Natural Disaster Risk Insurance and Reduction

Prof. Dr. Vladimir M. Cvetković – Disaster Risk Management

NATURAL DISASTER RISK INSURANCE AND REDUCTION

Ph.D. Vladimir M. Cvetković

The Academy of Criminalistic and Police Studies, Belgrade, vladimirkpa@gmail.com

Professor Ph.D. Vladimir Jakovljevic

Faculty of Security, University of Belgrade, vjakov@fb.bg.ac.rs

Miško Stanić

Center for Advancement of Insurance, Belgrade www.osigurajtese.rs

Abstract: The number of natural disasters is increasing and their consequences are increasingly devastating. In some countries there is a mandatory insurance against natural disasters caused by flooding, while in Serbia this is still in its beginning. Therefore, this paper presents the results of quantitative research of correlation between demographic and socio-economic characteristics of citizens and property insurance against the consequences of natural disasters caused by floods in the Republic of Serbia. The survey was conducted in 2015 and on that occasion it was randomly selected 19 local communities in which 2,500 persons were interviewed. At the same time, the survey strategy was applied in households using a multi-stage random sample. Results of descriptive statistical analysis indicate that only 8% of respondents have insured their property against the consequences of natural disasters caused by floods while 86.6% did not do so. Chi-square test (x2) of independence showed a statistically significant correlation between insurance and demographic characteristics of respondents – gender, age, level of education, success in high school and some socio-economic characteristics – employment, marital status and home distance from the river. On the other hand, there was no statistically significant relationship between insurance and amount of household income.

The originality of the research is reflected in the improvement of theoretical knowledge in the field of reducing the risk of natural disasters. The research results have unambiguous scientific and social importance which is reflected in the abundance of new data that can be used for the purpose of comparison with the results of other studies in the world and designing the strategy of encouraging citizens to insure their property. The presented results represent a segment of a wider research into citizen preparedness to respond to a natural disaster caused by flood in the Republic of Serbia.

Key words: security, natural disasters, risk reduction, insurance, citizens, demographic, socio-economic.

 

ОСИГУРАЊЕ И СМАЊЕЊЕ РИЗИКА ОД ПРИРОДНИХ КАТАСТРОФА

 

Др Владимир М. Цветковић

Криминалистичко-полицијска академија, Београд, vladimirkpa@gmail.com

Проф. др Владимир Јаковљевић

Факултет безбедности, Универзитет у Београду, vjakov@fb.bg.ac.rs

Миодраг Станић, дип. правник

Центар за унапређење осигурања, Београд, www.osigurajtese.rs

 

Апстракт: Број природних катастрофа је у порасту и њихове последице су све разорније. У појединим земљама постоји обавезно осигурање од последица природних катастрофа изазваних поплавом, док је у Србији то још у зачетку. Управо стога, у раду су изнети резултати квантитативног истраживања повезаности демографских и социо-економских карактеристика грађана и осигурања имовине од последица природних катастрофа изазваних поплавом у Републици Србији. Истраживање је спроведено у току 2015. године и том приликом методом случајног узорка одабрано је 19 локалних заједница у којима је анкетирано 2500 грађана. При томе, примењена је стратегија испитивања у домаћинствима уз примену вишеетапног случајног узорка. Резултати дескриптивне статистичке анализе указују да је само 8% испитаника осигурало своју имовину од последица природних катастрофа изазваних поплавом док 86,6% то није учинило. Хи квадрат тестом (x2) независности утврђена је статистички значајна повезаност осигурања са демографским карактеристикама испитаника – пол, године старости, ниво образовања, успех у средњој школи и одређеним социо-економским карактеристикама – запосленост, брачни статус и удаљеност домаћинства од реке. Са друге стране, није утврђена статистички значајна повезаност осигурања са висином прихода домаћинства.

Оргиналност истраживања огледа се у унапређењу теоријског фонда знања из области смањења ризика од природних катастрофа. Резултати истраживања имају недвосмислен научни и друштвени значај који се огледа у пружању обиља новостворених података који се могу искористити у циљу компарације са резултатима других истраживања у свету и конципирању стратегије подстицања грађана да осигурају своју имовину. Изнети резултати представљају један сегмент обимнијег истраживања спремности грађана за реаговање у природној катастрофи изазваној поплавом у Републици Србији.

 

Кључне речи: безбедност, природне катастрофе, смањење ризика, осигурање, грађани, демографске, социо-економске.

 

УВОД

 

Природне катастрофе проузрокују широк спектар последица које се често тешко прате и прецизно мере. Њихово тешко праћење и мерење, посебно се односи на економске последице (Alexander, 1997; Cutter & Emrich, 2005; Baker & Baker, 2010; Cvetković & Dragićević, 2014; Млађан, 2015). Осигурање од последица природних катастрофа представља једну од значајнијих компоненти у процесима реконструкције и опоравка заједнице од насталих штета. Озбиљне последице природних катастрофа које су задесиле подручје Румуније и које су износиле више од 950 милиона евра умногоме су допринеле да се уведе обавезно осигурање од последица поплава, земљотреса и клизиша (Цветковић, 2016: 184). При томе, прописане су и казне од 23 до 116 евра за грађане који не осигурају своју имовину. Са друге стране, поплаве које су задесиле територију Србије 2014. године, узроковале су штету између једно и по и две милијарде евра. У нaшoj зeмљи дугo ниje пoстojaлa свeст грaђaнa дa би трeбaлo дa oсигурaвajу имoвину, aли je пoслeдњих мeсeци након 2014. године у пoрaсту oсигурaњe имoвинe физичких и прaвних лицa. Представници осигуравајућих компанија истичу да имају пораст позива од стране заинтересованих грађана за осигурањем. Свакако, сама премија осигурања зависи од разноврсних фактора: локација, тип изгрaдњe и стaрoст oбjeктa. За имoвину у зoнaмa нискoг ризикa, прeмиja oсигурaњa зa дoмaћинствa и пoслoвнe oбjeктe oд мoгућeг зeмљoтрeсa и пoплaвa изнoси oд двaдeсeт дo чeтрдeсeт евра гoдишњe (Цветковић, 2016: 184). Прeмa пoдaцимa Цeнтрaлнe бaнкe, укупнa прeмиja oсигурaњa oд пoплaвa и зeмљoтрeсa учeствуje сa 0,8 oдстo у укупнoj прeмиjи нeживoтних oсигурaњa. Нa oснoву пoдaтaкa кoja су друштвa зa oсигурaњe дoстaвилa НБС зa првих дeвeт мeсeци, примећује се дa je зaкључeнo 51.579 oсигурaњa кoд кojих je пoкривeн ризик пoплaвa, 19.191 oсигурaњe сa укључeним ризикoм зeмљoтрeсa и шeст oсигурaњa oд сушe. Укупнa прeмиja прикупљeнa пo свa три oснoвa je мaњa oд 300 милиoнa динaрa. „Oсигурaњa кoja пoкривajу ризик пoплaвe чинe свeгa oкo 1,5 oдстo укупнoг брoja зaкључeних нeживoтних oсигурaњa, дoк oсигурaњa кoja укључуjу ризик oд зeмљoтрeсa чинe oкo 0,6 oдстo укупнoг брoja нeживoтних oсигурaњa у Србиj (https://osiguranjevr.wordpress.com).

У теорији о катастрофама постоје разноврсни радови о утицају осигурања на смањење ризика од природних катастрофа (Kunreuther, 1996; Wang, Liao, Yang, Zhao, Liu & Shi, 2012; Collier, & Skees, 2012; Peng, et al., 2014; Hyndman, & Hyndman, 2016; Thirawat, Udompol, & Ponjan, 2016; Liu, Tang, & Miranda, 2015). Сагледавајући мере које држава предузима са циљем смањења ризика од природних катастрофа, примећује се да се недовољно не наглашава важност самозаштите домаћинстава, што је и можда један од разлога што је само 20% објеката било осигурано када је 1993. године дошло до поплаве реке Мисисипи (National Research Council, 2006: 126). При томе, примећује се и да нема довољно података о томе на који начин домаћинства доносе одлуке да се осигурају или не. Један од озбиљних проблема када су осигурања од последица поплава у питању односи се и на чињеницу да се често само осигуравају она домаћинства код којих је апсолутно највиша вероватноћа да ће их задесити поплава (Kunreuther & Roth, 1998). Истраживања показују да грађани који не осигурају своју имовину много теже се опорављају од насталих штета услед последица природних катастрофа (Peacock & Girard, 1997). Кунретеров опис начина доношења одлуке домаћинства хоће ли се осигурати сличан је моделима одлучивања о примени заштитних мера које су створили Линдел и Пери (Lindell & Perry, 2004; Lindell, 1994).

Полазећи од пораста броја и озбиљности последица природних катастрофа у Србији, аутори у раду износе резултате квантитативног истраживања у којем су испитани утицаји демографских и социоекономских карактеристика грађана на доношење одлуке о осигурању куће/стана од последица таквих догађаја.

 

МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА

 

За потребе реализације истраживања, статистичком методом и методом искуствене генерализације стратификоване су локалне заједнице у Републици Србији са високим и ниским ризиком настанка поплава. На тај начин добијен је стратум. Из тако добијеног стратума, методом случајног узорка одабрано је њих 19 од 154 у којима је утврђена угроженост или потенцијална угроженост од поплава.  Истраживањем су обухваћене следеће локалне заједнице: Обреновац, Шабац, Крушевац, Крагујевац, Сремска Митровица, Прибој, Баточина, Свилајнац, Лапово, Параћин, Смед. Паланка, Јаша Томић, Лозница, Бајина Башта, Смедерево, Нови Сад, Краљево, Рековац и Ужице.У даљем поступку узорковања коришћен је вишеетапни случајни узорак. У првој етапи  одређени су делови у административним седиштима локалних заједница који су били угрожени стогодишњим водама или потенцијалним ризиком од високих вода. У другој етапи одређене су улице или делови улица, а у трећој етапи одређена су домаћинства у којима је спроведено анкетирање. Број домаћинстава је усклађиван са бројношћу заједнице. Четврта етапа узорковања односила се на процедуру избора испитаника унутар претходно дефинисаног домаћинства. Селекција испитаника је спроведена процедуром случајног одабира пунолетних чланова домаћинства који су се затекли у време анкетирања. У истраживању је укупно анкетирано 2500 грађана у току 2015. године након мајских поплава (Цветковић, 2015) (табела 1).

 

Табела 1. Преглед локалних заједница у којима је спроведено анкетирање грађана о осигурању куће/стана од последица поплава

 

Локална заједница Укупна квадратна површина Насеља Број становника Број домаћинства Број анкетираних Проценти (%)
Обреновац 410 29 72682 7752 178 7,12
Шабац 797 52 114548 19585 140 5,60
Крушевац 854 101 131368 19342 180 7,20
Крагујевац 835 5 179417 49969 191 7,64
Сремска Митровица 762 26 78776 14213 174 6,96
Прибој 553 33 26386 6199 122 4,88
Баточина 136 11 11525 1678 80 3,20
Свилајнац 336 22 22940 3141 115 4,60
Лапово 55 2 7650 2300 39 1,56
Параћин 542 35 53327 8565 147 5,88
Смед. Паланка 421 18 49185 8700 205 8,20
Сечањ – Jaша Томић 82 1 2373 1111 97 3,88
Лозница 612 54 78136 6666 149 5,96
Бајина Башта 673 36 7432 3014 50 2,00
Смедерево 484 28 107048 20948 145 5,80
Нови Сад 699 16 346163 72513 150 6,00
Краљево 1530 92 123724 19360 141 5,64
Рековац 336 32 10525 710 50 2,00
Ужице 667 41 76886 17836 147 5,88
Укупно: 19 10784 634 1500091 283602 2500 100

 

У Табели 2 је дат детаљнији преглед структуре узорка анкетираних грађана. Применом наведених техника узорковања обезбеђена је солидна репрезентативност узорка, а величином узорка поузданост у закључивању на основном скупу – популацији.

 

Табела 2. Преглед структуре узорка акетираних грађана

 

Варијабле Категорије Фреквенција Проценти (%)
Пол Мушки 1244 49,8
Женски 1256 50,2
Године старости Од 18 до 28 година 711 28,4
Од 28 до 38 година 554 22,2
Од 38 до 48 година 521 20,8
Од 48 до 58 година 492 19,7
Од 58 до 68 година 169 6,8
Преко 68 година 53 2,2
Образовање Основно 180 7,2
Средње/трогодишње 520 20,8
Средње/четворогодишње 1032 41,3
Више 245 9,8
Високо 439 17,6
Мастер 73 2,9
Докторат 11 0,4
Брачни статус Самац/самица 470 18,8
У вези 423 16,9
Верен/верена 67 2,7
Ожењен/удата 1366 54,6
Разведен/разведена 99 4,0
Удовац/удовица 75 3,0
Удаљеност домаћинства од реке До 2 км 1479 59,2
Од 2 до 5 км 744 29,8
Од 5 до 10 км 231 9,2
Преко 10 км 46 1,8
Број чланова домаћинства До 2 члана 63 2,5
Од 2 до 4 члана 1223 48,9
Од 4 до 6 члана 639 25,6
Преко 6 члана 575 23,0
Статус

запослености

Да 1519 60,8
Не 883 35,3
Величина стана/куће Од 35m2 128 3,9
Од 35-60m2 237 7,2
Од 60-80m2 279 8,5
Од 80-100m2 126 3,9
Преко 100m2 45 1,4
Висина прихода До 25.000 динара 727 29,1
До 50.000 динара 935 37,4
До 75.000 динара 475 19,0
Преко 90.000 динара 191 7,6

 

Статистичка анализа прикупљених података рађена је у статистичком програму за друштвене науке (SPSS). За испитивање повезаности пола и очекивања помоћи од полиције у природним катастрофама изабран је Хи-квадрат теста независности (x2). Пре приступања спровођења теста, биле су испитане опште и посебне претпоставке за његово спровођење. Са друге стране, за испитивање повезаности година старости испитаника, нивоа образовања и успеха у средњој школи коришћена је једнофакторска анализа варијансе.

 

РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА

 

Резултати дескриптивне статистичке анализе показују да је само 8% испитаника осигурало своју имовину од последица поплава, док 86,6% то није учинило (табела 1). Са друге стране, резултати истраживања спроведеног у Шкотској (Werritty, Houston, Ball, Tavendale, & Black, 2007: 112) показују да је од укупног број испитаника који су доживели последице поплава чак 84% осигурало своје домаћинство, док 3,9% није. Са друге стране, од укупног броја испипитаника који нису доживели последице поплава, 59,8% осигурало је своје домаћинство за разлику од 8,3% испитаника који нису то учинили.

Табела 1. Дистрибуција одговора на питање: ,,Да ли је ваша кућа или стан осигурана од последица поплава?“

  Фреквенција Проценти (%)
Да 200 8,0
Не 2166 86,6
Укупно 2366 94,6

Полазећи од истраживачког питања да ли постоји разлика у доношењу одлуке o осигурању имовине од последица поплава између жена и мушкараца испитана је повезаност пола и осигурања. Од укупно 2500 испитаника којима је постављено питање ,,Да ли бисте осигурали кућу/стан од последица поплаве“ 29,9% испитаника би осигурало, 20,3% не би и 25% не зна (табела 2). Преостали број испитаника није дао одговор на постављено питање. Резултати унакрсног табелирања указују да би од 900 испитаника мушког пола 32,4% донело одлуку о осигурању своје куће/стана, 17,8% то не би учинило и 23,1% не зна какву би одлуку донело. Са друге стране, од 946 испитаника женског пола 27,3% донело би одлуку о осигурању своје куће/стана, 43,8% то не би учинило и 46,3% не зна какву би одлуку донело (табела 2).

Табела 2. Преглед резултата унакрсног табелирања пола и осигурања куће/стана

Пол испитаника Осигурање куће/стана
Да Не Не знам
Мушки Фреквенција 398 218 284
Пол (%) 32,4 17,8 23,1
Осигурање (%) 54,2 43,8 46,3
Женски Фреквенција 336 280 330
Осигурање (%) 27,3 22,8 26,9
Перцепција(%) 45,8 56,2 53,7
Укупно Фреквенција 734 498 614
Осигурање(%) 29,9 20,3 25,0
Перцепција(%) 100,0 100,0 100,0

Хи-квадрат тестом независности (χ2) истражена је веза између пола и категоријске променљиве осигурања од последица поплава. Резултати Хи-квадрат теста независности (χ2) показали су да постоји статистички значајна веза између пола испитаника и осигурања од последица поплава (p = 0,000 < 0,05, V = 0,124) (табела 3). Судећи према добијеним резултатима, мушкарци (54,2%) би  у већем проценту осигурали своју кућу/стан у односу на жене (45,8%).

Табела 3. Резултати Хи-квадрат теста независности (x2) пола и осигурања куће/стана

  Value df Asymp. Sig. (2-sided)
Pearson Chi-Square 36,258a 2 ,000
Likelihood Ratio 36,499 2 ,000
Linear-by-Linear Association 4,635 1 ,031
N of Valid Cases 2366    

                           * value – вредност; df – број степени слободе; аsymp. Sig – ниво значајности

Symmetric Measures
  Value Approx. Sig.
Nominal by Nominal Phi ,124 ,000
Cramer’s V ,124 ,000
N of Valid Cases 2366  

 

Након утврђивања постојања статистичке значајне повезаност између пола и доношења одлуке о осигурању, испитали смо постојање повезаности између година старости испитаника и доношења такве одлуке. Резултати унакрсног табелирања указују да би кућу/стан осигурало 7,3% испитаника старости од 18 до 28 година, 10,4% испитаника старости од 28 до 38 година, 5,4% испитаника старости од 38 до 48 година, 9,2% испитаника старости од 48 до 58 година, и 12,6% испитаника старости преко 58 година. Са друге стране, одлуку да не осигурају своју кућу/стан донело би 59,1% испитаника старости од 18 до 28 година, 74,3% испитаника старости од 28 до 38 година, 82,7% испитаника старости од 38 до 48 година, 81,7% испитаника старости од 48 до 58 година. И на крају, да не знају какву би одлуку донели истиче 33,6% испитаника старости од 18 до 28 година, 15,3% испитаника старости од 28 до 38 година, 11,8% испитаника старости од 38 до 48 година и 9,2% испитаника старости преко 58 година (табела 4).

Табела 4. Преглед резултата унакрсног табелирања година старости и осигурања

Године старости Осигурање куће/стана
Да Не Не знам
Од 18 до 28 година Фреквенција 49 399 227
Године (%) 7,3 59,1 33,6
Осигурање (%) 24,5 22,9 53,9
Oд 28 до 38 година Фреквенција 54 384 79
Године (%) 10,4 74,3 15,3
Осигурање (%) 27,0 22,0 18,8
Од 38 до 48 година Фреквенција 27 412 59
Године (%) 5,4 82,7 11,8
Осигурање (%) 13,5 23,6 14,0
Од 48 до 58 година Фреквенција 43 383 43
Године (%) 9,2 81,7 9,2
Осигурање (%) 21,5 21,9 10,2
Преко 58 Фреквенција 20 132 7
Године (%) 12,6 83,0 4,4
Осигурање (%) 10,0 7,6 1,7

Хи-квадрат тестом независности (χ2) истражена је веза између година старости и категоријске променљиве осигурања од последица поплава. Резултати Хи-квадрат теста независности (χ2) показали су да постоји статистички значајна веза између година испитаника и осигурања од последица поплава (p = 0,000 < 0,05, V = 0,203) (табела 5). Анализом добијених резултата увиђа се да би испитаници старости преко 58 година у највишем проценту осигурали своју кућу/стан, за разлику од испитаника старости од 38 до 48 година који би у најмањем проценту то учинили.

Табела 5. Резултати Хи-квадрат теста независности (x2) година и осигурања

  Value df Asymp. Sig. (2-sided)
Pearson Chi-Square 194,313 12 ,000
Likelihood Ratio 188,481 12 ,000
Linear-by-Linear Association 90,805 1 ,000
N of Valid Cases 2366    

                           * value – вредност; df – број степени слободе; аsymp. Sig – ниво значајности

Symmetric Measures
  Value Approx. Sig.
Nominal by Nominal Phi ,287 ,000
Cramer’s V ,203 ,000
N of Valid Cases   2366

У даљем раду пошли смо од истраживачког питања да ли се разликује доношење одлуке о осигурању куће/стана код испитаника различитог нивоа образовања. Резултати унакрсног табелирања указују да би одлуку о осигурању своје куће/стана донело 12% испитаника за основним образовањем, 5,1% испитаника са средњим/трогодишњим образовање, 6,4% испитаника са средњим/четворогодишњим образовањем, 12% испитаника са завршеном вишом школом, 12,6% испитаника са завршеним факултетом, 13,1% са завршеним мастер студијама и 40% испитаника са завршеним докторским студијама. Супротно изложеним резултатима, одлуку да не осигура своју кућу/стан донело би 73,7% испитаника са завршеним основним образовање, 78,1% испитаника са завршеним средњим/трогодишњим образовањем, 71,5% испитаника са завршеним средњим/четворогодишњим образовањем, 73,8% испитаника са завршеном вишом школом, 74,7% испитаника са факултетом, 70,5% испитаника са завршеним мастер студијама и 60% са завршеним докторским студијама. Да не знају какву би одлуку донели истиче 14,4% испитаника са завршеном основном школом, 16,8% испитаника са завршеним средњим/трогодишњим образовањем, 22,1% испитаника са завршеним средњим/четворогодишњим образовањем, 14,2% са завршеном вишом школом, 12,8% испитаника са завршеним факултетом, 16,4% са завршеним мастер студијама (табела 6)

Табела 6. Преглед резултата унакрсног табелирања нивоа образовања и осигурања

Ниво образовања Осигурање куће/стана
Да Не Не знам
  Основно Фреквенција 20 123 24
  Образовање (%) 12,0 73,7 14,4
  Осигурање (%) 10,0 7,0 5,7
  Средње/трогодишње Фреквенција 25 382 82
  Образовање (%) 5,1 78,1 16,8
  Осигурање (%) 12,5 21,9 19,5
  Средње/четворогодишње Фреквенција 63 701 217
  Образовање (%) 6,4 71,5 22,1
  Осигурање (%) 31,5 40,2 51,5
  Више Фреквенција 28 172 33
  Образовање (%) 12,0 73,8 14,2
  Осигурање (%) 14,0 9,9 7,8
  Високо Фреквенција 54 321 55
  Образовање (%) 12,6 74,7 12,8
  Осигурање (%) 27,0 18,4 13,1
  Мастер Фреквенција 8 43 10
  Образовање (%) 13,1 70,5 16,4
  Осигурање (%) 4,0 2,5 2,4
  Докторат Фреквенција 2 3 0
  Образовање (%) 40,0 60,0 0,0
  Осигурање (%) 1,0 0,2 0,0

Хи-квадрат тестом независности (χ2) истражена је веза између нивоа образовања и категоријске променљиве осигурања од последица поплава. Резултати Хи-квадрат теста независности (χ2) показали су да постоји статистички значајна веза између нивоа образовања и осигурања од последица поплава (p = 0,000 < 0,05, V = 0,109) (табела 7). Резултати указују да би испитаници са завршеним докторским студијама у највишем проценту осигурали своју кућу/стан од последица поплава, за разлику од испитаника који су завршили средњу/трогодишњу школу (табела 7).

Табела 7. Резултати Хи-квадрат теста независности (x2) нивоа образовања и осигурања

  Value df Asymp. Sig. (2-sided)
Pearson Chi-Square 55,891 12 ,000
Likelihood Ratio 53,547 12 ,000
Linear-by-Linear Association 11,732 1 ,001
N of Valid Cases 2366    

                           * value – вредност; df – број степени слободе; аsymp. Sig – ниво значајности

Symmetric Measures
  Value Approx. Sig.
Nominal by Nominal Phi ,154 ,000
Cramer’s V ,109 ,000
N of Valid Cases   2366

После утврђивања статистички значајне повезаност ниво образовања и доношења одлуке о осигурању куће/стана испитали смо и утицаје успеха у средњој школи на такве одлуке. Из приказаних резултата добијених унакрсним табелирањем запажамо да би одлуку о осигурању куће/стана од последица поплава донело 8,3% испитаника са довољним успехом, 3,6% са добрим успехом, 7% са врло добрим успехом и 12,7% испитаника са одличним успехом. Са друге стране, одлуку да не осигурају своју имовину донело би 75% испитаника са довољним успехом, 79,8% испитаника са добрим успехом, 74,7% са врло добрим успехом и 67,5% испитаника са одличним успехом.  Да не знају какву би одлуку донели истиче  16,7% испитаника са довољним успехом, 16,6% са добрим успехом, 18,3% са врло добрим успехом и 19,8% са одличним успехом (табела 8).

Табела 8. Преглед резултата унакрсног табелирања успеха у средњој школи и осигурања

Успех у средњој школи Осигурање куће/стана
Да Не Не знам
Довољан Фреквенција 1 9 2
Успех (%) 8,3 75,0 16,7
Осигурање (%) 0,6 0,5 0,5
Добар Фреквенција 16 351 73
Успех (%) 3,6 79,8 16,6
Осигурање (%) 9,0 21,3 17,5
Врло добар Фреквенција 73 784 192
Успех (%) 7,0 74,7 18,3
Осигурање (%) 41,2 47,5 46,0
Одличан Фреквенција 84 446 131
Успех (%) 12,7 67,5 19,8
Осигурање (%) 47,5 27,0 31,4

Хи-квадрат тестом независности (χ2) истражена је веза између успеха у средњој школи и категоријске променљиве осигурања од последица поплава. Резултати Хи-квадрат теста независности (χ2) показали су да постоји статистички значајна веза између успеха у средњој школи и осигурања од последица поплава (p = 0,000 < 0,05, V = 0,095) (табела 9). Пажљивом анализом добијених резултата примећујемо да би у највишем проценту одлуку о осигурању своје куће/стана донели испитаници са оствареним одличним успехом за разлику од испитаника са добрим успехом који би такву одлуку донели у најмањем проценту. Претпостављамо да су добијени резултати резултат вишег нивоа свести грађана који су средњу школу завршили са одличним успехом.

Табела 9. Резултати Хи-квадрат теста независности (x2) успеха у школи и осигурања

  Value df Asymp. Sig. (2-sided)
Pearson Chi-Square 40,885 8 ,000
Likelihood Ratio 40,866 8 ,000
Linear-by-Linear Association ,963 1 ,326
N of Valid Cases 2244    

                           * value – вредност; df – број степени слободе; аsymp. Sig – ниво значајности

Symmetric Measures
  Value Approx. Sig.
Nominal by Nominal Phi ,135 ,000
Cramer’s V ,095 ,000
N of Valid Cases   2244

У даљем раду пошло се од истраживачког питања да ли постоји повезаност између статуса запослености и доношења одлуке о осигурању куће/стана од последица поплава. Добијени резултати указују да би одлуку о осигурању куће/стана донело 8,6% испитаника који су запослени и 8,2% испитаника који су незапослени. Са друге стране посматрано, одлуку да не осигурају своју имовину донело би 77,4% испитаника који су запослени и 67,5% испитаника који су незапослени. Да не знају какву би одлуку донели истиче 14% испитаника који су запослени и 24,3% испитаника који нису запослени (табела 10).

Табела 10. Преглед резултата унакрсног табелирања запослености и осигурања

Статус запослености Осигурање куће/стана
Да Не Не знам
Запослен Фреквенција 125 1126 204
Запосленост (%) 8,6 77,4 14,0
Осигурања (%) 64,8 66,7 50,1
Незапослен Фреквенција 68 563 203
Запосленост (%) 8,2 67,5 24,3
Осигурања (%) 35,2 33,3 49,9

Хи-квадрат тестом независности (χ2) истражена је веза између статуса запослености и категоријске променљиве осигурања од последица поплава. Резултати Хи-квадрат теста независности (χ2) показали су да постоји статистички значајна веза између статуса запослености и осигурања од последица поплава (p = 0,000 < 0,05, V = 0,130) (табела 11). Испитаници који су запослени у незнатно вишем проценту донели би одлуку о осигурању своје куће/стана у односу на испитанике који нису запослени. Добијени резултати су највероватније условљени утицајем радно-правног и социо-економског амбијента којим је изложен запослени испитаника.

Табела 11. Резултати Хи-квадрат теста независности (x2) запослености и осигурања куће/стана

  Value df Asymp. Sig. (2-sided)
Pearson Chi-Square 38,890 2 ,000
Likelihood Ratio 37,791 2 ,000
Linear-by-Linear Association 24,201 1 ,000
N of Valid Cases 2289    

                           * value – вредност; df – број степени слободе; аsymp. Sig – ниво значајности

Symmetric Measures
  Value Approx. Sig.
Nominal by Nominal Phi ,130 ,000
Cramer’s V ,130 ,000
N of Valid Cases   2289

Свакако, нисмо желели да оставимо по страни и утицаје висине прихода остварених на нивоу домаћинства на доношење одлуке о осигурању куће/стана од последица поплава. Приказани резултати указују да би кућу/стан осигурало 8,7% испитаника са висином прихода до 25.000 динара, 7,9% испитаника са висином прихода од 25.000 до 50.000 динара, 7,8% испитаника са висином прихода од 50.000 до 75.000 динара и 9,2% испитаника са приходима преко 90.000 динара. Одлуку да не осигурају своју кућу/стан донело би 74,7% испитаника са висином прихода до 25.000 динара, 73,1% испитаника са висином прихода од 25.000 до 50.000 динара, 80% испитаника са приходима од 50.000 до 75.000 динара и 74,1% испитаника са приходима преко 90.000 динара. Да не знају какву би одлуку донели истиче 16,6% испитаника са висином прихода до 25.000 динара, 19% испитаника са приходима од 25.000 до 50.000 динара и 16,8% испитаника са приходима преко 90.000 динара (табела 12).

Табела 12. Преглед резултата унакрсног табелирања висине прихода и осигурања

Висина прихода Осигурање куће/стана
Да Не Не знам
До 25.000

 

Фреквенција 59 504 112
Висина прихода (%) 8,7 74,7 16,6
Осигурања (%) 32,1 30,1 30,1
Од 25.000 до 50.000 Фреквенција 72 666 173
Запосленост (%) 7,9 73,1 19,0
Осигурања (%) 39,1 39,8 46,5
Од 50.000 до 75.000 Фреквенција 36 367 56
Запосленост (%) 7,8 80,0 12,2
Осигурања (%) 19,6 21,9 15,1
Преко 90.000 Фреквенција 17 137 31
Запосленост (%) 9,2 74,1 16,8
Осигурања (%) 9,2 8,2 8,3

Хи-квадрат тестом независности (χ2) истражена је веза између висине прихода и категоријске променљиве осигурања од последица поплава. Резултати Хи-квадрат теста независности (χ2) показали су да не постоји статистички значајна веза између статуса запослености и осигурања од последица поплава (p = 0,088 > 0,05, V = 0,050) (табела 13). Не постоји разлика у доношењу одлуке о осигурању куће/стана од последица поплава између испитаника по висини прихода који је остварен на нивоу домаћинства.

Табела 13. Резултати Хи-квадрат теста независности (x2) висине прихода и осигурања

  Value df Asymp. Sig. (2-sided)
Pearson Chi-Square 11,027 6 ,088
Likelihood Ratio 11,442 6 ,076
Linear-by-Linear Association ,716 1 ,397
N of Valid Cases 2230    

                                 * value – вредност; df – број степени слободе; аsymp. Sig – ниво значајности

Symmetric Measures
  Value Approx. Sig.
Nominal by Nominal Phi ,070 ,088
Cramer’s V ,050 ,088
N of Valid Cases   2230

Следеће истраживачко питање које се напросто намеће односи се на постојање повезаности брачног статуса и доношења одлуке о осигурању куће/стана од последица поплава. Унакрсним табелирањем утврђено је да би одлуку о осигурању куће/стана од последица поплаве донело 6,3% испитаника који нису у вези, 6,9% испитаника који су у вези, 14,9% испитаника који су верени, 8,3% испитаника који су ожењени/удати, 17,2% испитаника који су разведени и 14,3% испитаника који су удовци/ице. Одлуку да не осигурају своју кућу/стан од последица поплава донело би 70,5% испитаника који нису у вези, 59,8% испитаника који су у вези, 65,7% испитаника који су верени, 80,9% испитаника који су ожењени/удати, 60,6% испитаника који су разведени и 64,6% испитаника који су удовци/ице. Да не знају какву би одлуку донели истиче 23,3% испитаника који нису у вези, 33,2% који су у вези, 19,4% испитаника који су верзи, 10,8% испитаника који су ожењени/удати, 22,2% испитаника који су разведени и 21,4% испитаника који су удовци/ице (табела 14).

Табела 14.  Преглед резултата унакрсног табелирања брачног статуса и осигурања

Брачни статус Осигурање куће/стана
Да Не Не знам
Није у вези Фреквенција 27 303 100
Брачни статус (%) 6,3 70,5 23,3
Осигурање (%) 13,5 17,4 23,8
У вези Фреквенција 27 234 130
Образовање (%) 6,9 59,8 33,2
Осигурање (%) 13,5 13,4 30,9
Верен/а Фреквенција 10 44 13
Образовање (%) 14,9 65,7 19,4
Осигурање (%) 5,0 2,5 3,1
Ожењен/удата Фреквенција 109 1059 141
Образовање (%) 8,3 80,9 10,8
Осигурање (%) 54,5 60,7 33,5
Разведен/а Фреквенција 17 60 22
Образовање (%) 17,2 60,6 22,2
Осигурање (%) 8,5 3,4 5,2
Удовац/ица Фреквенција 10 45 15
Образовање (%) 14,3 64,3 21,4
Осигурање (%) 5,0 2,6 3,6

Хи-квадрат тестом независности (χ2) истражена је веза између брачног статуса и категоријске променљиве осигурања од последица поплава. Резултати Хи-квадрат теста независности (χ2) показали су да не постоји статистички значајна веза између статуса запослености и осигурања од последица поплава (p = 0,000 > 0,05, V = 0,172) (табела 15). Разматрањем приказаних резултата може се истаћи да би одлуку о осигурању куће/стана у највишем проценту донели испитаници који су разведени, док би у најмањем проценту такву одлуку донели испитаници који нису у вези.

Табела 15. Резултати Хи-квадрат теста независности (x2) брачног статуса и осигурања

  Value df Asymp. Sig. (2-sided)
Pearson Chi-Square 139,969 10 ,000
Likelihood Ratio 132,224 10 ,000
Linear-by-Linear Association 50,187 1 ,000
N of Valid Cases 2366    

                               * value – вредност; df – број степени слободе; аsymp. Sig – ниво значајности

Symmetric Measures
  Value Approx. Sig.
Nominal by Nominal Phi ,243 ,000
Cramer’s V ,172 ,000
N of Valid Cases   2366

 

И на крају, испитали смо повезаност удаљености домаћинства од реке на доношења одлуке о осигурању куће/стана од последица поплава. Унакрсним табелирањем утврђено је да би одлуку о осигурању куће/стана од последица поплаве донело 8% испитаника који живе до 2 км од реке, 8,5% испитаника који живе од 2 до 5 км од реке, и 13% испитаника који живе на удаљености преко 10 км од реке. Са друге стране, одлуку да не осигурају своју имовину донело би 76,3% испитаника који живе на удаљености до 2 км од реке, 70,6% испитаника који живе на удаљености од 2 до 5 км од реке и 64,5% испитаника који живе на удаљености преко 10 км. Да не знају какву би одлуку донели истиче 15,7% испитаника који живе у домаћинству удаљемо до 2 км од реке, 21% испитаника који живе у домаћинству удаљеном од 2 до 5 км од реке, и 22,5% испитаника који живе у домаћинству удаљеном преко 10 км од реке (табела 16).

Табела 16.  Преглед резултата унакрсног табелирања удаљености куће/стана од реке и осигурања

Удаљеност куће/стана од реке Осигурање куће/стана
Да Не Не знам
До 2 км Фреквенција 113 1072 220
Удаљеност (%) 8,0 76,3 15,7
Угроженост (%) 56,5 61,4 52,3
Од 2 до 5 км Фреквенција 64 532 158
Удаљеност (%) 8,5 70,6 21,0
Угроженост (%) 32,0 30,5 37,5
Преко 10 км Фреквенција 22 109 38
Удаљеност (%) 13,0 64,5 22,5
Угроженост (%) 11,0 6,2 9,0

Хи-квадрат тестом независности (χ2) истражена је веза између удаљености домаћинства и категоријске променљиве осигурања од последица поплава. Резултати Хи-квадрат теста независности (χ2) показали су да не постоји статистички значајна веза између статуса запослености и осигурања од последица поплава (p = 0,002 > 0,05, V = 0,067) (табела 16). Испитаници који живе у домаћинствима удаљеним преко 10 км од реке у највећем проценту донели би одлуку да осигурају своју имовину за разлику од испитаника који живе у домаћинствима до 2 км од реке. Може се претпоставити да грађани који живе поред реке мисле да им то неће значити, или да су се и до сада опорављали без осигурања. Свакако, потребно је додатно испитати добијене резултате.

Табела 16.  Резултати Хи-квадрат теста независности (x2) удаљености куће/стана од реке и осигурања куће/стана

  Value df Asymp. Sig. (2-sided)
Pearson Chi-Square 21,160 6 ,002
Likelihood Ratio 21,006 6 ,002
Linear-by-Linear Association 1,429 1 ,232
N of Valid Cases 2366    

                               * value – вредност; df – број степени слободе; аsymp. Sig – ниво значајности

 

Symmetric Measures
  Value Approx. Sig.
Nominal by Nominal Phi ,095 ,002
Cramer’s V ,067 ,002
N of Valid Cases   2366

 

ЗАКЉУЧАК

 

У квантитативном истраживању у којем су изнети резултати дескриптивне статистичке анализе и Хи-квадрат теста независности (x2) дошло се до следећих закључака:

– 8% испитаника осигурало је своју имовину од последица природних катастрофа изазваних поплавом док 86,6% то није учинило;

– утврђена је статистички значајна повезаност осигурања са демографским карактеристикама испитаника – пол, године старости, ниво образовања, успех у средњој школи и одређеним социо-економским карактеристикама – запосленост, брачни статус и удаљеност домаћинства од реке. Резултати показују да би мушкарци у већем проценту осигурали своју кућу/стан у односу на жене; у највећем проценту осигурали би своју кућу/стан следеће категорије грађана: старости преко 58 година, са завршеним докторским дисертацијама, оствареним одличним успехом у средњој школи, грађани који су запослени, разведени и живе у домаћинствима удаљеним преко 10 км од реке.

Резултати истраживања представљају само почетни корак у покушају давања научног објашњења зашто је осигурање куће/стана од последица поплава у Србији недовољно развијено. Иако су дати одговори на бројна питања, велики број остаје да се у будућим истраживањима акутелизује. Препоруке за будућа истраживања се односе на спровођење одређених квалитативних истраживања усмерених ка испитивању начина мотивисања и баријера искоришћавања погодности осигурања кућа/стана. Дакле, постоји континуирана потреба за даљим истраживањима о осигурању од природних катастрофа.

ЛИТЕРАТУРА

  1. Alexander, D. (1997). The study of natural disasters, 1977–97: some reflections on a changing field of knowledge. Disasters, 21(4), 284 – 304.
  2. Browne, M. J., & Hoyt, R. E. (2000). The demand for flood insurance: empirical evidence. Journal of risk and uncertainty20(3), 291-306.
  3. Baker, L. R., & Baker, M. D. (2010). Disaster preparedness among families of children with special health care needs. Disaster medicine and public health preparedness, 4(03), 240 – 245.
  4. Cutter, S. L., & Emrich, C. (2005). Are natural hazards and disaster losses in the US increasing? EOS, Transactions American Geophysical Union, 86(41), 381 – 389.
  5. Cvetković, V., & Dragicević, S. (2014). Spatial and temporal distribution of natural disasters. Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic, SASA, 64(3), 293-309.
  6. Цветковић, В. (2016). Полиција и природне катастрофе. Београд: Задужбина Андрејевић.
  7. Цветковић, В., & Гачић, Ј. (2016). Евакуација у природним катастрофама. Београд: Задужбина Андрејевић.
  8. Cvetković, V., Dragićević, S., Petrović, M., Mijaković, S., Jakovljević, V., & Gačić, J. (2015). Knowledge and perception of secondary school students in Belgrade about earthquakes as natural disasters. Polish journal of environmental studies, 24(4), 1553-1561.
  9. Цветковић, В. (2016). Страх и поплаве у Србији: спремност грађана за реаговање на природне катастрофе. Зборник матице српске за друштвена истраживања, 155 (2/2016).
  10. Јаковљевић, В., Цветковић, В., & Гачић, Ј. (2015). Природне катастрофе и образовање. Београд: Факултет безбедности, Универзитет у Београду.
  11. Cvetković, V., & Dragicević, S.: Spatial and temporal distribution of natural disasters. Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic, 64(3), 293-309, 2014.
  12. Werritty, A., Houston, D., Ball, T., Tavendale, A., & Black, A. (2007). Exploring the social impacts of flood risk and flooding in Scotland: Scottish Executive Edinburgh.
  13. Цветковић, В. (2016). Утицај мотивисаности на спремност грађана Републике Србије да реагују на природну катастрофу изазвану поплавом. Војно дело, 3/2016.
  14. Цветковић, В., Гачић, Ј., & Јаковљевић, В. (2015). Утицај статуса регулисане војне обавезе на спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. Ecologica, 22(80), 584-590.
  15. Cvetković, V., & Stanišić, J. (2015). Relationship between demographic and environmental factors with knowledge of secondary school students on natural disasters. Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic, SASA, 64(3), 65/3, 323-340.
  16. Цветковић, В. (2015). Фактори утицаја на знање и перцeпцију ученика средњих школа у Београду о природним катастрофама изазваним клизиштима. Безбедност, 1/2015, 32-51.
  17. Цветковић, В. (2015). Феноменологија природних катастрофа – теоријско одређење и класификација природних катастрофа. Безбједност, полиција и грађани, 3 – 4, 311-335.
  18. Цветковић, В. (2016). Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. (Докторска дисертација), Универзитет у Београду, Факултет безбедности.
  19. National Research Council (US). Committee on Disaster Research in the Social Sciences: Future Challenges and Opportunities. (2006). Facing hazards and disasters: understanding human dimensions. National Academies Press.
  20. Интернет извор – https://osiguranjevr.wordpress.com/author/osiguranjevr. Приступљено 25.03.2016. године у 15 часова.
  21. Collier, B., & Skees, J. (2012). Increasing the resilience of financial intermediaries through portfolio-level insurance against natural disasters.Natural hazards, 64(1), 55-72.
  22. Hyndman, D., & Hyndman, D. (2016). Natural hazards and disasters. Cengage Learning.
  23. Kunreuther, H. (1996). Mitigating disaster losses through insurance. Journal of risk and Uncertainty, 12(2-3), 171-187.
  24. Kunreuther, H., & Roth, R.R. (eds.) (1998). Paying the Price: The Status and Role of Insurance Against Natural Disasters in the United States.Washington, DC: Joseph Henry Press.
  25. Lindell, M. K., & Perry, R. W. (2004). Communicating environmental risk in multiethnic communities (Vol. 7). Thousand Oaks, CA: Sage Publications.
  26. Lindell, M.K. (1994). Perceived characteristics of environmental hazards. International Journal of Mass Emergencies and Disasters 12:303-326.
  27. Liu, X., Tang, Y., & Miranda, M. J. (2015). Does Past Experience in Natural Disasters Affect Willingness-to-Pay for Weather Index Insurance? Evidence from China. In 2015 AAEA & WAEA Joint Annual Meeting, July 26-28, San Francisco, California (No. 205374). Agricultural and Applied Economics Association & Western Agricultural Economics Association.
  28. Mлађан, Д. (2015). Безбедност у ванредним ситуацијама. Београд: Криминалистичко-полицијска академија.
  29. Palm, R.I. (1998). Demand for disaster insurance: Residential coverage. Pp. 51-66 in H. Kunreuther and Richard J. Roth, Sr. (eds.) Paying the Price: The Status and Role of Insurance Against Natural Disasters in the United States. Washington, DC: Joseph Henry Press.
  30. Peacock, W.G., & Girard, C. (1997). Ethnic and racial inequalities in hurricane damage and insurance settlements. Pp. 171-190 in W.G. Peacock, B.H. Morrow, and H. Gladwin (eds.) Hurricane Andrew: Ethnicity, Gender and the Sociology of Disasters. London: Routledge.
  31. Peng, J., Shan, X. G., Gao, Y., Kesete, Y., Davidson, R. A., Nozick, L. K., & Kruse, J. (2014). Modeling the integrated roles of insurance and retrofit in managing natural disaster risk: a multi-stakeholder perspective. Natural hazards, 74(2), 1043-1068
  32. Thirawat, N., Udompol, S., & Ponjan, P. (2016). Disaster risk reduction and international catastrophe risk insurance facility. Mitigation and Adaptation Strategies for Global Change, 1-19.
  33. Wang, M., Liao, C., Yang, S., Zhao, W., Liu, M., & Shi, P. (2012). Are people willing to buy natural disaster insurance in China? Risk awareness, insurance acceptance, and willingness to pay. Risk Analysis, 32(10), 1717-1740.

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *