺaje za komarce, proverite da li vam je uga┼íen ┼íporet ili pegla i tek onda iza─Ĺete, ka┼że profesor Cvetkovi─ç.

Neispravna elektri─Źna instalacija, neispravni elektri─Źni ure─Ĺaji, a sa druge strane i neadekvatno kori┼í─çenje npr. plinskih boca. ┼áto se ti─Źe neispravnih elektri─Źnih ure─Ĺaja, istra┼żivanja su pokazala da naj─Źe┼í─çi uzrok nastanka po┼żara je upravo ─Źinjenica da ste ostavili osve┼żiva─Ź prostorije uklju─Źen u struju u va┼íem stanu i iza┼íli iz njega. Tada mo┼że do─çi do pregrevanja, odre─Ĺenih elektri─Źnih problema, a zatim i do zapaljenja tog ure─Ĺaja – ka┼że Cvetkovi─ç.┬áAko na du┼żi vremenski period napu┼ítamo stan, najbitnije je isklju─Źiti sve osigura─Źe. U slu─Źaju nastanka po┼żara, ukoliko se nalazite u stanu koja je na petom, ┼íestom spratu, i po┼żar je izbio u va┼íem stanu, prilikom izlaska iz te prostorije, treba da zatvorite vrata sa sobom. Nikako da ostavite otvorena vrata od te sobe i od va┼íeg stana jer ─çe se dim i vatra pro┼íiriti i na susedne prostorije – ka┼że Cvetkovi─ç i dodaje: U slu─Źaju da je po┼żar izbio u nekom tu─Ĺem stanu, nikako ne treba zapo─Źinjati evakuaciju. Istra┼żivanja pokazuju da najve─çi broj na┼íih sugra─Ĺana upravo strada u tim situacijama kada zapo─Źnu da se evakui┼íu. Zbog dima javlja se dezorijentisanost i panika i na taj na─Źin dolazi do smrtnih ishoda. Dakle, ostanite u va┼íem stanu, pozovite vatrogasno-spasila─Źku jedinicu i ─Źekajte da oni do─Ĺu. Pritom, zatvorite vrata, zatvorite prozore. Ukoliko imate terasu, iza─Ĺite na va┼íu terasu, zatvorite vrata za sobom ili ih privucite za sobom – ka┼że Cvetkovi─ç.

┼áTA SRBIJA MO┼ŻE DA NAU─îI OD GR─îKE? Profesor bezbednosti dr Vladimir M. Cvetkovi─ç preporu─Źuje: Ovo su katastrofalne gre┼íke i NAJSLABIJA KARIKA u sistemu!

U jutarnjem programu Kurir televizije gostovao je profesor na Fakultetu bezbednosti Vladimir Cvetkovi─ç, i dopisnik Politike iz Atine koja se uklju─Źila posredstvom Vibera, Jasmina Pavlovi─ç Stameni─ç u razgovoru o oluji “Danijel” u Gr─Źkoj koja je usledila odmah nakon po┼żara.┬áCvetkovi─ç je posebno istakao ┼íta je Srbija nau─Źila od Gr─Źke nakon katastrofa koje su je zadesile. Prema njegovom mi┼íljenju i Srbija je podlo┼żna razli─Źitim opasnostima.┬áPredstavio je inicijativu nacrta za smanjenje rizika i redefiniciju uprvaljanja katastrofama i izmenama novih zakona, koji ima proaktivan pristup. Njime ─çe se predvideti i preduprediti eventualne katastrofe. ┬áMo┼żemo da unapredimo pripremljenost. Najslabija karika u sistemu upravljanja su lokalne samouprave. One imaju obavezu da izrade ta─Źke rizika, ali ne preduzimaju mere da ubla┼że mere rizika. Ne sprovode obuke. Da li ste videli u poslednjih par decenija, da se sprovode ve┼żbe evakuacije gra─Ĺana? Kako da se gra─Ĺani pona┼íaju u nekim sli─Źnim situacijama? Imamo mnogo toga da nau─Źimo iz trenutne situacije u Gr─Źkoj… – rekao je Cvetkovi─ç.┬áU Srbiji postoji mogu─çnost kori┼í─çenja broja 112 u slu─Źaju nepogoda, koji je trebalo da radi ve─ç u julu ove godine, ali izgleda da on nije bio u funkciji kada je to bilo potrebno. Cvetkovi─ç je objasnio zbog ─Źega je broj pre svega uveden. ┬áInformaciono komunikacioni sistem za rano obave┼ítavanje gra─Ĺana odnosno broj 112 je vrlo kompleksan. Sektor za vandredne situacije radi na tome. Prema informacijama MUP, takav sistem treba da za┼żivi u Srbiji, jer su istra┼żivanja pokazala da, ako su gra─Ĺani blagovremno obave┼íteni, stopa pre┼żivljavanja je visoka – dodao je Cvetkovi─ç.

Gostovanje: Kurir televizija

đíđ▓đÁĐéĐüđ║đ░ ĐÇđ░đŻđ│ đ╗đŞĐüĐéđ░ đŻđ░ĐâĐçđŻđŞđ║đ░ 2023 (World Scientists Rankings 2023 - AD Scientific Index)

­čĹëEvropska lista 100 najboljih nau─Źnika dru┼ítvenih nauka u Srbiji 2023 (Europe Top 100 Social Sciences Scientists in Serbia 2023)
­čĹëSertifikat – 14. na rang listi nau─Źnika dru┼ítvenih nauka u Srbiji, 1. u oblasti upravljanja rizicima od katastrofa (Certificate – 14 in the ranking of social scientists in Serbia, the first in the field disaster risk management)

Link – https://www.adscientificindex.com/scientist/vladimir-m-cvetkovi/5011806
Europe Scientists Social Sciences Rankings in Serbia 2023
AD Scientific Index analyzes academic studies from 218 countries, 22388 universities/institutions, and 1.352.563 scientists by using H index, i10 index and citation count criteria to present results to be used for the evaluation of productivity and efficiency by individuals and institutions. In addition to the ranking by “total H-index”, you can also see the ranking and analysis by “last 6 years H-index”, “total i10 index”, “last 6 years i10 index”, “total citations”, and ÔÇťlast 6 years citationsÔÇŁ

Vladimir M. Cvetkovi─ç
AD Scientific Index 2024
University of Belgrade
Social Sciences / Social Science

organizator prve nacionalne bezbednosne obuke iz oblasti vanrendih situacija za mlade, lu─Źani, 2023. godine

Prof. dr Vladimir M. Cvetkovi─ç sa Fakulteta bezbednosti, u─Źestvuje u realizaciji i obezbe─Ĺivanju brojnih ekspertiza (Ex-Ante Analysis) i pisanju ,,Nacionalne strategije za┼ítite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije”.

Na me─Ĺunarodnom konkursu (IPA FF Local expert) prof. dr Vladimir M. Cvetkovi─ç je izabran za lokalnog eksperta iz oblasti upravljanja rizicima od katastrofa

Na me─Ĺunarodnom konkursu (IPA FF Local expert) raspisanom od strane me─Ĺunarodnog konzorcijuma, doc. dr Vladimir M. Cvetkovi─ç sa Fakulteta bezbednosti, Univerziteta u Beogradu, izabran je za lokalnog eksperta iz oblasti upravljanja rizicima od katastrofa u Srbiji i zvani─Źno anga┼żovan na me─Ĺunarodnom projektu podr┼żanom od strane Generalnog direktorata ECHO-a, Evropske komisije za evropsku civilnu za┼ítitu i operacije humanitarne pomo─çi (DG ECHO). Nakon evaluacije CV i obavljenog intervjua sa predstavnicima konzorcijuma doneta je gore spomenuta odluka.
The international consortium established by the Italian Civil Protection Department jointly with the Administration of the Republic of Slovenia for Civil Protection and Disaster Relief (URSZR), the Swedish Civil Contingencies Agency (MSB), the Romanian General Inspectorate for Emergency Situations (IGSU), the Fire Rescue Brigade of Moravian-Silesian Region, Czech Republic (FRB-MSR), the National Center for Disaster Management Foundation, Romania (CN APELL-RO) and CIMA Research Foundation, Italy (CIMA)
Tthe 3-years ÔÇťEU Support to Flood Prevention and Forest Fires Risk Management in the Western Balkans and Turkey
IPA FFÔÇŁ program under the grant agreement signed with the European Commission Directorate-General for European Civil Protection and Humanitarian Aid Operations (DG ECHO).
The scope of IPA FF is to support Albania, Bosnia and Herzegovina, Montenegro, North Macedonia, Serbia and Turkey (the ÔÇťPartnersÔÇŁ) in further aligning with the EU legislation and adapting to EU practices in civil protection. In particular, the program provides Partners with support and technical assistance to improve the legal and institutional framework related to the EU Floods Directive (ÔÇťEUFDÔÇŁ), and institutional coordination among all the actors involved in the EUFD implementation and to improve prevention, preparedness and capacity to respond to forest fires at central, regional and EU level.
Within this context IPA FF objectives under different work-packages include:
a) to improve PartnersÔÇÖ capacity to develop Flood Risk management Plans and develop or strengthen early warning systems procedures for floods at local and central level;
b) to improve capacities for flood risk management at transboundary level;
c) to provide technical support for developing risk assessment and risk management capabilities for forest fires;
d) to establish, equip and train ground forest firefighting modules in line with the Union Civil Protection Mechanism provisions;
e) to develop border crossing protocols and Host Nation Support (ÔÇťHNSÔÇŁ) protocols according to the EU Guidelines on Host Nation Support.
CIMA Research Foundation – International Centre on Environmental Monitoring (ÔÇťCIMAÔÇŁ), an Italian non-profit foundation active in the fields of Civil Protection, Early Warning Systems, Disaster Risk Reduction, Climate Change Adaptation, Marine Ecosystems and Biodiversity Conservation, is the partner within the IPA FF consortium responsible also for the centralized administrative and financial management of program resources.

Dobitnik presti┼żne nagrade ,,Danubius Young Scientist Award” 2017. za najboljeg mladog nau─Źnika iz Srbije

U toku 2017. godine, dr Vladimir M. Cvetkovi─ç sa Fakulteta bezbednosti, Univerziteta u Beogradu, izabran je za najboljeg mladog nau─Źnika Srbije i postao je dobitnik presti┼żne nagrade ,,Danubius Young Scientist Award 2017ÔÇ│ za Srbiju koja se dodelĐśuje od strane Austrijskog ministarstva za nauku, istra┼żivanje i ekonomiju (BMWFW) i Instituta za dunavski region i Centralnu Evropu (IDM) za izuzetna dostignu─ça u nauci. Dodeli presti┼żne nagrade prisustvovali su rektori Univerziteta iz dunavskog regiona (Austrije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, ─îe┼íke, Hrvatske, Ma─Ĺarske, Moldavije, Nema─Źke, Rumunije, Slova─Źke, Slovenije, Ukrajine, Hrvatske) kao i rektor Univerziteta u Beogradu, prof. dr Vladimir Bumba┼íirevi─ç koji je ─Źestitao na dobijenom me─Ĺunarodnom priznanju i istakao da ─çe Univerzitet u Beogradu nastaviti da podsti─Źe nau─Źni razvoj svojih istaknutih mladih nau─Źnika.
Gospo─Ĺa Barbara Weitgruber, generalna direktorka Odseka za nau─Źna istra┼żivanja i me─Ĺunarodnu saradnju Federalnoga ministarstva za obrazovanje i istra┼żivanje Republike Austrije (BMWF), gospo─Ĺa Maive Rute, zamenica direktora Zajedni─Źkoga istra┼żiva─Źkog centra Evropske komisije (JRC) i gospodin dr. Erhard Busek, predsednik Instituta za Dunavsku regiju i sredi┼ínju Europu (IDM),┬á uru─Źili su nagrade nau─Źnicima, jednom iz svake zemlĐśe dunavske regije.
Nagrada je dodelĐśena mladim nau─Źnicima iz 14 zemalĐśa Dunavskog regiona ÔÇô jedna za svaku od zemalĐśa: Austrije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, ─îe┼íke, Hrvatske, Ma─Ĺarske, Moldavije, Nema─Źke, Rumunije, Slova─Źke, Slovenije, Srbije, Ukrajine i Hrvatske. CilĐś dodele nagrade jeste da se istakne nau─Źni rad i talenat mladih istra┼żiva─Źa i unapredi vidlĐśivost nau─Źne zajednice u regionu. Osim toga, nagrada podsti─Źe mlade nau─Źnike da se anga┼żuju u nau─Źnom ispitivanju mnogostrukih pitanja u vezi Dunavskog regiona.

Kriterijumi dodele nagrade bili su: a) Nau─Źna izvrsnost i inovativni pristupi u akademskom radu; b) Tematska zna─Źajnost nau─Źnih radova za Dunavski region; c) Zna─Źajnost nau─Źnih radova izvan nacionalnih granica; d) Potencijal mladog nau─Źnika ÔÇô me─Ĺunarodna istra┼żivanja i projekti, objavlĐśeni nau─Źni radovi, iskustvo u nastavi, uklĐśu─Źenost u nau─Źne organizacije, diseminacija nau─Źnog znanja.

Dobitnik nagrade za najboljeg studenta Kriminalisti─Źko-policijskog univerziteta sa prose─Źnom ocenom 10.00

U Narodnoj skup┼ítini Republike Srbije, 2. oktobra 2010. godine, odr┼żana je sve─Źanost povodom zavr┼íetka prve generacije studenata Kriminalisti─Źko-policijske akademije i tom prilikom dodeljena je srebrna zna─Źka najboljem studentu generacije Vladimiru M. Cvetkovi─çu za ostvareni prosek na osnovnim akademskim studijama – 10.00. Ostvariv┼íi taj prosek, postao je prvi student u istoriji Policijske akademije i Kriminalisti─Źko-policijske akademije kome je po┼ílo za ruku da ostvari takav uspeh. Tom prilikom, Ministar unutra┼ínjih poslova Republike Srbije Ivica Da─Źi─ç, uru─Źio je nagradu i omogu─çio najboljem studentu izbor mogu─çnosti zaposlenja u okviru Ministarstva unutra┼ínjih poslova RS. Zna─Źajno je spomenuti da je za izvanredan uspeh tokom studiranja nagra─Ĺivan u prvoj, drugoj i tre─çoj godini studija posebnim ukazom tada┼ínjeg dekana Kriminalisti─Źko-policijske akademije.

Dobitnik ,,Eurobank EFG ┼íkolarine za najbolje studente SrbijeÔÇť u okviru projekta ,,Investirajmo u evropske vrednostiÔÇť, zbog posebnog isticanja u oblasti kriminalisti─Źko i policijsko-bezbednosnih studija

U toku 2009. godine, Vladimir M. Cvetkovi─ç postao je dobitnik presti┼żne nagrade za izvanredne rezultate tokom studija. Naime, program ,,Eurobank EFG ┼ákolarineÔÇÖÔÇÖ deo je sveobuhvatnog projekta korporativne dru┼ítvene odgovornosti banke pod nazivom ÔÇťInvestiramo u evropske vrednostiÔÇť koji je usmeren na podr┼íku obrazovanju, zdravstvu, inkluzivnom dru┼ítvu i za┼ítiti ┼żivotne sredine, a ─Źija ukupna vrednost prema┼íuje tri miliona evra. Projekti korporativne dru┼ítvene odgovornosti Eurobank EFG predstavljaju najve─çu donaciju koju je neka strana kompanija koja posluje u Srbiji namenila gra─Ĺanima, sa ciljem da podr┼żi razvoj klju─Źnih segmenata dru┼ítva.

Dobitnik je stipendije OEBS-a za tre─çu godinu doktorskih studija na Univerzitetu u Beogradu, Fakultetu bezbednosti, 2015/2016. godine

U toku 2015. godine, Vladimir M. Cvetkovi─ç postao je stipendista OEBS-a za tre─çu godinu doktorskih studija na Univerzitetu u Beogradu, Fakultetu bezbednosti.

 

Dobitnik je nagrade za najboljeg studenta opštine Lapovo

Dobitnik je diplome za policajca nakon završene Srednje škole unutrašnjih poslova

Dobitnik je diplome Vuk Karad┼żi─ç za postignut izuzetan op┼íti uspeh u u─Źenju i vladanju u Srednjoj ┼íkoli unutra┼ínih poslova za policajce

ORGANIZATOR I PREDAVA─î NA PRVOJ OSNOVNOJ OBUCI IZ OBLASTI VANREDNIH SITUACIJA NA STAROJ PLANINI

U organizaciji Nau─Źno-stru─Źnog dru┼ítva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama (upravljanje-rizicima.com), realizovana je osnovna bezbednosna obuka iz oblasti vanrednih situacija. Obuka je realizovana na Staroj planini u periodu od 13. do 16. jula 2019. godine. Nesebi─Źnu podr┼íku realizaciji obuke dali su Kriminalisti─Źko-policijski univerzitet u Beogradu, Rusko-srpski humanitarni centar u Ni┼íu i Srpski spasila─Źki tim. Rukovodilac obuke doc. dr Vladimir M. Cvetkovi─ç je izjavio da je obuka realizovana u potpunosti u skladu sa usvojenim elaboratom osnovne bezbednosne obuke i da ─çe se u narednom periodu nastaviti sa organizacijama terenskih obuka kako bi se nivo obu─Źenosti mladih ljudi i gra─Ĺana podigao na mnogo vi┼íi nivo. U realizaciji obuke u─Źestvovali su prof. dr Boban Milojkovi─ç sa Kriminalisti─Źko-policijskog univerziteta i profesorka Sne┼żana Raji─Źi─ç. Obuku je poha─Ĺalo vi┼íe od 60 polaznika sa razli─Źitih Fakulteta u Republici Srbiji.

Po zavr┼íetku obuke, polaznicima obuke, sve─Źano su uru─Źeni sertifikati.

ORGANIZATOR I PREDAVA─î NA DRUGOJ OSNOVNOJ OBUCI IZ OBLASTI VANREDNIH SITUACIJA U OV─îARSKO-KABLARSKOJ KLISURI

Nau─Źno-stru─Źno dru┼ítvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama (NSDR-URVS) je odr┼żalo drugu po redu Osnovnu bezbednosnu obuku iz oblasti upravljanja rizicima i za┼ítite i spasavanja u vanrednim situacijama. Obuku su realizovali pripadnici Jedinice civilne za┼ítite op┼íte namene NSDR-URVS, pod vo─Ĺstvom docenta dr. Vladimira M. Cvetkovi─ça, predsednika NSDR-URVS, i drugih ekperata iz oblasti za┼ítite i spasavanja u periodu od 29. novembra do 01. decembra 2019. godine u Ov─Źar banji. Ovog puta, oko 30 studenata i studentkinja razli─Źitih Fakulteta je imalo priliku da poha─Ĺa osnovnu obuku iz alpinizma, topografije i prve pomo─çi, ali i da steknu osnovne ve┼ítine za┼ítite li─Źne bezbednosti zasnovane na policijskoj taktici.
Naime, za┼ítita i spasavanje u vanrednim situacijama neretko podrazumeva kretanje i prelazak nepristupa─Źnih terena. Strah od visine (akrofobija) je jedna od naj─Źe┼í─çih fobija, te da bi budu─çi spasioci bili sposobni da pru┼że neophodnu pomo─ç, moraju prvo proveriti i/ili savladati svoj strah. Stoga je obuka iz alpinizma podrazumevala penjanje po steni i spu┼ítanje niz u┼że sa ┼żelezni─Źkog mosta na pruzi izme─Ĺu ─îa─Źka i Po┼żege (oko 30 minuta), kako bi polaznici i polaznice obuke stekli potrebna znanja i ve┼ítine da na bezbedan na─Źin pristupe akciji spasavanja povre─Ĺenih lica. Uspon na vrh planine Kablar (885 mnv) je, tako─Ĺe, predstavljao priliku da se savlada nepristupa─Źan teren, ali i da se primene ste─Źena znanja iz topografije. Uspeh akcije spasavanja u ve─çini slu─Źajeva zavisi od sposobnosti spasioca da se kre─çu, deluju i pretra┼żuju nepoznate terene koriste─çi se topografskim kartama, te je obuka obuhvatila i ovaj aspekt za┼ítite i spasavanja.
Hitna pomo─ç i drugi timovi zdravstvene za┼ítite nisu uvek u mogu─çnosti da stignu na mesto doga─Ĺaja i pru┼że neophodnu pomo─ç ugro┼żenim i povre─Ĺenim licima, te je pru┼żanje prve pomo─çi u vanrednim situacijama jo┼í jedna u nizu znanja i ve┼ítina kojim pripadnici jedinice civilne za┼ítite, ali i gra─Ĺani, treba da ovladaju. Upravo zbog toga, obuka je obuhvatila znanja i ve┼ítine od zna─Źaja za: bezbedno izvla─Źenje lica iz ru┼íevina, vode i sl., reanimaciju, previjanje rana, zaustavljanje krvarenja, imobilazaciju preloma i obezbe─Ĺivanje optimalnog transporta.
Me─Ĺutim, u akcijama spasavanja mo┼że biti ugro┼żena i li─Źna bezbednost spasioca, te je obuka obuhvatila i kratki kurs samoodbrane i na─Źine onesposobljavanja napada─Źa. Tokom obuke je posve─çena i posebna pa┼żnja kondicionom treningu i treningu snage, jer jedino fizi─Źki spremni spasioci mogu da, bez ugro┼żavanja li─Źne bezbednosti i ┼żivota i zdravlja, pru┼że potrebnu pomo─ç ugro┼żenim licima. Neizostavan deo obuka ovog tipa je timski rad, razvijanje zajedni┼ítva i visokog stepena saradnje me─Ĺu spasiocima, ┼íto se mo┼że izdvojiti kao posebno zna─Źajan element uspeha akcija za┼ítite i spasavanja, ali i izvor zadovoljstva kod samih polaznika.
Elementarne nepogode (npr. zemljotresi, poplave, odroni i klizi┼íta zemlji┼íta, i sl.) su oduvek sastavni deo ┼żivota ─Źoveka na planeti Zemlji, me─Ĺutim, poslednjih decenija smo svedoci njihovog sve ─Źe┼í─çeg pojavljivanja. Realnost savremenog ─Źoveka ─Źine i razli─Źite tehni─Źko-tehnolo┼íke nesre─çe, poput udesa u razli─Źitim fazama proizvodnje i transporta opasnih i drugih materija, udesa u drumskom, re─Źnom, ┼żelezni─Źkom i vazdu┼ínom saobra─çaju, havarija u razli─Źitim postrojenjima, zaga─Ĺenja zemlji┼íta, vode i vazduha, ali posledica ratnog razaranja i terorizma. Dosada┼ínje iskustvo, kod nas i u svetu, isti─Źe zna─Źaj spremnosti gra─Ĺana da za┼ítite sebe i pomognu spasavanje svojih bli┼żnjih, prvenstveno zbog ─Źinjenice da se upravo oni prvi mogu na─çi na mestu ovakvog doga─Ĺaja, dok je za dolazak spasila─Źkih i interventnih jedinica neophodno, pre svega, uputiti poziv, a zatim i vreme da stignu do mesta doga─Ĺaja.
Stoga vas pozivamo da svojoj bezbednosti pristupite odgovorno i steknete znanja i ve┼ítine koje mogu za┼ítiti i spasiti vas i va┼íe bli┼żnje u vanrednim situacijama. O na┼íim budu─çim obukama se mo┼żete informisati putem sajta i na┼íih profila na dru┼ítvenim mre┼żama (Facebook i Instagram). Mo┼żete postati na┼í ─Źlan slanjem imejla na upravljanje.rizicima.vs@gmail.com.

ORGANIZATOR I PREDAVA─î NA TRE─ćOJ OSNOVNOJ OBUCI IZ OBLASTI VANREDNIH SITUACIJA U OV─îARSKO-KABLARSKOJ KLISURI

Nau─Źno-stru─Źno dru┼ítvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama organizovalo je tre─çu po redu osnovnu bezbednosnu obuku iz oblasti za┼ítite i spasavanja u vanrednim situacijama u periodu od 29. oktobra do 1. novembra 2020. godine u Ov─Źarsko-kablarskoj klisuri.
Polaze─çi od elaborata osnovne bezbednosne obuke, polazanici obuke poha─Ĺali su kurseve iz oblasti alpinizma i spasavanja na nepristupa─Źnim terenima, ronjenja i spasavanja na vodi i pod vodom, rukovanja i manipulacije oru┼żjem, primene policijskih ovla┼í─çenja i policijske taktike u vanrednim situacijama, topografije, pre┼żivljavanja u prirodi, strojevih radnji itd. Svi polaznici obuke, nakon uspe┼íne realizacije, dobili su sertifikat kojim se potvr─Ĺuje nivo njihove obu─Źenosti za za┼ítitu i spasavanje u vanrednim situacijama.
U obuci su u─Źestvovali brojni instruktori iz Ministarstva unutra┼ínjih poslova, Sektora za vanredne situacije, Srpskog-spasila─Źkog tima Srbije, Crvenog krsta Srbije, Rusko-srpskog humanitarnog centra i instruktori sa Kriminalisti─Źko policijskog univerziteta i Fakulteta bezbednosti, Univerziteta u Beogradu.

ORGANIZATOR PRVOG NACIONALNOG SEMINARA IZ OBLASTI VANREDNIH SITUACIJA

Nau─Źno-stru─Źno dru┼ítvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama (NSDR-URVS) i Me─Ĺunarodni institut za istra┼żivanje katastrofa iz Beograda u saradnji sa ve─çim brojem relevantnih i dru┼ítveno odgovornih subjekata i snaga za┼ítite i spasavanja u vanrednim situacijama, organizovao je Prvi trodnevni nacionalni seminar za mlade i studente svih dr┼żavnih i privatnih Univerziteta i Fakulteta sa podru─Źja Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske. Tema seminara je bila ,,Taktika za┼ítite i spasavanja u vanrednim situacijama: iskustva sa terena i poukeÔÇŁ i odr┼żan je u Beogradu u Velikoj dvorani Zadu┼żbine Kolarac, u vremenskom periodu od 16. do 18. aprila 2021. godine uz po┼ítovanje svih preventivnih epidemiolo┼íkih mera.

 

 

GOSTOVANJA U TELEVIZIJSKIM EMISIJAMA

Intervju prof. dr Vladimira M. Cvetkovi─ça za Dnevnik 2 RTS-a, na temu hemijskog oru┼żja.

Gostovanje u okviru Jutarnjeg programa Radio Televizije Republike Srpske (RT RS), 15.04.2022. godine

Gostovanje prof. dr Vladimira M. Cvetkovi─ça, sa Fakulteta bezbednosti, Univerziteta u Beogradu, u emisiji Glas Amerike povodom medjunarodne policijske saradnje.

Intervju, prof. dr Vladimir M. Cvetkovi─ç, Fakultet bezbednosti, Dnevnik 2, RTS 1, ┼íumski po┼żari

Intervju prof. dr Vladimir M. Cvetkovi─ç, Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu

Gostovanje na RTS, prof. dr Vladimir M. Cvetkovi─ç, Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu

Gostovanje prof. dr Vladimir M. Cvetkovi─ç, RTS -1, povodom smrti dvojice ljudi u Narodnoj biblioteci Srbije.