Dobitnik prestižne nagrade ,,Danubius Young Scientist Award” 2017. za najboljeg mladog naučnika iz Srbije

U toku 2017. godine, dr Vladimir M. Cvetković sa Fakulteta bezbednosti, Univerziteta u Beogradu, izabran je za najboljeg mladog naučnika Srbije i postao je dobitnik prestižne nagrade ,,Danubius Young Scientist Award 2017″ za Srbiju koja se dodelјuje od strane Austrijskog ministarstva za nauku, istraživanje i ekonomiju (BMWFW) i Instituta za dunavski region i Centralnu Evropu (IDM) za izuzetna dostignuća u nauci. Dodeli prestižne nagrade prisustvovali su rektori Univerziteta iz dunavskog regiona (Austrije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Češke, Hrvatske, Mađarske, Moldavije, Nemačke, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Ukrajine, Hrvatske) kao i rektor Univerziteta u Beogradu, prof. dr Vladimir Bumbaširević koji je čestitao na dobijenom međunarodnom priznanju i istakao da će Univerzitet u Beogradu nastaviti da podstiče naučni razvoj svojih istaknutih mladih naučnika.

Gospođa Barbara Weitgruber, generalna direktorka Odseka za naučna istraživanja i međunarodnu saradnju Federalnoga ministarstva za obrazovanje i istraživanje Republike Austrije (BMWF), gospođa Maive Rute, zamenica direktora Zajedničkoga istraživačkog centra Evropske komisije (JRC) i gospodin dr. Erhard Busek, predsednik Instituta za Dunavsku regiju i središnju Europu (IDM),  uručili su nagrade naučnicima, jednom iz svake zemlјe dunavske regije.

Nagrada je dodelјena mladim naučnicima iz 14 zemalјa Dunavskog regiona – jedna za svaku od zemalјa: Austrije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Češke, Hrvatske, Mađarske, Moldavije, Nemačke, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Srbije, Ukrajine i Hrvatske. Cilј dodele nagrade jeste da se istakne naučni rad i talenat mladih istraživača i unapredi vidlјivost naučne zajednice u regionu. Osim toga, nagrada podstiče mlade naučnike da se angažuju u naučnom ispitivanju mnogostrukih pitanja u vezi Dunavskog regiona.

Kriterijumi dodele nagrade bili su: a) Naučna izvrsnost i inovativni pristupi u akademskom radu; b) Tematska značajnost naučnih radova za Dunavski region; c) Značajnost naučnih radova izvan nacionalnih granica; d) Potencijal mladog naučnika – međunarodna istraživanja i projekti, objavlјeni naučni radovi, iskustvo u nastavi, uklјučenost u naučne organizacije, diseminacija naučnog znanja.

Dobitnik nagrade za najboljeg studenta Kriminalističko-policijskog univerziteta sa prosečnom ocenom 10.00

U Narodnoj skupštini Republike Srbije, 2. oktobra 2010. godine, održana je svečanost povodom završetka prve generacije studenata Kriminalističko-policijske akademije i tom prilikom dodeljena je srebrna značka najboljem studentu generacije Vladimiru M. Cvetkoviću za ostvareni prosek na osnovnim akademskim studijama – 10.00. Ostvarivši taj prosek, postao je prvi student u istoriji Policijske akademije i Kriminalističko-policijske akademije kome je pošlo za ruku da ostvari takav uspeh. Tom prilikom, Ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije Ivica Dačić, uručio je nagradu i omogućio najboljem studentu izbor mogućnosti zaposlenja u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova RS. Značajno je spomenuti da je za izvanredan uspeh tokom studiranja nagrađivan u prvoj, drugoj i trećoj godini studija posebnim ukazom tadašnjeg dekana Kriminalističko-policijske akademije.

Dobitnik ,,Eurobank EFG školarine za najbolje studente Srbije“ u okviru projekta ,,Investirajmo u evropske vrednosti“, zbog posebnog isticanja u oblasti kriminalističko i policijsko-bezbednosnih studija

U toku 2009. godine, Vladimir M. Cvetković postao je dobitnik prestižne nagrade za izvanredne rezultate tokom studija. Naime, program ,,Eurobank EFG Školarine’’ deo je sveobuhvatnog projekta korporativne društvene odgovornosti banke pod nazivom “Investiramo u evropske vrednosti“ koji je usmeren na podršku obrazovanju, zdravstvu, inkluzivnom društvu i zaštiti životne sredine, a čija ukupna vrednost premašuje tri miliona evra. Projekti korporativne društvene odgovornosti Eurobank EFG predstavljaju najveću donaciju koju je neka strana kompanija koja posluje u Srbiji namenila građanima, sa ciljem da podrži razvoj ključnih segmenata društva.

Dobitnik je stipendije OEBS-a za treću godinu doktorskih studija na Univerzitetu u Beogradu, Fakultetu bezbednosti, 2015/2016. godine

U toku 2015. godine, Vladimir M. Cvetković postao je stipendista OEBS-a za treću godinu doktorskih studija na Univerzitetu u Beogradu, Fakultetu bezbednosti.

 

Dobitnik je nagrade za najboljeg studenta opštine Lapovo

Dobitnik je diplome Vuk Karadžić za postignut izuzetan opšti uspeh u učenju i vladanju u Srednjoj školi unutrašnih poslova za policajce

ORGANIZATOR I PREDAVAČ NA PRVOJ OSNOVNOJ OBUCI IZ OBLASTI VANREDNIH SITUACIJA NA STAROJ PLANINI

U organizaciji Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama (upravljanje-rizicima.com), realizovana je osnovna bezbednosna obuka iz oblasti vanrednih situacija. Obuka je realizovana na Staroj planini u periodu od 13. do 16. jula 2019. godine. Nesebičnu podršku realizaciji obuke dali su Kriminalističko-policijski univerzitet u Beogradu, Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu i Srpski spasilački tim. Rukovodilac obuke doc. dr Vladimir M. Cvetković je izjavio da je obuka realizovana u potpunosti u skladu sa usvojenim elaboratom osnovne bezbednosne obuke i da će se u narednom periodu nastaviti sa organizacijama terenskih obuka kako bi se nivo obučenosti mladih ljudi i građana podigao na mnogo viši nivo. U realizaciji obuke učestvovali su prof. dr Boban Milojković sa Kriminalističko-policijskog univerziteta i profesorka Snežana Rajičić. Obuku je pohađalo više od 60 polaznika sa različitih Fakulteta u Republici Srbiji.

Po završetku obuke, polaznicima obuke, svečano su uručeni sertifikati.

ORGANIZATOR I PREDAVAČ NA DRUGOJ OSNOVNOJ OBUCI IZ OBLASTI VANREDNIH SITUACIJA U OVČARSKO-KABLARSKOJ KLISURI

Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama (NSDR-URVS) je održalo drugu po redu Osnovnu bezbednosnu obuku iz oblasti upravljanja rizicima i zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. Obuku su realizovali pripadnici Jedinice civilne zaštite opšte namene NSDR-URVS, pod vođstvom docenta dr. Vladimira M. Cvetkovića, predsednika NSDR-URVS, i drugih ekperata iz oblasti zaštite i spasavanja u periodu od 29. novembra do 01. decembra 2019. godine u Ovčar banji. Ovog puta, oko 30 studenata i studentkinja različitih Fakulteta je imalo priliku da pohađa osnovnu obuku iz alpinizma, topografije i prve pomoći, ali i da steknu osnovne veštine zaštite lične bezbednosti zasnovane na policijskoj taktici.
Naime, zaštita i spasavanje u vanrednim situacijama neretko podrazumeva kretanje i prelazak nepristupačnih terena. Strah od visine (akrofobija) je jedna od najčešćih fobija, te da bi budući spasioci bili sposobni da pruže neophodnu pomoć, moraju prvo proveriti i/ili savladati svoj strah. Stoga je obuka iz alpinizma podrazumevala penjanje po steni i spuštanje niz uže sa železničkog mosta na pruzi između Čačka i Požege (oko 30 minuta), kako bi polaznici i polaznice obuke stekli potrebna znanja i veštine da na bezbedan način pristupe akciji spasavanja povređenih lica. Uspon na vrh planine Kablar (885 mnv) je, takođe, predstavljao priliku da se savlada nepristupačan teren, ali i da se primene stečena znanja iz topografije. Uspeh akcije spasavanja u većini slučajeva zavisi od sposobnosti spasioca da se kreću, deluju i pretražuju nepoznate terene koristeći se topografskim kartama, te je obuka obuhvatila i ovaj aspekt zaštite i spasavanja.
Hitna pomoć i drugi timovi zdravstvene zaštite nisu uvek u mogućnosti da stignu na mesto događaja i pruže neophodnu pomoć ugroženim i povređenim licima, te je pružanje prve pomoći u vanrednim situacijama još jedna u nizu znanja i veština kojim pripadnici jedinice civilne zaštite, ali i građani, treba da ovladaju. Upravo zbog toga, obuka je obuhvatila znanja i veštine od značaja za: bezbedno izvlačenje lica iz ruševina, vode i sl., reanimaciju, previjanje rana, zaustavljanje krvarenja, imobilazaciju preloma i obezbeđivanje optimalnog transporta.
Međutim, u akcijama spasavanja može biti ugrožena i lična bezbednost spasioca, te je obuka obuhvatila i kratki kurs samoodbrane i načine onesposobljavanja napadača. Tokom obuke je posvećena i posebna pažnja kondicionom treningu i treningu snage, jer jedino fizički spremni spasioci mogu da, bez ugrožavanja lične bezbednosti i života i zdravlja, pruže potrebnu pomoć ugroženim licima. Neizostavan deo obuka ovog tipa je timski rad, razvijanje zajedništva i visokog stepena saradnje među spasiocima, što se može izdvojiti kao posebno značajan element uspeha akcija zaštite i spasavanja, ali i izvor zadovoljstva kod samih polaznika.
Elementarne nepogode (npr. zemljotresi, poplave, odroni i klizišta zemljišta, i sl.) su oduvek sastavni deo života čoveka na planeti Zemlji, međutim, poslednjih decenija smo svedoci njihovog sve češćeg pojavljivanja. Realnost savremenog čoveka čine i različite tehničko-tehnološke nesreće, poput udesa u različitim fazama proizvodnje i transporta opasnih i drugih materija, udesa u drumskom, rečnom, železničkom i vazdušnom saobraćaju, havarija u različitim postrojenjima, zagađenja zemljišta, vode i vazduha, ali posledica ratnog razaranja i terorizma. Dosadašnje iskustvo, kod nas i u svetu, ističe značaj spremnosti građana da zaštite sebe i pomognu spasavanje svojih bližnjih, prvenstveno zbog činjenice da se upravo oni prvi mogu naći na mestu ovakvog događaja, dok je za dolazak spasilačkih i interventnih jedinica neophodno, pre svega, uputiti poziv, a zatim i vreme da stignu do mesta događaja.
Stoga vas pozivamo da svojoj bezbednosti pristupite odgovorno i steknete znanja i veštine koje mogu zaštiti i spasiti vas i vaše bližnje u vanrednim situacijama. O našim budućim obukama se možete informisati putem sajta i naših profila na društvenim mrežama (Facebook i Instagram). Možete postati naš član slanjem imejla na upravljanje.rizicima.vs@gmail.com.

ORGANIZATOR I PREDAVAČ NA TREĆOJ OSNOVNOJ OBUCI IZ OBLASTI VANREDNIH SITUACIJA U OVČARSKO-KABLARSKOJ KLISURI

Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama organizovalo je treću po redu osnovnu bezbednosnu obuku iz oblasti zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama u periodu od 29. oktobra do 1. novembra 2020. godine u Ovčarsko-kablarskoj klisuri.
Polazeći od elaborata osnovne bezbednosne obuke, polazanici obuke pohađali su kurseve iz oblasti alpinizma i spasavanja na nepristupačnim terenima, ronjenja i spasavanja na vodi i pod vodom, rukovanja i manipulacije oružjem, primene policijskih ovlašćenja i policijske taktike u vanrednim situacijama, topografije, preživljavanja u prirodi, strojevih radnji itd. Svi polaznici obuke, nakon uspešne realizacije, dobili su sertifikat kojim se potvrđuje nivo njihove obučenosti za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama.
U obuci su učestvovali brojni instruktori iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektora za vanredne situacije, Srpskog-spasilačkog tima Srbije, Crvenog krsta Srbije, Rusko-srpskog humanitarnog centra i instruktori sa Kriminalističko policijskog univerziteta i Fakulteta bezbednosti, Univerziteta u Beogradu.

ORGANIZATOR PRVOG NACIONALNOG SEMINARA IZ OBLASTI VANREDNIH SITUACIJA

Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama (NSDR-URVS) i Međunarodni institut za istraživanje katastrofa iz Beograda u saradnji sa većim brojem relevantnih i društveno odgovornih subjekata i snaga zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, organizovao je Prvi trodnevni nacionalni seminar za mlade i studente svih državnih i privatnih Univerziteta i Fakulteta sa područja Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske. Tema seminara je bila ,,Taktika zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama: iskustva sa terena i pouke” i održan je u Beogradu u Velikoj dvorani Zadužbine Kolarac, u vremenskom periodu od 16. do 18. aprila 2021. godine uz poštovanje svih preventivnih epidemioloških mera.

Prvi dan seminara je započet dočekivanjem predavača, učesnika i gostiju i njihovom registracijom. Nakon toga, program je započet himnom Republike Srbije ,,Bože pravde” koju je izvela Nikolina Milenković, kao i himnom Univerziteta u Beogradu. Usledilo je uvodno obraćanje Dejana Đurđevića ispred Ministarstva unutrašnjih poslova RS, Centra za osnovnu policijsku obuku, Sektora za ljudske resurse, Nacionalnog trening centra za vanredne situacije koji je zvanično otvorio seminar. Nakon njega predavačima, polaznicima seminara i gostima se obratio i predsednika NSDR-URVS i direktor Međunarodnog instituta za istraživanje katastrofa doc. dr Vladimir M. Cvetković sa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu. Svoja uvodna obraćanja su imali i prof. dr Dragan Mlađan, Šef katedre bezbednosnih nauka, Kriminalističko-policijski univerzitet, kao i predsednik Vatrogasnog saveza Srbije, Dragan Đapin.
Program je nastavljen kulturno-umetničkim programom u kojem su mladi i talentovani ljudi poželeli dobrodošlicu polaznicima seminara: Kristina Utković i Anja Milošević, studentkinje III godine studija viole na Fakultetu muzičkih umetnosti u klasi profesora Ljubomira Milanovića- Karl Štamic iz dua br. 2 za dve viole, I stav Allegro moderato i Karl Štamic iz dua br. 1 za dve viole, I stav Allegro i III stav Rondo Ljiljana Milošević, studentkinja II godine glume, Fakulteta umetnosti Priština sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Poezija ,,Svetlost iznenada” Brana Petrović AD ,,Novi Beograd” Visoke turističke škole, igre iz okoline Leskovca ,,Carica se s cara dogovara”.
Prvo predavanje je bilo predavanje kapetana Vatrogasno-spasilačkog broda, Ministarstva unutrašnjih poslova, Vlado Vukas na temu ,,Taktika gašenja požara na plovnim objektima, izvlačenje povređenih i ugroženih, izdavanje poziva za pomoć, međunarodne vežbe”. Drugi predavač bio je prof. dr Želimir Kešetović sa Fakulteta bezbednosti, Univerzitet u Beogradu. Tema njegovog predavanja je bila ,,Krizno komuniciranje u pandemiji izazvanoj Kovidom 19”. Predavač koji je sledeći izašao na binu sa temom ,,Taktika postupanja u vanrednim situacijama izazvanim opasnim materijama” bio je Dejan Đurđević ispred Ministarstva unutrašnjih poslova RS, Centra za osnovnu policijsku obuku, Sektora za ljudske resurse, Nacionalnog trening centra za vanredne situacije. Četvrto predavanje prvog dana seminara upriličio je zamenik načelnika za nastavu, specijalista za medicinske aspekte u vanrednim situacijama Srpsko-Rusko humanitarnog centra u Nišu, Diljmar Berkutov koji je govorio o temi ,,Rad spasilačkog odreda ,,Centrospas” Ministarstva za vanredne situacije Rusije vezano za uklanjanje posledica eksplozije u luci Bejruta, u Libanu, 2020. godine”. Peti predavač bila je prof. dr Danijela Spasić sa Kriminalističko-policijskog univerziteta u Beogradu. Tema koju je prof. dr Spasić izlagala je temu pod nazivom ,,Rodni aspekti vanrednih situacija”.
Nakon završenog prvog bloka predavanja, organizovana pauza za koktel i ručak u holu Zadužbine Kolarac gde su svi prisutni imali priliku da predahnu, razmene prve utiske i posluže se pićem i poslasticama. Usledio je novi blok predavanja od kojih je prvo predavanje bilo rezervisano za predstavnika Srpsko spasilačkog tima Srbije, Danila Budmira ,,Spašavanje na vodi, pravna regulativa i praktična iskustva”. Danilo Budimir je, nakon svog predavanja, ustupio mesto na sceni Miodragu Saviću, pukovniku u penziji, ekspertu u oblasti odbrane i vanrednih situacija. Govorio je na temu ,,Obuka građana za odbranu zemlje“. Osmo predavanje je predavanje prof. dr Vladimira Jakovljevića sa Fakulteta bezbednosti, Univerziteta u Beogradu. Njegovo izlaganje se zasnivalo na temi ,,Funkcionisanje civilne zaštite u vanrednim situacijama”.
Na scenu su izašli i Vladica Zdravković i Pero Puhalović iz NRK Obalske straže i Srpsko spasilačkog tima Srbije sa vrlo zanimljiv i praktičnim osvrtom na temu ,,Upotreba čvorova, vezivanje čvorova i taktika zaštite i spasavanje; Iskustva iz poplava 2014. godine”. Nakon ovog predavanja, nastupao je prof. dr Dragana Mlađana sa Kriminalističko-policijskog univerziteta da svojom pričom prisutne vrati dve decenije unazad temom ,,Iskustva i pouke vatrogasno-spasilačkih jedinica u zaštiti i spasavanju građana u ratnim uslovima 1999. godine“.
Drugi blok predavanja je bio gotov, predavači, učesnici i gosti su uživali u još jednom koktelu. Kada je koktel završen, a kada su se predavači, učesnici i gosti ponovo vratili u Veliku dvoranu Zadužbine Kolarac, otpočelo je predavanje dr Jasmine Tanasić, koja dolazi ispred Stalne konferencije opština i gradova, čija je tema bila ,,Uloga Stalne konferencije gradova i opština u podršci lokalnim samoupravama u društvenoj brizi za zdravlje u kriznim i vanrednim situacijama”. Termin za poslednje predavanje prvog dana seminara pripao je Višem vatrogasnom oficiru i Komandantu štaba Vatrogasnog saveza Srbije, Zvonku Rakiću sa temom ,,Taktika gašenja požara na otvorenom prostoru”. Izlaganjem gospodina Rakića, prvi dan seminara bio je uspešno završen.
Drugi dan seminara, nakon što su predavači, učesnici i gosti pristigli i smestili se, započet je himnom Republike Srbije ,,Bože pravde”. Kao prvi predavač ovog dana, na scenu je izašao Zamenik načelnika Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice i civilnu zaštitu u okviru Sektora za vanredne situacije Srbije iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Vlada Plemić. Tema predavanja gospodina Plemića je bila ,,Taktika spasavanja u saobraćajnim nezgodama”. Drugo predavanje je bilo na temu ,,Povezivanje smanjenja rizika od hidrometeoroloških katastrofa i integralnog upravljanja vodama primenom mera za povećanje retencionog kapaciteta sliva sa osvrtom na klimatske promene” dr Branislave B. Matić, naučnog saradnika u Institutu za vodoprivredu ,,Jaroslav Černi”. Usledilo je predavanje doc. dr Vladimira Miletića sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, Univerziteta u Beogradu na temu ,,Logorovanje u uslovima vanrednih situacija”. Na redu je bio koktel gde su se prisutni na kratko osvežili ne bi li bili spremni i fokusirani na predavanja koja su bila sledeća po agendi.
Nakon pauze, na scenu je pozvana i dr Snežana Rajačić, Srednja medicinska škola ,,Nadežda Petrović” iz Zemuna. Ona je učesnicima govorila o temi ,,Ishrana iz prirode kao dopuni ishrani u vanrednim situacijama”. Ispred Kriminalističko-policijskog univerziteta u Beogradu je pristigao sledeći predavač doc. dr Bojan Janković ,a tema njegovog predavanja bila je ,,Uloga policije u vanrednim situacijama”. Na oduševljenje svih prisutnih, Vlada Plemić iz Sektora za vanredne situacije, Ministarstva unutrašnjih poslova, imao je i svoje drugo pojavljivanje ovog dana seminara, ovog puta na temu ,,Taktike gašenja šumskih požara korišćenjem inovativnih tehnologija na terenu”. Sledeća pauza je bila pauza za ručak u trajanju od trideset minuta. Prisutni su se vratili svojim mestima sa velikim entuzijazmom da čuju ostale predavače koji su predviđeni za drugi dan seminara.
Nakon toga, sa predavanjima je započeto odmah nakon ručka i prvo predavanje je bilo na temu ,,Ekonomski efekti upravljanja rizicima u vanrednim situacijama” prof. dr Gorana Miloševića sa Pravnog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu. Po agendi, sledeće predavanje je održala prof. dr Vanja Rokvić sa Fakulteta bezbednosti, Univerziteta u Beogradu na temu ,,Uloga oružanih snaga u vanrednim situacijama”. Ponovo je na binu izašao Danilo Budimir iz Srpsko spasilačkog tima Srbije, tema koju je pripremio za drugi dan seminara je ,,Učešće na međunarodnim vežbama po sistemima INSARAG, praktična iskustva”. Učesnici su posle ovog predavanja, ponovo imali priliku da se druže i osveže na koktelu u trajanju od petnaest minuta.
Nakon završenog koktela, Tina Šipicki i Nemanja Slepčević su imali priliku da, ispred kompanije 112 Planeks Doo iznesu svoje znanje na temu ,, Sprege između teorije i prakse u izradi Procene rizika od katastrofa i Plana zaštite i spasavanja”. Dr Bojan Mitrović iz Ministarstva unutrašnjih poslova RS je sledeći pričao na temu ,, Bazična osposobljenost policajaca MUP-a RS u plivanju kao osnovne motoričke veštine neophodne u akcijama zaštite i spasavanja“. Temu ,,Taktike evakuacije u vanrednim situacijama” učesnicima je približio Aleksandar Lazarević iz Ministarstva unutrašnjih poslova RS. Sledeće predavanje na temu ,,Upotreba vatrenog oružja u ekstremnim situacijama” održao je još jedan od pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova RS, Davor Petrović. Tim predavanjem uspešno je realizovan i drugi dan seminara.
Treći dan seminar je, kao i prethodnih dana, započet u devet časova izjutra predavanjem ,,Zbrinjavanje u vanrednim situacijama u privremenim šatorskim naseljima. Mesto i uloga Vatrogasnog saveza Srbije u sistemu zaštite i spasavanja” čiji je predavač Dragan Adamović, Vatrogasni savez Srbije. ,,Prva psihološka i psiho-socijalna pomoć u vanrednim situacijama“ prof. dr Slađane Jović sa Fakulteta bezbednosti, Univerziteta u Beogradu, bilo je sledeće predavanje koje su polaznici odslušali. Nakon njega, usledila je još jedna dama, prof. dr Snežana Knežević sa Fakulteta organizacionih nauka, Univerziteta u Beogradu i njeno predavanje na temu ,,Revizija prevarnih radnji u vanrednim situacijama”.
Svoje predavanje imao je i tvorac seminara, doc. dr Vladimir M. Cvetković, na temu ,,Taktika zaštite i spasavanja ljudi u vanrednim situacijama izazvanim terorističkim napadima upotrebom oružja za masovno uništavanje”. Kapetan vatrogasno-spasilačkog broda, iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Vlado Vukas se na bini pojavio i trećeg dana ovog trodnevnog seminara. Ovde je govorio o ,,Specijalističkoj obuci posade vatrogasno-spasilačke jedinice na brodu, iskustva sa terena”. Svoje izlaganje na temu ,,Savremena kretanja civilizacije i vanredne situacije” imao je prof. dr Miodrag Zečević sa Fakulteta tehničkih nauka u Čačku, Univerzitet u Kragujevcu. Nakon svih ovih predavanja, usledila je pauza za ručak.
U nastavku je Nedeljko Todorović iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda govorio o ,,Prognoza, najava i upozorenje na ekstremne količine padavina”. Nakon gospodina Todorovića, ponovo je na binu izašao Dragan Adamović ispred Vatrogasnog saveza Srbije na temu ,,Odbrana od poplava vodotokova i hidroakumulacija. Značaj preventivne zaštite od poplava”. Sledeća dva predavača su bila sprečena da fizički budu prisutna u Zadužbini Kolarac tog dana usled infekcije Korona virusom, ali ih to nije sprečilo da na seminaru učestvuju putem online predavanja. Prof. dr Slavoljub Dragićević sa Geografskog fakulteta u Beogradu i prof. dr Stanimir Kostadinov, Šumarski fakultet, Univerziteta u Beogradu su imali izlaganje na temu ,,Procena ugroženosti putne infrastrukture bujičnim poplavama na teritoriji Srbije: terenska iskustva i pouke“ .
Usledila su dva inspirativna završna obraćanja sa vrlo mudrim zaključcima: Kapetana prve klase, načelnika za operativno-logistističke poslove, Centra vojno medicinskih ustanova Beograd, Uprava za vojno zdravstvo MO RS, Miloša Veličkovića i pukovnika u penziji, Miodraga Savića, eksperta iz oblasti odbrane i vanrednih situacija, gospodina Vlade Plemića iz Ministarstva unutrašnih poslova RS, Sektora za vanredne situacije. Nakon toga, doc. dr Vladimir M. Cvetković i prof. dr Vanja Rokvić predstavili su međunarodni projekat DAREnet (Danube river region resilience exchange network).
Nakon toga, predsednik NSDR-URVS, zahvalio se svim učesnicima i predavačima na seminaru i pozvao sve prisutne na dodelu sertifikata i fotografisanje koje se održalo u holu Velike dvorane Zadužbine Kolarac.
Predavači, učesnici i gosti su sa seminara izašli sa pregršt pozitivnih utisaka koje su lično upućene idejnom tvorcu seminara, predsedniku Naučno stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama i direktoru Međunarodnog instituta za istraživanje katastrofa, ali i saradnicima koji su bili u organizaciji Prvog nacionalnog seminara u oblasti vanrednih situacija. Poruke podrške i čestitke, ali i utisci nisu prestajali da stižu i nakon završenog seminara što je zapravo najbolji pokazatelj da je uspešno realizovana ideja i cilj prenošenja znanja sa eminentnih stručnjaka iz ove oblasti na polaznike seminara.

GOSTOVANJA U TELEVIZIJSKIM EMISIJAMA

INTERVJU U ČASOPISU BORBA

Verovao sam da će znanje odneti pobedu


Časopis Borba 21/06/2021


VLADIMIR M. CVETKOVIĆ, JEDAN OD NAJMLAĐIH DOKTORA NAUKA U SRBIJI


Sledite svoje snove i ne dopustite da vas bilo kakva prepreka zaustavi na tom putu jer imate snage i energije da promenite svet. Verujte u sebe i snovi će vam se obistiniti
Vladimira M. Cvetkovića, jednog od najmlađih doktora nauka u Srbiji, od ranog detinjstva su intrigirali bezbednosni fenomeni. Oduvek je, kaže, želeo da se uhvati ukoštac sa najtežim izazovima poput katastrofa Nakon završetka škole unutrašnjih poslova za policajce u Sremskoj kamenici (odakle nosi Vukovu diplomu) odlazi na studije Kriminalističko-policijske akademije u Beogradu, gde ostaje upamćen kao jedini do tada s prosekom 10. Danas je na poziciji docenta na Fakultetu bezbednosti i svojim znanjem i iskustvom podstiče studente da veruju u sebe i da će im se svaki trud u životu isplatiti. Pored pedagoške profesije, Cvetković je i glavni i odgovorni urednik časopisa International Journal of Disaster Risk Management, predsednik i osnivač Naučno-stručno društva, kao i realizator brojnih seminara i obuka iz oblasti bezbednosti.


Naučio sam da cenim lјude, ne po onome što su uspeli i ostvarili, već po brojnosti i ozbilјnosti prepreka koje su morali da savladaju

Objavili ste preko 250 naučnih radova u domaćim i međunarodnim časopisima. Da li vas je oduvek zanimao i naučni rad?


– Želјa za naučno-istraživačkim radom je rođena u najranijem periodu mog detinjstva, kada sam se intenzivno bavio elektrotehničkim konstruisanjem. Podstaknut time, a zamenivši tehničke sprave i opremu naučno-istraživačkim alatima, mladost sam nesebično posvetio realizaciji brojnih istraživanja. Možete prepoznati naučnike koji se time bave radi zadovolјena egzistencijalnih potreba, kao i one koji bi mogli danima da istražuju, ponekad zaboravlјajući na sebe same.
Kako ste nalazili motivaciju za dalјi rad i na koji način ste prevazilazili prepreke?
– Mnogo godina pre nego što su vanredne situacije aktuelizovane u Srbiji, istrajno i vrlo aktivno sam radio na unapređivanju teorijskog i empirijskog fonda naučnih saznanja u oblasti studija katastrofa. Ne mogu da kažem da je put do uspeha bio jednostavan, pogotovo kada se setim i osvrnem na pojedine starije kolege koje nisu umele da prikriju sujetu i na sve suptilne načine su pokušavale da me marginalizuju i ospore. Ipak, nisam se osvrtao na to, već sam težio svojim idealima i cilјevima da bih kroz inovativna rešenja unapredio oblast vanrednih situacija, kojom se bavim. Veliku snagu i energiju sam dobijao od studenata i u teškim trenu- cima govorio bih sebi da sam tu zbog njih, da im pomognem na putu duhovnog usavršavanja i sticanja znanja. Verovao sam da će rezultati rada biti moj štit, koji će me sačuvati od svih prepreka koje su se umnožavale kako sam se približavao cilјu. Svakako, najviše zahvalnosti na energiji i duhovnoj snazi dugujem božjoj moći, koja me je pratila na putu ostvarenja dobrih dela.


Veliku snagu i energiju sam dobijao od studenata i u teškim trenucima govorio bih sebi da sam tu zbog njih

U čemu je tajna uspeha?


– Put do uspeha iziskuje vrlo jaku snagu volјe i disciplinovanost, kao jednu od odlika karaktera, ali ponekad ni to nije sasvim dovolјno, već je potrebna nesumnjiva vera u boga i u ispravnost vaših postupaka. U danima mladosti, koji su znali biti teški, verovao sam da će znanje odneti pobedu i vodio sam se principom: “Ako želite da postignete uspeh, morate na svom putu imati i ozbilјnih prepreka.” Zato sam i naučio da cenim lјude, ne po onome što su uspeli i ostvarili, već po brojnosti i ozbilјnosti prepreka koje su morali da savladaju. Tajna uspeha leži u nepokoleblјivoj volјi u istrajnosti ostvarivanja cilјeva uprkos mnogobrojnim izazovima, kao što su životne poteškoće, sujeta lјudi koji ne praštaju uspeh, nesavršenosti sistema u kojem egzistiramo.


Pomoć da se zaštite životi


– Naučno-stručno društvo za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama je organizacija koja okuplјa naučnike, stručnjake, studente i ostale zainteresovane koji žele da unaprede bezbednost građana u prirodnim ili antropogenim katastrofama. Osnovao sam je 2018. uz podršku 12 profesora sa različitih relevantnih fakulteta u Srbiji. Društvo čini sve na planu realizacija brojnih obuka, kurseva, seminara i sprovođenja istraživanja koja treba da pomognu donosiocima odluka da zaštite živote u takvim situacijama. Od svog osnivanja društvo je okupilo više od 800 spomenutih aktivnih članova, koji su i pripadnici jedinice civilne zaštite opšte namene, koja se angažuje u teškim trenucima. U okviru društva razvijena je i izdavačka delatnost i do sada je objavlјeno više knjiga, monografija, praktikuma i zbornika radova koji se koriste u edukaciji na mnogobrojnim fakultetima. Takođe, osnovali smo i međunarodni časopis Inter-national Journal of Disaster Risk Management, kojim se vrlo rado ponosimo, imajući u vidu međunarodni naučni odbor – ističe dr Cvetković.


Dobitnik ste brojnih nagrada i stipendija. Šta vam one predstavlјaju?


– Nagrade predstavlјaju svojevrsna svedočanstva o jednom periodu života u okviru kojeg smo nesebično dali maksimum u različitim sferama života. One su nam putokaz u teškim trenucima da nas prisete ko smo zapravo mi i koja je naša misija na tom putu do uspeha. Nikada ne treba dozvoliti da nas one svojim sjajem za- slepe, već moramo iznova i iznova pobeđivati sebe u novim situacijama i okolnostima. Nagrada za najbolјeg mladog naučnika Srbije za 2017. Danubis young scientist award zauzima posebno mesto u mojim postignućima, imajući u vidu da ona dolazi od prestižnih institucija iz Evropske unije. Svakako, ponosan sam i na dodelјenu nagradu (Srebrna značka) od tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova za najbolјeg studenta Kriminalističko – policijskog univerziteta za ostvareni prosek 10, koji do tada nije ostvario nijedan polaznik u istoriji policijskog školstva.
Ako želite da postignete uspeh, morate na svom putu imati i ozbilјnih prepreka

Šta su danas pedagoški izazovi?


– U današnjim vremenima, koja su vrlo zahtevna i složena za visoko obrazovanje, pedagoški izazov predstavlјa uspostavlјanje kvalitetne i dvosmerne komunikacije, u okviru koje se može uticati na pravilan razvoj ličnosti, utemelјen na pravim sistemima vrednosti. Mladi se danas sve više povlače u sebe, slede loše primere i sisteme vrednosti, tako da sveobuhvatan prenos znanja jeste istinski izazov sa kojima se susreću svi profesori na univerzitetu. Podstaknuti pozitivnim razmišlјanji- ma, energija koja cirkuliše između vas i mladih mora uvek biti pozitivna, optimistična i ohrabrujuća. Morate biti njihov duhovni vođa koji će ih motivisati, davati im nadu, štiti ih, biti uz njih i imati razumevanja za njihove poglede na svet. Oni su naša budućnost i jedina mogućnost da unapredimo naše društvo i sisteme vrednosti.
Na koji način moti¬višete mlade i koju biste im poruku uputili?
– Da biste motivisali mlade, morate ih dobro poznavati i razumeti načine njihovih života, njihove strepnje i slutnje, životne okolnosti i želјe. Sve to u pojedinačnim razgovorima s njima treba da spoznate i na osnovu toga da im se obratite pravim i lepim rečima, koje će oni nositi u svom srcu. Imajte uvek vremena za njih i posvetite im punu pažnju i zainteresovanost za njih. A ponajviše, dajte im do znanja da na svom putu do uspeha nisu sami, da mogu da računaju na vas i da ćete uvek biti uz njih. Posvetio bih im posvetu iz svoje knji- ge koja glasi: “Sledite svoje snove i ne dopustite da vas bilo kakva prepreka zaustavi na tom putu jer imate snage i energije da promenite svet. Verujte u sebe i snovi će vam se obistiniti.”

Autor Tamara Jorgić

http://Videti časopis