Cvetković, V., Bošković, D., Janković, B., & Andrić, S. (2019). Percepcija rizika od vanrednih situacija [Risk Perception of Emergency Situations]. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija.
Едиција Монографије
Књига 37
На корицама фотографија пожара у напуштеном самостану у месту Масивил (Massueville) у Квебеку, Канада. Аутор фотографије је Силвен Педно (Sylvain Pedneault).
Владимир М. Цветковић Дејан Бошковић Бојан Јанковић Санела Андрић
ПЕРЦЕПЦИЈА РИЗИКА ОД ВАНРЕДНИХ СИТУАЦИЈА
КРИМИНАЛИСТИЧКО-ПОЛИЦИЈСКИ УНИВЕРЗИТЕТ
Београд, 2019
ПЕРЦЕПЦИЈА РИЗИКА ОД ВАНРЕДНИХ СИТУАЦИЈА
Едиција Монографије
Књига 37
Издавач
КРИМИНАЛИСТИЧКО-ПОЛИЦИЈСКИ УНИВЕРЗИТЕТ
Београд, Цара Душана 196 (Земун)
За издавача
проф. др СТЕВО ЈАЋИМОВСКИ
проректор Универзитета
Аутори
доц. др ВЛАДИМИР М. ЦВЕТКОВИЋ др ДЕЈАН БОШКОВИЋ
доц. др БОЈАН ЈАНКОВИЋ САНЕЛА АНДРИЋ, мср.
Рецензенти
проф. др ВЛАДИМИР ЈАКОВЉЕВИЋ
проф. др ЈАСМИНА ГАЧИЋ проф. др СЛАВОЉУБ ДРАГИЋЕВИЋ
Уредник
проф. др ДАНЕ СУБОШИЋ
Лектор
АНА МИЈАЈЛОВИЋ
Компјутерска припрема слога
ДРАГОЉУБ МИЛУТИНОВИЋ
Дизајн корица
мр НЕБОЈША КУЈУНЏИЋ
Тираж
200 компакт-дискова
Штампа
Криминалистичко-полицијски универзитет, Београд
©2019 Криминалистичко-полицијски универзитет, Београд ISBN 978-86-7020-421-8
САДРЖАЈ
ЛИСТА ТАБЕЛА VII
ЛИСТА ГРАФИКОНА XIII
ПРЕДГОВОР XVII
УВОД 1
- РИЗИЦИ ОД ВАНРЕДНИХ СИТУАЦИЈА 7
- Појам и врсте ризика 7
- Анализа и процена ризика 9
- Управљање ризицима 13
- Појам и врсте угрожености 17
- Теоријски оквир истраживања ризика и припремљености за ванредне ситуације 19
- ПОПЛАВЕ КАО ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ 81
- Теоријско одређење и врсте поплава 81
- Тенденције поплава – међународни и национални оквир 83
- Последице поплава 84
- Међународно-национални легислативни оквир и смањење
ризика од ванредних ситуација 86
- Управљање у ванредној ситуацији изазваној поплавом 93
- МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА 99
- Узорак и подручје истраживања 99
- Анализа и обрада података 103
- ОБАВЕШТЕНОСТ СТАНОВНИШТВА О ПРИРОДНИМ
ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА 105
- Утицај демографских фактора на обавештеност 105
- Пол и године 105
- Ниво образовања и успех у средњој школи 110
- Утицај социоекономских фактора на обавештеност о ризицима од поплава 115
- Запосленост и висина прихода 115
- Брачни статус и удаљеност куће/стана од реке 120
VI Перцепција ризика од ванредних ситуација
- Утицај психолошких фактора на обавештеност о ризицима од поплава 125
- Страх и претходно искуство 126
- Мотивисаност и ниво религиозности 130
- Утицај демографских фактора на обавештеност 105
- ПЕРЦЕПЦИЈА ВЕРОВАТНОЋЕ НАСТАНКА ВАНРЕДНИХ СИТУАЦИЈА 137
- Утицај демографских фактора на перцепцију вероватноће 137
- Пол и године 137
- Ниво образовања и успех у средњој школи 142
- Утицај социоекономских фактора на перцепцију вероватноће 148
- Запосленост и висина прихода 148
- Брачни статус и удаљеност куће/стана од реке 153
- Утицај психолошких фактора на перцепцију вероватноће 158
- Страх и претходно искуство 158
- Мотивисаност и ниво религиозности 163
- Утицај демографских фактора на перцепцију вероватноће 137
- ПЕРЦЕПЦИЈА УГРОЖЕНОСТИ СТАНОВНИШТВА 171
- Утицај демографских фактора на перцепцију угрожености 171
- Пол и године 171
- Ниво образовања и успех у средњој школи 176
- Утицај социоекономских фактора на перцепцију угрожености 182
- Запосленост и висина прихода 182
- Брачни статус и удаљеност куће/стана од реке 186
- Утицај психолошких фактора перцепцију угрожености 191
- Страх и претходно искуство 191
- Мотивисаност и ниво религиозности 195
- Утицај демографских фактора на перцепцију угрожености 171
- ОСИГУРАЊЕ ДОМАЋИНСТВА ОД ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА 203
- Утицај демографских фактора на осигурање 203
- Пол и године 204
- Ниво образовања и успех у средњој школи 207
- Утицај социоекономских фактора на осигурање 211
- Запосленост и висина прихода 211
- Брачни статус и удаљеност куће/стана од реке 214
- Утицај психолошких фактора на осигурање 218
- Страх и претходно искуство 218
- Мотивисаност и ниво религиозности 221
- Утицај демографских фактора на осигурање 203
ЗАКЉУЧАК 227
РЕГИСТАР ПОЈМОВА 235
ЛИТЕРАТУРА 237
ЛИСТА ТАБЕЛА
Табела 1. Преглед процене укупне вредности штета и губитака које су 2014. године изазвале поплаве у Србији
(извор: ,,Поплаве у Србији”, 2014, стр. 5, адаптирано). 86
Табела 2. Преглед карактеристика локалних заједница
у којима је спроведено анкетирање 100
Табела 3. Преглед резултата унакрсног табелирања полова и
обавештености о ризицима од поплава 106
Табела 4. Резултати т–теста (поређења средње вредности обавештености
о ризицима настанка поплаве у односу на пол) 107
Табела 5. Преглед резултата унакрсног табелирања година и
обавештености о ризицима од поплава 108
Табела 6. Резултати једнофакторске анализе варијансе различитих узрасних група
и обавештености о ризицима од поплава 109
Табела 7. Преглед резултата унакрсног табелирања нивоа образовања и
обавештености о ризицима од поплава 111
Табела 8. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различитог
нивоа образовања и обавештености о ризицима од поплава 112
Табела 9. Преглед резултата унакрсног табелирања успеха у средњој школи и обавештености о ризицима од поплава 114
Табела 10. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различитог
успеха у школи и обавештености о ризицима од поплава 115
Табела 11. Преглед резултата унакрсног табелирања запослености и
обавештености о ризицима од поплава 116
Табела 12. Резултати т-теста (поређења средње вредности обавештености
о ризицима од настанка поплаве у односу на запосленост) 117
Табела 13. Преглед резултата унакрсног табелирања висине прихода и
обавештености о ризицима од поплава 118
Табела 14. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различите
висине прихода и обавештености о ризицима од поплава 119
Табела 15. Преглед резултата унакрсног табелирања брачног статуса и
обавештености о ризицима од поплава 121
Табела 16. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различитог
брачног статуса и обавештености о ризицима од поплава 122
Табела 17. Преглед резултата унакрсног табелирања удаљености домаћинства
од реке и обавештености о ризицима од поплава 124
Табела 18. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различите
удаљености домаћинства од реке и обавештености о ризицима од поплава 124
Табела 19. Преглед резултата унакрсног табелирања страха и
обавештености о ризицима од поплава 126
Табела 20. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различитог степена
страха и обавештености о ризицима од поплава 127
Табела 21. Преглед резултата унакрсног табелирања претходног искуства и
обавештености о ризицима од поплава 129
Табела 22. Резултати т-теста (поређења средње вредности обавештености
о ризицима од настанка поплаве у односу на претходно искуство) 129
Табела 23. Преглед резултата унакрсног табелирања мотивисаности и
обавештености о ризицима од поплава 131
Табела 24. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различите
мотивисаности и обавештености о ризицима од поплава 132
Табела 25. Преглед резултата унакрсног табелирања нивоа религиозности и обавештености о ризицима од поплава 134
Табела 26. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различитог
нивоа религиозности и обавештености о ризицима од поплава 135
Табела 27. Преглед резултата унакрсног табелирања пола и перцепције
вероватноће настанка поплава 138
Табела 28. Резултати т-теста (поређења средње вредности перцепције
вероватноће настанка поплава у односу на пол) 139
Табела 29. Преглед резултата унакрсног табелирања година живота и
перцепције вероватноће настанка поплава 140
Табела 30. Резултати једнофакторске анализе варијансе старосних група и
перцепције вероватноће настанка поплава 141
Табела 31. Преглед резултата унакрсног табелирања нивоа образовања и
перцепције вероватноће настанка поплава 143
Табела 32. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различитог
нивоа образовања и перцепције вероватноће настанка поплава 145
Табела 33. Преглед резултата унакрсног табелирања успеха у средњој школи и
перцепције вероватноће настанка поплава 146
Табела 34. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различитог
успеха у школи и перцепције вероватноће настанка поплава 147
Табела 35. Преглед резултата унакрсног табелирања запослености и
перцепције вероватноће настанка поплава 149
Табела 36. Резултати т-теста (поређења средње вредности перцепције
вероватноће у односу на запосленост) 150
Табела 37. Преглед резултата унакрсног табелирања висине прихода и
перцепције вероватноће настанка поплава 151
Табела 38. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различите
висине прихода и перцепције вероватноће настанка поплава 152
Табела 39. Преглед резултата унакрсног табелирања брачног статуса и
перцепције вероватноће настанка поплава 154
Табела 40. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различитог
брачног статуса и перцепције вероватноће настанка поплава 155
Табела 41. Преглед резултата унакрсног табелирања удаљености домаћинства
од реке и перцепције вероватноће настанка поплава 156
Табела 42. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различите удаљености домаћинства од реке и перцепције вероватноће настанка поплава 157
Табела 43. Преглед резултата унакрсног табелирања страха и
перцепције вероватноће настанка поплава 159
Табела 44. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различитог степена
страха и перцепције вероватноће настанка поплава 160
Табела 45. Преглед резултата унакрсног табелирања претходног искуства и
перцепције вероватноће настанка поплава 161
Табела 46. Резултати т-теста (поређења средње вредности претходног искуства
и перцепције вероватноће настанка поплава) 162
Табела 47. Преглед резултата унакрсног табелирања мотивисаности и
перцепције вероватноће настанка поплава 164
Табела 48. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различите
мотивисаности и перцепције вероватноће настанка поплава 165
Табела 49. Преглед резултата унакрсног табелирања нивоа религиозности и
перцепције вероватноће настанка поплава 167
Табела 50. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различитог нивоа религиозности и перцепције вероватноће настанка поплава 168
Табела 51. Преглед резултата унакрсног табелирања пола и перцепције угрожености 172
Табела 52. Резултати т-теста (поређења средње вредности перцепције угрожености
у случају поплаве домаћинства у односу на пол) 172
Табела 53. Преглед резултата унакрсног табелирања година живота и
перцепције угрожености 174
Табела 54. Резултати једнофакторске анализе варијансе различитих старосних група
и перцепције угрожености 175
Табела 55. Преглед резултата унакрсног табелирања нивоа образовања и
перцепције угрожености 177
Табела 56. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различитог нивоа образовања и перцепције угрожености 178
Табела 57. Преглед резултата унакрсног табелирања успеха у средњој школи
и перцепције угрожености 180
Табела 58. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различитог
успеха у школи и перцепције угрожености 181
Табела 59. Преглед резултата унакрсног табелирања запослености и
перцепције угрожености 182
Табела 60. Резултати т-теста (поређења средње вредности перцепције
угрожености у случају поплаве у односу на запосленост) 183
Табела 61. Преглед резултата унакрсног табелирања висине прихода и
перцепције угрожености 184
Табела 62. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различите
висине прихода и перцепције угрожености 185
Табела 63. Преглед резултата унакрсног табелирања брачног статуса и
перцепције угрожености 187
Табела 64. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различитог
брачног статуса и перцепције угрожености 188
Табела 65. Преглед резултата унакрсног табелирања удаљености домаћинства
од реке и перцепције угрожености 189
Табела 66. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различите
удаљености домаћинства од реке и перцепције угрожености 190
Табела 67. Преглед резултата унакрсног табелирања страха и
перцепције угрожености 192
Табела 68. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различитог степена
страха и перцепције угрожености грађана 193
Табела 69. Преглед резултата унакрсног табелирања претходног искуства
и перцепције угрожености 194
Табела 70. Резултати т-теста (поређења средње вредности претходног искуства
и перцепције угрожености) 195
Табела 71. Преглед резултата унакрсног табелирања мотивисаности и
перцепције угрожености 196
Табела 72. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различите
мотивисаности и перцепције угрожености 197
Табела 73. Преглед резултата унакрсног табелирања нивоа религиозности
и перцепције угрожености 199
Табела 74. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различитог
нивоа религиозности и перцепције угрожености 200
Табела 75. Преглед резултата унакрсног табелирања пола и осигурања
куће/стана од последица ванредне ситуације 204
Табела 76. Резултати хи-квадрат теста независности (χ2) (повезаност пола
испитаника са осигурањем куће/стана од последица ванредне ситуације) 205
Табела 77. Преглед резултата унакрсног табелирања година живота и
осигурања куће/стана од последица ванредне ситуације 206
Табела 78. Резултати хи-квадрат теста независности (χ2) (повезаност година живота испитаника са осигурањем куће/стана од последица ванредне ситуације) 206
Табела 79. Преглед резултата унакрсног табелирања утицаја нивоа образовања
на осигурања куће/стана од последица ванредне ситуације 208
Табела 80. Резултати хи-квадрат теста независности (χ2) (повезаност нивоа
образовања са осигурањем куће/стана од последица ванредне ситуације) 209
Табела 81. Преглед резултата унакрсног табелирања успеха у средњој школи и
осигурања куће/стана од последица ванредне ситуације 210
Табела 82. Резултати хи-квадрат теста независности (χ2) (повезаност успеха
у школи са осигурањем куће/стана од последица ванредне ситуације) 210
Табела 83. Преглед резултата унакрсног табелирања запослености и
осигурања куће/стана од последица ванредне ситуације 212
Табела 84. Резултати хи-квадрат теста независности (χ2) (повезаност запослености
са осигурањем куће/стана од последица ванредне ситуације) 212
Табела 85. Преглед резултата унакрсног табелирања висине прихода и
осигурања куће/стана од последица ванредне ситуације 213
Табела 86. Резултати хи-квадрат теста независности (χ2) (повезаност висине прихода
са осигурањем куће/стана од последица ванредне ситуације) 214
Табела 87. Преглед резултата унакрсног табелирања брачног статуса и
осигурања куће/стана од последица ванредне ситуације 215
Табела 88. Резултати хи-квадрат теста независности (χ2) (повезаност брачног статуса
са осигурањем куће/стана од последица ванредне ситуације) 216
Табела 89. Преглед резултата унакрсног табелирања удаљености домаћинства
од реке и осигурања куће/стана од последица ванредне ситуације 217
Табела 90. Резултати хи-квадрат теста независности (χ2) (повезаност удаљености домаћинства од реке са осигурањем куће/стана од
последица ванредне ситуације) 217
Табела 91. Преглед резултата унакрсног табелирања страха и
осигурања куће/стана од последица ванредне ситуације 219
Табела 92. Резултати хи-квадрат теста независности (χ2) (повезаност страха
испитаника са осигурањем куће/стана од последица ванредне ситуације) 219
Табела 93. Преглед резултата унакрсног табелирања претходног искуства
и осигурања куће/стана од последица ванредне ситуације 220
Табела 94. Резултати хи-квадрат теста независности (χ2) (повезаност претходног
искуства са осигурањем куће/стана од последица ванредне ситуације 221
Табела 95. Преглед резултата унакрсног табелирања мотивисаности и
осигурања куће/стана од последица ванредне ситуације 222
Табела 96. Резултати хи-квадрат теста независности (χ2) (повезаност мотивисаности испитаника са осигурањем куће/стана од последица
ванредне ситуације) 223
Табела 97. Преглед резултата унакрсног табелирања нивоа религиозности
и осигурања куће/стана од последица ванредне ситуације 224
Табела 98. Резултати хи-квадрат теста независности (χ2) (повезаност нивоа религиозности испитаника са осигурањем куће/стана од последица
ванредне ситуације) 225
ЛИСТА ГРАФИКОНА
Графикон 1. Дистрибуција испитаника обухваћених узорком
по локалним заједницама 100
Графикон 2. Процентуална структура узорка анкетираних грађана
(ниво образовања) 101
Графикон 3. Процентуални преглед спремности грађана за реаговање у ванредној ситуацији изазваној поплавом
на нивоу локалних заједница. 102
Графикон 4. Дистрибуција средње вредности обавештености о ризицима
од настанка поплаве у односу на пол 107
Графикон 5. Дистрибуција средње вредности обавештености о ризицима
од настанка поплаве у односу на године живота 110
Графикон 6. Дистрибуција средње вредности обавештености о ризицима
од настанка поплаве у односу на ниво образовања 113
Графикон 7. Дистрибуција средње вредности обавештености о ризицима
од настанка поплаве у односу на статус запослености 117
Графикон 8. Дистрибуција средње вредности обавештености о ризицима
од настанка поплаве у односу на висину прихода 120
Графикон 9. Дистрибуција средње вредности обавештености о ризицима
од настанка поплаве у односу на брачни статус 123
Графикон 10. Дистрибуција средње вредности обавештености о ризицима
од настанка поплаве у односу на удаљеност домаћинства од реке 125
Графикон 11. Дистрибуција средње вредности обавештености о ризицима
од настанка поплаве у односу на страх 128
Графикон 12. Дистрибуција средње вредности обавештености о ризицима
од настанка поплаве у односу на претходно искуство 130
Графикон 13. Дистрибуција средње вредности обавештености о ризицима
од настанка поплаве у односу на мотивисаност 133
Графикон 14. Дистрибуција средње вредности обавештености о ризицима
од настанка поплаве у односу на ниво религиозности 136
Графикон 15. Дистрибуција средње вредности перцепције вероватноће
настанка поплаве у односу на пол 139
Графикон 16. Дистрибуција средње вредности перцепције вероватноће
настанка поплаве у односу на године живота 142
Графикон 17. Дистрибуција средње вредности перцепције вероватноће
настанка поплаве у односу на успех и ниво образовања 146
Графикон 18. Дистрибуција средње вредности перцепције вероватноће
настанка поплаве у односу на успех у средњој школи 148
Графикон 19. Дистрибуција средње вредности перцепције вероватноће
настанка поплаве у односу на статус запослености 150
Графикон 20. Дистрибуција средње вредности перцепције вероватноће
настанка поплаве у односу на висину прихода 153
Графикон 21. Дистрибуција средње вредности перцепције вероватноће
настанка поплаве у односу на брачни статус 156
Графикон 22. Дистрибуција средње вредности перцепције вероватноће
настанка поплаве у односу на удаљеност домаћинства од реке 158
Графикон 23. Дистрибуција средње вредности перцепције вероватноће
настанка поплаве у односу на страх 161
Графикон 24. Дистрибуција средње вредности перцепције вероватноће
настанка поплаве у односу на претходно искуство 162
Графикон 25. Дистрибуција средње вредности перцепције вероватноће
настанка поплаве у односу на мотивисаност 166
Графикон 26. Дистрибуција средње вредности перцепције вероватноће
настанка поплаве у односу на ниво религиозности 169
Графикон 27. Дистрибуција средње вредности перцепције угрожености
у случају поплаве у односу на пол 173
Графикон 28. Дистрибуција средње вредности перцепције угрожености
у случају поплаве у односу на године живота 175
Графикон 29. Дистрибуција средње вредности перцепције угрожености
у случају поплаве у односу на ниво образовања 179
Графикон 30. Дистрибуција средње вредности перцепције угрожености
у случају поплаве у односу на успех у средњој школи 181
Графикон 31. Дистрибуција средње вредности перцепције ризика
у односу на статус запослености 183
Графикон 32. Дистрибуција средње вредности перцепције угрожености
у односу на висину прихода 186
Графикон 33. Дистрибуција средње вредности перцепције угрожености
у случају поплаве у односу на брачни статус 189
Графикон 34. Дистрибуција средње вредности перцепције угрожености
у случају поплаве у односу на удаљеност домаћинства од реке 191
Графикон 35. Дистрибуција средње вредности перцепције угрожености
од настанка поплаве у односу на страх 194
Графикон 36. Дистрибуција средње вредности перцепције угрожености
од настанка поплаве у односу на претходно искуство 195
Графикон 37. Дистрибуција средње вредности перцепције угрожености
у случају настанка поплаве у односу на мотивисаност 198
Графикон 38. Дистрибуција средње вредности перцепције угрожености
у односу на ниво религиозности 201
Графикон 39. Процентуална дистрибуција осигурања домаћинства у односу на пол 205
Графикон 40. Дистрибуција осигурања домаћинства у односу на године живота 207
Графикон 41. Дистрибуција осигурања домаћинства у односу на ниво образовања 209
Графикон 42. Дистрибуција осигурања домаћинства
у односу на успех у средњој школи 211
Графикон 43. Дистрибуција осигурања домаћинства у односу на запосленост 213
Графикон 44. Дистрибуција осигурања домаћинства у односу на висину прихода 214
Графикон 45. Дистрибуција осигурања домаћинства у односу на брачни статус 216
Листа графикона XVII
Графикон 46. Дистрибуција осигурања домаћинства
у односу на удаљеност домаћинства од реке 218
Графикон 47. Дистрибуција осигурања домаћинства у односу на страх 220
Графикон 48. Дистрибуција осигурања домаћинства у односу на претходно искуство 221
Графикон 49. Дистрибуција осигурања домаћинства у односу на мотивисаност 223
Графикон 50. Дистрибуција осигурања домаћинства у односу на ниво религиозности 225
У научној монографији изнети су резултати квантитативног истраживања обавеште- ности грађана и перцепције ризика од ванредних ситуација изазваних поплавама у Репуб- лици Србији. У реализацији овог истраживања учествовало је 2.500 грађана из 19 локалних заједница у Србији. Овом приликом желели бисмо да им искажемо захвалност на времену издвојеном за учешће у анкетном испитивању, као и на показаном стрпљењу.
Монографија је резултат рада на пројекту „Управљање полицијском организацијом у спречавању и сузбијању претњи безбедности у Републици Србији” који финансира и реа- лизује Криминалистичко-полицијска академија у Београду, у оквиру циклуса научних ис- траживања 2015–2019 године. Испитивање перцепције ризика од ванредних ситуација део је обимнијег истраживања спроведеног у склопу докторске дисертације „Спремност грађа- на за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији” др Вла- димира М. Цветковића, одбрањене 29. марта 2016. године на Факултету безбедности Уни- верзитета у Београду.
Предмет научне монографије представља испитивање повезаности одређених фактора (пол, старост, образовање, успех у школи, запосленост и висина прихода, брачни статус, удаљеност од реке, страх и претходно искуство, мотивисаност и религиозност) са степеном обавештености, перцепцијом вероватноће настанка и угрожености, као и упознатости ста- новништва са осигурањем домаћинстава од последица ванредне ситуације.
С обзиром на то да је истраживачки напор био усмерен на утврђивање природе и јачине повезаности испитиваних фактора са нивоом обавештености становништва, истраживање има експликативни карактер. У истраживању је коришћен анкетни упитник, посебно кон- струисан инструмент (Ликертова скала процене) путем којег су испитаници исказивали степен слагања са постављеним питањима. Упитник се састоји из четири сегмента, односно четири групе питања:
- обавештеност становништва о природним ванредним ситуацијама;
- перцепција вероватноће настанка ванредних ситуација;
- перцепција угрожености становништва и
- осигурање домаћинства од последица поплава.
Сваки сегмент се састоји од дванаест питања која испитују повезаност одређених факто- ра (пол, старост, образовање, успех у школи, запосленост и висина прихода, брачни статус, удаљеност од реке, страх и претходно искуство, мотивисаност и религиозност) и обавеште- ности и перцепције ризика од природних ванредних ситуација изазваних поплавама.
Ванредне ситуације привлаче све већу пажњу академске јавности. Њихова учесталост захтева анализу услова под којима се јављају у одређеним областима, анализу спремности за реаговање и начина ублажавања последица. Људи уништавају своје окружење доводећи у питање и сопствени опстанак. Неконтролисано коришћење шума, загађење земљишта, воде и ваздуха, оштећење озонског омотача и глобално загревање изазивају чешћу појаву природних ванредних ситуација које угрожавају живот и безбедност људи. Свест (енг. awareness) о постојању ризика од природних катастрофа представља први и најважнији ко- рак у успешном управљању њима, повећава спремност за реаговање, подстиче на предузи- мање одговарајућих мера безбедности и предострожности, а када до природне катастрофе дође, мера суочавања са последицама и њиховог ублажавања.
Нашу земљу задесиле су велике поплаве у мају 2014. године, изазвавши досад невиђене последице. За 24 часа пало је преко 100 литара кише по метру квадратном, 15. маја је прогла- шена ванредна ситуација, а од последица поплава страдало је више од 30 особа. Евакуисана је 31.000 особа, поплавама и клизиштима оштећено је и порушено око 4.500 километара пу- тева и 250 мостова, потопљено 2.260 објеката, а око 1.800 угрожено. Процењена штета изно- сила је 1.000.000.000 евра. Како се овакав сценарио не би поновио, неопходно је истражити перцепцију ризика од природне катастрофе становника угрожених подручја, перцепцију угрожености од понављања поплавног таласа и да ли претходно искуство утиче на предузи- мање мера предострожности и спремност на реаговање у ванредним ситуацијама.
Аутори посебну захвалност исказују рецензентима проф. др Владимиру Јаковљевићу, проф. др Јасмини Гачић и проф. др Славољубу Драгићевићу за корисне сугестије усмерене ка унапређењу рукописа.
Moнографија представља резултат квантитативног истраживања обавештености грађа- на о природним ванредним ситуацијама изазваним поплавама (у даљем тексту: ванредне ситуације). Предмет рада огледа се у испитивању становништва по питању упознатости са природним ванредним ситуацијама, перцепције вероватноће њиховог настанка, свести о угрожености и важности осигурања домаћинстава од последица поплава. Поред тога, ау- тори проверавају и утицај демографских (пол, године, ниво образовања, успех у средњој школи), социоекономских (запосленост, висина прихода, брачни статус и удаљеност куће/ стана од реке) и психолошких фактора (страх, претходно искуство, мотивисаност и ниво религиозности) на обавештеност испитаника и њихову перцепцију ризика од природних ванредних ситуација узрокованих поплавама.
За потребе реализације истраживања, статистичком методом и методом искуствене гене- рализације, стратификоване су локалне заједнице у Републици Србији са високим и ниским ризиком од настанка поплава. На тај начин добијен је стратум односно популација, коју су чинили сви пунолетни становници локалних заједница где се догодила поплава или зајед- ница у којима постоји ризик да се она догоди. Из тако добијеног стратума, методом случај- ног узорковања, одабрано је 19 од укупно 150 локалних заједница из свих региона Србије у којима је индикована угроженост или потенцијална угроженост од поплава: Обреновац, Шабац, Крушевац, Крагујевац, Сремска Митровица, Прибој, Баточина, Свилајнац, Лапово, Параћин, Смедеревска Паланка, Јаша Томић, Лозница, Бајина Башта, Смедерево, Нови Сад, Краљево, Рековац и Ужице. Величина узорка је усклађивана са географском и демографском величином саме заједнице.
Резултати истраживања су показали да су о ризицима од настанка поплава најобавеште- нији испитаници мушког пола старости 18–28 година, са средњим (четворогодишњим) об- разовањем и врло добрим успехом, који су у браку и запослени са примањима до 50.000 динара, чије је домаћинство до два километра удаљено од реке, испитаници у страху од ри- зика од поплава, без претходног искуства и апсолутно мотивисани, који су нити религиозни нити нерелигиозни. Затим, вероватноћу настанка поплава најбоље перципирају мушкарци узраста 18–28 година, са врло добрим успехом у средњој (четворогодишњој) школи, испи- таници у радном односу са приходима до 50.000 динара, венчани, са домаћинством до два километра удаљеним од реке, који се плаше поплава и немају претходно искуство у таквим ситуацијама, а неутрални су по питању мотивисаности (нити мотивисани нити немоти- висани) и религиозности (нити религиозни нити нерелигиозни). Угроженост од наилас- ка поплавног таласа најбоље поимају мушки испитаници животне доби 18‒28 година, који имају средње (четворогодишње) образовање и постигли су врло добар успех, запослени са зарадом до 50.000 динара, ожењени, са пребивалиштем до два километра удаљеним од реке, који се боје, али нису имали претходно искуство са поплавама, и чији је став неутралан када је реч о мотивисаности и религиозности. На крају, осигурање куће/стана од последица ван- редних ситуација најчешће плаћају мушки испитаници старости 29–38 година, са средњим (четворогодишњим) образовањем и одличним успехом, испитаници у радном односу и са платом до 50.000 динара, који су венчани и живе до два километра далеко од реке, плаше се настанка поплаве, нису имали претходног искуства са њом и који имају неутрално миш- љење о мотивисаности (нити мотивисани нити немотивисани) и религиозности (нити ре- лигиозни нити нерелигиозни).
ABSTRACT
The monograph is the result of quantitative research on citizens’ awareness of natural disasters caused by floods (hereinafter referred to as natural disasters). The subject is reflected in the examination of population informed about natural disasters, the perception of the likelihood of natural disasters, threat perception and security of the population of households from the consequences of natural disasters. In addition, the authors examine the impact of demographic factors (gender, age, level of education, success in high school), socio-economic (employment, income, marital status and the distance of the house / apartment from the river) and the psychological characteristics of people (fear, previously experience, motivation and level of religiosity) in the aforementioned dimensions of awareness and perception of the risk of natural disasters caused by flooding.
For the purposes of realization of the research, the statistical method and empirical generalizations were stratified local communities in the Republic of Serbia with high and low risk of flooding. In this way was obtained stratum, i.e. population, consisting of all adult residents of the local communities in which the floods occurred, or there is a risk that occurs. Out of the resulting stratum, method of random selected sample of 19 of the 150 local communities in which it is indicated threat or potential threat of flooding, then the 23 cities and City of Belgrade. Size of the sample is complying with the geographical and demographic size of the community (represented local communities from all regions of Serbia). The research included the following local communities: Obrenovac, Sabac, Krusevac, Kragujevac, Sremska Mitrovica, Priboj, Batocina, Svilajnac, Lapovo, Paracin, Smederevska Palanka, Jasa Tomic, Loznica, Bajina Basta, Smederevo, Novi Sad, Kraljevo, Rekovac and Uzice.
About risks of flooding are the most informed male respondents, aged between 18 and 28 years, who have a medium / four-year education, who have had very good success, who are employed and have income up to 50,000 dinars, who are married, whose household is up to 2 kilometers away from the river, who feel the fear of risk and have no previous experience, who are in absolute extent motivated and who are neither religious nor irreligious. Then, the probability of occurrence of floods is best perceived by male respondents, aged between 18 and 28 years, who have a medium
/ four-year education and a very good success, employees with incomes up to 50,000 dinars, who are married, whose household is up to 2 kilometers away from the river, who have a fear of the occurrence of floods and have no previous experience, who are neither motivated nor motivated and who are neither religious nor irreligious. The vulnerability of the arrival of the flood is perceived best by male respondents, aged between 18 and 28 years, who have a medium / four-year education and success in high school, employed with incomes up to 50,000 dinars, in marriage, whose household is up to 2 kilometers away from the river, who feel fear but they had no previous experience, who are neither motivated nor demotivated and are neither religious nor irreligious. Finally, insurance of house / apartment from the consequences of emergencies at the most paid male respondents, aged between 29 and 38 years, who have a medium / four-year education and a great success, employees whose income level to 50,000 dinars, who are married, whose household is up to 2 kilometers away from the river, which have a fear of emergency situations, who had no previous experience, who are neither motivated nor demotivated, and that are neither religious nor irreligious.
Научну монографију посвећујемо грађанима који су претрпели последице ванредних ситуација у Србији.
УВОД
Природне катастрофе спадају међу ретке догађаје који наводе људе да се осећају беспо- моћно и несигурно. Ванредне ситуације се јављају у различитим видовима широм света. Њихова природа и размера зависе од неколико фактора:
- локалног и регионалног окружења, укључујући пејзаж, климатске услове, вероватноћу и учесталост појаве, као и капацитет опасности од наношења штете;
- снаге и виталности социјалног, економског и природног окружења у борби са негатив- ним ефектима опасности и
- ресурса одговора и опоравка који омогућавају заједницама, регионима и државама да се носе са ванредним ситуацијама и опораве од њих.
Способност организације заједнице и региона да препознају своју угроженост и започну кораке ка смањењу ризика кључна је у процесу анализе опасности (Pine, 2008: 33). Исцр- пљивање природних ресурса, уништавање шума и плодног тла узроковали су интензивно и драматично угрожавање природе и довели у питање опстанак човека на Земљи. Оштећења на озонском омотачу, промена климе и отопљавање, загађеност земљишта, ваздуха и воде, изумирање органских врста и смањење биолошке разноврсности представљају основне уз- роке глобалне еколошке кризе, чије су све чешће последице природне ванредне ситуације. О томе сведоче различите анализе, указујући на неопходност боље припремљености грађана за реаговање у природним катастрофама (Cvetković, Stanišić, 2015; Цветковић, Вучић, Гачић, 2015).
Ванредне ситуације (катастрофе) су: ,,а) догађаји који могу бити одређени у времену и простору, који б) утичу на в) друштвене јединице, а друштвене јединице, заузврат, г) одго- ворају на утицаје (или им се прилагођавају)” (Kreps, 1984). Центар за истраживање епиде- миологија ванредних ситуација (CRED) дефинише ванредну ситуацију као непредвиђени, често изненадни догађај или ситуацију која превазилази локалне капацитете, захтева помоћ на националном и међународном нивоу, изазива велику штету, разарања и људске патње (CRED, 2013). Највидљивије карактеристике таквих догађаја су: могућност наношења оз- биљне штете људима и физичком окружењу; њихова појава (или бар назнака њихове поја- ве, у случају природних ванредних ситуација које имају спор почетак) је изненадна и акут- на; могуће је предузети мере за ублажавање последица у периоду пре или после њиховог настанка (Цветковић, 2015б; Цветковић, Петровић, 2015; Cvetković, 2014д; Ivanov, Cvetković, 2014; Mijalković, Cvetković, 2013).
Ванредне ситуације се, као штетни догађаји по људе, њихова материјална добра и живот- ну средину, дешавају на/у различитим сферама земље (литосфера, хидросфера, атмосфе- ра и биосфера) (Aleksandar, Cvetković Sudar, 2016; Cvetković, Ivanov, 2014; Cvetković, Ivanov,
2016; Ivanov, Cvetković, 2016; Sudar, Aleksandar Cvetković, 2016). У периоду од 1900. до 2013. године, догодиле су се 25.552 природне непогоде. У њима је погинуло 65.009.766, повређе- но 15.221.227, погођено 13.566.647.548, а без дома је остало 337.112.287 људи. Укупна ма- теријална штета је износила 5.066.645.713 америчких долара (Cvetković, 2014ц; Cvetković, Dragićević, 2014). У посматраном периоду највише је било поплава, а најмање клизишта и одрона. Највећи број људи је настрадао услед суша, повређен због екстремних температу- ра, а погођен поплавама. Највише људи је остало без дома због поплава. Највећу укупну материјалну штету су узроковале олује, најмање људи је настрадало од инфекција које су пренели инсекти, повређено због шумских пожара, док је највише погођених клизиштима и одронима. Највећи број људи је изгубио дом услед епидемија, инфекција које су пренели ин- секти, клизишта и одрона, док је највећа материјална штета била узрокована епидемијама, инфекцијама које су пренели инсекти, клизиштима и одронима (Cvetkovic, Mijalkovic, 2013; Cvetković, Stojković, 2015a; Aleksandar, Ivanov, Cvetković, 2016). Највише природних ванред- них ситуација догодило се у Азији, а најмање у Океанији. Сходно томе и дистрибуција по- следица по континентима је слична. Посматрано на временском континууму, највећи број природних ванредних ситуација се догодио од 2000. до 2013, а најмањи од 1910. до 1920. го- дине. Од 1900. до 1910. године забележено је највише настрадалих и уједно најмање повређе- них људи, најмање људи је настрадало од 1990. до 2000, а повређено од 1900. до 1910. године. Највећи број људи погођених природном ванредном ситуацијом био је у периоду од 2000. до 2013, а најмањи од 1900. до 1910. године. Од 2000. до 2013. године највише људи остало је без дома, а тај број је био најмањи у периоду од 1940. до 1950. године (Cvetković, 2014a, 2014b; Cvetković, Bošković, 2014; Cvetković, Janković, Banović, 2014; Cvetković, Milojković, Stojković, 2014; Цветковић, 2014; Цветковић, Вучић et al., 2015; Цветковић, Гачић, Јаковљевић, 2016).
Озбиљнија систематска проучавања природних катастрофа и могућности управљања њиховим последицама стара су око пола века, што и не чуди, имајући у виду да су друштвене науке релативно младе (Цветковић, Петровић, 2005). Истраживачи природних катастрофа указују да добро дефинисан и јасан модел управљања представља круцијалан елемент суо- чавања са последицама природних катастрофа (Ansel, Wharton, 1992; Arya, 1993; Cort, 1994; Fischer, Harr, 1994; Keller, Al-Madhari, 1996; Noel, 1990; Parker, Fordham, Tunstall, Ketteridge, 1995; Peterson, Perry, 1999; Quarantelli, 1988; Weichselgartner, 2001). При томе, када се говори о управљању, најпре се мисли о добро утемељеном формалном систему, односно моделу који ће јасно дефинисати сваку фазу у таквом процесу. Прегледом одговарајуће стручне литературе могу се издвојити различити модели управљања природним катастрофама, као што су: логички, интегрисани, узрочни и остали. Свакако, имајући у виду свеобухватне ана- лизе ефикасности система управљања, интегрисани приступ управљања природним ката- строфама представља водећи модел у државама широм света (Cvetković, 2013; Mijalković, Cvetković, 2013; Mlađan, Milojković, Baras, Cvetković, 2013). Управљање природном катастро- фом је једна од најсложенијих људских делатности која је усмерена на решавање њених по- следица, односно на што брже успостављање редовног, уобичајеног стања у заједници и, као таква обухвата планирање и деловање (Ogorec, 2010). У фази планирања израђују се проце- не опасности, капацитета и могућности за спречавање настанка природне катастрофе и за деловање и ублажавање последица које се не могу избећи. Током фазе деловања спроводе се мере активности на отклањању последица те мере управљање поступцима за повратак у редовно (претходно) стање (Toth, Čemerin, Vitas, 2011: 176).
Постоји више дефиниција управљања у природним катастрофама: ,,дисциплина и про- фесија која примењује науку, технологију, планирање и управљање у циљу контроле екс- тремних догађаја који могу повредити или усмртити велики број људи, нанети велику штету имовини и нарушити живот у друштву” (Phillips, Jenkins, 2010: 26); ,,управљање ризиком тако да друштва могу живети са природним и техничким опасностима и контролисати ка- тастрофе које оне изазивају” (Waugh, 2001: 98); ,,дисциплина која се бави ризиком и избе-
гавањем ризика” (Haddow, Bullock, Coppola, 2007: 76); ,,стање одговорности и капацитета за управљање свим типовима катастрофа, кроз координацију акција већег броја субјеката и снага заштите и спасавања” (Flint, Brennan, 2006: 2).
У литератури истиче се разлика између традиционалног и савременог управљања ката- строфама, која се уочава у режимима функционисања, организационој структури, карак- теру информација, циљевима и критеријумима управљања (McLoughlin, 1985: 53). Tради- ционалне системе управљања карактерише: постојан режим функционисања;непроменљива структура и одређена расподела функција за дужи период; уска функционална усмереност; моноструктура; дефинисани информациони токови; тачна и довољна информација; мала брзина промена; предвидљивост ситуација; принцип јединства овлашћења и одговорности; функционални потенцијал; преовладавање социјално-економских циљева и критеријума функционисања; третирање становника као беспомоћних жртава односно пасивних прима- оца помоћи. Циљ управљања је задовољити хитне потребе и обезбедити претходне услове у заједници уз ангажовање спољашњих снага и фокусирање на процену, смањење последица, обезбеђивање неопходне помоћи и решавање техничких проблема. Управљање је одговор- ност агенција за пружање помоћи (Hromada, Lukas, 2012).
За разлику од традиционалних, савремене системе управљања одликују: различити ре- жими функционисања; одсуство постојане структуре и одређене расподеле функција за дужи период; еластичност; адаптивност; широка и често непредвидива област дејства; по- листруктура; зависност информационих токова од тренутног стања; неверодостојна и не- довољна информација; велика брзина промена; непредвидивост ситуација; принцип рас- поделе овлашћења и одговорности; организациони потенцијал; третирање становника као елемената ризика и ресурса одбране од природних катастрофа; капацитети становника се граде у процесу активне улоге у планирању активности; процене су обавеза локалног ста- новништва; обраћање пажње на обезбеђивање социјалних и других аспеката угрожености становништва; фокус је на целини заједнице и начину њеног организовања, локална само- управа учествује у процесу доношења одлука о потребној помоћи; управљање у природним катастрофама је одговорност сваког појединца, док агенције за пружање помоћи имају уло- гу подршке. Циљ управљања је смањити угроженост заједнице од будућих опасности уз за- довољење неопходних потреба (Savić, Stanković, Anđelković, 2005). Интегрисано управљање у природним катастрофама представља важну стратегију и модел у савременом управљању катастрофама. То је свеобухватан и интегрисан приступ који обједињује све врсте природ- них катастрофа и фазе управљања (ублажавање, спремност, одговор и опоравак), са фоку- сом на опасности и рањивости ‒ основне услове катастрофа. О његовој еволуцији, струк- тури, функционисању и карактеристикама написано је много радова. (Flint, Brennan, 2006; McLoughlin, 1985; Meissner, Luckenbach, Risse, Kirste, Kirchner, 2002; Moe, Gehbauer, Senitz, Mueller, 2007; Simonović, 2011).
У литератури постоје бројни радови посвећени класификацији ванредних ситуација (Below, Wirtz, Guha-Sapir, 2009; Berren, Beigel, Ghertner, 1980; De Boer, 1990; Lukić et al., 2013; Mlađan, Cvetković, 2013; Yang, Chen, 1999). Рецимо, према месту настанка ванредне ситуа- ције се могу класификовати на: геофизичке (земљотреси, вулкани, цунами); метеоролошке (торнада, муње, олује са градом, снежне олује, мећаве, хладни и врући таласи итд.); хидро- лошке (поплаве, бујице); биолошке (епидемије и најезде инсеката) и ванземаљске (Degg, 1992: 199; Edward, 2005: 58; Tobin, Montz, 2004: 98); у односу на извор настанка могу бити ен- догене (земљотреси), егзогене (поплаве) и антропогене (поплаве узроковане рушењем бра- на) (Paul, 2011: 43); на основу критеријума брзине настанка разликују се изненадне (земљо- трес) и споре (суша) (Edward, 2005: 67); према распрострањености њихових последица ‒ интензивне и ограничене (земљотрес и торнадо) или расуте (дифузни) и распрострањене (поплава и суша) (Keith Smith, 2013: 64). Чапман (Chapman, 1999) распоређује ванредне ситуације у две шире категорије: пореклом из атмосфере и хидросфере; пореклом из литос-
фере и биосфере. Гад ел Хак (Gad-el-Hak, 2010: 2) разврстава ванредне ситуације на основу последица које изазивају (број погинулих, повређених, расељених и погођених) и области утицаја (квадратни километри) на: мале (мање од 10 погођених људи и мање од квадратног километра области утицаја); средње (од 10 до 100 погођених људи и од 1 до 10 км2 области утицаја); велике (од 100 до 1000 погођених људи и од 10 до 100 км2 области утицаја); огромне (од 1000 до 103 погођених људи и од 100 до 1000 км2 области утицаја) и гигантске (више од 104 погођених људи и више од 1000 км2 области утицаја). Млађан (2015) ванредне ситуа- ције класификује према следећим критеријумима: фазе развоја (стадијум акумулације, по- кретања ванредног догађаја, кулминације и смиривања); брзини ширења (изненадне, брзе, умерене и постепене); размерама (локалне, месне, регионалне, националне, међународне и глобалне); природи узрока настанка (природне, технолошке, еколошке и друштвене) и учес- талости (ретке, повремене и учестале). Драгићевић и сарадници (2009: 7) последице ванред- них ситуација посматрају кроз разноврсне аспекте: физиономски – промена морфологије терена; демографски – последица промене броја и распореда становника на одређеној те- риторији погођеној катастрофом; економски – материјална штета чији је узрок оштећење, финансијска криза због пада производње и оштећења производних објеката, губитка посла; социјални ‒ материјални положај и социјалне прилике појединаца и друштва у целини, не- достатак основних услова за нормално функционисање живота; еколошки – промена при- родних услова, квалитета земљишта, воде и ваздуха; здравствени ‒ на територијама зах- ваћеним природним ванредним ситуацијама постоји велика опасност од избијања заразних болести узрокована недостатком хигијене, изливањем фекалних вода, загађењем основних животних намирница; психолошки – настају услед губитка блиских особа, претрпљеног страха, материјалног губитка, промене места становања. Tако је и земљотрес који је задесио Краљево 3. 11. 2010. године озбиљно угрозио критичну инфраструктуру. Тог дана град је остао без грејања, а делимично и струје, вода се није препоручивала за пиће. Породилиште је било поплављено, у Клиничком центру „Студеница” нису радиле операционе сале, док су у продавницама попадали рафови и полице, па је снабдевање грађана било веома отежано. Услед потреса, мобилна телефонија у Краљеву је била у прекиду. У селу Витановац, од укуп- но 850 домаћинстава, страдало је око 70% објеката. У Матарушкој Бањи неколицина кућа је била оштећена и напукла. У Краљеву су улице биле прекривене комадима стакла, бетона и малтера, што је онемогућило нормално одвијање саобраћаја. Процењује се да је укупна ште- та била око милион евра (Antonijevic, Arroucau, Vlahovic, 2013; Đalović. Škrnjug, 2011; Herak, Herak, Trifunac, 2011; Trifunac, 2011; Извештај о резултатима и активностима Републичког сеизмолошког завода после земљотреса код Краљева 03.11.2010 у 01:56, 2010). Такође, земљо- трес који је јануара 1995. године погодио град Кобе у Јапану изазвао је следеће последице:
240.000 хиљада зграда је уништено; 1.3 милиона људи остало је без воде, 2.6 милиона без електричне енергије, а 860.000 без снабдевања гасом; ауто-путеви и железничке пруге су биле уништене, као и 300.000 телефонских уређаја; штета на мрежи за снабдевање гасом била је следећа: разорено је 26.459 станица средњег притиска, заустављање цурења систе- ма са гасом трајало је 15 сати, док је на реконструкцију гасоводне мреже утрошено 85 да- на(Shinfuku, Sugawara, Yanaka, 2013). Према Оквиру из Сендаја (Sendai Framework for Disaster Risk Reduction 2015‒2030), током овог десетогодишњег периода, катастрофе су наставиле да узимају велики данак и утичу на добробит и безбедност људи, заједница и земаља које су њима биле погођене. У Оквиру је наведено да је преко 700 хиљада људи изгубило животе, више од 1,4 милиона повређено, а око 23 милиона је остало без својих домова након ката- строфа. Преко 1,5 милијарде жена, деце и људи било је на различите начине погођено ван- редним ситуацијама. Укупан економски губитак је износио више од 1,3 трилиона америчких долара. Осим тога, у периоду од 2008. до 2012. године, 144 милиона људи је било расељено.. Катастрофе су, од којих је већина погоршана климатским променама, све учесталије и јачег интензитета, чиме се, умногоме, онемогућава напредак ка одрживом развоју.
У уводном делу монографије разматрају се нека од основних теоријских одређења ван- редних ситуација, са посебним освртом на појмовно, њихове врсте, основне карактеристике и последице. Аутори наводе сложеније ванредне ситуације које су задесиле нашу државу у последњих тридесет година. У поглављу под насловом „Ризици од ванредних ситуација” теоријски одређују ванредне ситуације и врсте ризика од ванредних ситуација. Расправљају о управљању ризицима, идентификацији опасности, анализи и саопштавању ризика, при- казујући теоријски оквир истраживања ризика. Затим, теоријски одређују поплаве и њихо- ву поделу, представљају трендове поплава у међународном и националном оквиру, класи- фикују последице узроковане поплавама и начине заштите од њих, док је крај уводног дела посвећен разматарању управљања ванредним ситуацијама изазваним поплававама.
У следећем поглављу насловљеном „Методологија истраживања” аутори су одредили узорак и подручје истраживања, описали структуру узорка према демографским, социое- кономским и психолошким факторима и објаснили начин анализе и обраде података.
У наредна четири поглавља табеларно су представљени резултати истраживања са де- таљним описима табела и изнетим закључцима. Ова поглавља су, такође, обогаћена гра- фиконима који додатно објашњавају резултате до којих су аутори дошли.
У поглављу „Обавештеност становништва о природним ванредним ситуацијама” дати су резултати испитивања корелације између одређених демографских (пол, године, ниво об- разовања, успех у средњој школи), социоекономских (запосленост, висина прихода, брачни статус и удаљеност куће/стана од реке) и психолошких фактора (страх, претходно искуство, мотивисаност и ниво религиозности) те обавештености становништва о ризицима од на- станка поплава.
Поглавље „Перцепција вероватноће настанка ванредних ситуација” испитује утицај де- мографских (пол, године, ниво образовања, успех у средњој школи), социоекономских (за- посленост, висина прихода, брачни статус и удаљеност куће/стана од реке) и психолошких фактора (страх, претходно искуство, мотивисаност и ниво религиозности) на перцепцију вероватноће од настанка поплава.
Затим, у поглављу „Перцепција угрожености становништва” изложени су резултати уна- крсног табелирања демографских (пол, године, ниво образовања, успех у средњој школи), социоекономских (запосленост, висина прихода, брачни статус и удаљеност куће/стана од реке) и психолошких фактора (страх, претходно искуство, мотивисаност и ниво религиоз- ности) и перцепције угрожености становништва од наиласка поплавног таласа.
На крају, у поглављу „Осигурање домаћинства од последица поплава” представљени су резултати испитивања корелације демографских (пол, године, ниво образовања, успех у средњој школи), социоекономских (запосленост, висина прихода, брачни статус и удаље- ност куће/стана од реке) и психолошких фактора (страх, претходно искуство, мотивисаност и ниво религиозности) и осигурања куће/стана од последица поплава. У закључку моно- графије дат је преглед закључака до којих су аутори дошли. Истраживање представљено у монографији илуструју 99 табела, 50 графикона и једна слика.
|
РИЗИЦИ ОД ВАНРЕДНИХ СИТУАЦИЈА |
I |
-
-
Појам и врсте ризика
Тивари (Tiwari, 2015) истиче да је за перцепцију ризика од настанка природне катастро- фе кључан концепт ризика који се испољава кроз сложеност узајамног деловања трију ва- ријабли: опасности, изложености и рањивости. Ризик, који представља латентну опасност природног порекла, као што је циклон, прелази у катастрофу што ствара рањивост. Штета и губици изазвани катастрофама зависе од мере у којој су друштвени елементи били изложе- ни катастрофи и њихове рањивости.
Према менаџерском приступу (Милојевић, Јанковић, 2017) ризик се дефинише као функција претње, угрожености и утицаја, односно:
− претња која представља силу или притисак, у било ком облику (поплава, земљотрес, пожар) и изражава се кроз своју величину (размеру) и вероватноћу наступања;
− угроженост се може формулисати као капацитет система да ублажи наступање одређе- не претње или ниво ефикасности одговора на претњу;
− уколико се претња оствари, утицај се може одредити као наступање потенцијалне по- следице по унутрашњу безбедност одређене државе. .
Смит и Петли (Smith, Petley, 2009) истичу да постоје два главна начина перцепције ризика од природне катастрофе – објективан (статистички) и субјективан (сагледавање). Објек- тивна перцепција подразумева научно и непристрасно процењивање ризика. Насупрот томе, субјективна перцепција огледа се у пристрасном сагледавању ризика и недостатку на- учне валидације резултата. Такође, поменути аутори наводе да се перцепцијом ризика на објективан начин свесно настоји искључити све емотивне аспекте у вези са личним префе- ренцијама како би се остварили валидни, репродуктивни резултати. Субјективна процена ризика, с друге стране, није резултат формализованог процеса и зависи од снаге елемената личног искуства.
Идентификација опасности је откривање и прецизно описивање свих извора опаснос- ти и сценарија њихове реализације. Резултати идентификације опасности су: спречавање нежељених догађаја; описивање извора опасности, фактора ризика, услова настанка и раз- вијања нежељених догађаја; прелиминарна процена опасности и ризика.
Према Међународној стратегији за смањење ризика од катастрофа (UN-ISDR, 2009) ри- зик представља вероватноћу штетних последица или очекиваних губитака услед интерак- ције опасности и повредивости у датом подручју и временском периоду. Ризик од катастро- фа (енг. disaster risk) представља потенцијалне губитке изазване катастрофама, попут људ- ских живота, здравственог стања, егзистенције, имовине и услуга, који могу да се појаве у
некој заједници или друштву током одређеног будућег периода. Напомиње се да ризик од катастрофа обухвата различите врсте потенцијалних губитака које је често тешко кванти- фиковати. Примењивањем знања о доминантним опасностима и обрасцима популационог и социоекономског развоја, ризици од катастрофа се могу проценити и мапирати, барем у ширем смислу. У споменутој Стратегији истиче се појам опсежног ризика (енг. еxtensive risk) који представља широко распрострањени ризик повезан с изложеношћу популације на различитим локацијама, поновљеним или сталним условима хазарда, ниског или умере- ног интензитета, често изразито локализоване природе, што може да доведе до негативних кумулативних утицаја катастрофа. Такав ризик је карактеристика руралних и рубних де- лова урбаних подручја где су заједнице изложене понављаним, локализованим поплавама, клизиштима, олујном невремену или суши и рањиве на такве појаве. Често се доводи у везу са сиромаштвом, урбанизацијом и уништавањем животне средине. У Стратегији се помиње и интензиван ризик (енг. intensive risk), то јест ризик повезан с изложеношћу велике кон- центрације људи и привредних активности догађајима интензивне опасности који могу да доведу до потенцијално катастрофалних последица уз високу смртност и губитак имовине.
Aлександар (Alexander, 2000) дефинише ризик као вероватноћу да ће одређени ниво гу- битка изазваног природном катастрофом бити подржан одговарајућим серијама елемената, у зависности од ступња опасности. Елементи ризика, под претњом у датом окружењу, су: популација, заједница, изграђено и природно окружење, економске активности и услуге. Укупан ризик се састоји од збира предвидљивих смрти, повреда, уништавања, оштећења, нарушавања и трошкова поправке и ублажавања последица; може се посматрати и као збир елемената ризика,опасности и рањивости. Становници руралних области, за разлику од оних из градских квартова, често перципирају опасност на начин ближи статистички изве- деним проценама због непосредне повезаности са природним окружењем. Природна ката- строфа може бити екстерно и интерно контролисана – настаје као резултат одређених деша- вања у природи или као реакција на људске активности (Smith, Petley, 2009). Интервенције усмерене ка промени свести одувек су представљале први корак у подстрекивању грађана да усвоје одговарајуће мере спремности реаговања на природне катастрофе (Cvetković, 2015, 2016b, 2016c, 2016d; Cvetković, Ivanov, 2016; Cvetković, Lipovac, Milojković, 2016; Cvetković, Stanišić, 2015; Cvetković, Stojković, 2015b; Lipovac, Cvetković, 2015). Да би грађани предузели одређене мере спремности, морају бити упознати са природним опасностима на локалном и републичком нивоу, веровати да је могуће ублажити последице и изборити се са њима. Исто ће учинити и уколико трпе последице природне катастрофе или се руководе другим разло- зима као што су одговорност према деци односно старијим особама(Murphy, 2007; Olympia, Rivera, Heverley, Anyanwu, Gregorits, 2010 Anyanwu, Gregorits, 2010; Paton, 2003). Мотивиса- ност за предузимање мера спремности условљена је и поседовањем кућног љубимца, ло- кацијом и врстом власништва над објектом у којем се живи. У великој мери на перцепцију ризика и припремљеност грађана за реаговање у природним катастрофама утиче и знање грађана (Cvetković, 2016a; Cvetković et al., 2015; Cvetković, Gaćić, Petrović, 2015; Cvetković, Ivanov, 2016; Cvetković, Ivanov, Sadiyeh, 2015; Cvetković, Janković, Milojević, 2016; Cvetković, Stojković, 2015b, 2015c; Cvetković, Ivanov, Milojković, 2016; Gačić, Jakovljević, Cvetković, 2014; Ivanov, Cvetković, Sudar, 2015).
Када је реч о врстама ризика, може се рећи да постоје индивидуални, социјални и колек- тивни. Индивидуални ризик представља учесталост штетних деловања на појединца као резултат утицаја истражених фактора опасности од хаварије. Обично се показатељ инди- видуалног ризика користи за поређење процене ризика за становништво које живи у бли- зини или на одређеној удаљености од извора опасности. Социјални ризик означава узајам- ни однос учесталости настанка штете, веће од утврђене вредности, и размера штете, нпр. општег броја погинулих или страдалих људи. Колективни ризик представља очекивани број повређених, као резултат могућих хаварија у одређеном временском периоду. Угроженост
људи услед природних катастрофа повећана је је због низа фактора: сиромаштва, лошег пла- нирања, коришћења земљишта и несигурног насељавања, брзог прираштаја становништва и урбанизације, повећане густине насељености, лоших власти, недостатка мрежа социјал- ног и финансијског осигурања, слабе здравствене и инвалидске заштите, лошег управљања природним ресурсима, уништавања околине, полне неравноправности, несигурности хра- не, јачања климатских промена и чињенице да данас више људи живе у подручјима изложе- ним катастрофама .
Оквир из Сендаја (Sendai Framework for Disaster Risk Reduction 2015‒2030) указује да тре- ба да постоји шири, превентивни приступ ризицима од катастрофа који је у већој мери усредсређен на људе. Такође, праксе за смањење ризика од катастрофа треба да се заснивају на вишеструким опасностима и буду мултисекторске, инклузивне и приступачне како би биле ефикасне и делотворне. Владе треба да се ангажују заједно са релевантним заинте- ресованим странама, укључујући жене, децу и младе, људе са инвалидитетом, сиромашне, мигранте, староседеоце, волонтере, заједнице професионалаца и старе људе на конципи- рању и спровођењу у дело политика деловања, планова и стандарда. Посебно се наглашава потреба да јавни и приватни сектор, организације цивилног друштва, академска заједница и научноистраживачке институције стварају могућности за блиску сарадњу, као и да ком- паније интегришу ризике од катастрофа у своје управљачке праксе. Надограђујући Хјого оквир деловања, Оквир из Сендаја има за циљ да постигне следеће резултате у наредних 15 година: знатно смањење ризика од катастрофа, броја настрадалих, обезбеђивање животних и здравствених услова и смањење губитака економске, физичке, културне и еколошке имо- вине људи, компанија, заједница и земаља. Да би се постигао очекивани резултат, мора се тежити следећем циљу: спречавању нових и смањењу постојећих ризика од катастрофа кроз спровођење интегрисаних и инклузивних економских, структурних, правних, социјалних, здравствених, културних, образовних, еколошких, технолошких, политичких и институ- ционалних мера које спречавају и смањују изложеност опасностима и угроженост од ката- строфа, повећавају спремност за реаговање и обнову и тиме повећавају отпорност.
-
Анализа и процена ризика
Идентификовање опасности пружа специфичне информације о природи и карактерис- тикама опасности и заједнице (Цветковић, 2016; Цветковић, Гачић, 2016), односно под- разумева процес описивања опасности у локалном контексту (Cvetković, 2017a). Испитује потенцијал опасности да угрози животе људи или оштети имовину и окружење; користи предности употребе еколошког моделовања како би се окарактерисале опасности и утицаји ванредних ситуација; описује еколошке опасности са којима се одређена заједница суочила у прошлости, што доприноси разумевању природе опасности, као и могућности њиховог настанка у будућности; доводи до поимања величине опасности која може да представља претњу по људско, изграђено или природно окружење.
Стога, процес идентификовања опасности подразумева испитивање прошлих катастро- фа и могућности за будуће ванредне ситуације у заједници (Pine, 2008). Смит (Smith, 2004) истиче да су ванредне ситуације последица мешања природног географског система, како изграђеног, тако и личног, са људским. Способност људи да умање негативне последице ванредне ситуације зависи од њихове адаптације на природне појаве што укључује и при- лагођавање грађевинских прописа, правила коришћења земљишта и дизајна критичне ин- фраструктуре. Отпорност или способност људи да поднесу или да се опораве од ванредне ситуације је под утицајем мера прилагођавања (Cvetković et al., 2015; Цветковић, Гачић, Ја- ковљевић, 2015; Јаковљевић, Цветковић, Гачић, 2015). Људи нису беспомоћни јер могу да делују у правцу заштите друштвеног, економског и природног система од последица иза-
званих природном катастрофом. Бартон и сарадници (Burton, Kates, White, 1978) истичу да окружење није ни бенигно ни непријатељско, већ неутрално, зато што људска акција унутар зоне опасности одређује угроженост. Стога, морамо да испитамо природни, људски, еко- номски и изграђени систем како бисмо у потпуности разумели које акције могу да се пре- дузму како би се смањила наша угроженост и појачала отпорност на природне опасности.
Предмет идентификације и карактеризације опасности је описивање опасности које би могле да погоде заједницу или организацију (Pine, 2008). Према наведеном аутору она пружа основу за будуће кораке у процесу њене анализе. Такође, истиче да је најпре, мултидисци- плинарним приступом, потребно детаљно сагледати локалну заједницу и, након тога, извр- шити категоризацију опасности према врсти. Опасност у једној категорији може да доведе до секундарне опасности укључене у другу категорију. Обилне кише могу изазвати поплаве и довести до хемијског изливања или лавине.
Према Пajну (Pine, 2008) анализа ризика је процена вероватноће и озбиљности после- дица базиранa на историји претходних несрећа, локалног искуства и најбољих доступних технолошких информација. Анализа ризика пружа процену: вероватноће настанка ванред- не ситуације засновану на историји тренутних и разматрању свих неуобичајених еколош- ких услова (нпр. области у поплавним равницама); вероватноћа вишеструких несрећа (нпр. ураган са торнадима, опасности од поплава или пожара); озбиљности евентуалних људских повреда (акутне, одложене, и/или хроничне здравствене последице); броја могућих повреда или смртних случајева и удружених група високог ризика; последица по критичне објек- те (нпр. болнице, ватрогасне станице, полицијске управе, комуникационе центре); размера имовинске (привремене, поправљиве, трајне) и штете по окружење (поправљиве, трајне). Анализа ризика је део процеса управљања ризиком. Управљање ризиком може се посматра- ти као комплетна методологија која садржи квалитативну и квантитативну методу анализе. Анализа ризика се, у зависности од неопходности детаљне анализе и броја људи којима се располаже, даље може поделити на барем три нивоа која укључују: квалитативну, полукван- титативну и квантитативну методу.
Према Упутству о методологији за израду процене угрожености и планова заштите и спасавања у ванредним ситуацијама (,,Сл. гласник РС”, 096/2012) проценом се дефинишу положај и карактеристике територије, могућа угроженост критичне инфраструктуре, иден- тификација опасности, процена ризика и потребних снага, средстава и превентивних мера за заштиту и спасавање од елементарних ванредних ситуација и других несрећа. Садржи: увод, положај и карактеристике територије, процену критичне инфраструктуре са стано- вишта угрожености од катастрофа; идентификацију опасности и процену ризика од ката- строфа; процену потребних снага, средстава, превентивних мера за заштиту и спасавање и закључак.
Према наведеном Упутству процена угрожености је основни документ за израду Плана заштите и спасавања у ванредним ситуацијама на нивоу Републике Србије и Плана заштите и спасавања у ванредним ситуацијама органа државне управе, аутономних покрајина, је- диница локалне самоуправе, привредних друштава, других правних лица и организација, а израђују је сви субјекти дефинисани Законом о ванредним ситуацијама (,,Сл. гласник РС”, бр. 111 од 29. децембра 2009, бр. 92 од 7. децембра 2011, 93 од 28. септембра 2012.). Затим, одређено је да носиоци израде Процене формирају стручни тим за њену израду који чине стручњаци чија је делатност значајна за заштиту и спасавање односно процену ризика. При- ликом израде Процене узимају се у обзир стандарди урбанистичко-планске регулативе, тех- ничко-технолошке документације, процедуре производних и других процеса и статистич- ких података о свим неопходним елементима.
План се израђује у складу са Уредбом о садржају и начину израде планова заштите и спа- савања у ванредним ситуацијама. Сходно наведеном упутству увод садржи основне податке о циљу који се треба остварити израдом Процене, како би се друштвена заједница плански
припремила за реаговање у случају елементарних ванредних ситуација и других катастро- фа. Део који се односи на положај и карактеристике територије садржи податке о:
− географском положају и површини насељених места;
− урбанистичкој структури (опремљеност инфраструктуром, објекти од посебног зна- чаја – објекти државне и локалне самоуправе, термоелектране, хидроцентрале, ПТТ објекти, седишта јавних медија, аеродром, лука, аутобуска и железничка станица, тржни центри) и стамбеним насељима (индивидуална и колективна градња, спратност, густина), депонијама – регионалне и друге, постројењима за пречишћавање отпадних вода и др.;
− хидро-орографским карактеристикама (реке, водотоци и речице, подземне воде, при- родна и акумулациона језера);
− геоморфолошком саставу земљишта (рељеф, планине, равнице, речне обале и др.);
− метеоролошко-климатским карактеристикама (врста климе, просечна годишња тем- пература, падавине [просечне годишње падавине, киша, снег, град, лед и магле], ветрови, олује);
− становништву (укупан број, полна [мушкарци, жене], старосна [0-7, 8-50, 51-70, 71-75 и више година] и социјална структура [радно способно становништво ‒ број запослених и незапослених, пензионери, мајке са децом до 15 година старости, лица која су по закону дужна да се старају о чувању и неговању малолетника млађих од 15 година, труднице, болес- на лица, лица са посебним потребама и друга лица којима је неопходна туђа помоћ и нега]);
− материјалним и културним добрима и животној средини (објекти од националног зна- чаја [културно-историјски споменици, музеји, легати и др.], установе за одржавање кул- турних манифестација, верски објекти, заштићена природна добра [национални паркови, паркови природе]);
− животињском свету (домаће и дивље животиње);
− водоснабдевању (објекти за прераду воде ‒ градска водоводна мрежа, квалитет воде, потребне количине и дистрибутивна мрежа изворишта, бунари, акумулациона језера пијаће воде, црпне станице);
− пољопривредним површинама (земљишна површина према намени коришћења и сек- тору власништва, остварена сетвена структура у производњи у текућој години основних ратарских и повртарских култура, стање сточног фонда на територији општине, преглед појединих капацитета складишног простора на територији општине, капацитети хладњача на територији општине за ускладиштење меса и месних производа);
− објектима за склањање, збрињавање и здравствено обезбеђење (број склоништа ос- новне и допунске заштите, број заклона, избор објеката привременог смештаја [школе, вр- тићи, спортски објекти, колективни центри, објекти за припрему хране и др.], као и избор објеката за дуже коришћење [монтажне куће, контејнери, куће на привремено коришћење и др.]; објектима за склањање културних и материјалних добара [дисперзија културних и материјалних добара из угрожених подручја у мање угрожене]; здравствено обезбеђење [ка- пацитети, локације, медицинска опремљеност, резерве медицинског материјала, квалифи- кациона структура запослених и др.];
− саобраћајно-технолошкој инфраструктури (саобраћајна, путна и железничка мрежа, пловни речни путеви [врста, дужина, магистрални пут, регионална и локална путна мре- жа]; мостови, вијадукти, тунели и аеродроми; индустријска зона [врста индустрије: пре- храмбена, хемијска, металопрерађивачка, грађевинска, текстилна, фармацеутска]; нуклеар- ни објекти [национални и у окружењу] и др.).
Према Упутству, у делу који се односи на процену критичне инфраструктуре, са стано- вишта угрожености од катастрофа потребно је идентификовати објекте критичне инфра- структуре и извршити процену могућих штетних последица на обављање њихове делат- ности и последица прекида обављања делатности по кориснике, и то нарочито у областима: производње и дистрибуције електричне енергије (хидроелектране, термоелектране, алтер- нативни енергенти, далеководи, трафостанице); снабдевања енергентима ‒ мрежа дистри-
буције енергената (складишта гаса, нафтних деривата и других енергената; магистрални нафтоводи и гасоводи и локална гасна мрежа); снабдевања водом ‒ систем дистрибуције воде и пречистача, изворишта воде за пиће, изворишта воде (бунари, могући загађивачи површинских и подземних вода); снабдевања становништва храном (производња, скла- диштење и дистрибуција): производни објекти и капацитети, погони за производњу хране, складишне просторије прехрамбених производа, објекти и средства за дистрибуцију, обра- диве пољопривредне површине, плантаже воћа, објекти за узгој животиња и прераду меса; здравствене заштите ‒ здравствено обезбеђење (здравствене установе, локације, капаците- ти, техничка опремљеност); материјалних и културних добара и области животне средине
‒ објекти од националног значаја (културно-историјски споменици, музеји, легати и др.), објекти за одржавање културних манифестација, верски објекти; заштићених природних добара (национални паркови, резервати животињског света); телекомункација (преносни путеви ‒ подземни каблови, ваздушни водови, бежични линкови; антенски стубови, антене базних станица за мобилну телефонију, телефонске централе, преносна емисиона опрема – радио и ТВ станица (техничка опрема за пренос и емитовање аудио-визуалног сигнала); саобраћаја (саобраћајна и путна мрежа, железничка мрежа, пловни речни путеви, мосто- ви, вијадукти и тунели) и областима производње опасних материја (објекти за производњу, складиштење и промет опасних материја). Затим, у делу који се односи на идентификацију опасности и процена ризика истиче се да је могуће поделити опасности, у зависности од узрока настанка, на природне и техничко-технолошке. Стога, наводи се да идентификација опасности и процена ризика обухватају утврђивање критичних реона, локација и објеката, односно места која представљају најслабије тачке или могуће изворе опасности са аспекта настајања елементарних ванредних ситуација и других несрећа.
Идентификацијом опасности и проценом ризика разрађује се: приказ могућег развоја догађаја ‒ сценарио, анализа последица од елементарних ванредних ситуација и других не- срећа. Приказ могућег развоја догађаја обухвата сагледавање и евидентирање могућих из- вора опасности, обима и насталих последица по животну средину, материјална и културна добра, живот и здравље људи и животиња, на територији Републике Србије, Аутономне по- крајине, града и јединице локалне самоуправе итд.
У делу Упутства који се односи на процену снага, средстава и превентивних мера за заштиту и спасавање потребно је утврдити: постојеће снаге и средства органа, служби и других правних лица које се баве заштитом и спасавањем у оквиру своје делатности, дру- гих оперативних снага заштите и спасавања, снага и средстава цивилне заштите, физичких лица и осталих расположивих материјалних ресурса који се могу ангажовати на спречавању настанка и отклањању поседица елементарних ванредних ситуација и других несрећа, на територији за коју се Процена израђује и доноси. Упутством се дефинишу и превентивне мере које се предузимају ради спречавања или смањења вероватноће настанка елементар- них ванредних ситуација и других несрећа, као и умањења последица. Мере превенције чине: поступци предвиђени и/или реализовани просторним планирањем, пројектовањем и изградњом објеката постројења – комплекса; мере за одржавање и контролу инфраструкту- ре (ПТТ, железнички, речни, друмски и ваздушни саобраћај) и саобраћајница на нивоу ло- калне заједнице; безбедносне мере (надзор, управљање системима безбедности и заштите, детекција и идентификација опасности); перманентна едукација становништва, укључујући децу већ од предшколског доба, о свим аспектима заштите и спасавања; прописи у свакој од области заштите и спасавања у ванредним ситуацијама; оспособљавање и опремање људи за реаговање у ванредним ситуацијама и мере предвиђене израдом и провером планске до- кументације за реаговање у случају ванредних ситуација.
Након завршетка процене ризика, доносе се планови заштите и спасавања. Према Упут- ству, план заштите и спасавања је основни плански документ на основу кога се субјекти заштите и спасавања организују, припремају и учествују у извршавању мера и задатака
заштите и спасавања угроженог становништва, материјалних и културних добара и живот- не средине. Наводи се да је циљ израде планова утврђивање задатака свих субјеката заштите и спасавања, планско и организовано ангажовање капацитета, усклађивање активности у спровођењу мера и задатака заштите и спасавања. При томе, они се израђују у складу са За- коном о ванредним ситуацијама, Уредбом, Одлуком о одређивању овлашћених и оспособље- них правних лица за заштиту и спасавање Републике Србије, одлукама о одређивању оспо- собљених правних лица од значаја за заштиту и спасавање на нивоу аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе и Упутством. Према Упутству, национални план и планови заштите и спасавања у ванредним ситуацијама аутономних покрајина, управних округа и јединица локалне самоуправе садрже:
- план приправности за деловање у ванредним ситуацијама;
- план мобилизације ‒ активирања снага заштите и спасавања у случају непосредне опасности или настанка ванредне ситуације;
- план заштите и спасавања по врстама опасности (у складу са проценом угрожености);
- план мера и задатака цивилне заштите;
- план осматрања, раног упозоравања, обавештавања и узбуњивања;
- план употребе снага и средстава заштите и спасавања;
- план ублажавања и отклањања последица елементарних ванредних ситуација и других несрећа;
- план информисања јавности.
Анализа ризика може бити квантитативна и квалитативна. У квантитативној анали- зи употребљавају се статистичке мере за извођење нумеричких референци ризика, а при квалитативној мање дефинисани описи и категоризације вероватноће и последица ризи- ка. Квантитативна анализа користи одређене мерљиве индикаторе (учесталост, вероват- ноћаили број повређених/настрадалих), а квалитативна квалификаторе за приказ опсега могућности (Pine, 2008). Квантитативни приказ вероватноће може бити дат у облику мере учесталости, као што је број дешавања у изабраном временском оквиру (нпр. три пута у го- дини, једанпут у деценији, десет пута у недељи) и вероватноће дешавања што се приказује у виду процената (0‒100). Подаци добијени анализом користе се за опис ефеката катастрофа које су се збиле, али и за предвиђања ефеката будућих катастрофа. Оваква мерења под- разумевају и анализу броја повређених/настрадалих људи и трошкова изазваних ванредном ситуацијом (Pine, 2008).Упознавање јавности са ризицима од природних катастрофа може помоћи у обликовању перцепције ризика и подићи забринутост за заштиту личне имовине. Даље, препознавањем локалних еколошких ризика, заједница може да иницира стратегије којима би се успелапревазићи појединачна финансијска ограничења, тако да се цела зајед- ница заштити од опасности. Колективна акција може бити пожељна када становници са ниским приходима не могу да предузму појединачне акције.
-
Управљање ризицима
-
Под управљањем ризиком подразумева се процес процене ризика пре увођења стратегија за управљање и ублажавање опасности (Smith, Petley, 2009). Поред државних органа, данас се све више захтева да се појединци, на индивидуалном нивоу, укључе у управљање ризици- ма. Крозијер (Crozier, 2005) указује да је веома значајно да кључни покретачи за успешно уп- рављање ризиком повећају ниво свести о опасности, пробуде осећај одговорности, као и да подстичу уверења да се претњом може управљати или барем да је могуће умањити. Такође, истиче да управљање ризиком подразумева процедуру која поштује јасан сет приоритета.
Свакако, поставља се питање одређивања приоритета уз детаљне квантитативне процене ризика свих фактора и захтева.
Према Међународној стратегији за смањење ризика од катастрофа (UN-ISDR, 2009) уп- рављање ризицима од катастрофа (енг. Disaster Risk Management) представља систематски процес коришћења управних директива, организационих и оперативних вештина и капа- цитета за спровођење стратегија, политика и унапређених капацитета за суочавање, да би се смањили штетни утицаји опасности и могућност појаве катастрофе. У вези са тим пој- мом у Стратегији се објашњава и појам смањења ризика од катастрофа (енг. Disaster Risk Reduction) кроз системске напоре да се анализирају узрочни фактори катастрофа те да се њима управља, укључујући смањену изложеност опасностима и рањивост људи и имовине, разумно управљање земљиштем и животном средином, те побољшану спремност на штетне догађаје. Према истој Стратегији под управљањем потенцијалним ризицима од катастро- фа (енг. Prospective Disaster Risk Management) подразумевају се активности управљања који- ма је циљ избегавање развоја нових или повећаних ризика од катастрофа.
Александер (Alexander, 2000) описује два приступа бављењу ризицима: први је приступ ублажавања опасности на нивоу заједнице, заснован на свеобухватној анализи опасности, планирању у великим размерама и одлукама на нивоу локалне заједнице. Други приступ подразумева успостављање развијене комуникације са заједницом у циљу њеног упознавања са локалним опасностима и ризицима од њих. .Александер сугерише да заједнице треба да укључе грађане у процес анализе опасности и да се у управљању крећу од неструктурних ка структурним мерама заштите, не обрнуто (Alexander, 2000); одлучивати на нивоу поједин- ца, домаћинства, насеља, организације или заједнице могу само информисане особе; рацио- нални избори могу да се заснивају на информацијама из свеобухватне анализе опасности. Стога је комуникација у случају ризика кључни део процеса анализе опасности и позитиван допринос процесу доношења одлука. Кроз комуникацију у случају ризика и јавно учество- вање у процесу анализе опасности, управљање ризиком и стратегије ублажавања опасности могу усвојити и грађани и заједнице како би се смањила угроженост.
Линдел и Прејтер (Lindell, Prater, 2003) објашњавају да je процес управљања ризицима повезан са свеобухватним управљањем природним ванредним ситуацијама. Њихов став су- герише да постоје услови који одражавају тренутне опасности и актуелну социјалну и еко- номску угроженост. Поред тога, истичу да ће се постојећи физички услови заједнице одра- зити на њену отпорност и тврде да су социјална и економска деловања изазванаванредном ситуацијом под великим утицајем спровођења ефикасних стратегија ублажавања, спрем- ности за ванредне ситуације и примене стратегија опоравка, физичких карактеристика ван- редне ситуације и стварних напора у одговору и опоравку заједнице. Овакав широки поглед на процес анализе опасности указује на потребу разумевања природе заједнице и развија њен профил који укључује испитивање локалне географије, демографских карактеристика, инфраструктуре и ресурса одговора. Поменути аутори иду даље и истичу значај анализе опасности у припреми и праћењу стратегија ублажавања опасности, планова спремности за ванредне ситуације и стратегија одговора.
Свеобухватни приступ ванредним ситуацијама и опасностима изван географског аспек- та испитује како социјалне тако и економске и политичке процесе који утичу на опасност (Pine, 2008). Значај препознавања опасности на нивоу заједнице, што укључује детаљно посматрање социокултурног, економског и политичког система, може се видети у последи- цама урагана Катрина у Њу Орлеансу. Штета изазвана ураганом Катрина открила је огромну угроженост повезану са сиромаштвом, образовањем, стамбеном градњом, запосленошћу и влашћу. На жалост, оно што је откривено у Њу Орлеансу присутно је у многим приобалним градским подручјима.
Милети (Mileti, 1999) истиче да je потребна нова парадигма у бављењу ванредним ситуа- цијама, која се односи на одрживо смањење опасности. Да би се то постигло, треба решити
питања одрживе културе (људи не контролишу природу упркос напорима да направе наси- пе, бране или грађевине и у многим случајевима они су узрок губитака услед катастрофа; потребно је разумети природу катастрофа и градити на такавначин да се смање губици). Резултати процеса анализе опасности морају да се користе у избору и примени стратегија ублажавања тако да се смањи ниво социјалне, економске и еколошке угрожености.; тре- ба да опишу угроженост и прикажу како ванредне ситуације утичу на наше заједнице (до- гађај, губици и трошкови); резултати анализе опасности, поред описа угрожености, треба да препознају области које би могле бити погођене катастрофом (интерактивна структура ризика); неопходно је шире сагледати социјалне, политичке, економске и еколошке трош- кове по заједницу, што омогућава укључивање различитих интересних група у доношење одлука у циљу смањења угрожености; доносиоци одлука на локалном нивоу могу да користе резултате анализе опасности у плановима коришћења земљишта (управљање коришћењем земљишта). Ограничени развој може допринети социјалној, еколошкој и економској одр- живости заједница; грађевинска правила и стандарди ‒ усвајање правила локалних власти и процес примене су кључни у смањењу наше угрожености од катастрофа.
Свеобухватна анализа опасности пружа кључне информације о томе јесу ли циљеви за- кона остварени; пружа знања на основу којих локалне заједнице могу упозорити грађане на катастрофу (предвиђање, упозорење и планирање) Процедуре за давање благовремених упозорења на ванредне ситуације могу да се темеље на алтернативним сценаријима плани- рања проистеклим из анализе опасности: одговор и спремност на катастрофу ‒ планови спремности за ванредне ситуације; политичке и оперативне процедуре воде се природом опасности са којом се суочавају организације и заједнице; опоравак и реконструкција ‒ пла- нирање за опоравак не би требало да почне након настанка ванредне ситуације, а, да би било ефикасно, треба бити део плана заједнице о ублажавању опасности и укључити приоритете за дугорочни опоравак заједнице; осигурање није превентивна стратегија, али може бити укључена као део процеса опоравка (питање је на који се начин осигурање може користити као средство заштите финансијске стабилности ентитета); економска одрживост – државне, приватне и непрофитне организације морају да разумеју природу ризика са којима се суоча- вају и да развију стратегије смањивања или елиминисања губитака.
Фишер и сарадници (Fischer et al., 1991) су утврдили да студенти наглашавају ризике по животну средину, а старији људи здравствене и безбедносне проблеме. Технолошке опас- ности постају израженије, али се становништво сматра способним за преживљавање таквих догађаја применом одговарајућих мера контроле, нпр. у безбедности саобраћаја на путеви- ма, што је веома значајно за земље попут Новог Зеланда где број погинулих на путевима сваких шест месеци превазилази број страдалих у земљотресима.
Пајн (Pine, 2008) наводи да се процес управљања ризицима састоји из шест корака:
- утврђивања контекста (контекст се односи на спољашње окружење у којем организа- ција/заједница постоји и функције и унутрашње карактеристике саме организације/зајед- нице; стога, установљавање контекста је логична почетна тачка у процесу);
- идентификовања опасности (навођење свих могућих врста опасности које би значајно утицале на организацију/заједницу);
- процене ризика од опасности (идентификоване опасности се посматрају појединачно како би се установила вероватноћа јављања и њихов утицај ради утврђивања нивоа ризика);
- сортирања опасности према величини ризика (класификација опасности према нивоу ризика);
- анализе ризика од сваке опасности (ризик се, у овом и следећем кораку, посматра у контексту ризика свих идентификованих опасности како би се утврдиле сличности међу опасностима);
- груписања и одређивања приоритета међу ризицима од опасности (декомпоновани елементи ризика од опасности се, за сваку значајну опасност, групишу у формат који ће омогућити да слични елементи буду идентификовани широм спектра опасности).
Карактеризација опасности, вероватноћа њихових дешавања, изложеност људи и из- грађено окружење, алати коришћени у моделовању њихових утицаја, методе изабране за саопштавање ризика и акције предузете да се смањи утицај опасности заснивају се на људ- ским конструктима и процесима одлучивања. Такође, Пајн (Pine, 2008) предлаже нови мо- дел који укључује осам важних елемената:
- развој и имплементацију динамичких алата процене ризика који обрађују тренутну, као и очекивану будућу изложеност и губитке;
- употребу таквих информација у развоју планова, програма и политика који одржавају реалност, укључујући директну везу са коришћењем земљишта и обрасцима људског на- сељавања;
- наглашавање изградње капацитета и самоослањање на нивоу заједнице;
- модификацију политика подстицања неисправног развоја пре и након катастрофе у односу на опасности и ограничавање федералне помоћи онима који не поступају у складу са овим;
- одговорност заједница за своје акције када су нове политике креиране и када је капа- цитет потребан за њихову ефикасну имплементацију развијен;
- спајање програма осигурања од свих опасности са стратегијом ублажавања опасности заснованом на подстицајима;
- документовање заслуга овог приступа на нивоу заједнице кроз квантитативну и ква- литативну студију избегавања губитака и инкорпорисање закључака у локални процес пла- нирања ублажавања опасности;
- изградњу широке подршке за стварање и одржавање заједница отпорних на катастрофе.
Такође, Пајн (Pine, 2008) предлаже нови оквир политике управљања ризицима од опасности:
− ширење анализе опасности кроз укључивање тема одрживог развоја и отпорности на катастрофе (процес анализе опасности треба да инкорпорира факторе који дефинишу одр- живе и заједнице отпорне на катастрофе, укључујући економске, еколошке и социјалне ус- лове, уз то и мере локалног капацитета и самоослањања);
− употреба закључака процене ризика у усмеравању планирања и акција коришћења земљишта: процена тренутне и будуће угрожености (употреба закључака процене ризика за обликовање будућих образаца коришћења земљишта и људских насеља има користи од процедуралног и просторно оријентисаног приступа уобичајеног за праксу планирања);
− процена политика, програма, планова и пројеката управљања ризицима од опасности: изградња локалног капацитета и самоослањања (анализа опасности захтева процену спо- собности и спремности организација да усвоје политике, програме, и планове који се баве опасностима и њиховим потенцијалним ефектима;процес, такође, има за циљ да идентифи- кује слабости и развије стратегију њиховог решавања).
− балансирање подстицаја и казни које утичу на прилагођавање образаца људских на- сеља: критички поглед на постојеће програме ублажавања опасности (постоје бројне по- литике, програми и планови који се баве управљањем ризицима од опасности; може се рећи да је њихова ефикасност значајно ограничена услед три примарна разлога: политике су развијене независно једна од друге, без ширег оквира или плана; формулација политике ублажавања опасности није спојена са искреном посвећеношћу изградњи капацитета на ни- воу заједнице за имплементирање стратегија ублажавања опасности; и постојећа политика управљања ризицима од опасности није ефикасно повезала смањење будућих губитака од опасности са постојећим и будућим активностима коришћења земљишта).
− процена и модификације политике: процена избегнутих губитака и изградња заједница отпорних на катастрофе (ефикасност сваког програма треба да се процени током времена да би се утврдило да ли се испуњавају утврђени циљеви и мерљиви задаци; студије избегну- тих губитака мере користи смањених очекиваних губитака повезаних са имплементацијом пројеката и политика ублажавања опасности).
Последице катастрофе се могу умањити у знатној мери ако су људи добро информисани о ризицима са којима се могу суочити и мерама које могу предузети да смање рањивост и боље се припреме за деловање у случају опасности. Свест јавности о смањењу ризика може се развити информисањем заједнице о ризицима од катастрофа, како би људи могли зашти- тити себе и своје окружење учинити отпорнијим на катастрофе.
-
-
Појам и врсте угрожености
Термин угроженост се користи на различите начине од стране разних научних заједница. Фусел (Füssel, 2007) указује да је неслагање у вези са адекватном дефиницијом рањивости чест узрок неспоразума у интардисциплинарним истраживањима климатских промена и изазов за покушај развоја формалног модела рањивости. Ранији покушаји помирења разли- читих концептуализација рањивости су били делимично успешни. Фусел у свом раду наг- лашава присуство генерално примењивог оквира рањивости који комбинује номенклатуру рањивих ситуација и терминологију концепата рањивости који се заснивају на дистинкцији четири основне групе фактора рањивости. Овај концептуални оквир је примењен да ока- рактерише концепте рањивости коришћене од стране главних школа за истраживање рањи- вости и да размотри раније покушаје класификације концепата рањивости.
Према Међународној стратегији за смањење ризика од катастрофа (UN-ISDR, 2009) угроженост (енг. vulnerability) представљају карактеристике и околности заједнице, сис- тема или имовине које га чине подложним штетним утицајима опасности. Угроженост је дефинисана као: ,,Стања узрокована физичким, социјалним, економским и околишним факторима или процесима, који повећавају осјетљивост заједнице на утицај од опасности.” (Женева, 2004).
Посебно се истиче да постоје многи аспекти угрожености који произлазе из различитих физичких, социјалних, економских и еколошких фактора, на пример лоше пројектовање и изградња објеката, неадекватна заштита имовине, недостатак јавних информација и свести, ограничено службено препознавање ризика и мера приправности и небрига за мудро уп- рављање животном средином. Угроженост значајно варира унутар заједнице и током вре- мена. Ниво угрожености од природних катастрофа управо даје одговор на питање зашто се неке заједнице опораве и чак просперирају након катастрофа, док се друге много дуже опорављају или трпе одлагања у обнављању њиховог еколошког, социјалног или економског система? Пајн (Pine, 2008) указује да се угроженост односи на могућност за нарушавање социјалног, инфраструктурног, економског и еколошког система. При томе, посебно нагла- шава да је угроженост резултат скупа услова и процеса који утичу на начин на који су ови системи погођени природним и технолошким опасностима или екстремним појавама.
Угроженост је уско повезана са отпорношћу која подразумева способност поменутих система да се опораве од катастрофа или њихов капацитет и да одговоре и изборе се са екстремним опасностима. Катер (Cutter, 1996) истиче да је угроженост резултат физичког стања које се повезује са местом живљења. Блејки и сарадници, а уз њих и Хјуит (Blaikie et al., 1994; Hewitt, 1997) посматрају угроженост као стање које мери социјалну отпорност или отпорност на опасности. Према њима, угроженост је исход односа између опасности и социјалног стања које подразумева капацитет да се одговори и бори на позитиван начин. Овај капацитет за борбу са опасношћу је стога инхерентан у отпорности породица и група
људи у области појаве опасности. Угроженост има разне облике и научници су развили мно- ге технике које анализирају ову појаву. Три популарна метода укључују коришћење модела изложености који наглашава идентификацију услова који чине људе и места угроженим од уништавајућих услова и повезује се са релативном учесталошћу и интензитетом опасности, ризика или претње. Модел изложености би, такође, омогућио тестирање угрожености кри- тичне инфраструктуре и објеката на утицаје појава опасности (Pine, 2008).
Неколико аутора је истакло да се термин рањивост може користити само смислено, у односу на одређену рањиву ситуацију. Брукс (Brooks, 2003) сугерише да се „смислено може говорити само о угрожености неког од система одређеном опасности или опсегом опаснос- ти” и да се направи разлика између тренутне и будуће опасности. Луерс и сарадници (Luers et al., 2003) „тврде да процене угрожености треба да се удаље од покушаја квантификовања рањивости места и, уместо тога, фокусирају на процену угрожености одабраних варијаб- ли интереса и специфичног сета стресора”. Класични приступи истраживању рањивости (Füssel, 2007):
- Приступ опасност ‒ ризик: користан је за процену ризика, за неке вредносне елементе („јединице изложености”) који произилазе из њихове изложености опасностима одређене врсте и величине (Burton et al., 1978; Kates, 1985). Овај приступ најчешће примењују ин- жењери и економисти у стручној литератури о катастрофама, а сличан концепт се користи и у епидемиологији. Одговарајућа дефиниција рањивости се превасходно односи на фи- зичке системе, укључујући изграђену инфраструктуру, и више је дескриптивна него што је експланаторна. Приступ се теже примењује на људе чија изложеност опасностима зависи од њиховог понашања које је одређено социоекономским факторима. Из тог разлога се рањи- вост људи понекад третира једноставно као „изложеност опасностима” (Hewitt, 1997: 27) или „бити на погрешном месту у погрешно време” (Liverman, 1990);
- Политичко-економски приступ: усмерава анализу на људе, истражујући ко је најрањи- вији и зашто. У овој традицији Аџер и Кели (Adger and Kelly, 1999) дефинишу рањивост као
„стање појединаца, група и заједница у погледу њихове способности да се прилагоде и избо- ре са било којим спољашњим стресом који погађа њихов опстанак и добробит. Условљен је доступношћу ресурса и, превасходно, правима појединаца и група да користе ове ресурсе”;
- Приступ по моделу притисак ‒ отпуштање (енг. pressure-and-release model, PAR): по- лази од оквира ризик ‒ опасност, дефинишући ризик као производ опасности и рањивости (Blaikie et al., 1994; Wisner et al., 2004). Тада он представља експланаторни модел рањивости који укључује глобалне узроке, регионалне притиске и локална стања рањивости, без екс- плицитног дефинисања термина рањивост. Модел притисак ‒ отпуштање има сличности са хијерархијским моделом који се користи у епидемиологији (нпр. хијерархија узрока);
- Интегрисани приступ: приступ ризик ‒ опасност и политичко-економски приступ су комбиновани и проширени у разноврсне интегрисане приступе, пре свега у приступ опас- ности од места (Cutter, 1993, 1996; Cutter et al., 2000; Cutter, 2003) и спојени оквир рањивости. Интегрисани приступи истраживању рањивости имају своје корене у „географији као ху- маној екологији” (Barrows, 1923). Једна од њихових кључних карактеристика је комбина- ција „интерних” фактора система рањивости и њихове изложености „спољашњим” опас- ностима. У овој традицији, Катер (Cutter, 1993) дефинише рањивост као „вероватноћу да ће појединац или група бити изложени или негативно погођени опасношћу. То је интаракција опасности места са социјалним профилом заједнице”;
- Приступ прилагођавања: још једна традиција истраживања рањивости која своје ко- рене има у екологији. Заједница која је усмерена на концепт „прилагођавања” није толи- ко окренута истраживању глобалних и климатских промена (Janssen et al., 2006). Речник Алијансе прилагођавања (Resilience Alliance, hhttp://resalliance.orgi) дефинише рањивост као:
„Склоност друштвених и еколошких система да претрпе штету од изложености екстерним стресовима и шоковима. То подразумева излагање догађајима и стресовима, осетљивост на
такве изложености (што може довести до нежељених ефеката и последица) и отпорност зах- ваљујући капацитетима адаптивних мера да предвиди и смањи будуће штете. Као антоним за ’отпорност’ се често употребљава ’рањивост’. Истрајност је важна, у свим фазама, да би се мењале ове велике димензије”.
Бројни аутори разликују спољашњу и унутрашњу страну рањивости животне средине услед опасности. У већини случајева се ови термини користе да би се разликовали спољашњи стресори којима је систем изложен од унутрашњих фактора који одређују њихов утицај на систем (Sanchez-Rodriguez, 2002; Pielke, Bravo de Guenni, 2003). Међутим, ови термини се понекад употребљавају како би се разликовали спољашњи социоекономски фактори које истражују хумана екологија, политичка економија и правна теорија од унутрашњих фак- тора усмерених ка агенцијама и истраживаних у оквиру модела средстава, теорије криза и конфликата и приступа теорије акције (e.g. Bohle, 2001).
Различите врсте угрожености појављују се у развијеним земљама и подручјима. Земље у развоју су далеко мање спремне да се носе са ванредним ситуацијама, имају много мање расположивих ресурса да се изборе са њима, а, самим тим, и број погођених људи далеко је већи. У периоду од 1990. до 2000. године Међународна декада за смањење природних ка- тастрофа (IDNDR) и, након ње, Међународне стратегије за смањење катастрофа (ISDR) истичу потребу за померањем фокуса са врха који је наглашавао реконструкцију и приправ- ност у свеобухватнијем приступу, покушавајући да избегне или ублажи ризик пре него што се катастрофе десе, а истовремено подстиче више свести и јавних обавеза, веће размене знања и партнерства за спровођење различитих стратигија смањења ризика на свим нивои- ма (UN-ISDR, 2005). Овај, позитивнији, концепт назива се „циклус управљања ризиком” или
„спирала”, у коме знање о катастрофи може да стимулише прилагођавање и модификацију при развоју планирања, радије него једноставну рекострукцију већ постојећих друштвених и физичких услова. Превенција катастрофа постиже се кроз управљање ризиком.
-
Теоријски оквир истраживања ризика и припремљености за ванредне ситуације
-
Питања која су побуђивала пажњу истраживача приликом испитивања перцепције ри- зика односила су се најчешће на то да ли су грађани свесни ризика од ванредних ситуација (Cvetković, 2017b; Cvetković, Dragićević et al., 2015; Cvetković et al., 2015; Cvetković, Stojković, 2015b, 2015c; Ivanov, Cvetković, Sudar, 2015). Поред тога, доста се испитивала и повезаност перцепције ризика и спремности грађана за реаговање. Наведена питања, односно недо- вољно научно објашњене повезаности, условљавале су потребу за таквим истраживањима и подстрекивање грађана да усвоје одговарајуће мере спремности реаговања на ванредне ситуације (Cvetković, 2015, 2016b, 2016c, 2016d; Cvetković, Ivanov, 2016; Cvetković et al., 2016; Cvetković, Stanišić, 2015; Cvetković, Stojković, 2015b; Lipovac, Cvetković, 2015).
У студијама о ванредним ситуацијама, таквим истраживачким питањима поклања- на је посебна пажња (Becker, Paton, Johnston, Ronan, 2013; Diekman, Kearney, O’neil, Mack, 2007; Etkin, 1999; Finnis, Johnston, Ronan White, 2010; Jackson, Mukerjee, 1972; Kapucu, 2008; Miceli, Sotgiu, Settanni, 2008; Mileti, Fitzpatrick, 1993; Mulilis, Duval, Rogers, 2003; Russell, Goltz, Bourque, 1995). Перцепција ризика и способност пружања адекватног одговора у природним ванредним ситуацијама условљена је индивидуалним разумевањем природних опасности (Anderson-Berry, King, 2005; Miceli et al., 2008). Дакле, да би грађани предузели одређене мере спремности, морају бити упознати са природним ванредним ситуацијама на локалном и републичким нивоу, веровати да је могуће смањити и изборити се са насталим последица- ма (Цветковић, 2012; Цветковић, 2015а; Цветковић, 2015б; Сандић, 2016; Цветковић, 2017). Грађанин ће предузети такве мере уколико претпоставља да ће ванредна ситуација њему
лично нанети одређене последице или руководећи се другим разлозима као што су одговор- ност према деци или родитељима (Murphy, 2007; Olympia et al., 2010; Paton, 2003).
Мотивисаност за предузимање мера спремности условљена је и поседовањем кућног љубимца, локацијом и врстом власништва над објектом у којем се живи. У резултатима својих истраживања, Капуџу (Kapucu, 2008) истиче да се становници централне Флориде осећају спремно за реаговање на ураган (субјективна перцепција), док су објективно веома неспремни за такве догађаје (објективна перцепција).
Мичели и сарадници (Miceli et al., 2008) у резултатима истраживања показују да су ста- новници Аосте у Италији поприлично неспремни, а уз помоћ корелационе и регресионе анализе указали су да је спремност за ванредне ситуације у позитивној корелацији са пер- цепцијом ризика. Наиме, у њиховом истраживачком раду ,,Спремност за ванредне ситуа- ције и перцепција ризика од поплаве: истраживање у алпској долини у Италији” спровели су квантитативно истраживање чији је циљ био испитивање спремности грађана за реаговање и перцепције ризика од поплава. Том приликом, 400 одраслих испитаника из девет локалних заједница, које су биле поплављене, интервјуисани су коришћењем технике структурисаног интервјуа. Интервјуисање је обављено уз помоћ компјутерског телефонског система за ин- тервјуисање (Tekeli-Yeşil, Dedeoğlu, Tanner, Braun-Fahrlaender, Obrist, 2010). Интересантно је споменути да су интервјуисани само одрасли који су у протеклих пет година живели на про- сторима погођеним поплавама. Постављана су им питања о усвојеним мерама заштите које им омогућавају да спрече негативне последице поплава. Ниво ерцепције ризика од поплава процењен је помоћу једнодимензионалне скале, која је и потврђена, састављене од стране аутора. Од испитаника је тражено да процене вероватноћу настанка различитих последица, као и да изразе своја осећања у вези са поплавама. При томе, прикупљани су и социјално-де- мографски подаци. Резултати истраживања су показали да испитаници поприлично спрем- но реагују у поплавама, а корелационе и регресионе анализе су указале да је спремност за ванредне ситуације у позитивној корелацији са перцепцијом ризика.
Сетлер и сарадници (Sattler, Kaiser, Hittner, 2000) потврђују позитивну корелацију између перцепције ризика и спремности за ураган. Џексон и Макерџи (Jackson, Mukerjee, 1972) у резултатима истраживања указују да је 86% испитаника имало искуства са земљотресом, да 43% мисли да ће се догодити други наредних година и само једна трећина испитаника сматра да би могао да погоди њих. Надаље, они наводе да, од оних који очекују последице будућих земљотреса, половина мисли да ће последице бити озбиљне. Милети и Фицпатрик (Mileti, Fitzpatrick, 1993) у свом раду истичу да 80% испитаника верује да ће осетити Пар- кфилд земљотрес. Међутим, само једна трећина испитаника сматра да би их он могао повре- дити и нанети штету њиховој имовини.
У теорији о спремности за реаговање на ванредне ситуације посебно се наглашава зна- чај два психолошка фактора: процене ризика и процене способности да се изађе на крај са ризиком (Lindell, Perry, 2000; Mulilis et al., 2003). Перцепција ризика заснована на личним проценама игра значајну улогу у предузимању мера спремности за реаговање. Посебно је присутан нереалистични оптимизам што указује на чињеницу да велики број људи мисли да неће бити погођен ванредном ситуацијом. Поред тога, постоје и људи који сматрају да се упркос свим предузетим напорима, последице ванредних ситуација не могу спречити или ублажити (Turner, Nigg, Paz, 1986). Посебну пажњу истраживача одувек је заокупљало питање јесу ли грађани у локалним заједницама што се често сусрећу са природним ванред- ним ситуацијама спремнији за реаговање; конкретније речено, да ли је знање и перцепција ризика о таквим ванредним ситуацијама на вишем нивоу у односу на локалне заједнице које се нису суочиле са последицама таквих догађаја. Често се каже да су локалне заједнице што су се више пута сусретале са природним ванредним ситуацијама отпорније због развијања тзв. ,,супкултура катастрофа” под чијим окриљем долази до размене знања, искуства и дру- гих мера спремности неопходних за реаговање у таквим ситуацијама. Рецимо, цунами из
2004. године који је задесио обале Индијског океана проузроковао је смрт само неколико људи од укупно њих 83.000 (Blaikie, Cannon, Davis, Wisner, 2004, 2014). Такве минималне последице биле су условљене претходним искуством из 1907. године које се у виду песама и поема преносило са генерације на генерацију (нпр. уколико осетиш потресе изазване земљотресом, онда се истог тренутка удаљи од морске обале). Из проучавалачких побу- да, спроведена су истраживања широм света у циљу покушаја научне експликације повеза- ности претходног искуства са природним ванредним ситуацијама и спремности за реаго- вање на њих (Horney, Snider, Malone, Gammons, Ramsey, 2008; Mishra, Suar, 2007; Mulilis et al., 2003; Palm, Carroll, 1998; Sattler et al., 2000; Shaw, Kobayashi, Kobayashi, 2004; Tekeli-Yeşil et al., 2010; Weinstein, 1989).
Сетлер и сарадници (Sattler et al., 2000) су испитивали корелацију између нивоа спрем- ности за ванредне ситуације и претходног искуства и том приликом установили да је таква повезаност позитивна. Хелслот и Рејтенберх (Helsloot, Ruitenberg) су, спроводећи истражи- вање, утврдили да су локалне заједнице, више пута суочене са природним ванредним си- туацијама, условљавале настанак посебне супкултуре у оквиру које је долазило до размене знања и искустава у погледу начина реаговања пре, за време и после њиховог настанка. Так- во искуство несумњиво је утицало и на побољшање перцепције људи о начинима заштите и отклањања последица ванредних ситуација (Хелслот, Рејтенберх, 2004: 100).
Претходна искуства са природним ванредним ситуацијама утичу на појединце да чешће размишљају о ризицима од таквих догађаја. Аналогно томе, размишљање о таквим ризи- цима утиче на преиспитивање личне и спремности домаћинства за реаговање у ванредним ситуацијама (Weinstein, 1989). Резултати истраживања Цветковића и сарадника (Cvetković et al., 2015) о испитивању постојања везе између знања испитаника о земљотресу и личног искуства, односно искуства неког од чланова породице, показују да 46% испитаника није претрпело последице ванредних ситуација. Највише испитаника доживело је последице земљотреса (28,7%) следе они који су се суочили са последицама поплава (7,3%), екстремних температура (6,4%), епидемија (6,3%) и остали (6,3%). Нешто више од 77% ученика изјавило је да нико из њихове породице није директно или индиректно претрпео последице ванред- них ситуација. Ипак, постоје испитаници чији су очеви (15,9%), мајке (14,3%), баке (11,1%) или деке (10,8%) доживели последице ванредних ситуација и своја искуства пренели на испитанике. Након спроведене статистичке анализе, на нивоу значајности од 5%, закључује се да су ђаци чији је отац доживео последице неке ванредне ситуације, у већој мери, упозна- ти са појавом земљотреса. Искуства мајке, деде и баке не утичу на знање испитаника. Када је реч о личном искуству, утврђено је да испитаници који су доживели последице земљотреса, у статистички значајно већој мери, сматрају да знају и заиста знају шта је земљотрес. Хорни и сарадници (Horney et al., 2008) су утврдили значајну статистичку повезаност између прет- ходног искуства са ураганима у Каролини и поседовања комплета прве помоћи за ванредне ситуације. Истичу и да су домаћинства која су се претходно сусретала са спровођењем ева- куације спремнија у погледу поседовања планова евакуација.
Бабек и сарадници (Bubeck, et al., 2012) у раду расправљају о улози домаћинстава у спро- вођењу мера за ублажавање последица поплава, доводећи у питање наводне позитивне ко- релације између појединачне перцепције ризика и усмеравања понашања. Ови аутори ис- тражују да ли тренутни фокус на перцепцији ризика, као средству ублажавања понашања појединаца, има теоријско и емпиријско утемељење. Традиционално је ризик од поплава ре- дукован инжењерским решењима у виду одбрамбене инфраструктуре. Међутим, последњих година управљање ризицима узима све више маха интегрисаним приступима за спречавање поплава и ублажавање њихових последица. Фокус је померен на мере ублажавања поплава попут осигурања домаћинстава или употребе уређаја за заштиту од поплава.
Све већи број емпиријских студија истражује утицај фактора који покрећу поступке ка ублажавању последица поплава, међу којима предњачи перцепција ризика. Ипак, емпи-
ријске студије су доказале да не постоји стастистички значајна веза између перцепције ри- зика од поплава и усвајања приватних мера за ублажавање последица поплава. Циљ овог рада је да обезбеди објашњења за емпиријске студије које су показале слабу везу између перцепције ризика о поплавама и предострожности појединаца. Истражује се може ли фо- кус на перцепцији ризика бити и теоријски и емпиријски оправдан и даје преглед фактора што покрећу појединце на предузимање мера за ублажавање последица поплава. Аутори на почетку дефинишу појмове који ће бити коришћени у раду како би се отклониле језичке недоумице. Перципирани ризикодноси се на комбинацију перципиране вероватноће и пер- ципиране последице одређеног догађаја или активности. Перцепција ризика представља ге- нерички појам који обједињује сва три термина (перципирани ризик, перципирану вероват- ноћу и перципиране последице). Изабрани су рецензирани научни часописи који истражују однос једне или више независних варијабли са усвајањем мера за ублажавање последица поплава на нивоу домаћинстава помоћу корелације или регресионе анализе. Свеобухватно истраживање литературе спроведено је претраживањем термина: поплава, перцепција ри- зика, заштита, теорија мотивације за заштиту (енг. Protection Motivation Theory; PMT), ублажавање, спремност, перцепција опасности од поплаве, понашање, прилагођавање, пре- дострожност, смањење ризика и превенција у 2011. години у онлајн бази података Инсти- тута за научне информације (енг. Institute for Scientific Information; ISI). Идентификовано је 16 студија које укључују преко 12.000 испитаника. Табеларно су представљени резултати корелације и регресионе анализе, као и студије које показују статистички значајну везу из- међу перцепције ризика од поплава и већ усвојених мера за ублажавање последица поплава. Већина студија не показује никакву или веома слабу везу ове две варијабле. У прегледним студијама помиње се више дефиниција појма перцепције ризика да би се испитао њихов од- нос према мерама ублажавања поплава. Гротман и Ројсвиг (Grothmann and Reusswig, 2005) једини користе комбинована мерења перципиране вероватноће и последица, што је у овом чланку дефинисано као перципиран ризик, проналазе мале и средње вредности корелације између перципираног ризика и четири индикатора која мере предострожност на статис- тички значајном нивоу. Вредност корелације ±0.1 сматра се малом, вредност ±0.3 средњом, а вредност ±0.5 великом. Вишеструка регресиона анализа показује да перицпирани ризик може да објасни само 3‒6% варијансе у ублажавању понашања, што указује на слабу везу. Већина прегледних студија мери пецепцију ризика истражујући перципирану вероватноћу од плављења. Крајбих и остали (Kreibich et al., 2011) не проналазе статистички значајну везу између понашања усмереног ка ублажавању последица поплава у пет од шест могућих слу- чајева. Мала до средња корелација је пријављена у једном случају. Линдел и Хванг (Lindell, Hwang, 2008) су, такође, пронашли малу корелацију. Међутим, регресиона анализа показује да вероватноћа може да објасни само 1% варијансе заштитничког понашања и 5,5% варијан- се у куповини осигурања од поплава. Све остале студије не проналазе статистички значајне корелације перципиране вероватноће са понашањем усмереним ка ублажавању последица од поплава. Сигрист и Гучер (Siegrist, Gutscher, 2006) испитују вишеструку регресиону ана- лизу са превенцијом понашања као зависном варијаблом и наводе да перципирана вероват- ноћа нема утицаја на предострожност у понашању након анализе искуства.
Мичели и сарадници (Miceli et al., 2008) комбинују перципирану вероватноћу са осећањем страха да би извели скалу перцепције ризика од поплава, која показује ниску корелацију са понашањем усмереним ка ублажавању последица. Међутим, закључено је да емоционална ставка страх више утиче на понашање усмерено ка ублажавању последица него перципира- на вероватноћа. Нок и Коливрас (Knocke, Kolivras, 2007) истражују утицај два аспекта пер- ципираних последица на појединачно праћење развоја поплавног таласа: опасност по живот и опасност по имовину. Значајна је веза између опасности по живот и високе фреквенције праћења поплавних таласа, док значајна веза са опасношћу по имовину није забележена. Залескјевич и сарадници (Zaleskiewicz, 2002)истражују факторе који утичу на одлуку људи да купе осигурање у Пољској, пре и после већих поплава из 1997. године. Перцепција ризика
је представљена преко варијабле страх од поплава која садржи мерење страха од поплава, изазваног неизбежношћу ванредне ситуације, озбиљношћу губитка и перцепцијом веро- ватноће јављања поплава у будућности. Поређењем одговора испитаника са и без осигу- рања, пре поплава 1997. године, није пронађена веза између фактора страха и одлуке да се купи осигурање. Статистички значајна разлика међу две групе пронађена је након поплава 1997. године. Аутори на крају закључују да емоционална ставка страх утиче на одлуку хоће ли се људи осигурати од поплава. Узимајући у обзир све већу интеграцију стратегија упра- вљања ризицима, перцепција ризика од поплава добија све већи значај јер се сматра важним индикатором заштите од поплава. Преглед актуелне емпиријске литературе указује да је претпостављену позитивну корелацију између перцепције ризика и усвајања приватних мера за ублажавање тешко међурегионално испитати. Изложена су два аргумента којима се објашњава слаба повезаност. Пре свега, перцепција високог ризика не води нужно ка мерама ублажавања. С друге стране, могуће повратне информације на основу раније усвоје- них мера за ублажавање које воде смањењу перцепције ризика у литератури скоро да се и не разматрају, што може послужити као додатно објашњење слабе везе између перцепције ризика и ублажавања понашања. Из наведених разлога аутори дају преглед фактора који утичу на ублажавање понашања/предострожност. Слаби показатељи предострожности су и социоекономски и географски фактори као што су пол, висина прихода и објективни ри- зици са којима се суочавају испитаници. Потребно је узети у обзир ефикасност мера, про- цену трошкова, одговорност у управљању последицама поплава. Иако је очигледно да људи треба да буду свесни ризика за евентуалну реакцију на природну катастрофу, налази аутора указују на то да фокус на свести о ризику није довољан за прелазак на више нивое интегра- ције управљања поплавама.
Нок и Коливрас (Кnocke, Kolivras, 2007) истичу да поплавни талас представља највећу природну катастрофу у свету изазвану временским условима и од кључног је значаја благо- времено упозорење од његовог настанка како би се умањиле последице. Тренутно постоји сазнајни јаз између стручњака за поплаве и шире јавности о нивоу перцепције ризика, што утиче на способност комуникације и ефикасности процеса упозорења. Претходна истражи- вања бавила су се перцепцијом ризика од ванредних ситуација, али је у малој мери стављен нагласак на поплавне таласе у регионима САД који су подложни поплавама. Ово истражи- вање је обухватило 300 испитаника анкетираних преко интернета ради утврђивања тренут- ног стања свести о наиласку поплавног таласа у југозападној Вирџинији. Анализа трендова укључивала је употребу хи-квадрат (χ2) теста и прорачун фреквенције (f) и процента (%). Истраживање је фокусирано на предвиђање и обавештавање, перцепцију јавности и при- преме, као и реакције пре и за време догађаја, јер је тада рањивост највећа. Анкетом су обух- ваћени одрасли становници, тако да су једини услови били: пребивалиште у испитиваном региону и старост преко 18 година. Демографске карактеристике које су обухваћене истра- живањем су: пол, старост, образовни статус, поштански број, дужина боравка у региону, стамбени статус, да ли је појединац живео у плавним подручјима и/или имао осигурање од поплава. Старосне групе су сличне категоријама пописа становништва, али су разврстане на основу начина живота (студенти и млади људи, ране каријере, близу одласка у пензију, пензионери и старије особе) како би се утврдио било какав утицај. Питања у истраживању су се односила на дефинисање поплавног таласа и разумевање статистичких података о по- плавама, перцепцију ризика, имовинско стање и претходно искуство. Да би се дошло до поузданих резултата и добила слика о општој поплулацији, узорак је морао бити довољ- но велики и репрезентативан. Већина расположивих статистичких тестова на основу нор- малне дистрибуције који се могу извршити на резултатима квантитативних истраживања захтевају најмање 30 испитаника. Истраживање је спроведено и дистрибуирано уз помоћ веб-хостинг сервиса (Research and Innovation; https://www.research.vt.edu/) Политехничког института и Државног универзитета у Вирџинији (енг. Virginia Polytechnic Institute and State University). Подаци су прикупљани током шест недеља, од 12. марта до 25. априла 2005. годи-
не; било је укупно 329 испитаника који су приступили истраживању и доставили резултате. Од тога, 29 тестова морало је да буде уклоњено због тога што испитаници нису живели уну- тар граница испитиваног подручја, нису дали податке о својим поштанским бројевима или су доставили празане тестове. Мањи број њих (од преосталих 300) није одговорио на свако питање па зато има мање од 300 одговора. Ова студија је дала битне закључке о перцепцији ризика и свести становништва о поплавном таласу и трендовима припреме за наилазак по- плавног таласа у Западној Вирџинији. Резултати испитивања су показали да постоји свест о могућности појаве поплавног таласа, али да то није довољно за правилну перцепцију ризи- ка. Шира јавност схвата појам бујице у руралним плавним подручјима, дуж река и потока, али се ретко спомиње чињеница да се поплаве могу јавити и у урбаним подручјима, услед квара на брани и брзог топљења снега. Млађи људи имају нижи ниво разумевања и нису то- лико забринути због поплава. Повећана изложеност и спознаја ризика играју кључну улогу у обликовању начина на који особа приступа поплавном таласу. Људи прате поплаве али нису свесни суштинских механизама комуникације и менаџмента. Такође, резултати овог истраживања указују на то да садашњи начин упозорења од настанка поплавног таласа не садржи довољно информација за ефикасну комуникацију. Траш (Тhrush, 2005) у извештају о рањивим групама разматра њихову угроженост у условима свесности (енг. awareness) и из- ложености ризицима и њихову способност да реагују и опораве се од последица поплава. У оквиру дела пројекта „Упозорење од поплава за угрожене групе” дати су преглед и секундар- на анализа постојећих података о поплавама спроведена је са циљем идентификовања фак- тора који доприносе рањивости у поплавама. Овај извештај резимира предузете поступке, проблеме са којима се сусретало и дате препоруке. Анализа обавештености о поплавама показала је да на повећање нивоа обавештености утичу следећи фактори: претходно иску- ство; припадност А и Б социјалним групама, као и Агенцији за заштиту животне средине; власништво над домаћинством; пуна или једнократна запосленост; старосна доб 45‒54 го- дине; пријава пребивалишта дужег од једне године; претходно доживљене велике поплаве односно претходно искуство; живот у домаћинству седамдесетих година ХХ века. Затим, на предузимање акција током поплава најпре ће се одлучити они становници који су били упо- зоравани, саветовани о предузимању мера заштите, испитаници са претходним искуством са поплавама, они који припадају вишечланим домаћинствима, домаћинствима из седамде- сетих година ХХ века и онима која су раније бивала поплављена.На крају извештаја дате су препоруке за даља испитивања.
Филдинг (Fielding, 2012) у свом раду истражује неједнакост услова живота у поплавним подручјима Енглеске и Велса и перцепцију ризика оних који су му изложени. Упоређене су области са објективном изложеношћу ризику од поплава и оне у којима постоји субјективна перцепција ризика од стране друштвених класа. Испитује се повезаност класних разлика са ризиком од поплава и нивоом обавештености о ризику. Британска компанија „Ипсос МОРИ” (енг. Ipsos MORI) је за Агенцију за заштиту животне средине (енг. The Environmental Protection Agency) испитивала ниво свести грађана о опасности од поплава, користећи се- кундарну анализу података сакупљену 2007/8. године. Ово истраживање је спроведено у марту 2008. године са циљем евалуације ефективности кампања за подизање свести о опас- ности од настанка поплава током 2007/8. године. Испитаницима су постављана питања: „Да ли је Ваша некретнина у опасности од поплава?”, „Да ли бисте рекли да је…?”, а понуђени од- говори су гласили: „Дефинитивно у опасности,”, „Ризик је могућ.” и „Уопште није под ризи- ком.”. Испитаници су дефинисани као изложени ризику од плиме или флувијалних поплава иако их можда никада нису доживели. Узорци изложени ризику су идентификовани путем плавних мапа. Мада може изгледати очигледно да су становници у поплавном подручју из- ложенији ризику од настанка поплава и обухватају популацију под ризиком, мерење разме- ра у поплавним подручјима и квантификовање могућности појаве поплава је спорно и оте- жано многим факторима, почев од климатских промена које утичу на индустрију осигурања (осигуравајуће куће). У свим областима, осим у Мидлендсу, радничка класа ћепре населити
поплавна подручја. Неједнакост изложености поплавним подручјима највидљивија је на се- вероистоку и у регионима Англије. Обавештеност о поплавама у региону Англија је знатно испод просека, али нису уочене значајне класне разлике. У области Темзе је, упркос једнакој класној изложености поплавама, свест о ризику од поплава најмање изражена код најде- привиранијих слојева. На североистоку, неједнаку дистрибуцију изложености поплавама прати неједнакост у перцепцији ризика, резултирајућу најнижим нивоом обавештености и највећим ризиком од поплава.
Барнингем и сарадници (Burningham et al., 2008) истичу да је након великих поплава са тешким последицама које су се догодиле 1998. и 2000. године, Агенција за животну средину Велике Британије препознала као приоритет подизање свести јавности о ризицима од по- плава. Ослањајући се на податке добијене током истраживања које је спровела Агенција за животну средину, овај научни рад доприноси разумевању једног аспекта обавештености о поплавама: перцепција људи о томе да се њихова имовина налази на подручју потенцијално изложеном ризику од поплава. Аутори су анализирали квантитативне и квалитативне по- датке прикупљене током рада на два пројекта спроведена за Агенцију за заштиту животне средине у циљу развијања детаљнијег разумевања информисаности о ризику од поплава у Енглеској и Велсу. Већина података је преузета из материјала коришћеног током рада на пројекту „Упозорење о поплавама за угрожене групе” који је реализован са циљем да пружи одговор на питање јесу ли одређене групе унутар популације посебно изложене ризицима од поплава. Аутори се ослањају на секундарну анализу постојећих података и квалитативно истраживање спроведено у оквиру поменутог пројекта. Квантитативне анализе су показале да је припадност друштвеној класи један од главних фактора у предвиђању свести о из- ложености ризику од поплава, затим претходно искуство и дужина боравка у стану/кући. Примећене су и значајне разлике у вези са областима становања. Квалитативним истражи- вањем утврђен је недостатак свести или бриге о изложености ризику унутар области које су изложене ризику од поплава. Аутори закључују да није проблем само у недостатку свести о ризику, већ и у локалним проценама ризика базираним на искуству које потцењује утицај ретких или екстремних догађаја. Исто тако, истичу значај локалних процена и подизања свести људи у локалним заједницама о перцепцији ризика од настанка поплава.
Келенс и сарадници (Kellens et al., 2013) указују на то да су поплаве најчешћа и најдестру- ктивнија ванредна ситуација и да експерти већ деценијама истражују начине ублажавања њихових последица. У раду се анализира 57 емпиријски заснованих студија о перцепцији ризика од поплава чије су основне карактеристике ‒ план истраживања, варијабле и кључни налази ‒ пописане у сложеној табели. Током новембра и децембра 2010. године, реализовано је опсежно истраживање литературе коришћењем база података Веб оф Сајенс (енг. Web of Science; WoS) и Скопус (енг. Scopus). Веб оф сајенс је прегледна база података која садржи цитатне индексе и омогућава једноставан приступ мултидисциплинарним научним и кон- ференцијским радовима (садржи преко 10.000 часописа из области природних, друштвених и хуманистичких наука и уметности, као и више од 12.000 радова са међународних конфе- ренција). Скопус је релативно нова и највећа база података, цитата и апстраката, обухвата приближно 17.000 рецензираних часописа. Аутори закључују да је већина чланака који се баве перцепцијом ризика од поплава, истраживачког карактера, без изложених теоријских оквира доступних у истраживањима из области друштвених наука. Стога је методолошка стандардизација мерења и анализе перцепције становништва и адаптације њиховог пона- шања једва присутна. Ова хетерогеност отежава поређење резултата студија. Такође, пока- зало се да теоријска и емпиријска истраживања кризне комуникације скоро и не постоје.
Крајбих и сарадници (Kreibich et al., 2011) у свом раду анализирају спремност домаћин- става и предузећа за реаговање. Обављени су телефонски разговори са члановима приват- них домаћинстава и предузећа смештеним у сливовима Елбе и Дунава у Немачкој после поп- лава 2002. и 2006. године. На основу сателитских снимака и службених података направљена
је листа свих погођених улица. Запослени у СОКО Институту за друштвено истраживање и комуникацију (нем. SOKO Institut für Sozialforschung und Kommunikation) интервјуисали су приватна домаћинства у априлу и мају 2003. године, предузећа у октобру 2003, мају 2004. и октобру 2006. године. Људи из Експлораре ‒ института за истраживање (нем. Еxplorare ‒ Institut für Marktforschung) интервјуисали су чланове приватних домаћинстава у новембру и децембру 2006. године. Интервјуисани су испитаници са најбољим познавањем последица поплава, а питања су се тицала следећих тема: хитне мере и мере предострожности, искуство са поплавама, параметри поплава (нпр. контаминација, ниво воде), друштвено-економски параметри и штете од поплава. За потребе ове компаративне студије изабрана су само она приватна домаћинства и предузећа која се налазе у истој области и погођена су обема попла- вама. У оквиру истраживања, након поплава из 2002. године, интервјуисано је 1697 чланова приватних домаћинстава и 415 запослених у предузећима, док је истраживање из 2006. го- дине резултирало 461 интервјуом са члановима приватних домаћинстава, док је интервјуи- сано 227 запослених у предузећима. У августу 2002. године спремност је била ниска: 30% домаћинстава и 54% предузећа није предузело никакве мере заштите/предострожности од поплава. Већина предузетих мера није била ефикасна, с обзиром на то да је свега 26% чла- нова домаћинстава, а 9% запослених знало како да реагује на знак упозорења од поплавног таласа. Услед екстремности поплаве, у многим домаћинствима и предузећима радило се на дуплој петљи, што је омогућило увођење мера предострожности. Дистрибуција мера опре- за, када је реч о домаћинствима, добро се уклапала у Прајсендорфове хипотезе ниских цена, али није могла да се примени и на предузећа. Поплаве из 2006. године неспремно је дочекало 29% интервјуисаних радника, велики помак уочен је код чланова домаћинстава ‒ само 10% њих изјавило је да је било неспремно за реаговање. Аутори закључују да је потребно значај- но унапредити мере деловања у случају поплава, нарочито у предузећима где је неопходно имплементирати регулаторне програме и програме проактивног деловања.
Сколобиг и сарадници (Scolobig, et al., 2012) оспоравају резултате социолошког истра- живања и истичу да се низак ниво перцепције ризика становника који живе у поплавним подручјима сматра једним од главних узрока њихове слабе припремљености, која заузврат генерише неадекватан одговор на ванредне ситуације. Истраживање је спроведено у четири насељена места која се налазе у сливовима Адиђе и Сарке у источним италијанским Алпима: Боченаго, Ровере дела Луна, Ромањано и Вермиљо ‒ Рио Кортина. Ове четири локације су тешко погођене двама поплавама у јесен 2000. и 2002. године. Обе године јесен су обележиле обилне падавине. Технике прикупљања података укључивале су и истраживање података из постојећих извора, као што су подаци пописа и покрајински архиви; четири фокус групе и 22 полу-структурисана интервјуа (са службеницима који се баве пописом, запосленима, особама које раде у агенцијама за цивилну заштиту, превенцију ризика, онима који изу- чавају хидрологију и водене ресурсе, лидерима заједница, политичарима, стручњацима у области науке и технике, члановима невладиних организација); интервју је спроведен тако што су испитаници (њих 400 – по стотину испитаника у сваком од насељених места) одго- варали на питања из упитника, .припремљеног на основу увида у постојећу литературу и резултате документарне анализе, фокус група и полуструктурираних интервјуа. Неколико аспеката је узето у обзир, почевши од искуства са поплавама до мишљења испитаника о ме- рама за смањење последица поплава. Упитник је садржао 147 тачака, а одговори на већину њих су понуђени у виду Ликертове петостепене скале процене, где један представља мини- малну вредност, а пет максималну. Два дела упитника су посвећена анализи свести испита- ника о ризику и спремности на предузимање одређених мера у случају поплаве. Пронађене су значајне разлике у евалуацији између различитих субјеката у односу на укупне заједни- це. Такође, постојао је јасан раскорак између стварног усвајања кућних припремних мера и спремности да се предузму акције самозаштите. Поврх свега, свест о ризику је била при- сутнија код испитаника који су у прошлости претрпели последице поплава, затим код оних који су живели у изолованим заједницама (насупрот градским) у областима са највећим
ризиком од поплава или су имали мање поверења у локалне власти. Резултати ових испи- тивања показали су да становници изражавају незнатну забринутост и низак ниво спрем- ности да се суоче са поплавом. Аутори наводе да веза између свести о ризику и спремности није једноставна, а да је унапређење знања становника о њиховом окружењу кључно за раз- вијање свести о ризику и јачање локалне мреже подршке у подстицању људи на предузи- мање одговарајућих мера. Насупрот томе, истраживања су доказала сложену везу између перспектива, ставова, понашања и одлука по питању ризика од поплава.
Паркер и сарадници (Parker et al., 2009), oслањајући се на податке добијене из Велике Британије и других делова Европе, у свом раду истражују начине реаговања људи на ризик од поплава, колико су те реакције ефикасне када је реч о спашавању живота и отклањању економске/материјалне штете; зашто неке јавне личности не реагују на одговарајући начин на упозорења о поплавама, показујући тиме неразумевање, сумњу у власт, доводећи у пи- тање акције против поплава; аутори траже најприкладнији и најефикаснији вид одговора на информације о ризицима од поплава и испитују како развити свест Британаца о ризику од поплава и ефективном одговору на њега. Након великих плављења Рајне и Мезе 1995. године, поплава у Енглеској и Велсу 1998, 2000. и 2007. године, као и у сливу Елбе 2002. го- дине, нагласак је стављен на унапређивање система за оперативно прогнозирање поплава. Методе за упозорење јавности од настанка поплава разматране су заједно са емпиријским доказима о томе како се жртве припремају и реагују на поплавни талас. Нове методологије за предвиђање временских услова и поплава, укључујући и ансамбл система за предвиђања удружених падавина и хидролошких, као и нових хидродинамичких модела, створени су у оквирима метеорологије, хидрологије и инжењерских наука.
Кенон (Cannon, 1994) проучава ванредне ситуације, обим и врсте рањивости, видове су- очавања друштва са њима у погледу спремности и ублажавања последица и објашњава раз- лику у значењу појмова природна опасност и природна катастрофа. Све опасности (енг. hazards) су изазване природом, али катастрофе нису те их не треба сматрати неизбежним исходом опасности. Концентрисање на спремност и ублажавање последица ванредних ситу- ација без разматрања социјалних и економских система, који узрокују рањивост и одређују тип техничких интервенција, доводи до потенцијално опасне ситуације. Техничке интер- венције које би требало да умање интензитет ванредне ситуације или припреме људе за њих нису саме по себи социјално неутралне, што значи да се не смеју предузимати изоловано од фактора који стварају рањивост и при њиховом спровођењу треба водити рачуна о утицају на различите делове друштва. Као што је претходно поменуто, аутор настоји да објасни разлику између појмова природна катастрофа и природна опасност, али и рањивост и сиромаштво.Рањивост (изложеност опасности од последица ванредне ситуације) није исто што и сиромаштво. Развијање свести о узроцима настанка ванредне ситуације није само по себи довољно за смањење њиховог утицаја и у обзир се мора узети и чињеница да економ- ски системи различито утичу на чланове друштва. Ако је једина препрека ка ублажавању последица ванредних ситуација интерес појединих група за одржавањем своје позиције у оквиру економских система, онда настаје велики проблем јер се, самим тим, приступ анали- зи рањивости од последица ванредне ситуације пребацује на поље политичке и економске моћи. То што је анализа рањивости инхерентно политичка не подразумева њено напуштање као доминантног начина разумевања катастрофа. Фокус се помера на приступ ресурсима, средствима за живот и спољашње утицаје који могу имати штетно дејство. У раду су разма- тране улога државе, врста социјалне заштите која одговара различитим друштвеним гру- пама,врста техничких интервенција коришћених у припреми за природну непогоду. Поред тога, испитано је да ли моћније друштвене групе дозвољавају рањивим да унапреде сопстве- ну организацију. Аутори резимирају да једино анализа рањивости спроведена удруженим напорима академика, државних службеника, политичких активиста, невладиних организа-
ција, социјалних радника и других релевантних појединаца, институција или организација може довести до избегавања или смањења последица ванредних ситуација.
Бирд (Bird, 2009) у својој студији испитује могућност коришћења упитника за добијање информација о перцепцији јавности о природним ванредним ситуацијама и начинима уб- лажавања ризика. Разматра постојећа знања и праксу у развоју и имплементацији упит- ника који се користе у испитивању јавности о знању и перцепцији ванредних ситуација, објашњавајући технике које се користе за њихову израду и имплементацију. Иако многи истраживачи ванредних ситуација описују резултате прикупљене уз помоћ упитника, мало њих објашњава технике које се користе за њихову израду и спровођење. У најужем смислу, методолошки оквир треба да садржи формат одговора (отворено/затворено питање), на- чин испоруке, технике узорковања и одзива, као и могућност поређења датог упитника са сличним студијама. Кључне карактеристике укључују дизајн упитника, начин његовог дос- тављања испитаницима, технике узорковања и анализу података. Иако је употреба упитни- ка за добијање података у вези са природним ванредним ситуацијама веома популарна, ана- лиза техника које се користе при њиховој изради и спровођењу релативно је запостављена тема међу научним чланцима који се баве ванредним ситуацијама и ризицима од њиховог настанка. Будућа истраживања треба да буду свеобухватна у описима коришћене методо- логије. Аутор нуди образац истраживачима који се буду бавили испитивањем ванредних ситуација, али сврха рада није да понуди нови тип упитника, већ да истакне технике које су коришћене у изради и спровођењу упитника и нагласи потребу детаљнијег описа мето- долошког оквира, као и техника прикупљања, анализе, сређивања и приказивања података добијених истраживањем.
Сигрист и Гучер (2006), стручњаци из области проучавања ризика од поплава, направили су детаљне мапе различитих делова Швајцарске које наговештавају вероватноћу настанка поплавног таласа и указују на могуће видове последица. На картама су дефинисане четири категорије ризика у распону од високог ризика до његовог одсуства. Истраживањем су обух- ваћени испитаници са немачког и француског говорног подручја Швајцарске, изабрани на основу својих пребивалишта (у градовима или на планинама). Део њих био је из области ви- соке опасности, док је други део испитаника био из регије нижег ризика. Сакупљени су пода- ци из 15 заједница у 7 кантона. Упитник са пропратним писмом послат је на адресе преузете из телефонског именика. Одговорило је 1306 особа. Стопа одговора са немачког говорног подручја у Швајцарској износи 53% (н = 784), а са француског 52% (н = 522). Од суштинског је значаја да одговори испитаника буду поуздано повезани са областима које су стручњаци означили областима високог ризика. Због тога су учесници замољени да одговоре да ли ад- реса одштампана на писму одговара њиховој тренутној адреси становања. Анализирани су само подаци испитаника који су потврдно одговорили на дато питање (1213). Испитаници су одговарали на питања која се односе на перцепцију ризика од поплава и спремност за ре- аговање. Рад представља упоредну анализу перцепције ризика лаика и стручњака. Резултати спроведене анкете показали су да је процена ризика испитаника у корелацији са проценама експерата. Испитаници са пребивалиштима које су експерти означили областима без ризи- ка имали су нижи ниво перцепције ризика у односу на испитанике који живе у областима са високим ризиком од поплава. Када је реч о предузимању мера превенција, нису примећене разлике између људи који живе у областима високог и ниског ризика од поплава. Резултати анкете показују да многи становници не знају да постоје поплавне мапе за њихов регион, док се у неким областима људи плаше поплава више него што је то оправдано чињеницама те предузимају сувишне мере опреза и превенције. Са друге стране, неки од њих потцењују ризике и не предузимају акције за превенцију ризика па нису припремљени за поплаву. Ре- зултати анкете, такође, указују да су искуства испитаника са поплавама у позитивној ко- релацији са њиховом перцепцијом ризика од поплава. У немачком говорном подручју које представља урбану средину испитаници су потценили ризике са којима се сусрећу. У плавој
зони, 31,5% становника је било убеђено да је веома ниска вероватноћа настанка поплава које би изазвале значајна оштећења. У урбаним срединама француског говорног подручја резултати су били обрнути. Највећа повезаност перцепције лаика и процене стручњака је у белој зони без ризика ‒ 31,9% становника преценило је ризик од поплава. У планинским областима добијени су слични резултати, перцепција ризика лаика и процена стручњака уско су повезане. Закључак је да неки учесници анкете прецењују ризик од поплава, док га други значајно потцењују.
Чоркало (Čorkalo, 1992) се бави анализом психолошких истраживања опасности које произилазе из животне средине. Аутор дели опасности на природне и технолошке, истиче сличности и разлике између природних и технлошких катастрофа и потребу мултидимен- зионалног приступа проблему. Разматра последице које на човека остављају природне и технолошке ванредне ситуације, наглашавајући да су психолошке последице блаже и крат- котрајније у односу на оне које настају након суочавања са технолошком катастрофом. Исто тако, анализирана је перцепција ризика од ванредних ситуација лаика и стручњака. Аутор дефинише опасности у животној средини и појмове катастрофа и ризика; описује сличности и разлике међу природним и технолошким катастрофама; даје осврт на ванредне ситуације и перцепцију ризика од њиховог настанка и наводи могуће ефекте ванредних ситуација. Након тога, објашњава технолошке катастрофе и перцепцију ризика од њих, подсећајући на ставове о технолошким ванредним ситуацијама и ефектима технолошких катастрофа. У раду је истакнута улога психологије у истраживању опасности које произилазе из животне средине. Почетни интерес психолога је да истраже и опишу реакције људи на постојање тих опасности. У психометријским студијама квантификује се димензија ризика и изводе слич- ности и разлике у перцепцији ризика појединих друштвених група. Резултати тих истра- живања показали су да перцепција ризика код лаика, за разлику од перцепције стручњака, обједињује читав низ квалитативних аспеката о којима треба водити рачуна када се жели укључити јавност у доношење одлука.. Уз то, доказано је да живот у срединама са ниским и високим ризиком од поплава оставља последице на становништво, утиче на њихову пер- цепцију ризика и доношење одлука.
Риђановић и сарадници (Riđanović et al., 1991) своје истраживање заснивају на анали- зи хидролошких података након поплава које су задесиле Загреб (1964), Сисак и Карло- вац (1966) са циљем испитивања тока поплавног таласа, када је дошло до изливања реке Саве, као и великог поплавног таласа у Загребу (1990). Аутори најпре разматрају квантита- тивне односе карактеристичних водостаја на одабраним станицама за мерење нивоа воде. За одређивање режима отицања воде употребљени су дијаграми водостаја који указују на промене у висини отицања воде. Дат је и хидрограм који мери количину протока воде кроз корито реке. Такође, израчуната је и представљена кривуља дневних протока воде на посеб- ном хидрограму за хидрометријске профиле у Радечу и Загребу. Поплава у региону Загреб‒ Карловци‒Сисак, почетком новембра 1990. године, изазвана је високим поплавним таласом Саве из Словеније, који је наишао након дугог сушног периода. Његова специфичност ог- ледала се у висини водостаја и количини протока воде на карактеристичним хидрометријс- ким профилима реке Саве код Загреба, Сиска, Купе, Добре и Коране у региону Карловца. Највиши водостај Саве забележен је узводно од Загреба, док је у Загребу и низводно ниво воде био знатно нижи у односу на уобичајено стање. Поплавом су били захваћени равни- чарски и низијски предели уз Саву и њене притоке у региону Загреб‒Карловац‒Сисак где уопште нису постојали или су били делимично изграђени водопривредни објекти. Највећа површина под водом је била на простору између Запрешића, Подсуседа и Сомбора. У За- гребу, Карловцу и Сиску није причињена већа материјална штета јер је коришћен делимич- но изграђен систем за одбране од поплаве. Системи за прикупљање релевантних хидроме- теоролошких података омогућавају израду правовремених прогноза временских прилика,
висина водостаја и очекиваних протока воде кроз корита, што може бити од великог значаја у перцепцији ризика од наиласка поплавног таласа.
Смерић (Smerić, 1993) у раду износи резултате социолошког истраживања реакција на ванредне ситуације, прикупљених у склопу пројекта „Социоеколошки аспекти развоја” спроведеног у јуну 1992. године, на узорку од 547 студената универзитета у Загребу и Рије- ци. Проучаване су емоционалне реакције испитаника по питању самопроцене нивоа страха на основу низа понуђених ситуација и стања, а добијени резултати упозоравају на рела- тивно већу учесталост страха према социјалним и технолошким ванредним ситуацијама у односу на технолошке. Самопроцена се састојала из три димензије: страха од ванредних ситуација, болести и будућности. Испитаници су процењивали сопствену емоционалну ре- акцију на потенцијалне опасности различитог порекла (природне, тахнолошке, социјалне) изабирањем одговарајућих тврдњи на петостепеној Ликертовој скали, у распону од уопште ме није страх до изразито ме је страх. Реч страхупотребљена је да би се испитаницима олакшало разумевање питања. Резултати испитивања показали су да испитаници, поред технолошки изазваних, највећи страх имају од социјалних катастрофа. Поред рата, највише се плаше болести док су потенцијалне природне опасности оцењене као мање застрашујуће. Резултати когнитивних и емоционалних реакција на потенцијалне опасности упозоравају на значај актуелног друштвеног контекста. Аутор препоручује примену савршенијих ин- струмената за даља истраживања појава како би се ближе и тачније оценио утицај одређе- них чинилаца (нпр. лично искуство, степен информисаности, ставови и сл.) на когнитивне и емоционалне реакције изазване различитим врстама опасности.
Зеленакова (Zelenakova, 2001) истиче да поплаве изазивају огромне економске и социјал- не губитке узроковане непланираном урбанизацијом и неконтролисаним насељавањем. Сврха Директиве 2007/60/ЕЦ је успостављање оквира за процену и управљање ризицима од поплава ради смањења штетних последица по здравље људи, животну средину, културну баштину и привредну активност у Европској заједници. Основни циљ овог рада је прика- зивање начина примене мера процене и управљања ризицима од поплава у Словачкој. Кроз Словачку протиче река Дунав, чији је слив други по величини у Европи. Према подацима Словачког водопривредног предузећа, штете од поплава које настају на водотоцима и хи- драуличним објектима су велике. Најугроженија је источна Словачка у сливу реке Бодрог, у коју се уливају Топла, Ондава, Ториса, Лаборец и Хорнад. Европска комисија је 2004. године издала Саопштење о управљању ризиком од поплава. Европски парламент и Европски савет испратили су ову иницијативу усвајањем Директиве 2007/60/ЕЦ о процени и управљању у опасностима изазваним поплавама, 23. октобра 2007. године. Према тој директиви, тре- бало је да државе чланице Европске уније прелиминарно процене ризике од поплава до
22. децембра 2011. године. На основу расположивих информација, као што су евиденције и студије о дугорочном развоју, посебно о утицају климатских промена на појаву поплава, прелиминарна процена ризика од поплава мора бити предузета ради обезбеђивања про- цене потенцијалних ризика, идентификовања области које треба детаљније узети у обзир кроз мапирање и потенцијалну припрему планова за управљање ризиком од поплава. Како би се проценио ризик од поплава, неопходно је утврдити и вероватноћу настанка и могуће последице поплава. Прелиминарна процена ризика од поплава заснива се на праћењу поја- ве поплава у току године на подручју Словачке. Поплаве узрокују обилне кише или нагло топљење снега, уз смањену способност задржавања воде, док је главни узрок бујичних по- плава велики интензитет падавина у кратком року на ограниченом простору. Упркос рела- тивно густој мрежи канала за одводњавање у Словачкој (700), мерењем је забележена само трећина протока обилних краткотрајних падавина. Могућност одводњавања интензивних падавина условљена је одликама речног басена и природног окружења. Интензитет падави- на које узрокују екстремно отицање воде и настанак поплава у Словачкој последњих година је у значајном порасту. Штета изазвана поплавама удружени је ефекат два механизма: при-
родних услова и људских активности. Према Директиви 2007/60/ЕЦ, смањење ризика од настанка поплава представља саставни део управљања басеном који има за циљ повећање економског и социјалног благостања, без угрожавања виталних система.
Акаја и сарадници (Akkaya et al., 2016) напомињу да је, као што је установљено у многим научним студијама, моделовање поплава могуће једино кроз одређивање стратегија упра- вљања ризиком од поплава и праћењем понашања река. Град Једрене налази се низводно од слива реке Марице која протиче кроз Турску, Бугарску и Грчку, земље често изложене поплавама. Већи део слива протеже се дуж граница Бугарске, пролазећи кроз планински предео под нагибом од 12,5%, док је у Једренама нагиб њеног корита свега 0,00036%. Аутори су развили 1Д и 2Д моделе река Марице и Тунџе које пролазе кроз град Једрене и сачини- ли мапе поплава. Анализом резултата добијених поплавним мапама дизајниран је дренаж- ни канал са могућношћу пражњења воде (одводњавања) која премашује капацитете кори- та реке Марице. Софтвер МАЈК 11 коришћен је за моделовање корита, а софтвер МАЈК 21 за моделовање поплавних подручја. Спајањем ова два софтвера добијен је Мајк поплава (енг. Mike flood). Од топографских података коришћена је карта 1:1.000 и скалирана карта 1:5.000, за које је процењено да одговарају садашњим условима поплавних области. Сходно томе, утврђен је ниво ризика од настанка поплава. Након 2Д моделовања закључено је да су насипи направљени између 1955. и 1975. године. На основу 2Д модела направљен је модел калибрације из 2006. године који одговара двадесетпетогодишњој стопи поплава. Како те године није било могуће фотографисање из ваздуха, калибрација је реализована на основу тренутних посматрања водостаја. Испитивање поплавних мапа је показало да река Марица има безбедан проток воде 770 m³/s и да сва количина која прекорачује дату вредност изази- ва поплаве. Међутим, током поплава долази до раста нивоа подземних вода што доводи до пропуштања брана и неповољног утицаја на насеља која се налазе у њиховој близини. Поп- лаве највише погађају кварт Караагац, село Босну, летње куће, ресторане, историјске струк- туре у близини реке и зграду Покрајинског секретаријата за животну средину. Имајући у виду путеве између насипа и непостојање одводних канала у случају поплава, вода ће се у овим пределима задржати дужи временски период и негативно утицати на транспорт. Узи- мајући у обзир постојеће податке, као најпогодније решење намеће се изградња одводних канала. Одводни канал омогућава пренос протока воде изнад безбедних 770 m³/s низводно од града. Иако Марица представља природну границу између Турске и Грчке, њена поп- лавна површина креће из Турске на приближно 4 км од границе. Чињеница да се простор између границе са Грчком и реке углавном користи као пољопривредно земљиште указује на то да су услови земљишта погодни за изградњу одводних канала.
Мулвани (Mulvany, 2012) у раду испитује однос чланова риболовачке заједнице Патана- вар, на територији Уније Пондишери у Индији, према окружењу и истражује њихову „пред- ставу о поплавама”, односно традиционалне механизме за разумевање, ублажавање и суоча- вање са сезонским поплавама. Аутор критикује потпуну смену традиционалних механизама заједнице Патанвар владином стратегијом побољшања и предлаже интегрисање иностране експертизе са локалним/традиционалним знањем. Стручне службе помоћи и рехабилита- ције, државни службеници и радници НВО-а и сами рибари сагласни су са чињеницом да су традиционални механизми отпорности – а то је способност да се издржи и опорави од негативних ефеката ризика ‒ замењени ослонцем на спољашње актере, очекивањем хума- нитарне помоћи и поклона што је ослабило карактер заједнице. Рибари су раније водили рачуна о својим породицама, преузимали иницијативу, спашавали жртве цунамија, али је каније дошло до промене у њиховом менталитету. Вишедеценијски пројекат развоја обал- ских риболовачких засеока подрива свест друштва бирократском социјализацијом, пот- чињавајући га и дајући му мало простора за смислени допринос сопственом развоју. На тај начин се утиче на перцепцију локалних рибара о ризику и предузимању личних мера за ублажавање последица поплава, што утиче на опште повећање опасности и излагање већем
ризику. Заменом традиционалних стратегија суочавања и управљања последицама поплава онемогућује се укључивање становништва у доношење одлука у вези са кризним менаџмен- том, перцепцијом ризика и ублажавањем последица.
Дикрок (Ducrocq et al., 2005) коришћењем Месо-НХ (енг. The Meso-NH Atmospheric Simulation System) нумеричких симулација поплавних таласа који су погодили медитеран- ске обале. Да би се истакли физички механизми који доводе до мировања система за тало- жење и предвиђање, симулирана су три догађаја, укључујући две велике бујице које су по- годиле југоисточну Француску. Симулација обухвата мање проксимативан догађај над ре- гијом Севен-Виваре 13‒14. октобра 1995. године (случај А), катастрофу која се одиграла над регијом Од 12‒13. новембра 1999. године (случај Б) и бујицу над регијом Гард 8‒9. септембра 2002. године (случај Ц). Имајући у виду почетне услове, проучаван је рељеф централног масива и температура површине мора што разликује ову студију од свих претходних. Регија Севен-Вивере представља најкишовитију област југоисточног дела централног масива на подручју јужне Европе. Акумулирана количина површинских падавина током догађаја А износи око 260 мм, 620 мм за случај Б и 690 мм за случај Ц. Случајеви Б и Ц су два последња екстремна поплавна таласа (бујице) која је југоисточна Француска искусила. Максимум па- давина забележен је у подножју централног масива за случај А (над регијом Сен-Вивере), док је за случајеве Б (регија Од) и Ц (регија Гард) таложење падавина забележено у мање планинским пределима.
Сади (Sudy, 2005) указује на значај временских прогноза у контроли катастрофа. Његов рад се огледа у тачном одређивању почетка и краја падавина. Почевши од августа 2002. го- дине, прецизну симулацију временских прилика у периоду поплава, добру координацију радарских података и система за мерење количине падавина, омогућава спектрални мо- дел ограничених области (енг. limited area model; LAM) АЛАДИН Аустрија (енг. ALADIN Austria).Овај модел је развијен на аустријском Централном институту за метеорологију и геодинамику (нем. Zentralanstalt für Meteorologie und Geodynamik, ZAMG) и омогућава при- мену алата за прилагођену визуализацију (енг. a customized visualization; АcuVis). Нумерич- ки подаци, добијени радарским мерењима и метеоролошким праћењима временских услова изнад одређеног подручја, обрађују се и приказују у 5Д формату. Добијени подаци могу се користити у метеоролошким прогнозама, укључујући и предвиђање очекиване количине падавина. Модел АЛАДИН Аустрија примењен је и на Штајерску. Добијене вредности су биле помало прецењене на северу, док је на југу степен грешке износио свега неколико про- цената. Поменути модел је дао значајне процене високог нивоа таложења воде током па- давина које су задесиле Камптал (Kamptal) и Валдфиртел (Waldviertel) у периоду од 6. до 8. августа 2002. године. Квалитет овог модела огледа се и у прогнозирању количине падавина у кратком року (48 сати), што раније није било могуће.
Ел Момани и Шауакфах (Al-Momani,Shawaqfah, 2013) истичу да је недавно развијена ком- пјутерска технологија која омогућава превођење географских карата у дигиталан формат и симултано руковање географским, просторним и атрибутивним подацима. На тој основи анализирани су дигитални елевациони модел (енг. digital elevation model; DEM), фотогра- фије добијене снимањем из ваздуха и аеромагнетни подаци (добијени мерењем магнетног поља Земље из ваздуха), како би се проучио систем канала за одводњавање и канализа- циони систем око града Табук у северном делу Саудијске Арабије. Студија је спроведена у граду Табук са циљем да се истражи могући ризик од поплава и утврди област погођена поплавама. Како би се ово постигло, усвојен је метод дигиталне елевације и свеобухватно су анализирани и коришћени подаци географских информационих система (енг. geographic information system; GIS). Институт за истраживање система за заштиту животне средине (енг. Environmental Systems Research Institute; ESRI) развио је географски информациони систем АрцГИС (енг. ArcGIS) који се, између осталог, користи за стварање дигиталних ка- рата одређених области проучавања.Карте садрже податке о одводним каналима, подсли-
вовима и изохипсама. Овај рад пружа основне информације о прелиминарним проценама ризика и мапирању ризика од поплава употребом географских информационих система (ГИС). Унети су сви неопходни подаци и направљена је ГИС и РС база података. Извршено је скенирање, пројектовање слојева, дигитализовање, геореференцирање, пројекција и ства- рање распореда. Примена ГИС-а за процену очекиваних опасних поплава у области Табука била је од изузетног значаја и лако изводива. У овој студији генерисане су разне тематске карте помоћу сателитских снимака: систем канала за одводњавање, литолошке карте, нагиб и коришћење земљишта. Све ове технике су ефикасно средство за дефинисање топограф- ских и морфолошких промена. Резултати и сачињене мапе могу помоћи инжењерима, до- носиоцима одлука и градским званичницима у анализирању и управљању опасностима од поплава формулацији допунских стратегија, као што су евакуација, управљање поплавама и изградња одбрамбених насипа.
Фордхам (Fordham, 2008) наводи да се људи који доживе ванредне ситуације сматрају жртвама, без обзира на степен претрпљене штете. У непосредној кризној ситуацији тешко је реаговати хитно и одговорно, и притом водити рачуна о различитим потребама жрта- ва. Пажљивијим истраживањем откривају се сложене варијације унутар, а не само између, друштвених група означених као средња и радничка класа. У овом раду се испитује међуу- тицај пола и друштвене класе у двема великим поплавама и расправља о нијансама деловања наведених фактора током ванредне ситуације. Сви субјекти који су под утицајем ванредне ситуације збирно се сматрају хомогеном групом жртава ванредне ситуације. Међутим, ова привидна једнакост крије бројне разлике: у полу, класи, раси, етничкој припадности, сек- суалној оријентацији, психичким и физичким способностима, култури итд. Суочавање са њима представља значајан изазов за управљање у ванредним ситуацијама ако се има у виду да су се разлике изједначавале. Аутор сматра да је препознавање ових разлика део решења, а не проблема. Једнакост се, уколико није у складу са социјалном правдом, не може постићи изједначавањем поменутихразлика. Са друге стране, претерано наглашавање разлика може довести до поделе и такмичења унутар група и надметања за ресурсе. У раду се полази од две студије случаја проистекле из две велике поплаве које су задесиле Шкотску: у Перту 1993. године и Стратклајду 1994. године. Ране фазе овог истраживања предузете су као део пројекта Европске Уније ‒ ЕВРОпоплава пројекат (енг. ЕUROflood Project). Спроведене су серије дубинских квалитативних интервјуа у различитим периодима након поплава (три месеца до годину дана). Интервјуисане су углавном жене из радничке класе, високог имо- винског стања, погођене последицама на начин који је био невидљив менаџерима ванред- них ситуација. Додатни интервјуи су спроведени са припадницима средње класе, разних професија који живе на различитим локацијама, да би се истражила специфична димен- зија друштвених класа и утврдило да ли је рањивост изазвана последицама ванредних си- туација условљена полом и друштвеном класом (што је предмет овог рада). Као додатак студији, спроведено је 12 интервјуа у августу 1997. године, месец дана после велике попла- ве у области Мори у Шкотској. Интервјуисани су мушкарци и жене из средње и радничке класе, различитих професија и жртве поплава ‒ преживели. У истраживању се полази од претпоставке да су жртве које потичу из радничке класе теже погођене последицама ван- редне ситуације од жртава које припадају средњој класи. Проучавања перцепције ризика од опасности и понашања у току ванредне ситуације у зависности од пола су малобројна. Истраживања на овом пољу усмерена су на развитак и трећи свет, али је значајно рас- туће интересовање за препознавање неопходности родно осетљиве анализе. Већи део овог рада усмерен је ка присуству жена и њихове рањивости у поплавама у Бангладешу, Великој Британији, урагану у САД или земљотресу у Индији. Превласт мушкараца у управљању ванредним ситуацијама и одговору на последице бацила је сенку на улогу жене и њено ис- куство, што је жене учинило хронично рањивим. Социјалистичка политика прерасподеле, према којој је равноправност универзална и омогућена свима, доведена је у питање јер је доступна привилегованим класама и родно условљена. Категорије рода и друштвене кла-
се су појединачно прихваћене као експланаторне варијабле унутар разних истраживачких области и различитом временском периоду, али су ретко када разматране заједно, као да се подразумева њихова неједнакост у истраживању ванредних ситуација. Циљ овог рада није био дати примат овим двема категоријама, већ истакнути њихов значај у анализи фактора који утичу на перцепцију ризика од ванредних ситуација, рањивости и суочавању са после- дицама. Досадашња истраживања и студије ванредних ситуација и катастрофа базиране су на доминантној парадигми која је усмерена на учеснике и појединачне одговоре. Нова парадигма рањивости наглашава разлике у рањивости у ванредним ситуацијама, слична је феминистичкој теорији која истиче да су жене потчињене и угњетаване на више начина. Међутим, у раду се, поред питања рањивости жена у ванредним ситуацијама, поставља и питање елестичности приступа. Жене и мушкарци нису једнако рањиви у природним ван- редним ситуацијама, као ни средња ни радничка класа. Ове разлике се морају узети у обзир приликом управљања природним ванредним ситуацијама и суочавања са последицама, што је нарочито битно у накнади штете узроковане ванредним ситуацијама. Припадници рад- ничке класе немају исте услове за плаћање осигурања од последица ванредних ситуација па то повећава њихову рањивост. Аутор истиче да циљ овог рада није наглашавање рода и друштвене класе као најзначајнијих фактора, већ њихов равноправан третман.
Гротман и Пат (Grothmann, Patt, 2005) сматрају да су одлуке људи усмерене ка избегавању последица или извлачењу користи од климатских промена, што, делимично, води процесу адаптације. Да би се одговорило на питање зашто се неки људи прилагођавају променама, а неки не, неопходно је изградити теорију адаптације и адаптивних способности, базирану на нашем разумевању процеса доношења одлука. Две дисциплине дају смернице за разуме- вање адаптације и адаптивног капацитета: психологија и бихејвиорална економија. Аутори најпре испитују претходна истраживања спроведена у овој области. Њихова главна замерка односи се на занемаривање улоге мотивације и перципираног адаптивног капацитета,али сматрају да се ове слабости могу превазићи коришћењемсоциокогнитивног модела адапта- ције и адаптивног капацитета. Излажу податке две различите студије случаја које доказују експланаторну моћ предложеног модела. Прва испитује предострожност (у заштити од ште- те) становника подручја изложених опасности од поплава у Немачкој, док друга испитује одлуке пољопривредника из Зимбабвеа у предузимању корака за ублажавање последица најављене суше. Литература обилује радовима који се баве темом акције/делања и доно- шења одлука што указује на значај мотивације при усмеравању људских акција у предвиди- вом правцу. Аутори сматрају да ове варијабле треба укључити у моделе адаптивних способ- ности. Студија случаја којом је испитана предострожност становника ризичних подручја у Немачкој показује да је експланаторна моћ социокогнитивног модела већа у односу на социоекономски. Нарочито се неважном показала варијабла личног дохотка што је било у супротности са почетним претпоставкама адаптивног капацитета на нивоу нације. Аутори напомињу да будућа истраживања треба да испитају да ли претходно поменуто представља ману националних модела адаптивног капацитета или су за такве резултате одговорне раз- лике у доношењу одлука. Друга студија случаја је испитивала одлуке пољопривредника из Зимбабвеа и дала квалитативне податке који указују на то да неколико когнитивних фактора има ограничен утицај на мотивацију пољопривредника да направе промене. Укључивањем социоекономских фактора у своја истраживања, будући аутори могу унапредити процене адаптивног капацитета, а, самим тим, и рањивост. Поред тога, креатори јавне политике гаје наду да ће унапређење адаптације утицати на ефикасније деловање људи.
Бабек и сарадници (Bubeck et al., 2012) истичу да поновно усмеравање пажње ка нес- труктурним мерама за смањење ризика од поплава, које се спроводе на нивоу домаћинства, повећава интересовање за индивидуалну перцепцију ризика. Разлог овоме је хипотеза да перцепција ризика мотивише појединца да предузме мере за ублажавање последица од поп- лава. Ова емпиријска студија испитује изнете претпоставке дајући преглед података добије-
них анкетирањем преко 300 домаћинстава у централном Вијетнаму и представља значајан добринос постојећој литератури која се бави изучавањем перцепције ризика у развијеним земљама. Да би се указало наважност правилне перцепције ризика од поплава за управљање ризиком, састављен је упитник који је садржао четири дела: 1) особине појединаца и ка- рактеристике домаћинстава; 2) питања о перцепцији ризика; 3) знања и очекивања у вези са климатским променама и 4) претходно искуство и прилагођавање природним ванред- ним ситуацијама. Како би се тестирао главни упитник и проверило да ли испитаници разу- меју постављена питања, извршено је прелиминарно анкетирање 90 испитаника из суседне провинције у Вијетнаму. Из прелиминарне анкете избачено је питање у вези са уоченом учесталошћу поплава јер су испитаници оценили да је тешко и да се понавља. У августу 2009. године, у заједницама Туји Биу и Хаи Дуонг, спроведено је истраживање коришћењем технике личног интервјуа. Интервјуисано је 300 људи, по 150 из сваке од заједница. Просек старости испитаника је 49,8 година, односно креће се у распону од 20 до 87 година. Незнат- но више жена (53,7%) учествовало је у истраживању. Поменуте две заједнице географски и социоекономски представљају провинцију Тија Тијен Хуе, због чега су изабране као под- ручје узорковања. Мултирегресиона анализа потврђује да је перцепција ризика од поплава слаб показатељ предострожности. Открића аутора у сагласности су са ранијим емпиријс- ким студијама које су показале да знање о перцепцији ризика од поплава не мора, само по себи, бити корисно у управљању ризиком од поплава. Резултати, базирани на овом узорку, потврђују хипотезу да захтев јавности за развој политике смањења ризика углавном долази од посматраних последица поплава. Подизање свести о ризику од поплава тренутно се сма- тра важним средством политике повећања спремности људи у ситуацијама опасности од поплава. Међутим, резултати показују да само повећање свести о ризикуније приступ који обећава остварење боље заштите од поплава. Са друге стране, константно се потврђује да други фактори, попут процена о савладавању поплава, обезбеђују боље објашњење пона- шања које је усмерено ка предострожности. Процене суочавања са поплавама односе се на перцепцију ефикасности мера за ублажавање последица поплава, као и способности да се те мере примене на ублажавање последица и перцепцију трошкова у виду новца, времена и емоција. Стога кризни менаџмент треба да обезбеди информације о исплативости мера за ублажавање последица поплава, а уз њих и практичне савете за спровођење тих мера. Сход- но томе, будућа истраживања понашања усмереног ка ублажавању последица поплава треба да помере фокус са перцепције ризика на друге варијабле, као што је процена савладавања поплава.
Пасин и сарадници (Poussin et al., 2014) на основу прегледа литературе предлажу и ем- пиријски тестирају проширену верзију теорије мотивације за заштиту (енг. Protection Motivation Theory; PMT) индивидуалне спремности за ванредне ситуације. Истраживање је спроведено 2011. године међу 885 домаћинстава у Француској смештених у трима облас- тима подложним поплавама ‒ Арден, Вар и западна обала, како би се проценио степен реа- лизације мера за ублажавање последица од поплава и фактора који утичу на предузимање мера од стране домаћинстава. Ове три области разликују се према историји поплава, начи- нима настанка поплава, постојању прописа против поплава и приступима локалне кризне комуникације. Истраживање је спроведено у селима и градовима који су пажљиво одабрани на основу претходних искустава са поплавама. Одабир области извршен је помоћу поплав- них мапа (енг. PPRs), запажања и дискусија са локалним становништвом током спровођења студије случаја. Очекивало се да испитаници буду добро припремљени за поплаве јер је, за овај узорак испитаника, корист од мера за ублажавање последица поплава веома велика. У истраживању је коришћена техника поштанског упитника који је претходно проверен на истом узорку на коме је спроведено целокупно истраживање. Запажања добијена прели- минарним испитивањем искључена су из истраживања. Упитници су претходно тестира- ни кроз десет личних интервјуа. Институт за испитивање јавног мњења (франц. Institut de Publique Sondage d’Opinion Secteur; IPSOS) је организовао пилот истраживање. Поштом је
послато 200 писама, која су садржала анкетне упитнике, становницима области Арден, Вар и онима који живе на западној обали Француске; одговорило је 26 испитаника. Крајња вер- зија упитника послата је поштом на адресе 8201 домаћинства, једнако подељених у сва три региона. Одговорило је 885 особа, од којих је 530 имало претходно искуство са поплавама, што одговара стопи одговора од 10,5%. Модели регресије дају увид у факторе утицаја на примену три категорије мера за ублажавање ризика од поплава и намере домаћинстава да примене (додатне) мере. Иако се резултати разликују према категоријама, крајњи налази по- казују да процена претње има мали утицај на усмеравање понашања ка ублажавању после- дица, док процена савладавања има далеко значајнији утицај. Испоставило се да неколико варијабли, које су додате теорији мотивације за заштиту, утиче на спремност домаћинстава за доношење одлука. Те варијабле су: претходно искуство, политика и подстицаји локал- ног кризног комуницирања и друштвена мрежа. На основу резултата, направљене су две врсте препорука за повећање индивидуалне спремности за поплаве: кампања побољшања комуникације о мерама за ублажавање последица поплава и обезбеђивање додатних фи- нансијских подстицаја. Укупно 94% испитаника који су послали одговор предузело је бар једну од 24 мере обухваћене истраживањем. Штавише, 91,1%, 76,6%, и 20,6% испитаника који су послали одговор предузело је барем једну структурну меру, меру избегавања и меру приправности за ванредне ситуације. Број спроведених мера значајно варира у зависности од домаћинстава и региона. Испитаници из Ардена предузели су више мера у односу на испитанике из других региона. Конкретно, 15 од 24 мере се чешће спроводе у Ардену; 6 од 24 у Вару, док се од 15 мера које су најучесталије предузимане у Ардену 11 чешће примењују у Вару него на западној обали Француске. Користећи проширену верзију теорије мотивације за заштиту, резултати ове студије показују да процене претњи слабо утичу на понашање усмерено ка ублажавању последица, док процене савладавања имају знатно већи утицај, на- рочито на спровођење структурних мера и намере становништва да предузму додатне мере. Број примењених структурних мера и мера избегавања последица и спремност испитаника да предузму додатне мере, позитивно је повезана са способношћу појединаца да примене мере за ублажавање последица (самоефикасност). Испитаници који су сматрали да је пре- дузимање мера за ублажавање последица губљење времена били су мање спремни за попла- ве, док је неколико структурних мера предузето од стране оних појединаца који су овакве мере сматрали корисним. Појединци који очекују да мере ублажавања последица од попла- ва буду ефективне у смањењу последица поплава, такође, пре ће предузети додатне мере.
Тран и сарадници (Tran et al., 2010) у свом раду испитују разлике у перцепцији јавности и научних доказа у вези са узроцима катастрофалних поплава. Расправа се темељи на резулта- тима упитника и фокус група, са кључним подацима о планинским заједницама, који су кас- није комбиновани са географским информационим системом (ГИС), дајући информације о промени земљишног покривача, укључујући статистичке анализе хидрометеоролошких по- датака у сливу реке Хонг у Вијетнаму. Студија је подељена у четири фазе: 1) идентификовање перцепције јавности о повезаности између промена шумског покривача и катастрофалних поплава; 2) анализа трендова поплава; 3) класификација и откривање промена земљишног покривача; 4) анализа и тумачење резултата. Главни фактори анализе перцепције укључива- ли су: искуство са променама шумског покривача и ванредним ситуацијама изазваним поп- лавама, друштвене норме, традиционална знања и политику и програме управљања шумама и поплавама. Истраживање је спроведено у планинским областима употребом упитника и фокус група и, касније, анализом одговарајуће политике. Упитник се састојао од питања са вишеструким одговорима која су подељена на четири дела: опште информације о домаћин- ству испитаника, перцепција ризика од последица изазваних поплавама, настанак поплава и механизама савладавања. Испитивање промене трендова поплава заснивало се на дос- тупним хидрометеоролошким подацима за период од последњих тридесет година, док је анализа земљишног покривача извршена преко сателитских снимака и методом географс- ког информационог система. Сви налази су упоређени и тумачени да би се пронашла коре-
лација, уколико постоји, између промена шумског покривача и катастрофалних поплава у басену реке Хонг. Недавне катастрофалне поплаве у Вијетнаму повезане су са коришћењем земљишта и шума у висоравнима. Многи научници су истицали ову везу и указивали на по- требу укључивања заједница у програме заштите шума односно пошумљавања, додајући да су брдске заједнице често неоправдано осуђиване због њихове праксе руковођења шумама. Резултати показују да постоји јаз између уверења и реалне повезаности промена шумског покривача и катастрофалних поплава. Неспорно је да су на проучаваном подручју доказане значајне промене у земљишном покривачу у периоду 1989‒2008. године, међутим, 71% ва- ријансе катастрофалних нивоа поплава у низводним областима повезан је са варијацијама падавина. Резултати овог истраживања показују да су укупни трендови пораста поплава у басену реке Хонг већином условљени климатским променама и изградњом главних путева и насипа у низијама. Аутори додају да треба преиспитати политику и програме управљања шумама, засноване на претпоставци да је експлоатација дрвећа у брдским пределима глав- ни узрок катастрофалних поплава у низводним подручјима, да би се избегао непотребан притисак на људе који живе у вишим пределима. Најефикаснији приступи смањењу штете узроковане плављењем реке Хонг захтевају чврст фокус на низводним областима и рав- ницама, чији становници морају да науче да живе са поплавама. Истовремено, доносиоци одлука треба да одустану од веровања у то да су брзе поправке штета од поплава могуће и своје снаге усмере на унапређење и подржавање мера управљања и напора становништва.
Мерц и Тикен (Merz, Thieken, 2005) анализирају разлике између природних (енг. natural uncertainty) и епистемичких непоузданости (енг. epistemic uncertainty) у анализи фреквен- ције поплава. Иако постоје многи извори непоузданости, важно је препознати ова два ос- новна која се суштински разликују један од другог. Природна непоузданост проистиче из варијабилности фундаменталног процеса стохастике, док епистемичка произилази из не- потпуног знања о процесу који се проучава. Аутори посматрају природну несигурност у спрези са функцијом учесталости настанка поплава на годишњем нивоу, из које је изве- ден критеријум планирања у поплавама (нпр. вероватноћа јављања поплава у току године; енг. annual failure probability; AFP). Узорковање и модел неизвесности су два епистемолошка извора непоузданости. Узорковање непоузданости представља дистрибуцију вероватноће настанка поплава која се сматра насумичном променљивом, а њена непоузданост зависи од знања аналитичара. Показало се да већи део добијених података стреми кумулативној функцији дистрибуције (енг. cumulative distribution function; CDF) вероватноће јављања по- плава, смањујући на тај начин неизвесност, која је, услед различитих функција дистрибу- ције, уведена употребом граница вероватноће. Аутори настоје да на истраживачком пољу утврде непознате функције дистрибуције. Закључују да се границе непоузданости шире са непостојаношћу дистрибуције вероватноће настанка поплава што отежава процењивање фреквенције екстремних догађаја. Користећи меру вероватноће као показатељ одгова- рајућих дистрибутивних функција, незнатни изгледи за настанак поплава бивају елимини- сани па се зато сужавају и границе непоузданости. Овакав приступ разликује епистемичку непоузданост која се може умањити стицањем знања и природну непоузданост неподложну редуковању. Неопходно је да људи који се баве управљањем поплавама буду свесни да про- цене планова поплава могу бити спорне, што води стварању стратегија одбране од попла- ва. У случајевима са великим непоузданостима може бити веома важна ситуација у којој је горња граница опсега непоузданости смањена. Анализе ризика од поплава се заснивају на претпоставкама и доношењу одлука које се тичу модела, параметара и података. У многим случајевима може се расправљати о различитим опцијама. Транспарентност захтева екс- плицитно показивање неизвесности сваке алтернативе. Чак и када је одлука о планирању донета на основу најбоље процене аналитичара, анализа непоузданости може значајно по- бољшати квалитет одлуке. Нелинеарни процеси и ограничења људског размишљања могу да доведу до несигурних процена. Аутори аргументовано тврде да, при анализи фреквенција
поплава, треба раздвојити две основне врсте непоузданости ‒ природну и епистемолошку и додају да је природна непоузданост својствена систему, а епистемолошка аналитичарима. Мејер и сарадници (Меyer, et al., 2013) у свом прегледном научном раду истичу да ефи-
касно смањење ризика од ванредних ситуација захтева потпуно разумевање трошкова при- родних опасности. Актуелне методе процене ових трошкова користе разнолику терминоло- гију и приступе различитим секторима и врстама ванредних ситуација, што може ометати свеобухватну анализу података о трошковима. У циљу ојачавања улоге процене трошкова у развоју интегрисаног управљања природним ванредним ситуацијама, анализирани су по- стојећи приступи. Приступ, који излажу аутори, разматра суше, поплаве, приморске и алп- ске опасности, испитује различите врсте трошкова, мерљиве штете, губитке због прекида пословања, индиректне штете, нематеријална дејства, као и трошкове за ублажавање ризи- ка. У раду је дат и преглед најновијих приступа у процени трошкова и разматране су кључне празнине у знању. Показало се да је примена процене трошкова у пракси често непотпу- на и пристрасна, да се директним трошковима посвећује пуно пажње, док нематеријални и индиректни утицаји бивају ретко разматрани. Осим тога, сви делови процеса процене трошкова подразумевају знатне неизвесности због недовољних или збирних извора по- датака, недостатка знања о процесима који су довели до оштећења. Дате су препоруке за умањење или руковање неизвесностима кроз унапређење извора података и метода про- цене трошкова. Део препорука тиче се бољег разматрања динамике ризика, имајући у виду климу и друштвено-економске промене, односно начине поделе трошкова и измене ризика, као и одговора на питање Како процена трошкова може бити део подршке у одлучивању? Аутори излажу преглед метода за процену трошкова насталих услед природних катастро- фа, укључујући поплаве, суше, приморске и алпске опасности, правећи разлику између раз- личитих категорија трошкова ‒ директних и индиректних, трошкова прекида пословања, нематеријалних трошкова и трошкова ублажавања ризика. Препоруке за превазилажење празнина у знању су разматране на конференцији која је окупила око 60 људи, стручњаке из области науке и политике, чланове осигуравајућих друштава и агенција за консултације из различитих заједница изложених опасности. На основу бројних дискусија и утврђивања приоритета током конференције, изведени су следећи закључци: приказ трошкова у ванред- ној ситуацији је често непотпун и пристрасан; значајне неизвесности и даље постоје у свим деловима процеса процене трошкова иако је приметно његово унапређење у последњих не- колико деценија; један од главних извора непоузданости у процени трошкова ванредних ситуација је недостатак довољног броја упоредивих и поузданих података.
Линдел и Прејтер (Lindell, Prater, 2003) наводе да су истраживања доприноса заједнице природним ванредним ситуацијама дала широку палету налаза, али не и кохерентан мо- дел процеса који описује карактеристике опасности изазваних физичким и друштвеним утицајима. Аутори сумирају главне карактеристике овог процеса и описују начин на који ублажавање опасности и спремност за ванредно стање могу ограничити физичке утицаје, како заједница обнавља своје ресурсе и на који начин помоћ изван заједнице може смањити друштвене утицаје. Утврђено је да ванредне ситуације немају мерљиве дугорочне утицаје на укупну одрживост заједница у Сједињеним Америчким Државама. Чини се да зато и највеће ванредне ситуације у Сједињеним Америчким Државама имају мале коефицијенте утицаја
‒ географске, демографске и економске. Издвајају се значајна средства за подржавање опо- равка домаћинстава и предузећа која нису финансијски стабилна.. Средства опоравка сли- вају се ка заједницама које су хоризонтално и вертикално уско повезане са средствима у остатку државе. Ипак, неки делови ових заједница су или несразмерно погођени утицајима ванредне ситуације или слабо интегрисани у мрежу опоравка, а најчешће и једно и друго. Постигнут је значајан напредак у последњих 25 година по питању разумевања доприноса заједнице природним ванредним ситуацијама, избегавања и опоравка од последица. Многе студије су се бавиле испитивањем психосоцијалних, социодемографских, социоекономских
и друштвенополитичких доприноса природним ванредним ситуацијама, али се мали број аутора бавио њиховом синтезом. Аутори сматрају да ће велики изазов за будућа истражи- вања бити утврђивање начина смањивања рањивости заједница склоних природним ван- редним ситуацијама.
Линдел и Прејтер (Lindell & Prater, 2005), у другом раду, прикупљају податке о евакуацији након урагана Лили који је погодио обалу Африке у септембру и октобру 2002. године. Њи- хов циљ је да одговоре на питања у вези са ослањањем домаћинстава на изворе информа- ција, факторима који утичу на одлуку о евакуацији, периоду неопходном за доношење одлу- ке о евакуацији, и времену које је потребно за припрему евакуације. Резултати истраживања одговарају претходним закључцима о изворима информација о ванредним ситуацијама, проблемима евакуације и периоду доношења одлука о евакуацији. У раду су, такође, изнете нове информације о периоду припреме за евакуацију и податак да су карактеристике до- маћинстава у корелацији са периодом припреме за евакуацију. Шест месеци након урагана спроведено је истраживање у форми поштанског упитника у местима Вермилтон и Камерон у Луизијани и окрузима Оринџ, Џеферсон и Чејмберс у Тексасу. Узорак истраживања обух- вата 200 домаћинстава из сваког насеља/округа. На основу листе насумице одабраних име- на, са сваког од поштанских бројева, генерисан је приближан број жељених домаћинстава из наведених округа. Испитаницима је послат пакет са упитником, а онима који нису испо- ручили попуњен упитник у року од три недеље послат је други пакет, затим и трећи. Укупно 507 домаћинстава је вратило употребљиве упитнике, са стопом одговора од 50,7%. Првих пет ставки у упитнику истражују у којој мери се сваки испитаник ослања на локалну власт, локалне и националне медије, интернет и вршњачке групе. Други сет ставки процењује ко- лико следећи фактори утичу на предузимање мера евакуације: услови животне средине (близина обале, домаћих вода, услови за олују), друштвени услови (затварање предузећа, евакуација вршњачких група, најава предострожности и опасности, издавање препорука локалних званичника о евакуацији, лично искуство (претходно искуство са ураганима и беспотребном евакуацијом) и препреке за евакуацију (заштита домова од пљачкаша, удара олује, губитка прихода током евакуације, трошкови евакуације и заглављеност у саобраћају услед клизишта). Свака ставка је оцењивана на петостепеној скали, а јачина тврдњи се кре- тала од Не, уопште (1) до У великој мери (5). Истраживаче је интересовало јесу ли испита- ници били евакуиснаи (1 = Не, 2 = Да), затим о времену потребном за доношење одлуке о евакуацији, тражећи им да наведу дан (понедељак = 0, среда = 1 или четвртак = 2) и време одлуке (у периоду од 24 часа). Одговори на ова два питања су претворени у променљиву множењем нумеричког кода за дан са 24 и додавањем доба дана, дајући променљиву распона од 0 до 72 часа (нулта тачка је била уторак, 1. октобар, у поноћ, која је претходила времену евакуације сваког испитаника). Испитаници су упитани да искажу количину времена која им је била потребна да спроведу шест задатака евакуације: одлазак са посла; путовање од посла до куће; окупљање особа које су евакуисане са њима; паковање неопходних предмета; заштиту имовине од олује; искључивање уређаја, обезбеђивање и напуштање дома. Потом, испитаници су замољени да одреде количину времена која им је била неопходна да стигну до главне маршуте евакуације и дужину времена до остваривања крајњег одредишта. Ове ставке су распоређење у шест категорија: 1 = нисам то урадио, 2 = 1‒15 мин, 3 = 16‒30 мин, 4 = 31‒45 мин, 5 = 46‒60 мин и 6 = 61 мин или више. Током обраде података, категорији 1 дата је вредност 0 минута, а свакој наредној средња вредност за ту категорију (нпр. средња вред- ност категорије 2 = 1‒15 мин је 8 мин). Последњој категорији, 6 = 61мин и више, дата је вред- ност 75 мин. Поред тога, од испитаника је тражено да пријаве узраст, пол, националност, брачни статус, образовање годишњи приход домаћинства, број чланова домаћинства и деце млађе од 17 година, да ли су власници домаћинстава у којима живе или их изнајмљују, као и који је тип изградње (кућа са плацем, вишегенерацијска кућа са једним или два спрата, ви- шегенерацијска кућа са три или више спратова, мобилна или ручно произведена и слично). Поштанска адреса сваког испитаника унета је у АркИнфо базу података (енг. ArcInfo) и ко-
дирана у координате географске ширине и дужине, које су коришћене за израчунавање раз- даљине удаљености домаћинстава од најближе обале, реке и језера (већина језера у овој области су морска ушћа чија веза са морем обезбеђује пут ударима олујних таласа). Испита- ници обухваћени истраживањем су претежно мушкарци (53%), белци (80,5%), средовечни (аритметичка средина, М = 54.4 година), у браку (68,9%), власници кућа (95%). Домаћинства се у просеку састоје од 2.72 лица, са просечно 0.64 деце млађе од 18 година, и једна породица станује самостало (72,6%). Пет насеља се донекле разликују у њиховим демографским ка- рактеристикама, али се може рећи да су испитаници углавном представници својих региона у погледу пола, величине домаћинства и броја деце, старији људи, већином белци и власни- ци кућа. Резултати истраживања показали су да се од понуђених извора информација о урагану људи највише верују локалним медијима (М = 4,27), а нешто мање националним (М
= 3,48). Даље, више се ослањају на локалне власти (М = 3,08), него на вршњачке групе (М = 2,85), а најмање на интернет (М = 1,84). Није пронађена значајна корелација између демо- графских варијабли и локалних медија или локалних власти као извора информација, али су географске варијабле значајно повезане. Нарочито су се испитаници чије се куће налазе близу обале (р = 0,21), реке (р = 0,24) или језера (р = 0,19) ослањали на локалну власт. Уочена је знатна повезаност географских варијабли и употребе интернета као извора информација код испитаника који су живели близу обале (р = 0,28), реке (р = 0,19) или језера (р = 0,24). Затим, испитаници су одговорили да им од свих наведених категорија највише проблема при евакуацији стварају услови животне средине, близина обале (М = 4,06), близина нацио- налних водотокова (М = 3,59) и услови за олују (М = 4,06). Следеће по важности је лично искуство, где је највећи проблем представљало претходно искуство са ураганом (М = 3,74), док је далеко мања препрека беспотребна евакуација (М = 2,87). У значајној мери су разма- тране званичне препоруке (М = 3,77) и званична упозорења и препоруке (М = 3,59), док су ређе разматрана евакуација вршњачких група (М = 2,95) и затварање предузећа (М = 2,55). Препреке за евакуацију су углавном мање проматране у односу на остале проблеме, ис- кључујући могућност заглављивања у саобраћају (М = 3,26) и заштиту имовине од атмос- ферских оштећења (М = 3,22), а мање се пажње посвећује очекивању пљачке и (М = 2,65) и губитку примања (М = 1,93). На одлуку о евакуацији снажно утичу географски фактори ‒ близина реке (р = 0,21), језера (р = 0,30) и обале (р = 0,15). Није пронађена битна корелација између мобилних кућа и евакуације (р = 0,05), као ни међуизворима података и одлуке о евакуацији. Највећа повезаност је са вршњачким групама (р = 0,24) и локалним властима (р
= 0,12), амања са употребом локалних медија (р = 0,16), интернета (р = 0,12) и националних медија (р = 0,10). Што се тиче услова животне средине, близина обале (р = 0,31) и национал- них водотокова (р = 0,18) више утичу на одлуку о евакуацији у односу на временске прили- ке (р = 0,12). Када је реч о утицају друштвених услова, аутори издвајају: званичне препоруке (р = 0,36), евакуацију вршњачких група (р = 0,31) и званична упозорења и препоруке (р = 0,30), док знатно мање утиче затварање предузећа (р = 0,16). Није пронађена значајна веза између личног искуства и одлуке о евакуацији. Уочена је мала корелација са гужвом у сао- браћају (р = 0,14), претходним искуством са ураганом (р = 0,07), заштитом имовине од по- следица олује (р = 0,05), очекивањем пљачкаша (р = 0,04) и губитком приноса (р = 0,02). Свега неколико демографских карактеристика утиче на одлуку о евакуацији ‒ млађи (р = 0,23), жене (р = 0,14) и особе са децом (р = 0,23). На доношење одлуке о евакуацији снажно делује период дана, уз то и неизвесност од јављања клизишта. Проценат евакуација је најви- ши ујутру и смањује се током дана. Њих 59,8% одлучило је да се евакуише пре него што је НХС (Национална хидрометеоролошка станица) издала упозорење у среду у 9:00 ч. Такође, уочена је повезаност са географским варијаблама: удаљеност од реке (р = 0,16), језера (р = 0,15) и обале (р = 0,19) Ови коефицијенти показују да је људима који живе даље од извора опасности требало више времена да одлуче да се евакуишу. Међутим, није пронађена битна повезаност демографских карактеристика и одлуке о евакуацији. Што се тиче дела упитни- ка који се односи на време потребно да се спроведе шест мера припреме за евакуацију, ре-
зултати су следећи: напуштање посла (М = 15,0 мин), путовање од посла до куће (М = 7,9 мин), окупљање особа (М = 30,2 мин), паковање ствари (М = 46,1 мин), заштита имовине (М
= 38,8 мин) и осигурање дома (М = 33,6). За стизање до главне маршруте евакуације потреб- но им је доста времена (М = 24,6 мин);време достизања крајње дестинације није се могло прецизно одредити јер је 74,5% испитаника изабрало крајњу категорију 6 = 61мин и више.
Линдел и Хванг (Lindell, Hwang, 2008) у својој студији предлажу и тестирају вишестепе- ни модел реакције домаћинстава на три ванредне ситуације – поплаве, ураган и токсична хемијска изливања у округу Харис у Тексасу. Овај модел предлаже основни узрочни ланац близина опасности ‒ искуство са опасношћу ‒ лична перцепција ризика ‒ очекивање настав- ка боравка у домаћинству ‒ прилагођавање домаћинства. Подаци добијени испитивањем 321 домаћинства уопштено подржавају модел, али посредујући ефекти претходног искуства и перципираног личног ризика више су били парцијални него потпуни. Изузев тога, подаци показују да четири демографске варијабле утичу на основни узрочни ланац у различитим тачкама: пол, старост, приноси и етничка припадност. Прикупљене су информације о јед- нопородичним власничким кућама у округу Харис. Узорак је ограничен на станове у влас- ништву јер поступци усмерени ка ублажавању последица изискују значајне трошкове који се не могу предузети када се станар исели. Истраживање је, путем поштанског упитника, спроведено 1999. године. Почетни пакет који садржи пропратно писмо, упитник, и повратни коверат са маркицом послат је на адресе 800 одабраних домаћинстава. Подсетник је послат сваком домаћинству после недељу дана, а онима који нису вратили упитник у року од две седмице послат је други пакет. Трећи пакет је послат испитаницима који нису послали од- говор месец дана након другог. Укупно 321 од 800 власника једнопородичних домаћинстава вратио је попуњене упитнике, са бруто стопом одговора од 40,1%. За потребна мерења (бли- зине извора опасности, река, потока,отровних хемијских опасности и слично) коришћен је географски информациони систем (ГИС). Подаци поштанског упитника укључивали су самопроцену испитаника о њиховом прилагођавању опасностима, очекивањима, перципи- раном личном ризику, изворима информација, искуству са опасностима, демографским ка- рактеристикама. Прилагођавање је мерено тако што је од испитаника тражено да одговоре (0 = Не, 1 = Да) да ли су подигли грејне апарате, вентилацију, расхладне уређаје изнад нивоа плављења; сместили електричне уређаје изнад нивоа до ког вода може допрети; изградили кућу изнад нивоа воде или додали водоотпорни фурнир на спољашње зидове; ојачали кров- ну конструкцију од јаких ветрова; учврстили врата на кући и гаражи; уградили привремене ролетне за заштиту од олује или сталне ролетне; купили осигурање од поплава. Испитаници су замољени да искажу перцепцију ризика у односу на три могуће последице ‒ велику штету на њиховим домовима, повреду њих самих или чланова породице и здравствене проблеме њих самих или чланова породице, за сваку врсту опасности која се јавила у последњих десет година. На петостепеној скали (1 = Не уопште, 5 = Да у потпуности) исказивали су ставове по питању извора информација на које су се ослањали у испитивању изложености ризику у животној средини (локалне новине, радио и телевизијске станице и националне телеви- зијске станице). Поред тога, испитаници су сеизјашњавали о мери ослањања на интернет, вршњачке групе (пријатеље, рођаке, комшије и сараднике) и локалне власти. Испитаници су одговарали на питања у вези са искуством са поплавама и ураганом (0 = Не, 1 = Да) у односу на четири ставке: оштећење имовине, повреда испитаника или чланова њихових домаћин- става, оштећење имовине вршњачких група (пријатељи, рођаци, комшије и сарадници) и повреда њихових чланова. Како су токсичне хемијске ванредне ситуације више биолошки него психолошки деструктивне, искуство са токсичним хемијским ванредним ситуацијама је испитано на основу повреда које су задобили испитаници или чланови њихових породи- ца или припадници вршњачких група. Што се тиче демографских варијабли, старост је ме- рена годинама, а пол је одређиван дихотомно (мушко = 1, женско = 2). Етничка припадност је одређена као: белац ( = 1) или црнац, хиспаноамериканац, азијат и други ( = 0). Величина домаћинства мерена је бројем чланова у свакој од четири категорије: испод 6 година, 6‒18
година, 19‒64 година и 65 и више година. Брачни статус је одређен на следећи начин: у браку ( = 1), самац, разведен или удовац ( = 0). Ниво образовања је мерен као: непотпуна средња школа ( = 1), средња школа ( = 2), колеџ/стручна школа ( = 3), факултет ( = 4), дипломирани/ докторске студије ( = 5). На крају, годишњи приходи домаћинстава означавани су овако: испод 14000 $ ( = 1), 14.000–24.999 $ ( = 2), 24.000–34.999 $ ( = 3), 35.000–49.999$ ( = 4), 50.000–
69.999 $ ( = 5), 70.000–100.000 $ ( = 6) и преко 100.000 $ ( = 7).
Терпстра (Terpstra, 2011) истиче да његов научни рад има за циљ предвиђање приправ- ности холандских грађана у случају поплава, тестирањем модела путање, укључујући прет- ходно искуство са ванредним ситуацијама изазваним поплавама, поверење у јавну заштиту од поплава и перцепцију ризика од поплава. Подаци су прикупљени путем упитника у две заједнице (н = 169, н = 244) на обали Ваденског мора и једној заједници у близини реке (н
= 658) у северном делу Холандије. Узрочне везе су тестиране моделовањем структуралне једначине (скр. МСЈ). Почетком новембра 2006. године, око месец дана пре прикупљања података, велико олујно невреме (снаге 10 степени Бофорове скале) проузроковало је висок ниво воде у близини подручја истраживања, што се према статистици дешава 15 пута на сваких 1000 година. Упркос релативно високом нивоу воде, није постојао ризик од попла- ва због постојања одбрамбеног насипа. Насумице је узорковано 7000 кућних адреса, при- купљених из телефонског именика, послата су писма у којима је образложено истраживање и упућен позив за учествовање путем интернета. У писму су дате интернет адреса и лозин- ка за преузимање упитника. Студија 1 ‒ Ефекти искуства са невременом. Подаци су при- купљени 8. децембра 2006. и 10. јануара 2007. године. Испитаницима који су послали одго- вор исказана је захвалност у позивници, на веб-сајту и на крају истраживања. Укупно 826 грађана учествовало је у истраживању (стопа одговора ‒ 11,8%). За потребе студије изабран је подузорак од 244 испитаника који су се позвали на лично искуство са олујом у подручју истраживања (али који нису пријавили друго искуство са поплавама). Такође, изабрани су испитаници који нису пријавили никакво искуство са поплавама (н = 228). Ова друга група је искључиво служила као контролна. Од 427 испитаника (224 са искуством и 228 без иску- ства са поплавама), њих 338 (72%) су били мушкарци просечне старости 50,4 година (СД = 12,8). Емоције у вези са невременом испитиване су постављањем питања (Да ли бисте могли да опишете осећања приликом присећања на догађај?) оним испитаницима који су пријави- ли лично искуство у подручју истраживања. Понуђено је пет могућности: веома негативна осећања, негативна осећања,нити негативна нити позитивна, позитивна осећања и веома позитивна осећања. Све остале ставке у упитнику су означење коришћењем: нимало, једва, донекле, прилично и веома (Ликертова петостепена скала). Упитником је, такође, измерено поверење у заштиту од поплава (четири ставке, Кронбахов коефицијент алфа је 0,90), пер- цепција ризика – преко три конструкције, доживљени страх (три ставке, Кронбахов коефи- цијент је 0,94), перципирана вероватноћа поплава (једна ставка), перципиране последице поплава (три ставке, Кронбахов коефицијент алфа је 0,79) и припремљеност за поплаве (три ставке, Кронбахов коефицијент алфа је 0,86). Студија 2 ‒ Ефекти искуства са поплавама. Истраживање је обухватало две групе. Узорковање прве групе извршено је на обали Се- верног мора, у југозападном делу Холандије (приобална заједница), у подручју које су 1953. године задесиле разарајуће поплаве. Други узорак је издвојен из две заједнице у области у близини реке које је поплављено 1993. и 1995. године. Процедура за прикупљање података је иста као у Студији 1. Међутим, у циљу повећања стопе одговора послати су подсетници треће и пете недеље од слања позивног писма. Сви позиви су послати до 1. априла 2008, а ин- тернет истраживање је окончано 31. маја 2008. године. Насумично је изабрано 5000 кућних адреса из приобалне заједнице и укупно 11.000 кућних адреса из две заједнице из области близу реке. Упркос послатим подсетницима, ниво одговора није био очекиван ‒ између 9,6% и 12,9%. У приобалној заједници је изабран подузорак од 428 испитаника, обухваћено је 169 испитаника са искуством са разарајућим поплавама из 1953. године и 259 испитаника без икаквог искуства са поплавама. Укупно је било 69% мушкараца просечне старости 56,1
година (СД = 13, 3, четири особе нису пријавиле свој узраст). Како су оба узорка из области близу реке слична по полу (Ман‒Витни У-тест, З = -0,80, нс) и просечној старости (t850 =
−0.61 нс) третирани су као хомогене групе, како би се повећала поузданост и статистич- ки значај модела путање. Изабрани подузорак садржи 861 испитаника ‒ 658 испитаника са личним искуством из 1993. односно 1995, док њих 203 нема претходно искуство. Било је укупно 69% мушкараца просечне старости 52,5 година (СД = 13,0, девет особа није пријави- ло свој узраст). Резултати указују на то да когнитивни и афективни механизми подједнако утичу на приправност грађана. Пре свега, виши ниво поверења смањује перцепцију грађа- на о могућности појаве поплава, што омета њихову спремност (когнитивна траса). Затим, поверење смањује количину страха изазвану ризиком од поплава, ометајући приправност у случају поплава (афективна траса). Штавише, афективна траса је указала на тода је ниво страха нарочито под утицајем негативних и позитивних емоција грађана повезаних са прет- ходним искуством са поплавама. Негативне емоције се најчешће одражавају као страх и беспомоћност, док позитивне емоције подстичу осећај солидарности. Резултати су у складу са истраживачким и историјским утицајима холандског управљања ризицима од поплава. Највећи изазов управљања ризицима од поплава представља спој когнитивних и афектив- них механизама у кризном комуницирању, нарочито кад већина људи нема емоционалну основу стечено на основу претходног искуства са поплавама.
Бел и сарадници (Bell et al., 2007) истичу да њихов рад представља синопсис неколико термина којима се у САД описивао ниво поплава и прелиминарну студију о томе како су ови термини тумачени. Упитник је спроведен у областима склоним поплавама, над испи- таницима који живе у и изван плавних подручја. Компаративна питања која се тичу неси- гурности, потребе за заштитом и брига испитана су помоћу четири описне методе (стого- дишње поплаве, поплаве са 1% шанси да се догоде сваке године, поплаве са 26% да се догоде на 30 година и мапа ризика од поплава). Истраживање је спроведено августа 2004. године у селу Вимберли, смештеном 50 км југозападно од Остина у Тексас Хилу. Подаци су при- купљени структурисаним личним интервјуомнад стратификованим насумичним узорком одраслих испитаника са енглеског говорног подручја који живе у једнопородичним кућама. Три подгрупе су сачињене на основу географског критеријума: подручја која се налазе у стогодишњој, петстогодишњој прогнози поплава и она која се налазе мимо званичних про- гноза (укупно 45 испитаника). Упитник се састоји од три главна дела која се односе на инди- видуалну историју и искуство са поплавама, методе описа и демографске податке. Питања у оквиру другог дела сачињена су са циљем да оцене ефикасност датих описа ризика од попла- ва и послужила су као основа овог рада. За све четири методе описа, ефикасност и уверења су мерена путем исказаног нивоа бриге због личних и друштвених губитака, и перципиране потребе за заштитом личних и друштвених интереса. Питања која се баве перципираном временском и просторном варијабилношћу поплава коришћена су за процену разумевања. У овом делу, већина питања је била затвореног типа и коришћена је Ликертова скале про- цене. Статистичка анализа и квалитативно посматрање показују да постоји дистинкција између разумевања и уверења, потенцијалних проблема са 25% вероватноће и предности конкретних референци у опису ризика. Компаративна ефикасност четири методе коришће- не у политици САД за описивање нивоа поплава процењена је предвиђањем несигурности и уверења.
Миделкоп и сарадници (Middelkoop et al., 2001) наводе да је интернационална комисија за хидрологију басена реке Рајне спровела истраживачки пројекат у циљу процене утицаја климатских промена на ток и басен Рајне. Дуж узлазне линије постављени су различити хи- дролошки модели ‒ подсливови Рајне. Дуж силазне линије развијен је модел водене равно- теже за целу Рајну ‒ мерио је месечне одливе и тестиран је на нивоу главних притока Рајне. Употребом овог сета модела израчунати су ефекти климатских промена на режим пражњења у различитим деловима басена Рајне. Да би се омогућио развој модела протока Рајне и мо-
дела подсливова, установљена је свеобухватна база података која укључује топографске, метеоролошке и хидролошке податке, податке о коришћењу земљишта дуж целог басена на веома детаљној скали конструисаној помоћу Географског информационог система (скр. ГИС). Да би резултати били упоредиви, уложени су велики напори у израду скале података међу земљама кроз које протиче Рајнa. Сви примењени модели су указивали на исте трен- дове промена ‒ виши ниво зимског пражњења (одлива) који је резултат повећаног топљења снега и повећања зимских падавина, док је смањен ниво летњег пражњења (одлива) узроко- ван слабијим задржавањем снега и повећаним испаравањем. Када су резултати детаљније размотрени, уочено је неколико разлика што се може приписати физичким карактеристика- ма испитиваног подручја. И коришћење различитих временских и просторних скала, пред- стављање неколико хидролошких процеса (нпр. испаравање, топљење снега) одговорни су за уочене разлике. Климатске промене могу утицати на различите социоекономске аспекте (нпр. високе температуре могу угрозити зимски туризам у низијским спортским областима; хидролошке промене повећавају ризик од поплава током зиме, мале притоке могу неповољ- но утицати на домаћу пловидбу и смањити доступност воде за пољопривреду и индустрију). Препоручује се равнотежа неопходних мера за смањење економских трошкова и постојања нејасноћа у вези са климатским променама, политике „издашности и флексибилности” у планирању и осмишљавању управљања водама.
Роуз и сарадници (Rose et al., 2012) истичу да је, у контексту уочених климатских проме- на, нарочито учесталих и јаких падавина које би могле да утичу на Британију у будућности, нарочито важно разумети начин на који људи перципирају и реагују на ванредне ситуације (нпр. ризик од поплава). Модели понашања, као и кључни фактори предвиђања, захтевани су од стране доносиоца одлука у циљу развијања ефективних интервенција за побољшање отпорности заједнице на екстремне временске услове. Представљен је преглед фактора ре- левантних за перцепцију ризика од поплава који обухвата степен изложености претњама, концепт попут могућности контроле и страха у вези са различитим ванредним ситуација- ма, питања перцепције одговорности, пребацивања кривице онтолошке сигурности. Сло- жена интеракцијафактора, заједно са конкретним питањима у УК, представља изазов за развој и тестирање било ког модела објашњења и предвиђања понашања људи изложених ризику од поплава. Расправљано је и о иновативним техникама којима је могуће изменити начине перцепције ризика и које се могу укључити у иницијативе ангажовања заједнице. Најзначајнији задатак за творце политике и доносиоце одлука јесте омогућавање људима изложеним ризицима од поплава да обаве одговарајуће припреме пре појаве поплава кроз програме ангажовања заједнице, што укључује технике претходног искуства за побољшање спремности појединаца и повећање отпорности заједнице.
Барнс и сарадници (Burns et al., 2015) указују да општине играју главну улогу у управљању отицањем атмосферских вода у градским срединама. Преовлађујући приступ базиран је на усмеравању падавина директно ка потоцима, што негативно утиче на водени ток. Алтер- нативни приступи управљању, попут плитких одводних канала, имају могућност заштите градских потока, али се недовољно користе. Савет Јара Рејнџес (енг. Yarra Ranges)из Мел- бурна у Аустралији сарађивао је са тимом истраживача на изградњи мреже шахти, систе- ма прочишћавања и других мера (попут филтера за прочишћавање воде са малим прото- ком) на једном делу пробне мреже за управљање одводњавањем. Одржана је радионица са особљем које је радило на изградњи пробне мреже и прикупљени су подаци и информације о пројекту и изградњи. Временом је пробна мрежа повећала капацитете постојећих плитких канала за одводњавање, што је довело до пораста поверења у нове технологије управљања падавинама. Резултати овог рада потврдили су ставове академика да сарадња са општинама може довести до побољшања управљања падавинама и заштите или обнове потока.
Терпстра и сарадници (Terpstra et al., 2006) спровели су истраживање са циљем да се стек- не увид у детерминанте које контролишу перцепцију ризика од поплава и водених стихија
израдом и вредновањем упитника. Аутори, такође, истражују до које мере карактеристике спољашњих ризика утичу на перцепцију поплава и водених стихија, користећи елементе психометријске парадигме. Карактеристике перцепције ризика и њихови међусобни односи квантификовани су развијањем изјава о поплавама (38) и воденим стихијама (12), које су оцењивали испитаници. Званични инвентар анксиозности је примењен да би се проценило да ли је перцепција ризика повезана са анксиозносношћу. Организована је и фокус група да би се објаснили добијени налази. Квантитативно мерење перцепције ризика од поплава и водене стихије извршено је путем упитника, конструисаног на основу изјава у вези са поплавама и воденом стихијом. Дата је листа инструкција и јасних објашњења свих изјава. Испитаници су замољени да за сваку ставку из упитника изаберу одговор који најближе оп- исује њихово мишљење или осећање, бирајући одговоре на петостепеној скали од уопште се не слажем до потпуно се слажем. Перцепција ризика од поплава је оцењена у преко 38 изјава и обухватала је 16 карактеристика, а, да упитник не би био преопширан и заморан, процена ризика од водене стихије оцењена је у више од 12 изјава и објединила 6 карактеристика. Ри- зик од поплава је дефинисан као ризик од поплава са Северног мора, Ваден мора, језера Ејсел и једне од великих река, у зависности од тога да ли се ове воде налазе у региону или провин- цији у којој живе испитаници. Водена стихија је дефинисана као „огромна количина воде на улицама или земљишту услед јаких падавина, максимално неколико дециметара”. Трећи део упитника развијен је за потребе разграничавања. Аутори претпостављају да постоји могућност да је перцепција ризика од поплава и водених стихија повезана са анксиозношћу појединаца. Категорије одговора су понуђене путем петостепене скале процене. Упитник је послат поштом на адресе 100 испитаника из Холандије, током последње две недеље августа и прве недеље септембра 2004. године. Враћено је 69 попуњених упитника, а анализом је обухваћено 49 у целости попуњених упитника. Фокус групу је чинило 12 становника про- винције Флеволанд (пет мушкараца и седам жена), различитог узраста. Лични интервјуи су трајали 15 минута, а после њих организовани су групни интервјуи у трајању 30‒45 мин. Прво су казиване приче о воденој стихији. Фокус групе су организоване 15. децембра 2004. године. Анализа 49 упитника резултирала је идентификацијом осам фактора плављења (ва- ријанса: 74%) и три фактора водених стихија (варијанса: 62%). Унутрашња конзистентност скале мерене Кронбаховим алфа коефицијентом креће се од 0.54 до 0.82, као и перцепција спољашњих безбедносних ризикс. Страх се издвојио као најважнији фактор повезивања различитих карактеристика. Иако је страх према поплавама и воденим стихијама низак, чини се да је присутан у другом случају. Постављена је опрезна хипотеза да је страх према поплавама и воденој стихијиусловљен анксиозношћу доживљеног у датом моменту. У оба случаја је присутна свест о растућем ризику.
Келенс и сарадници (Кеllens et al., 2011) спровели су истраживање са циљем стицања уви- да у перцепцију опасности од поплава дуж белгијске обале. Имајући у виду значај турис- тичке индустрије на белгијској обали, истраживањем су обухваћени становници и локални туристи. Метод истраживања је анкетни упитник који се састоји од ставки у вези са олујним ударима и приобалном опасности од поплава. На основу упитника који је раније израђен у контексту перцепције ризика од поплава, одабрано је пет ставки које су по потреби укљу- чиване у истраживање. Све ставке су оцењиване на петостепеној скали процене ставова који се крећу од 1 = уопште се не слажем до 5 = у потпуности се слажем. Кронбахов алфа коефицијент је 0.80 што указује на одговарајућу унутрашњу доследност. Социодемографске карактеристике и информације у вези са претходним искуством са ванредним ситуацијама испитани су на следећи начин: старост је мерена на непрекидној скали година, пол је одређен дихотомно (женско = 1, мушко = 0). Власништво над кућом, стални боравак на белгијској обали, присуство деце у домаћинству и лично искуство са претходним олујним ударима и поплавама мерени су дихотомно (да = 1, не = 0), као и ниво образовања (високо образо- вање, [диплома више школе и универзитета] = 1, ниже образовање [основна или средња школа] = 0). Осим тога, испитане су три ставке становања: подрум, приземље или боравак
у резиденцији са погледом на море (све три ставке мерене су дихотомно: да = 1, не = 0). На крају, локација је кодирана на следећи начин: Остенд = 0 (стручњаци су проценили висок ризик); Ноке-Хајст/Де Пане = 1 (стручњаци су проценили низак ризик). С обзиром на то да је циљ процене перцепције ризика на две локације дуж белгијске обале био тренутни, ис- траживање је организовано као стратификовано узорковање са пропорционалном расподе- лом. Величина подузорка у сваком стратуму (општини) сразмерна је његовој величини. Број сталних становника користи се као индикатор величине за сваки стратум, што износи 60% удела Остенда у односу на 40% за Нок-Хајст и Де Пане. Коришћена су два различита начина дистрибуције. Први метод укључује дистрибуцију упитника преко системског узорковања поштанских адреса (5/6 од укупног броја упитника). Да би се добио довољан број испитани- ка који имају поглед на море, насумице је одабран велики број улица у близини обале. Други метод се састоји у личној предаји упитника, чиме је обезбеђено кратко објашњење. Укупно 619 испитаника је одговорило на упитник. Стопа одговора била је виша у Остенду него у Нок-Хајсту и Де Панеу. Последњих година перцепција ризика од поплава постала је битна ставка у разматрању доносиоца одлука у вези са управљањем ризицима и безбедносним проблемима. Сазнање о јавној перцепцији ризика сматра се кључним аспектом савременог управљања ризицима од поплава јер усмерава развој ефективних и ефикасних стратегија управљања поплавама. У овом раду испитана је јавна перцепција ризика од приобалних поплава на белгијској обали. Сет варијабли испитиван је у односу на перцепцију ризика, локацију, искуство са ванредним ситуацијама, социодемографске карактеристике и карак- теристике пребивалишта. Тестирано је пет хипотеза. Истраживањем је утврђено да ниво перцепције ризика значајно варира. Степен перцепције ризика виши је у Остенду него у Нок-Хајсту и Де Панеу, што одговара процени ризика стручњака. Старост је у позитивној корелацији са перцепцијом ризика од приобалних поплава. Старији испитаници у просеку имају виши ниво перцепције ризика у односу на млађе. Женски пол је, такође, у позитивној корелацији са перцепцијом ризика. Интересантно је да власништво над кућом није у вези са перцепцијом ризика. Власници кућа и закупци имају сличне нивое перцепције ризика од поплава, што је у супротности са ранијим истраживањима. На крају, испитани су ефек- ти сталног боравка на обали. На основу досадашњих истраживања претпостављено је да становници имају виши ниво перцепције ризика од локалних туриста. Међутим, анализом регресије показало се да стални боравак нема утицај на перцепцију ризика.
Трејн и сарадници (Тrain et al, 2009) у раду приказују процес интегрисања локалног знања у управљању ризицима од катастрофа у пројекту мапирања опасности спроведеном у цен- тралном Вијетнаму путем Географских информационих система. Сврха овог пројекта је припрема детаљних мапа ризика од поплава за урбане планере, сељаке и друге заинтере- соване стране, како би се идентификовала величина и обим претходних катастрофа иза- званих поплавама и дале препоруке локалним властима и доносиоцима одлука у вези са смањењем ризика од поплава, засноване на локалном знању и потребама. Расправљано је о употреби ГИС-а на локалном нивоу, потреби за комбиновањем модерних технологија и локалног знања у управљању ванредним ситуацијама и предлозима за мобилизацију дос- тупних људских и техничких ресурса. Један од најчешћих узрока губитка живота и станова у области Туа Тјен Ху су поплаве у стамбеним подручјима. Из тог разлога је главни акценат истраживања стављен на мапирање стамбених области са високим ризиком од поплава. Према дискусијама у фокус групама, постоје многи фактори који доприносе рањивости од поплава. Међутим, низак темељ кућа у области испод нивоа мора, близина главних река, удаљеност од главних путева и посебне врсте кућа представљају најважнија питања. Наи- ме, већина сиромашних становника насељава необезбеђене привремене куће у нижим под- ручјима удаљеним од главних путева, куће са два спрата или јавне објекте, често у близи- ни речних обала. На основу информација добијених разговором са мештанима аутори су замолили чланове 600 (30%) домаћинстава у свакој од општина да забележе положај куће, провере висину темеља куће (под изнад нивоа земље), препознају тип куће и разговарају
о губицима и штети насталој након историјске поплаве из 1999. године и велике поплаве из 2004. године. Пројекат је, такође, испитао све јавне зграде које би могле послужити као сигурно склониште у случају великих поплава. Подаци су из ГИС-а увезени су у рачунаре. Свако домаћинство је представљено једним атрибутом. Основа карте је преклапање транс- портног система, река и мреже потока, граница општине и земљишног покривача. И грани- це стамбених области сваког селасу осликане употребом уређаја ГИС-а. Према резултатима фокус група, пет географских фактора доприноси ризику од поплава у домаћинствима: ниво поплава из 1999, ниво поплава из 2004, домаћинства у близини реке, домаћинства у близини склоништа и домаћинства у близини магистралних путева. Управљање ризиком у заједни- ци сматра се важним приступом у смањењу ризика од катастрофа. Утврђена је прилагодљи- вост заједнице у суочавању са природним ванредним ситуацијама, посебно у областима склоним честим поплавама. Постоји неколико начина унапређења отпорности заједнице, а један од њих је обезбеђивање одговарајућих информација и знања и њихово преношење локалном становништву, јер, иако поседују мудрост и сазнања прикупљена током година, динамичне промене природе и изградња окружења стварају нове ризике које треба при- ближити људима. Мапирање перципираног ризика користи се као важно средство у пракси развоја где је локално знање издвојено кроз групне дискусије и преточено у мапе. Кроз овај процес утврђена је ефикасност усклађивања стручне експертизе и локалног знања.
Боцен и сарадници (Botzen et al., 2009) у својој студији испитују перцепцију ризика поје- динаца у Холандији обухватајући близу 1000 власника кућа. Различити статистички модели коришћени су за процену утицаја социоекономских и географских карактеристика, личног искуства са поплавама, знања о поплавама и индивидуалних ставова о ризику на обликовање уверења о ризику. Истраживање је спроведено путем интернета. Испитаници су изабрани из потрошачког панела и контактирани путем имејла, како би се спречила пристрасност. Узо- рак се састоји од насумице изабраних чланова панела који живе у подручју прстена насипа у Холаднији, са безбедносним стандардом једном у 1250 година. Такозвани прстен насипа је географска јединица омеђена системом заштите од поплава. Само власници кућа су укљу- чени у истраживање. Узорак обухвата нешто више мушких (58%) него женских испитаника, јер је интернет истраживање привлачније мушкарцима. Око 50% испитаника има најмање једно дете које још увек живи код куће и 39% испитаника је високообразовано (дипломске или мастер студије). Просечна старост испитаника је 46 година, проценат испитаника ста- ријих од 60 година износи 11%, мање него у општој популацији у Холандији. Медијана и средња вредност након опорезивања прихода домаћинстава је између 2501 и 3000 $, што је приближна вредност након опорезивања прихода домаћинстава која су у власништву у Хо- ландији, тачније 3025 $. Студија је показала да је општа перцепција ризика ниска. Анализом фактора који утичу на перцепцију ризика аутори су омогућили увидтворцима политике и осигуравајућим друштвима у четири важна закључка. Прво, разлике у очекиваном ризику су у константној вези са стварним нивоима ризика, пошто појединци у близини великих река и у нижим подручјима имају повишен ниво перцепције ризика. Друго, појединци из подручја која немају заштитне насипе склони су потцењивању ризика од поплава. Треће, особе које поседују мало знања о узроцима поплава имају нижи ниво перцепције ризика од поплава. Четврто, неки докази показују да старији и високо образовани појединци имају нижи ниво перцепције ризика од поплава. Ови налази указују на то да повећање знања о узроцима поплава може повећати ниво свесности о ризику од поплава. Нарочито је важно освестити појединце који живе у подручјима без заштитних насипа јер је доказано су они склонији игнорисању високог ризика којем су изложени.
Трен и сарадници (Tran et al., 2009) истичу да је повезивање знања заједнице са модерним технологијама снимања података и анализе ризика један од начина ангажовања и мобили- зације капацитета заједнице. У раду се разматра коришћење Географског информационог система на локалном нивоу и потреба за интеграцијом савремених технологија и локалног
знања (о поплавама) у управљању ванредним ситуацијама. Аутори предлажу начин моби- лизације доступног људства и техничких ресурса у циљу јачања партнерства између локал- них заједница и локалних и националних институција. Такође, анализира се тренутна рањи- вост две заједнице повезивањем ризика од катастрофа и губитака/штете узроковане ван- редним ситуацијама, и допринос који могу да пруже мапе ризика локалног становништва у смањењу тог ризика. Недостаци, предности и усвојена знања из пројекта мапирања ризика од поплава путем ГИС-а представљене су кроз студију случаја комуне Куанг До у провин- цији Туа Тјен Ху, у централном Вијетнаму. Дискусије фокус група истакле су многе факторе који доприносе угрожености од поплава. У низијама су се као најважнија питања издвојила ниски темељи на којима куће стоје, непосредна близина велике реке, удаљеност од главних путева и одређене врсте кућа. Најсиромашније породице често насељавају привремене куће у нижим подручјима, далеко од главног пута и далеко од безбедносних услова, двоспратне куће и јавне институције често су веома близу речних обала. Испитано је 600 (30%) до- маћинстава. Подаци добијени разговорима са фокус групама и подаци из ГИС-а унети су у рачунар. Локална искуства савладавања и ублажавања последица катастрофа потичу из саме заједнице. Локално становништво је увек разумело слабости и ризике свог природног окружења тако да је имало механизме савладавања последица катастрофа на нивоу села (локалне заједнице). Неки од тих механизама се и даље користе, док су други застарели јер нису успели да се прилагоде окружењу. Мапирање ризика од поплава успешно је пренело незабележено локално знање на мапе. Процес развијања мапа ризика је мобилисао учешће локалног становништва и успоставио поверење, поштовање и размену информација између локалних заједница и власти, као и локалних партнера. Истраживање је показало да на тај начин мобилисано локално становништво може бити активно укључено у процес доно- шења одлука и предлагање решења за смањење ризика. Као резултат тога, мапе ризика и препоручене акције прилагођене су условима локалне заједнице.
Браувер и његови сарадници (Brouwer et al., 2006) приказују резултате студије вредно- вања контигента дихотомних избора (скр. ДИ) политике управљања поплавама у Бангладе- шу. Путем студија ДИ истражује се спремност становништва да плати контролу поплава у складу са својим приходима. Студија случаја је спроведена у низијским пределима са вели- ком склоношћу ка поплавама, смештеним у речним делтама у дистрикту Хомна на југоисто- ку Бангладеша. Ова студија је део обимнијег истраживања руралних домаћинстава. Укупно 672 особе су лично интервјуисане у периоду од последње недеље марта до друге недеље маја 2005. године. Сваки интервју је трајао у просеку 30 минута. Узорак су сачињавали испита- ници из шест различитих професија, углавном власници домаћинства (75%), од који је 95% мушког пола, из 32 села. Упитник се састојао из пет делова, два општа и три дела за одређене професионалне активности. Сваки испитаник је одговорио на три дела упитника: општи уводни део и питања о демографским и социоекономским карактеристикама, део који се по- себно бави поплавама и проблемима контроле поплава и онај у вези са професијом. У раду је истражена спремност да се плати систем заштите од поплава на различитим нивоима из- ложености у „природном експерименту” у једном од најсиромашнијих региона у свету, где више од 50% становништва живи испод граница сиромаштва. Скоро да не постоје студије које истражују спремност да се плати изградња заштитних насипа. У анализи односа између варијабли као што су приходи домаћинстава, понашање становника плавних подручја пре- ма смањењу ризика од поплава и потцењивање поплава, уочено је да ови односи варирају, као што је и очекивано. Што је виши ниво изложености ризику, то је већа вероватноћа да је неко спреман да плати нацрт за смањење ризика од поплава. Иако већина, скоро 85% узорка популације, не предузима никакве превентивне мере како би се заштитили од поплава због недовољних финансијских средстава или уверења испитаника да су поплаве неизбежан и природан процес, понашање усмерено ка смањењу ризика је неадекватно истражено у овој студији случаја због недостатка информација.
Мул и Арц (Moel, Aerts, 2011) истичу да недавним преласком на приступе који се баве ри- зиком у управљању поплавама, модели ризика од поплава, као кључни чиниоци управљања ризицима од поплава, постају све значајнији. Ти модели комбинују информације из четири компоненте: 1) опасност од поплава, 2) излагање (нпр. коришћење земљишта), 3) вредност елемента под ризиком, и 4) осетљивост елемента под ризиком на хидролошке услове. У овој студији је учињен напор да се процени утицај неизвесности поменута четири чиниоца на коначне процене штете. Процене су извршене мануелно. Основни модел који је коришћен за израчунавање штете од поплава заснива се на функцијама тежине штете која се односи на дубину поплава у мрежи ћелија, у односу на део укупне вредности под ризиком од одгова- рајуће употребе земљишта. Овај део се касније множи са укупном вредношћу која може бити оштећена (такође, на основу коришћења земљишта) и изводи се процена штете. Резултати показују да, уколико је висина поплава око 25 цм, укупна неизвесност коначне процене ште- те у овој студији сучаја се може изразити фактором 5‒6. Вредност елемената под ризиком и њихова осетљивост представљају најважнији извор несигурности у проценама штете од поплава и могу се оценити фактором неизвесности 2 у коначној процени штете. Наведени чиниоци заслужују приоритет у будућим истраживањима како би се смањила неизвесност процене потенцијалне штете од поплава. Док апсолутне процене штете показују значајну неизвесност, процена пропорционалних промена у штети од поплава далеко је стабилнија.
Мул и сарадници (Moel et al., 2009) наводе да је ЕУ усвојила нову Директиву (2007/60/ЕЦ) крајем 2007. године да би се подржао прелазак са традиционалне одбране од поплава на мо- дерни приступ управљања ризиком од поплава у сливовима Европе. Једна од главних ставки коју чланице морају да усвоје заједно са Директивом јесте мапа опасности од поплава и ри- зика на њиховој територији, што ће чинити основу будућих планова управљања ризицима од поплава. Овај рад даје преглед постојећих плавних мапа у 29 земаља Европе и указује на то да су мапе већ доступне и даје упутство за њихово коришћење.Отприлике половина зе- маља сматра да има мапе које покривају већи део њихових територија, док трећина сматра да имају мапе које покривају значајне делове територије. Само пет земаља има ограничен број мапа или им оне још увек нису доступне. Мапе обима падавина су најчешће израђи- ване мапе поплава (у 23 земље), али се редовно праве имапе висине поплава (у 7 земаља). Врло мало земаља развило је мапе ризика од поплава које укључују информације о после- дицама поплава. Доступне мапе поплава су углавном сачињавале владине организације и превасходно су коришћене у ванредним ситуацијама, просторном планирању и подизању свести. У просторном планирању зоне плављења означене на мапама поплава углавном слу- же као водич. Мапе поплава, углавном мапе обима падавина, израђивале су осигуравајуће компаније у Европи, али и речне комисије, а користе се за одређивање врсте осигурања, нивоа премије или процену дугорочне финансијске солвентности.
Крајбах и сарадници (Kreibich et al., 2011) напомињу да се штета од поплава повећава услед раста рањивости и климатских промена, а да би тај тренд могао бити заустављен уна- пређивањем управљања ризицима од поплава. Уз напоре јавних власти, управљање ризици- ма може побољшати мере ублажавања последица које предузимају приватна домаћинства.
„Економски одговорне” напоре ка самоосигурању и самозаштити би власници домаћинстава требало да подразумевају и пре него што влада донесе програме јавног финансирања по- моћи. Да би се стекао бољи увид у корисност мера предострожности које предузимају чла- нови домаћинстава, спроведени су телефонски разговори са власницима приватних кућа у Немачкој, у сливу Дунава и Елбе, након поплава из 2002, 2005. и 2006. године. У студију су укључене само чврсте, самосталне породичне куће и спроведено је 759 интервјуа. Стручни интервју и преглед литературе, обухватајући каталоге и ценовнике грађевинског материјала и апарата за домаћинство, коришћени су као извор података за процену трошкова. Поређења трошкова и користи (бенефиција) показују да су велике инвестиције, попут изградње запе- чаћеног подрума, економски исплативе само уколико је зграда више пута плављена, односно
ако се налази у зони високог ризика од поплава. У таквим срединама би било пожељно, у економском смислу, изградити нову кућу. Међутим, мала улагања као што је заштита резер- воара нафте могу спречити озбиљне штете. Такве инвестиције су и даље профитабилне, чак и ако је зграда плављена у просеку на сваких 50 година или мање. Могло би се рећи да би ове нискобуџетне мере требало да буду обавезујуће грађевинским прописима. Финансијски подстицаји уграђени у уговоре о осигурању, заједно са владиним програмима мера помоћи, обезбедиће економску мотивацију људи за улагање у мере предострожности.
Те Линде и сарадници (Te Linde, et al., 2001) указују на то да се у Европи стратегија упра- вљања водама помера са одбране од поплава ка приступу управљања ризицима од поплава. Очекује се да ће климатске промене и социоекономски развој довести до повећања ризика од поплава у басену Рајне. Да би се ускладило просторно планирање са мерама управљања поплавама, неопходно је да истраживања квантификују будуће ризике од поплава и предви- де њихову неизвесност. Аутори овог рада су проценили тренутне и ризике од поплава река у 2030. години за цео басен Рајне. Промена вредности под ризиком заснива се на пројекција- ма коришћења земљишта, изведеним из модела коришћења земљишта, представљајући два различита модела социоекономских сценарија. Потенцијална штета је израчуната на основу модела штете, а промене вероватноће поплава су изведене на основу два климатска и хи- дролошка модела. Прикупљени су подаци из седам области дуж Рајне. Резултати студије су показали да се очекивана годишња штета у басену Рајне може повећати између 54% и 230%, од чега је највећи део (три четвртине) изазван климатским променама. Највиши тренутни потенцијал штете може се наћи у Холандији (110 милијарди долара), док се на другом (80 милијарди долара) и трећем месту (62 милијарде долара) налази Немачка. Резултати даље показују да се област са највишим ризиком од изливања река налази у Доњој Рајни, у Север- ној Рајни-Вестфалији у Немачкој, а не у Холандији како се често истиче. Узрок томе су виши стандарди заштите од поплава у Холандији у односу на Немачку.
Браувер и сарадници (Brouwer, et al., 2006) у раду истражују комплексну повезаност ри- зика животне средине, сиромаштва и рањивости. Спроведена је студија случаја у најсиро- машнијим земљама и земљама света најподложнијим поплавама, усмеравајући пажњу на домаћинства, рањивост заједница и прилагодљивост механизама суочавања. На основу по- стојеће обимне литературе која се бави овом области аутори су развили и тестирали соп- ствени аналитички модел. Истраживање великих размера спроведено је у домаћинствима на југиоистоку Бангладеша. Испитано је скоро 700 становника плавних подручја дуж реке Мег- на који живе готово без икакве заштите. Постављана су им питања у вези са изложеношћу ризику од поплава, проблемима са поплавама, штети од поплава и механизмима суочавања. Новост у овој студуји је експлицитно тестирање ефикасности прилагодљивих стратегија суочавања у смањењу трошкова штете од поплава. Студија случаја је спроведена у низијској области делте реке Мегна, у дистрикту Хомна на југоистоку Бангладеша, озбиљно угроженој поплавама. Студија је део обимнијег истраживања сеоских домаћинстава чији се чланови баве земљорадњом и риболовом. У периоду од последње недеље марта до друге недеље маја (укључујући и њу) 2005. године интервјуисано је 672 особе и сваки интервју је трајао про- сечно 30 минута. Стратификовано узорковање извршено је у 32 села у зависности од њихове удаљености од реке Мегна. Свака пета кућа дуж главних улица у ова 32 села изабрана је као узорак. Упитник се састојао из пет делова, два главна и три дела у вези са специфичности- ма занимања (и производњом и потрошњом унутар домаћинства). Сваки испитаник је дао одговор на три дела упитника: уводни део који садржи питања у вези са демографским и социоекономским карактеристикама, део у вези са суочавањем са поплавама и проблемима контроле поплава и део у вези са професијом. Питања која се тичу поплава постављана су да би се испитала природа и ниво утицаја поплава на живот, перцепција становништва у вези са мерама управљања поплавама. Као додатно истраживање, спроведено је 45 информатив- них, полуструктурисаних разговора друге недеље априла и друге недеље маја 2005. године.
Сваки информативни разговор је, у просеку, трајао сат и по времена. Питања у полуструк- турисаном упитнику су се бавила утицајем поплава на различите професионалне групе, механизме суочавања током и након поплава и на информације у вези са активностима домаћинстава током нормалног (редовног) периода и периода обилних поплава. Инфор- мативни подаци су били претежно квалитативне природе, изузев неких квантитативних података. На крају је спроведено мање истраживање, шест месеци након главног (новембра 2005. године), где је за интервју насумице изабрано 89 испитаника који су претходно обух- ваћени главним истраживањем (13% главног узорка). У овом пропратном истраживању испитаницима су постављана конкретнија питања у вези са превентивним мерама у само- заштити од поплава и разлозима непредузимања превентивних мера. Добијени резултати су разматрани и у општој анализи. Аутори су доказали своје претпоставке: домаћинства са нижим примањима и мањим приступом продуктивним природним добрима изложена су већој опасности од поплава; разноликост прихода и дистрибуције добара на нивоу заједни- це већа је на вишим нивоима изложености ризика, што указује на то да су индивидуално рањивија домаћинства и колективно угроженија. Уочена је парадоксална чињеница да су најмање припремљени људи који су су суочени са највишим ризиком од поплава. Резулта- ти истраживања потврђују повезаност ризика животне средине, сиромаштва и рањивости. Сиромашнији људи који живе близу реке и суочавају се са већим ризицима од поплава су, самим тим, и рањивији. Такође, изложеност ризику од животне средине уско је повезана са неједнаким приходима и неравномерним приступом природним добрима: што је већи ниво изложености, већа је неједнакост која узрокује већу штету од поплава и неравномернији приступ употреби земљишта. Фармери и рибари трпе највећу штету, приближно трећина њихових годишњих прихода потроши се током поплава. Са друге стране, богатији мештани трпе већу апсолутну штету, што значи да су и њихови трошкови већи.Терпстра и сарад- ници (Теrpstra et al., 2009) наводе да се перцепција ризика сматра важном детерминантом у одлукама људи о прилагођавању природним ванредним ситуацијама. Неколико студија оценило је начин на који комуникација о ризику утиче на перцепцију ризика. Ова студија процењује ефекте програма комуникације о ризицима мањег обима у Холандији, засноване на радионицама и дискусијама фокус група. Ефекти на перцепцију ризика од поплава учес- ника радионица (н = 24) и фокус група (н = 16) процењивани су на основу претест-посттест контролне групе (н = 40), усмеравајући се на два механизма промене понашања: директно лично искуство и поларизацију ставова. У раду су постављене три хипотезе:
− Х1: Учесници вишеетапних експерименталних радионица заједно са стручњацима за ризике од поплава имаће веће промене у средњим оценама ризика од поплава у односу на чла- нове контролне групе.
− Х2; Очекује се да учесници у дискусијама једнократних фокус група имају виши степен поларизације ставова у односу на чланове контролне групе.
− Х3: Зато што не добијају никакве информације у вези са ризиком од поплава, код члано- ва контролне групе неће бити уочена промена средње перцепције ризика. Међутим, претест ће стимулисати чланове контролне групе да размисле о питањима из упитника, доводећи до поларизације њихове перцепције ризика.
Аутори су очекивали (Х1) да ће учесници радионице показати веће промене перцепције ризика од поплава у односу на контролну групу и да ће (Х2) фокус групе чешће производити услове за поларизацију ставова (промену ка екстремним ставовима након разговора са гру- пом). Промене у перцепцији ризика од поплава мерене су у претест и посттест контролној групи квазиексперименталног дизајна. Ова студија се класификује као квазиексперимент јер учесници нису насумице изабрани. Резултати студије обезбедили су скромну подрш- ку за дате хипотезе, вероватно због неслагања између садржаја сесија и мера перцепције ризика. Важан допринос ове студије огледа се у испитивању перцепције ризика са две ме- тодолошки потпуно различите перспективе конвенционалних тестова средњих вредности и теста поларизације ставова. Осим тога, могућност да поларизација ставова проузрокује
потврђивање постојећих уверења (о ванредним ситуацијама) може имати значајне импли- кације на комуникацију о ризику.
Тран и Шо (Tran, Shaw, 2007) испитивали су степен интеграције управљања ванредним ситуацијама и анализе ризика са програмима управљања животном средином у односу на људску рањивост у провинцији Туа Тјен Ху, у Централном Вијетнаму. У литератури је пре- позната веза између катастрофа и заштите животне средине, али није посвећено довољно пажње креирању и спровођењу стратегија за смањење ризика, нарочито на локалном ни- воу. Овај раскорак постаје све већи и многи научници закључују да су ванредне ситуације суштински повезане са животном средином, нарочито у областима у којима су природни и друштвени проблеми спојени. Неодрживе пољопривредне праксе и неодговарајући про- грами развоја значајно су допринели повећању ризика од карастрофа. Са друге стране, ван- редне ситуације оштећују природне ресурсе и смањују квалитет животне средине, што ди- ректно доводи до повећања сиромаштва, доприноси рањивости природних и друштвених система, а тиме додатно повећава губитке изазване катастрофама. У Вијетнаму постоји ве- лики јаз између катастрофа и програма и политике управљања животном средином. У циљу његовог премошћавања, као кључни аспекти управљања ванредним ситуацијама, истичу се интегрисани приступи којима се успоставља веза између животне средине и катастрофа, руралног и урбаног и сиромаштва.
Боцен и сарадници (Botzen et al., 2009) су истраживали спремност домаћинстава у Хо- ландији да предузму мере које ће смањити штету од поплава у замену за корист коју им може донети полиса осигурања. Разматране су четири мере ублажавања последица од по- плава: куповина врећа са песком у замену за попуст на премију осигурања, куповина во- донепропусних подова уколико полиса не покрива штету на подовима угроженим попла- вама, уклањање одређених машина (машине за прање и сушење веша) и постављање цен- тралног бојлера за грејање на вишим спратовима у замену за попуст на премију осигурања. Испитаници из области одбрамбеног насипа у близини главног речног система у Холандији (са безбедносним нормама 1 у 1250) одабрани су на основу позивних бројева . Упитник за- почиње питањима у вези са искуством са поплавама, штетом од поплава и евакуацијом. Питања отвореног типа која су се односила на узроке поплава имала су за циљ тестирање знања испитаника и њихово подстицање да размишљају о природи ризика од поплава. Не- колико питања се односи на перцепцију ризика од поплава и очекиване ефекте климатских промена. Испитаници су замољени да оцене свој ризик од поплава у односу на перцепцију просечног становника Холандије. Поред тога, замољени су да дају квантитативне процене вероватноће поновног настанка поплава, користећи логаритамску скалу вероватноће као визуелну помоћ. Ова питања упознају испитаника са темом и могу послужити као објашња- вајуће променљиве у моделовању одговора на питање о мерама ублажавања. У упитнику су понуђене две могућности компензације штете од поплава: прва обухвата законску надокна- думинистарства и надокнаду приватног осигурања домаћинства, а друга само надокнаде приватног осигурања; обе помажу у процењивању спремности домаћинстава да предузму мере смањења штете од поплава. Упитником су обухваћена и питања у вези са мерама уб- лажавања последица поплава и спремношћу људи да осигурају своја домаћинства од после- дица поплава. Предвиђања показују да ће климатске промене повећати ризик од поплава у одређеним областима услед повећања падавина и пораста нивоа мора. Уз то, повећана урбанизација области подложних поплавама повећава потенцијалну штету. Комбиновани утицај климатских промена и употребе земљишта на ризик од поплава захтева усвајање нове политике суочавања са растућим ризиком. Штавише, све већа пажња се поклања улози коју осигурање може имати у ублажавању последица поплава подстицањем осигураника да предузму мере смањења штете. Резултати истраживања указују на то да је већина власника домаћинстава спремна да предузме улагање у мере ублажавања последица од поплава. Две трећине њих је спремно да уложи у изградњу брана у замену за смањење премије осигурања
и око петине њих је спремно да замени врсте подова који су угрожени поплавама подови- ма који су водонепропусни. Око четвртина њих би преместило инсталације за централно грејање на подове безбедне од плављења због смањења премије осигурања. Процене ефи- касности ових мера ублажавања потенцијалне штете од поплава у сливовима река показују да смањење штете може бити значајно, до милијарде евра или више. Смањење (апсолутног) ризика од поплава увођењем мера ублажавања нарочито је велико услед климатских про- мена. Теорија вероватноће указује да одговорност за накнаду штете од поплава, перцепција ризика и географске карактеристике представљају важне одреднице у одлуци о предузи- мању мера ублажавања.
Крајбих и Тикен (Kreibich, Thieken, 2009) су, у циљу процене поплава у Дрездену са хидро- лошке тачке гледишта, изводили годишњи максимум пражњења на основу средњих дневних пражњења од јануара 1852. до децембра 2006. године. Годишњи ниво падавина одређен је за сваку хидролошку годину, од 1. новембра до 31. октобра. Да би се добио свеобухватан пре- глед ситуације управљања поплавама у Дрездену, проучени су литература и лични интервјуи са стручњацима који су део власти на различитим административним нивоима. Аутори су интервјуисали стручњаке из Агенције за животну средину и Агенције за урбано планирање Дрездена након поплава 2002. године. Спроведени су и телефонски интервјуи са приватним домаћинствима у сливовима Дунава и Елбе након поплава из 2002, 2005. и 2006. године. Уз помоћ сателита направљена је листа свих угрожених улица и насумице су изабрана до- маћинства. Интервјуисане су особе са највећим знањем о штети од поплава. Истраживање у вези са поплавама из 2002. године обухватило је 1697 испитаника и 300 готових интервјуа у Дрездену. Друга анкета о поплавама из 2005. и 2006. године спроведена је над 461 испита- ником и 21 готов интервју у Дрездену. Због релативно малог броја испитаника из Дрездена у другом истраживању, аутори не праве разлику између домаћинстава која су погођена по- плавама 2005. године (н = 7) и 2006. године (н = 14). Оба упитника су се односила на следеће теме: мере предострожности, искуство са поплавама, параметре поплава (контаминацију, ниво воде), социоекономске параметре и штету од поплава. Током августа 2002, марта 2005. и априла 2006. године Дрезден је погођен поплавама. Поплаве из 2002. године су биле велике само у поређењу са онима које су се догодиле 1862. и 1890. године, док је обим поплава из 2006. године други по величини у Дрездену од 1940. године, иако је повратни период око 15 година. Оваква ситуација онемогућава поређење спремности власти и домаћинстава у поплавама угроженом Дрездену 2002. године, након дугог периода релативно ниског нивоа поплава 2005. и 2006. године. Пре августа 2002. године свесност ризика од поплава и спрем- ност власти и становништва за поплаве била је ниска. Одводни канали и корито реке Елб нису добро одржавани па су велика поплава и низак ниво спремности довели до огромне штете (губици за стамбене зграде износили су до 304 милиона евра). Након 2002. године власти Дрездена су развиле нови концепт управљања поплавама и многа домаћинства су мотивисана да предузму мере предострожности. Укупно 67% домаћинстава предузело је грађевинске мере предострожности пре поплава из 2005. и 2006. године што је допринело значајном смањењу штете. Аутори закључују да ће одржавање приправности на високом нивоу без повратног искуства са поплавама бити важан изазов у будућности.
Мерц и сарадници (Merz et al., 2004) су анализирали приближно 4000 извештаја о штети изазваној поплавама. Сваки извештај представља директну новчану штету на поплављеној грађевини. Скуп података обухвата извештаје из девет поплава у Немачкој у периоду од 1978. до 1994. године. Традиционалне методе пројектовања поплава се све више допуњују или замењују методама оријентисаним на ризик које се заснивају на његовој свеобухват- ној анализи. Такве методе, поред метеоролошких, хидролошких и хидрауличних истражи- вања, захтевају анализе утицаја поплава. Процене утицаја поплава углавном се фокусирају на директне економске губитке ‒ оштећење имовине. Обично се као фактори који изази- вају оштећење помињу дубина поплава (ниво воде) и сврха коришћења грађевине иако је
оштећење изазвано и другим факторима. Показало се да неизвесност процене штете зависи од броја поплављених објеката и расподеле објеката у поплављеном подручју. Резултати су послужили за процену штете у руралном поручју на југозападу Немачке за стогодишњи период поплава. Процене су упоређене са извештајима о штети изазваној поплавом из 1993. године.Неизвесност процењивања штете од поплава, прикупљање података о штети и мо- деловање представљају главни предмет будућих емпиријских и методолошких побољшања.
Арц и сарадници (Aerts et al., 2006) у упоредној анализи глобалних речних сливова по- казују да су пражњења/отицања неких река много осетљивија на климатске промене про- гнозиране за наредни век него што су била у природним климатским променама у по- следњих 9000 година. У сливовима река Ганг, Меконг, Волта, Конго, Амазон, Мари (притока Дарлинг), Рајна, Одра и Јукон будућа пражњења/отицања ће порасти за 6‒61%. Ове промене су опсега сличног онима које су се дешавале протеклих 9000 година. Неке реке (Нил, Сир Дарја) доживеле су смањење пражњења/отицања у последњих 9000 година (17‒56%), али показују смањен капацитет одговора на будућа загревања. Модел атмосфера‒океан‒веге- тација (енг. ECBilt-CLIO-VECODE) користи се за симулације промена изазваних ефектом стаклене баште у последњих 9000 година. Иако и други фактори играју улогу (соларна про- менљивост, вулканске ерупције, серосоли сулфата [смог], промене земљишта изазване људ- ским фактором, повећање угљен-диоксида), аутори су ограничили анализу на доминантне факторе. Овај климатски модел има релативно ниску осетљивост (1,8°C) на удвостручену концентрацију CO2 у односу на друге климатске моделе. Затим, подаци о клими и вегета- цији добијени симулацијом модела атмосфера‒океан‒вегетација коришћени су као улаз- ни подаци за калибрирани хидролошки модел назван ПОТОК (енг. STREAM). Конкретно, симулацијом будућег пражњења/отицања река моћи ће да се предвиди способност речних корита да приме нове количине воде/падавина насталих услед глобалног загревања. Резул- тати симулације за период 1750‒2100. године указују на тренд глобалног загревања изазван растућом концентрацијом гасова услед ефекта стаклене баште. Трендове пражњења/оти- цања у монсунским областима током холоцена (под утицајем монсуна) помно прати при- силно орбитално смањење падавина. Средња вредност пражњења/отицања азијских река Меконг и Ганг смањена је за 28% и 30%. Слично томе, симулације за афичке сливове Конга, Нила и Волте показују смањење просечних декадних пражњења/отицања од 6%, 7% и 70%. Релативно мали пад у пражњењу/отицању Конга може се објаснити његовом локацијом и географском ширином (између 15° Ј и 7° З), као и закаснелом кишном сезоном у односу на остале сливове (септембар‒новембар наспрам јун‒јул). За ову географску ширину и киш- ну сезону, максималан број сунчаних дана је мањи него код осталих споменутих сливова. Пражњење/отицање река Ганг, Меконг, Волте и Конго спремно је за надолазећи сценарио утицаја стаклене баште са средњим декадним пражњењем 12‒61% у односу на недавне вред- ности пражњења/отицања. То значи да ће речни ток у овом сливу моћи боље да одгово- ри на климатске промене изазване људским фактором у следећих 100 година, него што је био случај у последњих 9000 година. Будуће пражњење/отицање Нила остаће релативно стабилно или у благом паду (-2%). За разлику од река у монсунској области, пражњење/ отицање Амазона је било ниже у последњих 9000 година него данас, то је резултат смање- ног броја сунчаних дана у току кишне сезоне од децембра до априла, што даље резултира нижим површинским температурама и смањењем падавина. Амазон показује слаб пораст пражњења/отицања у односу на период холоцена (3%). Слични резултати су добијени у сли- ву реке Мари и њене притоке Дарлинг (20%). За оба басена се очекује пораст пражњења/ отицања под утицајем будућих климатских промена, са порастом од 6% и 43% за Амазон и Мари (и притоке Дарлинг). Симулација средњег пражњења/отицања у наредних 100 го- дина показује већи обим промена него у последњих 9.000 година. Сливови Волге (6%) и Дунава (12%) показују смањење пражњења/отицања током холоцена, такође, слив Мисиси- пија (-9%). Слив Сир Дарје показује оштар пад пражњења/отицања, што се може објасни- ти смањењем количине падавина и мањим повећањем температура током холоцена. Рајна
(+8%) и Одра (+15%) реагују бурно на климатске промене настале глобалним загревањем, због укупног повећања падавина у овим сливовима. Затим, пројекције климатских промена показују да су пражњења/отицања Дунава и Сир Дарје слична (-2% и -1%), док пражњење/ отицање Мисисипија нагло опада (-119%). Иако ће температура у овим сливовима порасти у будућности, смањење падавина у сливу Дунава (-2%) је мање него у сливу Мисисипија, услед сталних падавина у западним деловима слива Дунава. Температуре у сливу Волге рас- ту заједно са падавинама, што води благом порасту пражњења/отицања (4%). У басенима Лене и Јакона показале су се мање промене средњег пражњења/отицања током холоцена у поређењу са тренутном ситуацијом (-3% Лена, +1% Јакон). Будуће средње пражњење/оти- цање услед климатских промена не показује промене за слив Лене, док у сливу Јакона долази до повећања (+5%). Код оба слива се показују сезонске промене пражњења/отицања услед топљења снега. Друге студије потврђују овај тренд. Аутори наводе да ће будуће климатске промене изазаване ефектима стаклене баште и порастом атмосферских гасова имати оз- биљне последице по глобално пражњење/отицање река, у односу на природне промене то- ком холоцена. Већина истраживања река показује да ће средње пражњење/отицање у наред- них 100 година, у односу на данашње стање, бити слично или веће од процента пражњења/ отицања у последњих 9000 година (на основу симулација). Ово нарочито важи за тропске и неке реке у Европи и континенталној Азији.
Гурабарди и сарадници (Gurabardhi et al., 2004) описују развој кризног комуницирања у домену технологије и животне средине систематском анализом литературе која је доступна у виду научних часописа. Анализирано је укупно 349 часописа објављених у периоду између 1988. и 2000. године. Аутори постављају три истраживачка питања: Како можемо окаракте- рисати литературу о кризној комуникацији?, Да ли постоје трендови у оквиру литературе о кризној комуникацији? и Шта нам научни индикатори говоре о природи објављених радова о кризној комуникацији? Узорковање часописа је извршено на основу онлајн базе података Мрежа знања (енг. Web of Science). За сваки од чланака у узорку кодиране су описне варија- бле доступне у одштампаној бази података ИСИ, као и једна интерпретативна варијабла. Читаоци су обавештени о следећим описним варијаблама: именима свих аутора и њихо- вим иницијалима, годинама издања, дисциплинарној припадности првог аутора, држави порекла првог аутора, издању часописа, броју појединачних цитата у часопису и кључним речима. Аутори су првенствено усмерили пажњу на статистичке, прагматичне податке, а не на дубинску анализу садржаја чланака. Резултати анализе указали су на то да је кризна комуникација тренутно доминантна тема код неколико аутора са запада и у једном веома утицајном часопису, а најчешће су објављивана кабинетска истраживања/наративни есеји. Часопис „Анализа ризика” је, са 42 чланка, најчешће заступљен у узорку. Чланци су веома често цитирани (у просеку 12 пута), у поређењу са другим часописом на листи (са просечно 3 цитата). Аутори сматрају да је кризна комуникација важна са друштвеног апекта, да има за циљ размену информација о потенцијалним претњама по здравље људи, њихову безбедност или добробит.
Јонкман и сарадници (Jonkman et al., 2003) истичу да свеобухватан преглед метода за квантификовање и разграничење ризика који проистичу из различитих извора још увек недостаје у литератури. Стога је у овом раду сажето 25 квантитативних мера ризика. Мера ризика је дефинисана као математичка функција вероватноће једног догађаја и његових по- следица. Рад је углавном усмерен ка мерама ризика од губитка живота (индивидуални и друштвени ризик) и мерама економског ризика, с освртом на искуство са мерама ризика у Холандији. Разматране су и друге врсте последица и неке интернационалне праксе. За сваку меру ризика дате су најважније карактеристике: математичка формула, област примене и стандардни сет мера у тој области. Неке од мера су употребљене у студији случаја да би се израчунао ризик од поплава у Холандији. Следеће мере ризика су истраживане у студији случаја: индивидуални, друштвени и економски ризик. У раду је изложен преглед разновр-
сних мера коришћених у квалитативној анализи ризика. Већина мера ризика је ограничена зато што је разматрана само једна врста последица. У анализи ризика подједнако су значај- не величина вероватноће и последица. Студија је углавном усмерена на резултате поступ- ка процене ризика и пружа неке информације о области примене мера као и стандардима који се користе у овим областима. На основу литературе може се закључити да је употреба одређених мера ризика широко распрострањена у целом свету.
Рајмајкер и сарадници (Raaijmaker et al, 2008) наводе да конвенционални метод анали- зе ризика (са ризиком као производом вероватноће и последица) не дозвољава плурали- зам приступа ‒различите перцепције ризика заинтересованих страна или лаика у датом друштвеном систему. Аутори уводе метод који комбинује предности три различита метода: конвенционални, квантитативни приступ ризику, систематичну анализу перципираног ри- зика и аналитички оквир просторне анализе вишеструких критеријума. Ова комбинација метода је примењена у студији случаја Ебро Делта у Шпанији, као део Европског пројекта ФЛОДсајт (енг. FLOODsite). Прво је извршена типологија катастрофа изазаваних поплава- ма на основу индивидуалних и/или процена актера. Свесност, забринутост и припремље- ност су карактеристике које илуструју заједницу која одражава различите нивое незнања, перцепције безбедности, перцепције контроле или жељеног смањења ризика. Просторно су анализирани вишеструки критеријуми. Код анализе вишеструких критеријума државни органи одлучују о питањима у којима локални актери имају право гласа. Развијен је нови оквир доношења одлука у процени ризика на основу перцепције ризика. Случај подизања нивоа мора у делти реке Ебро у Шпанији служи као илустрација примене метода. Перцеп- ција ризика се уводи у анализу вишеструких критеријума као противтежа критеријуму ри- зика и добити. Резултати истраживања су примењени на скуп сценарија који представљају и пораст нивоа мора и слегање земљишта за временски период од 50 година. Алтернативне употребе земљишта су презентоване актерима како би се ускладило доношење одлука у региону са приоритетима друштва. Да би се илустровао метод, у Шпанији је спроведе- но обимно истраживање литературе и студија случаја, где је промена употребе земљишта средство суочавања са релативним порастом нивоа мора. Студија случаја се састоји из две фазе. У првој је анализиран сценарио поплава изазваних утицајем олује и сценарио развоја употребе земљишта. Комбиновање ова два сценарија представљало је полазне податке за свеобухватно израчунавање новчане штете и неновчаних промена у квалитету животне средине путем ГИС-а. У другој фази анализирана су истраживања, припремљен је упитник за локалне актере који је обухватао и питања о перцепцији ризика. Испитаници су били чланови удружења узгајивача пиринча, задруге водопривреде, произвођачи соли, запослени у туристичкој индустрији, чланови локалне и регионалне власти и руководиоци паркова. Нови приступ који је представљен у овом раду настоји да интегрише конвенционалне мето- де ризика са друштвеном перцепцијом ризика. Ова комбинација метода помаже објашњење утицања перцепције ризика од поплава на ризик чињења компромиса. Перцепција ризика од поплава је окарактерисана појмовима свесности, забринутости и припремљености, који се могу употребити за одређивање друштвеног приоритета у вези са извесним олакшица- ма и смањењем ризика. Политика употребе земљишта може бити прилагођена задовољењу потребе за смањењем ризика унутар друштва. Пример Ебро Делте указује на постојање раз- лике између захтева за смањење ризика, с једне стране, и живота са ризиком и тежњом ка олакшицама, с друге. У свету растућег ризика од поплава доносиоци одлука морају да се носе са овим парадоксом уколико желе да уграде политику ефективне употребе земљишта у области склоне поплавама. У контексту ризика од чињења уступака, нови метод који је представљен у чланку може да помогне у откривању последица деловања у друштву, пре- говарању и да процес доношења одлука учини транспарентнијим. Аутори анализирају ре- лативно сложен проблем иако су примењена само два критеријума: трошкови и олакшице. Нови метод даје нови оквир подршке одлучивању што омогућава доносиоцима одлука да критички размишљају о изводљивости и пожељности могућих промена политике.
Хајц и сарадници (Heitz et al., 2009) у раду испитују ризике од блатњавих бујица у пет општина у трима сливовима (Алзас, СИ Француска). Сливове је у последњих 20 година по- годило неколико таласа блатњаве воде и упркос примени мера ублажавања последица није дошло до смањења њихове учесталости. Ова студија се фокусира на перцепцију ризика. Аутори претпостављају да добијање информација о перцепцији ризика доприноси разуме- вању основних друштвених фактора које треба узети у обзир у спровођењу политике ефи- касног управљања блатњавим бујицама. Студија се фокусира на три типа локалних актера забринутих за управљање блатњавим поплавама, а за које се претпоставља да разумеју пи- тања у вези са овим процесима. Да би поједноставили преглед података уз очување репре- зентативности резултата, аутори су ограничили узорак на: 1) локалне власти, које надзиру планирање коришћења земљишта и задужене су за безбедност становника, 2) становнике директно погођене поплавама и углавном фокусиране на своју имовину и 3) пољопривред- нике који постепено губе плодан слој земљишта са сваком наредном блатњавом поплавом. Анкетирано је укупно 34 особе (20 жена и 14 мушкараца), од којих 14 живи у области ерозије и 20 у области седиментације. Прецизније, 5 испитаника су локални одборници, 22 грађа- ни и њих 7 су пољопривредници. У браку је и има децу 25 испитаника, док су њих 9 самци без деце. Укупно је 23 власника кућа, а 26 испитаника живи у индивидуалним стамбеним објектима. Упитник садржи 33 питања (са 10 додатних питања за пољопривреднике и 8 за локалне власти). На почетку упитника налазе се питања која се односе на опште друштвене проблеме (незпосленост, ванредне ситуације, технолошке и ванредне ситуације, тероризам и несигурност). Затим следе питања у вези са природним ванредним ситуацијама и питања која се тичу проблема узрокованих блатњавим кишама. Поједина питања за локалне власти односе се на мере смањења последица које су спровели (или нису) у својим општинама. Што се тиче пољопривредника, аутори су покушали да оцене ниво њихове одговорности у управљању блатњавим поплавама. Попис ових поплава у Француској показује да је учеста- лост ових догађаја у озбиљном порасту на северозападу и истоку земље. Јављање блатњавих поплава може се објаснити физичким особинама попут брдовите топографије, тлом које је склоно стварању дебеле коре и/или тешким кишама у пролеће. Упркос познавању физичких процеса и повећању информација о неопходности примене мера ублажавања последица, није забележено значајно смањење катастрофа. Резултати истраживања истичу значајне разлике у перцепцији између испитаника, а оне, пре свега, зависе од положаја домаћинстава унутар слива (ерозије или седиментације). Осим тога, половина испитаника верује у инфор- мације добијене од представника локалне власти. Резултати истраживања пружају одређе- ни увид у врсту и извор информација у вези са мерама ублажавања ризика које треба узети у обзир приликом уграђивања политике ефикасне регулације. Главни закључак ове студије потврђује да је перцепција ризика кључно питање. Поред тога, истраживање јасно показује да перцепција ризика појединца зависи од положаја његовог домаћинства у сливу. Врста и извор информација утичу на перцепцију ризика и разумевање процеса. Аутори истичу нове перспективе у даљем истраживању управљања ризицима од блатњавих поплава.
Хо и сарадници (Ho et al., 2008) у својој студији истражују утицај ванредне ситуације (по- плава или клизиште) и особине жртава на перцепцију ризика. Подаци из студије се засни- вају на Националном истраживању перцепције ризика (скр. НИПР) које је примењено на жртвама и општој јавности у Тајвану 2004. године. Те године су многи градови на Тајва- ну били погођени поплавама и клизиштима, које су изазвале огромне економске губитке и жртве. У студији су постојале три групе жртава ‒ учесника: група жртава поплава, група директних жртава клизишта, група индиректних жртава клизишта. Све учеснике је испити- вао обучени анкетар путем телефонског интервјуа. У групи жртава поплаве било је укупно 250 домаћинстава, у групи директних жртава клизишта 159, док је у групи индиректних жртава клизишта било 160 домаћинстава. Примарни налази истраживања гласе: 1) жртве и општа јавност су забринути због потенцијалних опасности које би могле утицати на њихов стамбени простор, 2) негативне асоцијације осећаја могућности управљања и перцепције
утицаја су високе за жртве клизишта, али не и за жртве поплава и 3) врста ванредне ситуа- ције, пол и претходно искуство су добри предиктори става жртава према природним ван- редним ситуацијама. Уопштено, можда има више личних мера ублажавања за избегавање губитака у случају поплава, него што је то случај са клизиштима. Интересантан је резултат истраживања у вези са родним разликама у перцепцији ризика. Мушкарци сматрају да су ванредне ситуације мање опасне по живот, да изазивају мањи финансијски губитак и осећају мањи страх у односу на жене. Сходно томе, мушкарци ће се, вероватно, одлучити да преду- зму мање битне или никакве мере за ублажавање последица у поређењу са женама. Важно је проширити ову студију (наглашавајући психолошке димензије) у правцу истраживања утицаја ставова жртава према опасним догађајима на њихове намере да смање последице катастрофа. Уз то, губици услед катастрофа и социоекономски фактори (психолошки фак- тори и личне карактеристике) доносиоца одлука постају важна компонента нове парадигме управљања ризицима од поплава.
Јонкман и сарадници (Jonkman et al., 2008) баве се методама за процену губитака живота услед поплава, које се могу користити и за процену ризика од поплава и идентификацију стратегија ублажавања последица. Процена губитка живота услед поплава може се изврши- ти на основу следећег: 1) информација у вези са карактеристикама поплава, 2) анализе угро- женог становништва и евакуације и 3) процене смртности међу угроженим становништвом. У литератури је заступљено неколико метода за одређивања смртности у поплављеним подручјима у односу на карактеристике поплава и могућност упозорења и евакуацију. У међународном контексту развијене су различите методе за процену смртности за различите типове поплава. У разматрање су узете поплаве настале пробијањем брана, цунами, прио- бални удари олуја и изливање река. У овој студији је смртност дефинисана као број смртних случајева подељен са бројем угрожених људи. Први део овог рада бави се свеобухватном анализом литературе. Методе су развијене за различите типове поплава у разним области- ма. Евалуација је показала да многе постојеће методе не узимају у обзир најважније детер- минанте губитка живота и да су често ограничене на емпиријске податке прошлих поплава. У другом делу овог рада предложен је метод за процену смртности узроковане поплавама у заштићеним низијским пределима. Метод је примењен за процену последица поплава вели- ких размера у јужној Холандији. Процењено је да сценарио поплава за анализиране прио- балне поплаве може довести до приближно 3200 смртних случајева.
Мороу (Morrow, 1999) истиче да је рањивост на ванредне ситуације друштвено конструи- сана, односно произилази из свакодневних друштвених и економских околности. Овај рад, анализом демографских трендова у Америци, проширује расправе са становишта развије- них земаља. Примери скорашњих катастрофа, пре свега урагана Ендрју (енг. Andrew), по- казују како су одређене категорије људи, као што су сиромашни, старији, жене власници домаћинстава и досељеници, у већем ризику од катастрофа. Сазнање о месту поменутих ка- тегорија људи унутар заједнице и природи њихових услова живота представљају важан ко- рак ка успешном управљању ванредним ситуацијама. Руководиоци ванредним ситуацијама, доносиоци одлука и одговарајуће организације треба да идентификују и лоцирају области високог ризика на мапама рањивости друштва, интегришући ове информације у ГИС. Одр- живи програми развоја захтевају ангажовање на локалном нивоу. Неопходна је процена и лоцирање најугроженијих група становништва и укључивање комшија и локалне заједнице у управљање ванредним ситуацијама. Планери и руководиоци ванредних ситуација треба да размотре могућност склањања људи код локалних суседа у случајевима ванредних ситуација.
Апел и сарадници (Apel et al., 2004) наводе да је неопходно базирати стратегије ублажа- вања последица на свеобухватној процени ризика од поплава у комбинацији са детаљном анализом неизвесности. У оквиру Немачке истраживачке мреже ванредних ситуација, рад- на група Анализе ризика од поплава истражила је ланац процеса поплава почевши од пада- вина, отицања воде и концентрације у сливу, усмеравања поплава ка рекама, могућег неус-
пеха мера за заштиту од поплава, па до економске штете. Радна група је представила сваки од процеса на основу детерминистичких, просторно распоређених модела на различитим скалама. Ови модели објашњавају ланац процеса поплава, али нису погодни за анализу ри- зика и неизвесности. Због тога су аутори развили модел ризика од поплава који се састоји од поједностављених компоненти модела који су повезани са компонентама ланца проце- са. Компоненте модела заснивају се на резултатима сложених детерминистичких модела, а модел је коришћен за анализу ризика и неизвесности у Монте Карлу. Истраживачки оквир за Монте Карло је хијерархијски структурисан у виду два различита извора неизвесности: неизвесности зависних од случаја и епистемолошких неизвесности. На основу модела може се израчунати вероватноћа настанка догађаја различитих опсега заједно са очекиваном еко- номском штетом у циљној зони у првом слоју Истраживачког оквира, односно омогући- ти процена економских ризика и граница неизвесности у вези са ризицима унутар другог слоја. Такође, могуће је израчунати допринос појединих извора неизвесности укупној неиз- весности и може се показати да неизвесност изазвана епистемолошким изворима значајно мења резултате добијене анализом неизвесности зависних од случаја. Модел је примењен на ток Рајне низводно од Келна. Предложени модел је омогућио квантитативну анализу ризика од поплава, укључујући ефекат пробоја насипа уз удружене неизвесности. Због једноставне структуре модела, велики број Монте Карло симулација које покривају широк спектар по- плава може се обавити у разумном року.Приступ је, стога, веома погодан за интегрисане процене ризика од поплава.
Лебе и сарадници (Lebbe et al., 2008) констатују да су белгијска приобална равница и ушће Шелде угрожене порастом нивоа мора. Процене ризика су ограничене, али веома зна- чајне за угрожено становништво. Аутори се у раду баве описом физичких карактеристи- ка обале и дају квалитетнан приказ њене рањивости. Низијске области су најугроженије порастом нивоа мора, главни проблем представља отицање воде током кишних периода; процењена је њихова различита рањивост на пораст нивоа мора и повећање интензитета киша, као и однос између нивоа одводњавања и изливања морске воде. Извори свеже воде изграђени у оквиру дина су, такође, рањиви на пораст нивоа мора, што угрожава залихе пијаће воде. У раду се расправља и о приобалним одбрамбеним структурама у Белгији и њиховој ефикасности. У анализу су укључени подаци о историјском порасту нивоа мора током протеклог века, променама амплитуде плиме током двадесетог века, о таласима и ветру, еволуцији ерозије и гомилању земљишта дуж обале. Ефекти пораста нивоа мора на град ‒ луку Антверпен још увек нису разјашњени. Мониторинг раста нивоа мора показује да је ниво водостаја порастао за једну деценију у просеку за 20 мм, а средњи ниво мора 15 мм за једну деценију током двадесетог века. Поморски менаџмент је усмерен ка очувању постојеће обалске линије. Нови критеријум изградње насипа у Белгији упоредив је са холандским кри- теријумима који су засновани на повећању ризика од олуја и будућег раста нивоа мора од 6 мм годишње. Биће неопходно појачано одводњавање због повећаног интензитета киша и да би се уклонио вишак слане воде која се излива.. Будућа истраживања би требало да се фокусирају на тумачење квантитативних података у разумевању утицаја пораста нивоа мора на ерозију плаже, ризик од поплава и подземне воде (слатке и слане). Поред тога, ау- тори сматрају да треба спровести темељну студију о процени угрожености белгијске обале и ушћа Шелде.
Келер и сарадници (Keller et al., 2006) напомињу да резултати досадашњих истраживања указују на то да афекти играју значајну улогу у перцепцији ризика. Афекти могу повећати перцепцију ризикаи зато су уско повезани концепти. Испитивањем три студије тестирана је хипотеза да изазивање негативних афеката (страха), било кроз претходно искуство или путем експерименталне ситуације, повећава перципцију ризика. Ово истраживање усмере- но је на перцепцију ризика од поплава. Прва студија ‒ укупно 170 студената психологије са Универзитета у Цириху учествовало је у истраживању (144 жене, 33 мушкараца). Просечна
старост учесника је 25,7 година (СД = 5,4). Сви испитаници су замољени да замисле да су планирали да купе кућу и добили одређене информације о вероватноћи настанка поплава. Дате су им следеће информације: У просеку, поплаве се дешавају на сваких сто година, Сваке године постоји 1% вероватноће да се десе поплаве, У 40 година постоји 33% вероватноће да се десе поплаве“, и У 80 година постоји 55% вероватноће да се десе поплаве. Друга сту- дија ‒ учесници истраживања изабрани су на основу постојећих мапа ризика од поплава. Половина њих одабрана је из области високог и средњег ризика од поплава, док је друга по- ловина живела у области ниског ризика. Упитник је садржао ставке за експеримент које су претходно изнете. Трећа студија ‒ укупно 92 студената са Универзитета у Цириху учество- вало је у истраживању (52 жене, 40 мушкараца). Просечна старост учесника је 26,2 године (СД = 5,8). Афекти су изазивани употребом фотографија. Употребљен је сценарио из друге студије. Прва и друга студија су показале да испитаници који су добијали информације о ризику у дужем временском периоду (нпр. 30 година) пеципирају већу опасност у односу на испитанике који су добијали информације о ризику током једне године. Друга студија је показала да на тумачење информација о ризику утиче лично искуство испитаника са по- плавама. У трећој студији су афекти подвргнути експерименталним условима. Након гле- дања фотографија поплављених кућа испитаници су перципирали већи ризик у поређењу са контролном групом. Све у свему, резултати ове три студије указују да је анализа афеката значајна за успешну кризну комуникацију.
Браувер и Бејтмен (Brouwer, Bateman, 2005) истражују временску стабилност и могућност преношења одговора дихотомног избора спремности плаћања (платити или не платити) у област одбране од поплава и очувања мочвара. Студија разматра период између два ис- траживања који је више него двострук у односу на онај који је разматран у претходним тест‒ретест анализама. Аутори испитују поузданост вредновања процене спремности да се плати нетржишна роба. Истраживање је спроведено у области Норфолк Броудс, под- ручју слатководних мочвара у Источној Англији (Велика Британија). С обзиром на то да су у претходним студијама добијене стабилне вредности у релативно кратким временским интервалима резултати овог истраживања показују статистички значајно смањење воље за плаћањем током дужег временског периода. Анализа преноса модела између два периода истраживања указује на то да се модели изводе искључиво из економскотеоријских детер- минанти претходних тестова преносивости, што обезбеђује водич за будуће анализе.
Мек Роби и сарадници (МcRobie et al., 2005) истичу да је до технолошког напретка у заштити од поплава, бољег разумевања физичких процеса у плитким морима и ушћима, као и развоја математичке статистике екстремних догађаја дошло педесет година након ка- тастрофалног олујног таласа који је у периоду од 31. јануара до 1. фебруара 1953. године погодио јужне делове Северног мора.. У уводном делу разматрају начин на који се научно схватање олујних таласа, њиховог утицаја и људских одговора на њих усавршава на мно- гим пољима, често преко дисциплинарних разлика. Поставља се питање како ће на про- блем дугорочно утицати будућа промена климе, коришћење земљишта и промена политика, заједно са свим пратећим неизвесностима.
Харкманс и сарадници (Hurkmans et al., 2008) наглашавају да су прецизне симулације водотокова/протока воде у великим сливовима река од кључног значаја за предвиђање пе- риода и интензитета поплава и суша и процену хидролошких утицаја климатских промена. Модели водене равнотеже/биланса се често користе у ове сврхе. У поређењу са моделом во- дене равнотеже, модел површине земљишта доноси већу могућност процене хидролошких подела (поплава или суша) и водотока, зато што обједињује већи број доступних података и обрађује већи број информација регионалних хидролошких модела. Циљ рада је истражи- вање и упоређивање прецизности симулација водотока у приступу воденом билансу (енг. STREAM) и приступа моделу површине земљишта (енг. VIC). Оба модела су примењена на басен реке Рајне коришћењем информација добијених регионалним климатским моделом и
оцењена на основу опсервација водотока. Модел STREAM је модел биланса воде (мерен на дневном нивоу) који се заснива на мрежи решетки. Састоји се од преградних компоненти за брзо и споро отицање и три резервоара за складиштење: снега, влаге у земљишту и под- земних вода. Модел VIC представља схему трансфера варијабли земљиште‒вегетација‒ат- мосфера за опште и регионалне моделе циркулације и атмосферских предвиђања. Сва три модела (VIC, VIC-WB и STREAM) су калибрисана применом дневних осматрања водотока на Лобиту у Холандији (1993. године). Година 1993. била је просечна у смислу релативно сушног лета и релативне вероватноће настанка поплава те се сматра репрезентативном го- дином за укупан период. Сва три модела су подешена и уједначена, примењена под ис- тим метеоролошким условима у сливу Рајне и процењена на основу осматрања водотока и мерења испаравања. STREAM је једноставан, релативно лак за калибрацију модела који користе полазне информације о температури и падавинама, док је VIC сложенији, захтева више параметара и дуже време израчунавања. Модел VIC-WB је посредник ‒ не решава уд- ружен баланс воде и енергије, али може послужити за израчунавање варијабилности мреже решетки (из модела STREAM). Најбоља симулација водотока у Лобиту је добијена STREAM моделом током периода калибрације. Међутим, током периода валидације перформансе мо- дела STREAM су порасле, док су код модела VIC и VIC-WB побољшане, указујући на мању зависност од калибрисања VIC.
Апел и сарадници (Apel et al., 2006) напомињу да ублажавање последица поплава мора бити засновано на свеобухватној процени ризика од поплава да би било економски одржи- во. То захтева процену (отицање и повезану вероватноћу) и последице поплава (оштећење имовине и штета нанета особама). У оквиру пројекта Немачке мреже истраживања ванред- них ситуација, радна група Анализе ризика од поплава истражила је целокупан ланац де- шавања поплава ‒ од изазивања појаве до њених последица. Радна група је развила сложене моделе просторне дистрибуције који представљају релевантне метеоролошке, хидролошке, хидрауличне, геотехничке и социоекономске процесе. У циљу процене ризика од поплава ови сложени детерминистички модели су допуњени једноставним моделом вероватноће, састављеним од модула, од којих сваки представља један процес ланца дешавања поплава и параметар одговарајућег сложенијег модела; што обезбеђује сигурност компатибилно- сти оба модела (једноставног модела вероватноће и сложенијег детерминистичког модела) у ланцу дешавања поплава. Овакав приступ омогућио је бројне Монте Карло симулације, обезбеђујући основу за процену могућег ризика. Употребом понуђеног модела направљена је процена ризика од поплава на примеру једне области на Рајни, укључујући процену ште- те од поплава. Осим тога, процењен је важан утицај узводних насипа на ризик од поплава у доњем току. Предложени модел користан је за процену ризика од поплава у областима подложним поплавама, процену трошкова и користи, израду плана о мерама заштите од поплава и подршку управљању поплавама. Моделом су обухваћени следећи елементи ланца дешавања поплава: хидролошко оптерећење, маршута поплава од Келна до Реса, особине насипа на две локације (Крефелд и Мехрум) и штета у поплављеним областима у оквиру полдера на Мехруму. Анализа ризика у ланцу дешавања поплава заснива се на следећим модулима: 1) хидролошко оптерећење, 2) усмеравање поплава, 3) попуштање насипа и изли- вање, 4) процена штете и 5) оквир Монте Карло. Резултати симулације за свих пет сценарија показују значајну улогу узводних насипа на ризик од пробоја насипа и штете од поплава низводно. Насип на Мехруму је, без узводних пробоја, попустио 92 пута у Монте Карло си- мулацији. Предложени модел квантификује вероватноћу попуштања насипа изазвану пре- ливањем као и новчану штету у одабраној области. Стохастички приступ омогућава бројне Монте Карло симулације у прихватљивом временском оквиру. Анализа ризика од поплава није ограничена на неколико сценарија, већ покрива широк спектар поплава. Поплаве које се јављају насумице не разликују се само по питању максимума пражњења, него и према облику хидрограма и пражњењу притока. Стога је приложени приступ погодан за интегри- сану процену ризика од поплава. Резултати указују да у истраживаном подручју квар на
узводном насипу утиче на вероватноћу квара низводно те отуда кривуља на мапи ризика дате области. Такође, симулације показују запремину задржавања у полдеру (дољи). Услед великог капацитета задржавања у унутрашњости Крефелда, вероватноћа квара насипа у Мехруму је значајно смањена и кривуља фреквенције поплава у Ресу је умањена уколико дође до квара на насипу у Крефелду. Величина полдера (доље) у Мехруму и димензије грађе за заштиту од поплава контролишу облик кривуље ризика од поплава. Степенасти облик кривуље ризика резултат је мале запремине доље и великог обима преливања насипа. То значи да, кад вода једном прелије насип, треба очекивати директну штету од 70 милиона евра. У циљу усавршавања анализе неизвесности у будућности ће бити изведена симула- ција Монте Карло другог реда и биће изграђене поуздане границе на кривуљама ризика. Међутим, пошто процена ризика у великој мери зависи од обима узводних преливања, што је показао представљени сценарио, а како је обим узводних преливања непознат, један део неизвесности ће остати неидентификован у оваквој процени ризика.
Мек Ентајер и сарадници (McEntire et al., 2002) наглашавају да је тренутно посебна пажња усмерена ка будућности управљања ванредним ситуацијама и да је, без сумње, неопходна нова теоријска перспектива и политички водич. Савремене ванредне ситуације су сложене и разноврсне, са великим потенцијалом неповољног утицаја. Истраживачи позивају на све- обухватнију анализу и радикалније приступе изучавању катастрофа. Најпознатије академ- ске парадигме и политички водичи односе се на заједнице отпорне на ванредне ситуације, заједнице прилагодљиве на ванредне ситуације, одржив развој и смањење одрживих ката- строфа. У раду се расправља о актуелном нагласку и пажњи која је усмерена ка будућности управљања у ванредним ситуацијама, као и о теоријским конструкцијама које служе као водичи кроз истраживање и помажу практичарима у смањењу катастрофа. Аутори исти- чу погодност концепата заједнице отпорне на ванредне ситуације, заједнице прилагодљиве ванредним ситуацијама, концепата одрживог развоја и смањења одрживих катастрофа за научни третман катастрофа и управљања, али нису успели да успешно препознају покрета- че, учеснике, варијабле и дисциплине које се односе на погубне догађаје. Да би оправдали овај аргумент, тврде да се све будуће парадигме и политике морају заснивати на разумном управљању у ванредним ситуацијама. Такође, упозоравају на концепт развоја нерањивости и коментаришу га. Представљају „разумно управљање рањивошћу” као парадигму и пред- лажу усмеравање напора научника и практичара на разумевање и смањење катастрофа. На- учници позивају на смену парадигме ка олакшавању разумевања и смањења катастрофа. Не- опходан је нови концепт разумног управљања у ванредним ситуацијама који ће препознати значај рањивости. Актуелни концепти заједнице отпорне на ванредне ситуације, заједнице прилагодљиве ванредним ситуацијама, одрживом развоју и смањењу одрживих катастро- фа имају одређене недостатке. Са друге стране, разумно управљање рањивошћу има многе предности и има директан утицај на покретаче догађаја, учеснике, варијабле и дисциплине које се баве изучавањем катастрофа. Нови концепт разумног управљања рањивошћу може бити од великог значаја за научнике који се баве изучавањем катастрофа и управљањем ванредним ситуацијама. На пример, нови концепт управљања рањивошћу може помоћи у интеграцији свих резултата до којих се дошло у различитим дисциплинама које генеришу знање о рањивости од катастрофа. Уз то, разумно управљање рањивошћу проширује истра- живачки програм студија о природним ванредним ситуацијама и ванредним ситуацијама насталих услд постојања бројних фактора физичког и друштвеног окружења који утичу на степен и рањивости. Концепт разумног управљања рањивошћу може нарочито помоћи у генерисању холистичког путоказа за будуће научнике и истраживаче јер предлаже потребу истраживања фактора који производе ризик и осетљивост, карактеристика које унапређују отпорност и прилагодљивост и сложених интеракције обавеза и могућности; поменути концепт може обезбедити бројне варијабле на основу којих је могуће измерити рањивост.
Витмарш (Whitmarsh, 2008) свој рад заснива на докторској дисертацији одбрањеној на Универзитету Бат у Уједињеном Краљевству. Аутор истиче да је научно доказано да климат- ске промене представљају претњу по здравље и живот људи. Већина студија издваја утицај метеоролошких промена, пораст нивоа мора, поплаве и суше. Земље у развоју су угроженије и рањивије због климатских промена, пре свега земље Европе. Претње које доносе климат- ске промене нису само ризик за будућност. Биолошки и климатски трендови скрећу пажњу на то да климатске промене изазване људским фактором прете и живој и неживој природи. На пример, у УК је током последњег столећа дошло и до пораста температура и дневних падавина, због којих су угрожене области које никад раније нису биле. Међутим, студије по- казују да јавност не осећа забринутост ни директну, личну угроженост и не предузима мере заштите. Претходне студије истичу да директно искуство има највећи утицај на перцепцију ризика, учење и делање. Овај рад је усмерен на недокучивост климатских промена као кључ- ну препреку за лични ангажман. Аутори испитују утицај личног искуства са поплавама и загађењем ваздуха на појединачно знање, ставове, перцепцију ризика и реакцију на кли- матске промене. Спроведено је истраживање чији се први сегмент састоји из серија полус- труктурисаних квалитативних интервјуа спроведених 2003. године, чији је циљ испитивање начина на које појединци користе своје искуство и уверења о поплавама и загађењу ваздуха у дискусијама о климатским променама. Одабрани су испитаници (Н = 24) из Сомерсета и Хемпшира на југу Енглеске, због скорашњих искустава са поплавама и спремности жртава локалних поплава да учествују у истраживању. Југ Енглеске су погодиле најгоре поплаве то- ком јесени 2000. године, која је била званично најкишовитија у последњих 270 година, док је њена обала нарочито изложена утицају климатских промена у погледу озбиљних олујних удара и раста нивоа мора. Укупно је било 10 испитаника мушког и 14 женског пола, њих 12 је имало директно искуство са подземним водама, отпадним водама или плављењем река, док њих 12 нема никаквог искуства са поплавама. Све, осим једне, жртве су изабране путем Националног форума поплава, непрофитне организације акционих група локалних поплава. Група испитаника без искуства је била хетерогена да би се осигурала разноликост учесника интервјуа. У оквиру другог сегмента истраживања спроведена је поштанска анкета на осно- ву података нађених на интернету, како би се истражило да ли искуство са поплавама или загађењем ваздуха значајније утиче на знање, ставове или понашање у вези са климатским променама. За потребе истраживања искуство са поплавама је дефинисано као „било који облик штете од поплава (укључујући дом, башту или возило)” настао у последњих пет годи- на. Временски оквир истраживања је одабран тако да обухвати испитанике погођене вели- ком поплавом у јесен 2000. године. За процену искуства са загађењем ваздуха коришћена је самопроцена испитаника у вези са утицајем загађења ваздуха на њихово здравље. Поштан- ски упитник се састојао од осам страница квалитативних и квантитативних питања која се тичу свесности, знања, перципираних претњи, ставова и реакција на климатске промене, као и остала питања у вези са забринутошћу за животну средину, вредностима и искуством са поплавама и загађењем ваздуха. Подељен је 1771 упитник током септембра и октобра 2006. године. Стопа одговора је достигла 33% (Н = 589). Половина анкетираних (25,3%) је имала искуство са штетом од поплава, а сличан проценат испитаника (24,4%) је тврдио да је био погођен загађењем ваздуха.Аутор сматра, на основу поређења и мерења, да је узорак репрезентативан. На основу доказа из претходних студија о перцепцији ризика и односа према животној средини који указују да на перцепцију, учење и акцију највише утиче прет- ходно искуство, ова студија истражује улогу експерименталних фактора на разумевање и одговор на климатске промене. Климатске промене саме по себи не могу се директно иску- сити, али њихови утицаји могу. Стога, претпостављено је да искуство са поплавама може да утиче на разумевање и одговор на климатске промене. Изненађујуће, резултати интервјуа и истраживања спроведеног на југу Енглеске, упркос очекивањима, показују да се жртве веома мало разликују од осталих учесника у погледу разумевања и одговора на климатске промене, али да искуство са загађењем ваздуха значајно утиче на перцепцију и реакцију на
климатске промене. Жртве загађења ваздуха не одређују загађење као последицу климат- ских промена, али имају више вредности и свест о заштити животне средине. Испитаници који поседују ове вредности чешће разматрају прикривени ризик од климатских промена и предузимају одговарајуће акције одговора на њих. Према томе, веза искуства са загађењем ваздуха и одговора на климатске промене може бити индиректна или посредована вредно- стима заштите животне средине. Очигледно је да жртве посматрају климатске промене и поплаве као два одвојена проблема. Искуство са поплавама доказује да је ризик од поплава реалан, док се климатске промене изазване људским фактором не сматрају претњом. Жртве поплава се углавном ослањају на информације „из друге руке” и обрасце у вези са климат- ским променама, као и остатак нестручне јавности. Истраживање је показало да искуство са поплавама има слаб утицај на перцепцију и одговор на климатске промене, међутим, ис- куство са загађењем ваздуха више утиче. Испитаници чије је здравље било угрожено за- гађењем ваздуха климатске промене виде као главни ризик и песимистичнији су у вези са утицајем климатских промена. Искуство са загађењем ваздуха је повезано и са веровањем да су климатске промене изазване људским фактором и да се њихови утицаји могу решити предузимањем појединачних и друштвених акција. На крају, они који су погођени загађењем ваздуха спремнији су да предузму акције заштите животне средине услед забринутости за климатске промене. У закључку рада аутор наглашава утицај овог истраживања на развој политике и стратегија о климатским променама зарад већег ангажмана јавности.
Шо (Shaw, 2006) наводи да се климатске промене дешавају и да се њихов утицај огледа кроз разне ванредне ситуације, што утиче на живот и средства за живот људи у руралним срединама. У централном делу Вијетнама уочене су значајне промене учесталости падавина и путања циклона, што узрокује невиђене поплаве и утиче на пољопривреду, водопривре- ду и сточарство, које представља главни извор средстава за живот у руралним срединама. Ове промене су најуочљивије у централном Вијетнаму који је погођен серијом тајфуна и обилним падавинама 1999. године. Као дугорочан одговор на утицаје климатских промена, канадска невладина организација је, са локалном влашћу, покренула пројекат адаптације унутар заједница у Вијетнаму. Пројекат је спроведен у сарадњи са масовним организацијама чији се руководиоци сматрају „агентима промена”, који имају улогу да шире информације о климатским променама унутар локалних заједница. Предузети су напори да се прикажу пробне интервенције кроз финансијску помоћ локалним властима. Главни изазов овог ини- цијалног пројекта је одрживост након завршетка и његово укључивање у политичку праксу локалног развоја. Пројекат је помогао заједницама у окрузима Куанг Диен и Фу Ванг кроз планирање и спровођење адаптације стратегије за смањење рањивости на негативне утицаје климатских промена. Пројектом је обухваћено четири комуне и укупно осам села. Масовне организације (које су партијске организације) су основане у складу са сопственим закони- ма и сматрају се „делом политичког система Социјалистичке Републике Вијетнам” (Закон о Вијетнамском отаџбинском фронту из 1999. године), неке од њих су: Женска унија, Асо- цијација пољопривредника, Удружење младих, Удружење рибара, Удружење ветерана итд. Повезаност људи из власти је сматрана једним од кључних фактора. Убрзана индустрија- лизација и урбанизација у различитим крајевима света изазивају озбиљне климатске про- мене што се најјасније примећује у порасту температуре, због чега долази до угрожавања физичких и биолошких система. Међународне заједнице су покушале да одговоре на ове промене кроз формулисање бројних међународних и глобалних протокола. Међутим, ути- цаји климатских промена су највидљивији у провинцијама, где је дошло до учесталије поја- ве ванредних ситуација као што су поплаве или суше, што значајно утиче на средства за рад локалног становништва. Прилагођавање климатским променама може значајно умањити негативне утицаје и повећати корист. Када је пре неколико година покренута тема прила- гођавања климатским променама није јој се придавало много значаја на нивоу заједница по питању примене метода на локалну политику и доношење одлука. С обзиром на то да су последице климатских промена најуочљивије у сеоским заједницама чији опстанак зависи
од пољопривреде, неопходно је обновити везу сиромаштва, средстава за живот и животне средине, како би се умањила штета. Повезаност животне средине и ванредних ситуација је најуочљивија у областима где се природни и друштвени проблеми спајају, заправо у ру- ралним областима у којима опстанак заједнице зависи од пољопривреде и природних ре- сурса. Поменути проблеми су повезани са свеукупним стањем људске безбедности. Аутор расправља о основним концептима људске безбедности и њеној повезаности са животном средином и управљањем природним ванредним ситуацијама у Вијетнаму, како би дао при- мер повезаности животне средине, ванредних ситуација и развоја. Концепт рањивости је изузетно значајан за људску безбедност и управљање природним ванредним ситуацијама и животном средином. Безбедносне службе су усмерене на анализу рањивости (ко је рањив, на који начин делање локалног становништва утиче на рањивост, које акције треба предузе- ти да би се умањила рањивост). Већина ванредних ситуација у Вијетнаму повезана је са ме- теоролошким условима и климатским променама чија учесталост и јачина варирају. Олује, поплаве, суше и друге ванредне ситуације остављају тешке последице по здравље људи и наносе велику имовинску и инфраструктурну штету на годишњем нивоу. Температура у Вијетнаму порасла је 4‒5°C, а просечан ново мора са 9 цм на 88 цм на основу треће процене међународне заједнице. Све ово води природним ванредним ситуацијама са озбиљнијим последицама. Поплаве, тајфуни, суше, циклони, јаки мразеви и ерозија земљишта су ван- редне ситуације које негативно утичу на живот људи у централном Вијетнаму. Пројектом спроведеним у централном Вијетнаму затражено је да се адаптација на климатске промене на локалном нивоу прошири на све делове заједнице. Утицаји климатских промена највише погађају заједнице и људе у руралним пределима. У највећем делу Азије егзистенција људи на селу зависи од пољопривреде и Вијетнам није изузетак. Зато је неопходно смањити ути- цај климатских промена или им се бар прилагодити, пре свега због безбедности људи.
Баувер и сарадници (Bouwer et al., 2007) истичу да су, према постојећим подацима који су прикупљени у Минхену, економски губици узроковани глобалним метеоролошким про- менама порасли у односу на годишњи просек у САД од 8,9 милијарди долара у периоду 1977‒1986. године на 45,1 милијарди долара у периоду 1997‒2006. године. Међутим, због проблема са квалитетом података, ниске фреквенције утицаја екстремних догађаја, огра- ничене дужине временских серија и разних друштвених фактора који су присутни у за- писнику губитака услед катастрофа, још увек није могуће утврдити удео повећања штете изазване климатским променама насталим као последица емисије гасова, ефекта стаклене баште. Аутор напомиње да ће овакво стање највероватније остати непромењено у блиској будућности. Друштвене промене и економски развој су најчешће одговорни за повећање губитака у последњих неколико деценија, што је доказано анализом дугорочних записни- ка губитака. Усклађивање са друштвеним променама резултирало је тачним одражавањем временских серија документованових трендова (или недостатком истог) и варијабилношћу у складу са посматраним климатолошким записима метеоролошких промена. То значи да укупни резултати прилагођавања морају у значајној мери уклонити знаке друштвених про- мена из евиденције губитака. Прогнозиране промене у интензитету и учесталости екстрем- них догађаја, у вези са метеоролошким ванредним ситуацијама, у наредних 20 година остају и даље неизвесне. Најтеже последице климатских промена изазване људским фактором оче- кују се у другој половини века. У блиској будућности, губици услед ванредних ситуација и катастрофа повећаће се као резултат друштвених промена и економског развоја, независно од климатских промена. Пораст популације и капитала у великим градовима илуструју мо- гуће повећање губитака у скорије време. Већина ових градова се налази у угроженим при- обалним подручјима и равницама у близини река у земљама у развоју. Континенти који су највише склони великом броју смртних случајева услед ванредних ситуација и катастрофа (поплава, суша, ерозије земљишта, тајфуна, олуја) тренутно садрже 275 градова са више милиона људи (Азија, Африка и Латинска Америка).
Блуменшајн и сарадници (Blumenschein еt al., 2008) наводе да постоји забринутост да хипотетичко питање спремности плаћања прецењује стварну спремност плаћања. Аутори су у теренском експерименту упоредили две методе уклањања хипотетичке пристрасности, јефтини приступ разговором и приступом извесности (енг. certainty). Испитаници, који су пацијенти оболели од дијабетеса, примили су праву и хипотетичку понуду да набаве фар- мацеутски програм управљања дијабетесом по неколико различитих цена. Испитаници су распоређени у три групе: права група, хипотетичка група и група јефтиног разговора (празне приче). Испитаници у правој групи су имали прилику да заиста купе фармацеутски програм управљања дијабетесом. Испитаници у хипотетичкој групи добили су дихотомни избор процене куповине истог програма уз пропратно питање о сигурности својих хипоте- тичких одговора (да ли су заиста сигурни да би купили понуђени фармацеутски програм, са понуђеним категоријама одговора: донекле сигуран/сасвим сигуран). Кад су испитаници одговорили на питање о спремности плаћања нису знали да ће након тога бити упитани да одговоре о сигурности своје спремности да плате. Испитаници у групи јефтиног разговора (празних прича) добили су дихотомни избор процене питања на основу сценарија пустих прича. У све три групе цена је варирала између 15, 40 и 80$. Сваком од испитаника понуђена је само једна цена. Извршена је пилот процена упитника у фокус групи дијабетичара у Ле- ксингтону. Фокус групе су послужиле за процену цене која је коришћена у студији. Подаци су прикупљени личним интервјуима и спроводио га је анкетар који је обавио све остале интервјуе. Истраживање је одобрио Медицински институционални одбор за ревизију Уни- верзитета у Кентакију. Испитаницима је дат упитник са питањима која је требало да попуне. У свим експерименталним групама испитаницима је дат опис фармацеутског програма за управљање дијабетесом. Испитивач је прочитао испитаницима опис програма док су испи- таници упоредо читали своје примерке. Испитивач је одговарао на сва питања која су испи- таници имали, а затим им је дао писану копију анкете. Читао је питања процене/куповине (укључујући сценарио празних прича) а испитаници су забележили своје одговоре. Затим је хипотетичкој групи прочитао пропратна питања и они су, такође, одговарали. Пронађени су докази да је хипотетичка спремност плаћања скоро дупло већа од реалне (42$ према 22$). Утврђена предност са сигурношћу плаћања уклања хипотетичку пристрасност (20$), док јефтин разговор нема значајан утицај (44$). Резултати показују да се спремност плаћања може прецизно проценити додавањем једноставног допунског питања о сигурности одго- вора и да јефтин разговор није уопште ефикасан приступ. У правој групи је 45% испитаника купило фармацеутски програм за управљање дијабетесом по цени од 15$, них 23% је купило програм по цени од 40$ и 10% испитаника плативши 80$. Уколико постоји хипотетичка пристрасност, онда ће ови проценти бити већи у хипотетичкој групи. Аутори сматрају да је то очигледно јер је проценат потврдног одговора (ДА) већи у хипотетичкој групи. Све у свему, проценат „купаца” је знатнији у хипотетичкој групи (45% у односу на 26%), што је веома значајна разлика. Наведени теренски експеримент изнедрио је два важна закључка која се тичу спремности плаћања. Прво, пристрасност је уклоњена постављањем пропрат- них питања која се односе на сигурност плаћања; овај приступ изродио је дихотомни избор одговора који се не разликује од правих одлука. Друго, приступ празних прича није био ефикасан у отклањању хипотетичке пристрасности.
Хар и сарадници (Haer et al., 2016) напомињу да су новије студије показале да ће климат- ске промене и социоекономски трендови утицати на повећање ризика од поплава у многим регионима. Међутим, у овим студијама се људско понашање узима као константа, што зане- марује интеракцију и однос повратне спреге између људи и животне средине. Занемаривање људске адаптације доводи до лажне представе о ризику од поплава. У овом раду је предста- вљен основни модел који укључује доносиоце одлука у анализу ризика од поплава. Конкрет- но, истражују се одлуке домаћинстава да инвестирају у мере смањења губитака кроз три економска модела одлука: 1) теорију очекиване користи као традиционалног модела рацио- налног избора, 2) теорију могућности која узима у обзир границе рационалности и 3) модел
теорије могућности, који рачуна на промену перцепције ризика и друштвене интеракције кроз процес Бајесових ажурирања. Да би се обезбедила илустративна анализа ризика од поплава, модел је примењен у насељу Хајлплат у Ротердаму. У овој области је спроведено неколико мера за смањење губитака од катастрофа, који се приписује недостатку знања међу домаћинствима о ризику од поплава и мера за смањење губитака, као и непостојањем правне регулативе и финансијских подстицаја да се предузму мере. Очекује се да ће ризик од поплава расти у будућности услед повећања падавина, пораста пражњења/отицања река и пораста нивоа мора. Осим тога, очекује се пораст водостаја услед пораста нивоа мора, што повећава опасност од поплава. Узимајући у обзир ово повећање ризика, Хајлплат служи као добра студија случаја за просторну симулацију понашања домаћинстава и анализу будућег ризика од поплава. Аутори су показали да запостављање људског понашања у студијама о процени ризика од поплава може довести до погрешних процена будућег ризика од поп- лава. Уз то, показали су како модели понашања могу подржати анализу ризика од поплава под различитим претпоставкама понашања, нагласивши потребу укључивања динамике адаптивног људског понашања, на пример, домаћинстава, осигуравајућих друштава и владе. Метод који је овде представљен даје солидну основу за истраживање људског понашања и настали ризик од поплава повезан са ниском вероватноћом или високим утицајем ризика. За сва три модела је показано да се, без обзира на то да ли нуде смањење ризика или не, сто- па реализације мера за смањење губитака повећава са повећањем ризика. С обзиром на то да су све мере дуготрајне оне остају на снази и након одлука о њиховом спровођењу. Чак и адаптивно понашање има значајан утицај на процену ризика од поплава. Аутори су развили модел који интегрише људско понашање у анализу ризика од поплава што је резултира- ло холистичким приступом процени ризика од поплава. Њихови разултати показују како динамика адаптације домаћинстава на промене ризика од поплава током времена може смањити процењен ризик од поплава од 19% до 56%.
Пенинг Раусел и Грин (Penning Rowsell, Green, 2000) наводе да су у последњих двадесет пет година развијени нови приступи инвестирања у смањење поплава што је довело до по- већања прецизности у анализи трошкова и добити, јер су постали доступни нови подаци и рационалнијег приступа доношењу одлука кад је влада УК потврдила и усвојила нове крите- ријуме и мере процене. Њихов рад представља детаљан приказ неколицине сличних присту- па, са нагласком на подацима који се односе на штету узроковану поплавама и губитке који су избегнути коришћењем схема смањења последица поплава. Уочено је да је контекст про- цене пројекта за смањење последица поплава радикално промењен од 1977. године. Пре свега су директиве Европске уније везане за процену животне средине утицале на већину инвестиција у Европи које се тичу смањењапоследица поплава. Друго, влада УК је прихва- тила принципе одрживости или одрживог развоја. На крају, забележен је пораст свести и савести јавности о животној средини. Све то је утицало на повећање броја пројеката проце- не потенцијалних поплава и смањења последица. Конкретно, препознато је да површинске поплаве изазивају много већу штету него што је раније процењено. Потенцијална штета је значајно порасла у кућама које припадају вишим друштвеним класама. Аутори су дошли до важних закључака. Пре свега, већина истраживања која су се бавила проценом штете узро- коване поплавама објављена су 1977. године и издржала су тест времена. Затим, уочено је да је утицај поплава много комплекснији и да је штета коју изазивају много већа (поред оних директних), него што је то раније процењено. Такође, подигнути су критеријуми анализе и процене трошкова што указује на потребу за детаљнијим подацима о штети и губицима изазваним поплавама. На крају, највећи изазов представља инкорпорирање утицаја штете која није изазвана поплавама и критеријума одрживости у пројекат процене.
Брили и Полик (Brilly, Polic, 2005) указују на то да би нови мултидисциплинарни и инте- гративни приступ процесу доношења одлука о ублажавању последица поплава требало да обезбеди најбољи одговор друштва на поплаве, укључујући припрему за сам догађај и мере
ублажавања последица након поплава. У Словенији постоји велики недостатак података о друштвеним аспектима и одговорима јавности на мере ублажавања последица поплава и управљање информацијама. У овом раду су представљене две студије случаја о перцепцији поплава у Цељу (Словенија). Цеље је често изложено поплавама, а последње озбиљне поп- лаве догодиле су се 1990. и 1998. године. У првој студији учествовало је 157 испитаника из различитих делова града, док је у другој учествовало 208 испитаника, у циљу испитивања општих ставова према поплавама. Студија се не односи на конкретне поплаве, већ на општу перцепцију поплава и сличних догађаја (нпр. упозорења, мере за ублажавање последица). Прва студија је спроведена 1997. године, седам година после поплава из 1990. године. Истра- живање представља допринос пројекту ЕУ ФЛАДАВАРЕ, са акцентом на мере ублажавања последица и стратегије одбране од поплава. Друга студија је спроведена 2003. године, пет година након поплава из 1998. године, као допринос пројекту Европског система прогнози- рања поплава и била је усмерена на управљање информацијама и предвиђања. Обе студије су фокусиране на испитивање општих ставова према поплавама, а не ка појединачним ис- куствима после поплава. Међутим, аутори су претпостављали да становници имају иску- ство са претходним поплавама и да нису били под стресом док су одговарали на питања. У првој студији је учествовало 157 испитаника, 74 мушкарца и 83 жене, просечне старости 44,13 година (СД = 15,98, најмлађи 17 година, најстарији 77 година); највише је било испи- таника са средњим нивоом образовања. У другој студији је учествовало 208 испитаника, 92 мушкарца и 112 жена (две вредности недостају), просечне старости 51,46 година (СД = 19,19, најмлађи 17 година, најстарији 101 годину); преовладавали су испитаници са дипло- мом средње (47%) и више школе (31,2%). У обе студије испитаници су насумице изабрани, заступљена је њихова једнака просторна дистрибуција (у првој студији из Центра, Глације и Лишћа, док је у другој студији додата и област Скална). Узимајући у обзир величину изабра- не области, већина домаћинстава је обухваћена истраживањем. У обе студије је коришћен упитник са 18 (1997. год.) и 22 (2003. год.) питања затвореног типа која су се односила на демографске карактеристике, перципирану учесталост и карактеристике поплава, забрину- тост у вези са њима, мишљење о контрамерама и одговорностима, као и карактеристикама упозорења (период обавештења, веродостојност). Од испитаника је затражено да на мапи обележе области у Цељу које су угрожене поплавама. Питања у другом упитнику су се до- некле разликовала од питања у првом; нека питања су прецизније постављена, поједина изостављена, али је суштина оба упитника и даље дозвољавала поређење. Истраживање су спровели обучени студенти у домовима испитаника и периоду без поплава или видљиве опасности да до њих дође. Истраживање је открило да са становишта становништва попла- ве представљају озбиљне претње и да перцепција претње у извесној мери зависи од места становања. Истраживањем је наглашен, међу осталим мерама, значај солидарности и осигу- рања од поплава. Очигледно је да искуства са поплавама утичу на перцепцију вероватноће будућих поплава и забринутост у том погледу. Процене вероватноће поплава из 1997. годи- не биле су ниже код становника из безбеднијих подручја, а виша код испитаника из области Лишће, док се ситуација у 2003. години променила. Испитаници су 1997. године веровали да у наредних 10 година неће бити поплава у Цељу (1,95 у распону од 0 до 10). У обе студије разлике су статистички значајне и очигледно је да су испитаници са претходним искуством забринутији због могућих будућих поплава, у односу на становнике осталих делова Цеља..
Нишикиори и сарадници (Nishikiori et al., 2006) истичу да је западну обалу северне Су- матре 26. децембра 2004. године погодио највећи земљотрес у последњих 40 година и иза- звао најсмртоноснији и најразарајући цунами забележен у историји. Након Индонезије Шри Ланка је друга земља по озбиљности последица цунамија Настрадало је више од 31.000 људи, нестало 4000, а 500.000 њих је расељено. За управљање последицама ванредних си- туација кључно је разумевање утицаја катастрофа на здравље људи. Аутори су спровели истраживање међу домаћинствима у Шри Ланки након цунамија да би испитали смртност међу интерно расељеним лицима (скр. ИРЛ). Студија представља попречни пресек анкети-
рања домаћинстава ИРЛ, спроведеног 13. и 18. марта 2005. године у три административне области на истоку приморског дела Шри Ланке. Смртност је анализирана ретроспективно. Протокол студије је прегледала и одобрила Етичка ревизорска комисија Медицинског фа- култета Универзитета у Пераденији. Да би дефинисали домаћинство, аутори су користили регистрациону карту. Локална влада издала је регистрациону карту за сваку појединачну породицу, која садржи основне демографске податке о свим члановима породице. Позвана су домаћинства у сваком кампу да учествују у истраживању и циљ је био да се разговара са власником домаћинства, као што је дефинисано на регистрационој карти. Уколико влас- ник није био доступан за разговор, први следећи члан домаћинства старији од 15 година позван је на интервју (углавном супружник власника домаћинства). Позвани испитаник је дао све неопходне информације о власнику и члановима домаћинства. Није било одбијања међу 859 домаћинстава. Након давања писаног пристанка, испитанике су интервјуисали ло- кални геометри. Информације о свим члановима породице од 25. децембра 2004. године (дан пре цунамија) сакупљене су заједно са информацијама из домаћинстава: област стано- вања, етничка и верска припадност, занимање, приходи домаћинства и ниво образовања. Узорак се састојао од 3533 особе, укључујући 1732 (49%) мушкараца, из 859 домаћинстава обухваћених истраживањем. Генерално, пријављено је 446 смртних случајева (12,6%) и 11 несталих лица (0,3%). Упркос релативно дугом периоду одзива (77 до 80 дана), морталитет је концентрисан у року од неколико дана након несреће. На дан цунамија настрадало је или нестало 374 (82%) особа, а у наредних седам дана још њих 72 (18%). Није било пријава смрти два месеца након тога. Анализе фактора ризика треба тумачити као факторе ризи- ка од смрти током и непосредно након несреће. Пошто је било релативно мало несталих особа, у статистичкој анализи су смртност и нестала лица третирани заједно. Примећена је значајно висока смртносз жена и деце међу расељеним лицима у источном приморском округу Шри Ланке. Губитак женске популације средњих година представља додатан ризик од обољевања, укључујући неухрањеност преживеле деце. Хуманитарне агенције и влада ће морати да узму у обзир промене у структури становништва како би се испоручила неоп- ходна помоћ. Резултати студије показују да је полна и старосна структура жртава цунамија слична структури жртава земљотреса, али се веома разликује од структуре жртава поплава. Ово истиче јасну разлику у групама високог ризика посматраним у различитим врстама катастрофа и наглашава потребу за прецизним студијама које ће идентификовати рањиве групе за сваку врсту ванредних ситуација и катастрофа, али и обезбедити информације за планирање и управљање ванредним ситуацијама.
Кошимура и сарадници (Koshimura et al., 2006) у својој студији предлажу начине процене губитака до којих може доћи током евакуације људи из зоне цунамија. Метода се заснива на једноставном моделу хидродинамичке силе која утиче на људско тело. Модел је примењен на области докова у Сијетлу (Вашингтон, САД) који је под претњом цунамија услед земљо- треса.У комбинацији са моделом поплава изазваних цунамијем ова студија одређује потен- цијалне жртве цунамија у просторном и временском домену очекиване ванредне ситуације. Поред тога, одређује хидродинамички ток поплава изазваних цунамијем који ремети ак- тивности евакуације користећи једноставан хидродинамички модел. Детаљан модел поп- лава изазваних цунамијем може се користити за процену зоне плављења и брзину водене струје, али и за индикацију високоризичних области угрожених цунамијем, што би олакша- ло прирпрему плана евакуације у подручјима склоним цунамију, а која немају довољно вре- мена за евакуацију. Прелиминарни резултати указују на то да цунами може доћи до докова у Сијетлу за 15 минута у временском интервалу од 3 до 18 минута након стварања.
Ван Дијк и сарадници (Van Dijk et al., 2005) истражују метод мапирања ерозије прилагође- них размера који има за циљ брзу процену ерозије земљишта и седиментних транспортних путева у сливу од неколико квадратних километара и поређење резултата са познатим моде- лом ерозије. Метод се заснива на дефинисаној класификационој шеми интензитета ерозије
(нулта, слаба, умерена и јака) која се примењује на ораницама, у комбинацији са прециз- ним мерењима карактеристика ерозије за сваку класу интензитета ерозија на малом узорку поља. Таложење седимената је класификовано на основу количине и обимности. Релевантни услови и фактори ерозије одређују се за сваку област. Метод је примењен у пољопривред- ном сливу (4х2 км2) у Сундгау (Алзас) након кратке, али силовите олује, да би се илустро- вала потенцијална употреба и ограничења. Падавине су проузроковале снажну ерозију на ораницама и блатњава бујица је нанела значајну штету у урбаној средини. Након анализе процењено је да је укупна ерозија слива 15.000 т (у односу на просек око 36 т/ха). Таложење седимента је забележено на три локације: 1) између кукуруза и поља зимске пшенице, 2) у ризовима где је смер протока нагло промењен због машина за обраду земљишта које мењају његову структуру и 3) у најнижим угловима где се таложе сва сливања из поља. Прелими- нарном анализом података закључено је да јачина ерозије зависи од величине поља (њиве, оранице), правца обраде земљишта и морфологије тла. Приложени метод више зависи од нагиба падине него од резултата добијених мапирањем. Метод обезбеђује базу података која се може користити као основа за стратегију очувања у мањим подручјима са сличним начином коришћења земљишта и геоморфологијом. Аутори су приказали потенцијалну ко- рист методе за идентификацију ерозије земљишта. Међутим, поред теренских истраживања која мапирају путању бујице одмах након падавина, постоје и друге методе које служе истој сврси: 1) мерењу тока (флукса) воде и седимената на крају слива и могућих подсливова и 2) дистрибуцији модела. Метод за брзу процену ерозије земљишта и транспортних путева који су описани у раду примењен је у сливу значајне величине, а погодан је за полуквантитативне описе ерозије земљишта и мапирање транспортних стаза и локација таложења. Метод јасно генерализује прилично грубу класификацију у реалном времену и простору, али даје брзе информације о тренутном стању слива. Прелиминарни односи између ерозије/таложења и фактора који се односе на коришћење земљишта и топографије могу се утврдити, али је неопходна даља разрада методе на основу већег броја записа у бази. Таква база података може се користити за идентификацију и лоцирање ерозије тла и таложења. Информације добијене овом методом могу се употребити као основа за стратегију очувања земљишта у малим подручјима са сличним начином коришћења земљишта и сличном геоморфологијом.
Арц и сарадници (Aerts et al., 2013) истичу да је разарајући удар урагана Сенди из 2012. године још једном доказао да је Њујорк један од најрањивијих приобалних градова. Низијс- ким областима у Њујорку прете поплаве изазване источним олујама и ураганом са северног Атлантика. Студије које су се бавиле проценом потенцијалне штете од поплава огранича- вају се на свега неколико могућих типова поплава. Циљ ове студије је да процени пуну дист- рибуцију ризика од поплава изазваних ураганом у Њујорку, што је постигнуто прорачуном потенцијалне штете помоћу модела штете од поплава која у прорачуне укључује податке о могућности олуја и великих таласа. Ове олује представљају поплаве мале вероватноће/висо- ког утицаја које су погодиле град. Прекорачења криве вероватноће губитака услед поплава изграђена су под различитим претпоставкама о озбиљности поплава. Приступ за модело- вање штете узроковане поплавама заснован на растерима примењен је за процену директне економске штете. За сваку ћелију мреже (~10х10 м2) модел комбинује информације о изло- жености појединих објеката информацијама о висини поплава, коришћењем функције фаза оштећења које описују однос између висине поплава и потенцијалне штете. У овом присту- пу су занемарене друге физичке карактеристике олујног таласа, као што су брзина протока или трајања плављења, што је уобичајена пракса у многим сличним студијама. Процењена штета на објектима у граду Њујорку креће се између 59 и 129 милиона долара годишње. Штета проузрокована олујним таласом 1/100 година креће се у распону од 2 до 5 милијарди долара, док је за олујни талас који се јавља једном у 150 година процењена штета између 5 милијарди и 11 милијарди долара. Анализа ризика за сваку од пет општина града Њујорка указује да су Бруклин и Квинс најрањивији на поплаве. Главни циљ овог чланка био је развој новог модела за процену пуне дистрибуције ризика од поплава за град Њујорк, укључујући
и догађаје мале вероватноће. Више од 200 олујних таласа мале вероватноће за град Њујорк одабрани су из синтетичких података до којих су дошли други аутори, а који су добијени употребом спојеног статистичко-детерминистичког модела урагана и хидроинамичког мо- дела таласа. На овај модел су примењене висине приобалних олујних таласа да би се креи- рале мапе плављења, комбиноване са информацијама о процењеној изложености да би се генерисале мапе штете узроковане поплавама.
Арц и сарадници (Aerts et al., 2014) указују да су недавне ванредне ситуације изазване поплавама у Сједињеним Америчким Државама (2005, 2008, 2012), на Филипинима (2012, 2013) и у Великој Британији (2014) показале рањивост приморских градова на поплаве иза- зване олујним таласом. Поплаве су изазвале највећи број осигураних губитака од свих ка- тастрофа које су се догодиле широм света у 2013. години. Очекује се да ће густина насеље- ности порасти за 25% до 2050. године, а пројектоване климатске промене и пораст нивоа мора додатно ће повећати учесталост и озбиљност великих поплава. Аутори представљају три главне врсте стратегија усмерених ка смањењу угрожености и/или избегавању попла- ва. Модел прилагођавања отвореног града (скр. С1) је скуп мера за унапређење стратегије кодирања грађевина у Њујорку које чији је циљ изградња водонепропусних грађевина или њихова реконструкција у правцу постизања водонепропусности. Сврха стратегија барије- ра од олујних таласа (скр. С2)је грађење брана и насипа у низијским областима и на пла- жама. Стратегија „хибридног решења“ (скр. С3) комбинује мере С1 које су се испоставиле исплативијим са заштитом угрожене инфраструктуре, зарад смањења економских губита- ка услед прекида пословања. Срце методе је модел вероватноће ризика од поплава који је развијен за градску средину. Симулирано је 549 олујних таласа коришћењем новог модела ураган‒хидродинамика‒поплава, затим је примењена кривуља висине штете од поплава да би се израчунала потенцијална штета на зградама и возилима. На основу уочених последица урагана Сенди у (2012), , додати су, поред ризика од поплава на објектима, ризик за остале категорије (инфраструктура) и индиректни економски ефекти. Према процени аутораго- дишњи губици изазвани поплавама у Њујорку износе 174 милиона долара уколико се не спроведу никакве мере управљања поплавама. Губици од поплава са повратним периодом од 100 и 1000 година процењују се на 2,2 милијарде и 25,4 милијарде долара. Аутори про- цењују губитке у случају екстремног догађаја као што је био ураган Сенди приближно ствар- ној штети која је изазвана. Ппрорачунали су и ризике за 2040. и 2080. годину, узевши у обзир процењене промене у вероватноћи удара таласа и пројектован ниво мора под утицајем бу- дућих климатских промена, као и пораст угрожености нове изградње у урбаним пределима. Претопставили су да стратегија баријера одбране од поплава неће подбацити. Анализа ко- ристи и трошкова из стратегије за управање ризицима од поплава у Њујорку спроведена је у периоду од 100 година да би се проценила корист сваке од стратегија и њихови трошкови у будућим сценаријима.
Еврад и сарадници (Evrad et al., 2007) истичу да су бројна села у Европи суочена са поп- лавама узрокованим сливањима са пољопривредног земљишта. У централној Белгији је 72% општина искусило најмање једну блатњаву поплаву током последње деценије. Поплавама је, више од 10 пута, погођено 22% општина. Узорак је чинило 20 општина. Састављена је база података од 367 локација погођених блатњавим поплавама, повезаност између култи- висаних области и насељених зона могла се оценити за 100 поплављених локација. Путеви и мрежа канала за одводњавање између њива и насељених места олакшававали су трансфер у 64% случајева. Идентификоване су три врсте области које изазивају појаву блатњавих по- плава: падине (10‒30 ха), мали сливови (10‒300 ха) и сливови средњег обима (10‒300 ха). Око 90% блатњавих поплава ствара се на падинама и у малим сливовима. Израчуната је критична тачка/нагиб који изазива оваквепоплаве на падинама. Логистичка регресија по- казује да блатњаве поплаве са 99% вероватноће настају у малим сливовима након падавина висине 43 мм. Висина падавина потребна да се покрене поплава нижа је у мају и јуну (25 ±
12 мм), него у периоду од јула до септембра (46 ± 20 мм), услед различитог стања површине земљишта (стварање коре, покривеност усевима). Сваке године блатњаве поплаве проузро- кују велике друштвене трошкове у централној Белгији, у зависности од обима и интензитета олуја и новчане вредности оштећења. Новија база података указује да овај феномен постаје све чешћи у централној Белгији због консолидације земљишта, ширења урбаних подручја и окопавања, пролећних сетви уместо зимских. Огромни трошкови изазвани блатњавим кишама оправдавају успостављање мера за контролу ерозије. Аутори предлажу увођење зелене тампон зоне између усева и насељених места како би се заштитиле куће и путеви. Унутар малих и средњих сливова пожељно је изградити земљане бране (насипе) и водени ток засејан травом. Истраживање блатњавих поплава је првобитно извршено у општинама Валонија и Фландрија, међутим, њих је тешко упоредити због разлике у поставци упитника. Због тога је сличан упитник који је коришћен у Валонији послат општинама у фламанском појасу (Н = 100) да би се добили упоредиви подаци за целу област белгијског појаса. Оба- ма упитницима аутори су желели да сазнају од чланова локалне власти: 1) да ли су били погођени блатњавим поплавама током претходне деценије, 2) колико поплава се догодило у том периоду и 3) када су се догодиле веће блатњаве поплаве. Оба истраживања односе се на различите временске интервале (1991‒2000. године у Валонији; 1995‒2004. године у Фландрији). С обзиром на то да се клима и коришћење земљишта нису битније мењали у тако кратком периоду, разлика од четири године између два истраживања није разматрана као проблем. Блатњаве поплаве су широко распростањена појава у централној Белгији и погађају 79% белгијских општина једном у десет година. Једна петина општина суочена је са више од пет поплава током последње деценије. Поплаве углавном настају на падинама (1‒30 ха) или у малим сливовима (10‒300 ха) и сливовима средње величине (100‒300 ха). Области под нагибом, стрмине и кише су релевантни фактори за изазивање прљавих поплава на па- динама. Насупрот томе, у малим и средњим сливовима поплаве се стварају сваки пут кад се јаве обилне кише уколико се не предузму мере ублажавања. Веротатноћа поплава у малим и средњим сливовима достиже 99% након падавина висине 43 мм (посматрано за повратни период од пет година). Путеви и канали за одводњавање олакшавају трансфер воде између гајених површина и насељених места у 64% посматраних случајева. Сваку општину погоди просечно 3,6 блатњавих киша у години.
Јонгман и сарадници (Jongman et al., 2012) наглашавају да су поплаве у приобалним и речним системима највећа природна опасност за модерно друштво која утиче на неколико милиона људи широм света. Укупан број становника и вредност материјалних средстава у областима склоним поплавама драстично су се повећали током протеклих деценија, а оче- кује се њихов раст и у будућности због: 1) свеукупног пораста популације и богатства и 2) повећања висине и учесталости поплава услед климатских промена. Стога, може се очеки- вати повећање глобалне опасности од поплава током времена, при чему аутори дефинишу ризик од поплава као производ опасности, излагања и рањивости. Модел штете од поплава је традиционално ограничен на локалне, регионалне и националне скале. Недавне попла- ве, пораст популације и климатске промене повећале су потребу за коришћењем глобал- ног метода временске и просторне динамике. Овај рад представља прву процену глобалних економских изложености речним и приобалним поплавама у периоду 1970‒2050. године, употребом два различита метода процене штете. Један метод се заснива на популацији, а други на коришћењу земљишта у оквиру испитиване области за поплаве које се јављају јед- ном у сто година. На основу густине становништва и БДП-а по глави становника, аутори су проценили укупну глобалну изложеност речним и приобалним поплавама на 46 билиона америчких долара. Процењено је да ће до 2050. године ове бројке порасти до 158 билиона америчких долара. Аутори процењују укупну штету насталу изложеношћу земљишта поп- лавама (до 2010. године) на 27 билиона америчких долара. За 2050. годину предвиђени су трошкови који износе 80 билиона америчких долара. Највећа промена у укупној изложе- ности у периоду између 1970. и 2050. године уочена је у Северној Америци и Азији. Кон-
кретније, највећи пораст је пројектован у Северној Африци и супсахарској Африци. Модел, такође, указује на пораст популације уобластима изложеним опасности у поређењу са уку- пним растом популације. Док је код метода приметан сличан укупан тренд, у проценама и географској дистрибуцији постоје значајне разлике у изложености поплавама. Ове разлике проистичу из битних карактеристика модела и варирају у односу на густину насељености и површину градске области уанализи. Аутори предлажу даља истраживања у области мо- деловања карактеристика поплава и стандарда за заштиту од поплава који могу допунити методе представљене у овом раду и омогућити развој глобалног оквира ризика од поплава.
Халегате и сарадници (Hallegatte et al., 2013) наводе да изложеност поплавама у приморс- ким градовима расте услед пораста популације и богатства, климатских промена и слегања тла. Аутори су квантификовали тадашње и будуће губитке од поплава у 136 највећих при- морских градова. Користили су нову базу података из урбане средине и разних претпостав- ки о адаптацији којом се можеобјаснити постојећа и будућа одбрана од поплава. Просечни глобални губици од поплава у 2005. години процењују се на 6 милијарди америчких долара годишње, са повећањем на 52 милијарде америчких долара до 2050. године, само на основу пројектованих социоекономских промена. Аутори напомињу да је, због климатских про- мена и таложења тла неопходно унапредити заштиту од поплава како би се избегли не- прихватљиви губици од билион америчких долара годишње и више. Иако прилагођавање инвестиција одржава константну вероватноћу од поплава, слегање тла и раст нивоа мора повећаће глобалне губитке у САД на 60‒63 милијарде америчких долара годишње до 2050. године. Да би се задржао тренутни ниво ризик од поплава, адаптацијом се мора смањити вероватноћа поплава испод тренутних вредности. У овом случају губици ће се повећати преко 50% у периодима без поплава што је од кључног значаја за припрему људи за суоча- вање са већим опасностима.Анализом су идентификовани најрањивији градови , односно они у којима се очекује највећи раст губитака. Прва студија процене обезбедила је глобал- ни преглед изложености светских приморских градова поплавама. Метричка експозиција може да се посматра као најгори сценарио на процени просечних годишњих губитака што је стандардни показатељ у планирању управљања ризиком од катастрофа. Да би се то ура- дило неопходно је узети у обзир инфраструктуру која се заснива на прилагођавању (нпр. насипи) и рањивост становништва и имовине. Аутори су проценили просечне годишње губитке за 136 приморских градова и лука, користећи метод за процену ризика од поплава на нивоу града и нову базу података (метод) урбане приобалне заштитите. Тренутни пресек укупних годишњих губитака од поплава у анализи 136 градова процењује се на приближ- но 6 милијарди америчких долара годишње. На пример, годишњи губици у Њу Орлеансу процењују се на 600 милиона америчких долара годишње, слично процени Међуагенцијска радна група за процену штете узроковане поплавама од 650 милиона америчких долара го- дишње . Ова процена може се разумети као део економске производње града која би требало да сачува годишња примања за будуће губитке од поплава. Без увођења мера прилагођавања пројектовани раст просечних губитака до 2050. године , са повећањем агрегатних губитака на више од трилиона америчких долара годишње, био би огроман. Сви градови ће доживе- ти слично повећање ризика. Утицај промена у животној средини је много већи од ефеката социоекономских промена у одсуству прилагођавања. Прилагођавање и начин на који оно утиче на губитке треба узети у обзир јер би неактивност могла довести до неприхватљиво високих губитака. Аутори су пошли од претпоставке да увођење мера прилагођавања по- већава ниво приобалне одбране од поплава како би се одржала константна спремност људи за настанак поплава. Захваљујући социоекономским променама губици су се повећали са 6 на 52 милијарде америчких долара годишње у градовима. . Међутим, ниво мора и даље је растао: слегање тла је повећано за 12%, а ниво мора за 2‒8%, достигавши вредност штете између 60 и 63 милијарде америчких долара годишње. Препоручено унапређење стандарда одбране у сваком од градова како би се одржао релативан ниво ризика. Неопходно је да ви- сина брана (насипа) буде изнад пораста нивоа мора, на пример, у Александрији се висина
брана (насипа) мора подићи за 67 цм приликом пораста нивоа мора од 60 цм, што одговара преласку са стогодишњег на двестаседамдесетогодишњи дизајн стандарда заштите. У оста- лим градовима повећање висине брана (насипа) креће се између 2 цм и 8 цм и представља значајно унапређење стандарда заштите, односно води смањењу вероватноће настанка поп- лава (нпр. 1,6 инча у Џакарти и Шангају).
Хол и сарадници (Hall et al., 2005) истичу да је последњих година могуће спровести про- цену ризика од поплава у Енглеској и Велсу на основу доступних интернационалних пода- така и националне базе података. Резултати овакве анализе ризика могу се користити за информисање доносиоца одлука и утврђивање приоритета расподеле ресурса у управљању поплавама. Национална процена ризика у овом раду користи информације о локацијама, стандардима и стању заштите од поплава (бране, насипи) у Енглеској и Велсу, заједно са базом података о обиму плана поплава, топографији, становању и имовинској вредности. Процена ризика од поплава примењена је 2002. године у целој Енглеској и Велсу након чега је очекивана годишња штета узрокована поплавама процењена на милијарду фунти (износ штете је упоредив са подацима о недавним поплавама). Метод је накнадно примењен на испитивање ефеката климатских и социоекономских промена у наредних 50 и 80 година. Анализа предвиђа повећање ризика од поплава уколико се политика управљања поплавама, праксе и ниво инвестиција не промене – пораст до 20 пута у реалним условима економског ризика до 2080. године за сценарио највећег економског раста. Повећање се приписује уд- руженом деловању климатских промена (нарочито порасту нивоа мора и порасту падавина у деловима Велике Британије) и повећању економске угрожености. Анализа ризика је упо- ређена са анализом недавним поплавама како би се проценила поузданост и неизвесност метода. Годишња просечна штета од поплава грубо је процењена на милијарду фунти што је нешто више од забележених губитака из претходних поплава. На пример, поплаве из авгус- та 2002. године проузроковале су економску штету од 750 милиона фунти.
Рофи и сарадници (Rofi et al., 2006) спровели су анкету међу 388 домаћинстава расељених након цунамија децембра 2004. године у провинцији Ацех фебруара 2005. године. Од свих чланова расељених домаћинстава у окрузима Барат и Наган Раја провинције Ацех (Индо- незија), њих 6,1% пријавило је једног или више чланова породице као мртве или нестале у цунамију. Укупна стопа морталита износила је 13,9% (интервал поверења 95%). Ризик од смрти био је највећи у најмлађим и најстаријим старосним групама и међу женама. Намеру да се, након цунамија, врате својим домовима у року од три месеца има 36% расељених лица. Напори за опоравак од цунамија треба да се усмере на стратегије које олакшавају или брзи повратак или добровољно трајно пресељење за расељене. Ретроспективно је процењено да је од 23. јануара 2005. године 21.369 и 9964 интерно расељених лица боравило на разним ло- кацијама у Ацех Барату и Наган Рају. Нису биле доступне информације о стварном броју ра- сељених лица која бораве у камповима у односу на број власника домаћинстава иако су неки локални извори проценили да је однос био 50 : 50 у време истраживања. Интерно расељена лица (њих 4428) из подокруга који се налазе даље у унутрашњости провинције Ацех (Панте Цеуремен, Војла, Војла Барат и Војла Тимур) искључена су из истраживања због отежаног приступа што доводи до референтне популације од 25.905 особа која живе у камповима и домаћинским заједницама. Величина узорка је процењена на основу укупне референтне популације од 10.000 интерно расељених домаћинстава, односно 50.000 појединачних ин- терно расељених лица. Проценат становништва који је хтео да се врати у своје село је био непознат, али су аутори претпоставили да их је било 50%. На основу грешке од 10% изабран је укупан узорак од 192 интерно расељена домаћинства , а тај број је повећан на 200 да би се исправиле евентуалне грешке и пропусти. Сачињен је стратификовани узорак како би се омогућило поређење интерно расељених лица која бораве у камповима и оних у локал- ним заједницама. Дакле, укупно је било 400 интерно расељених домаћинстава чији чланови живе у камповима и 200 домаћинстава расељених у локалне заједнице. За истраживање је
направљен узорак кластера са вероватноћом која је пропорционална величини. Избор клас- тера је прављен на основу локације кампова (н = 20). Интервал узорковања одређен је према укупној референтној популацији коју чини 26.905 интерно расељених лица. Од 20 кластера, њих 12 је на десет локација у Ацех Барату и 8 на шест локација у Наган Рају. Потпуни утицај азијског цунамија у провинцији Ацех, у односу на изгубљене животе и физичко уништење, можда никад неће у потпуности бити измерен. Ацех наставља процес опоравка, преживе- лим расељеним лицима потребна је пажња јер је већина њих изгубила вредну имовину, а многи су остали без чланова породице. Обим смртности цунамија указује на то да је међу угроженим расељеним лицима пажња најпотребнија деци која су изгубила своје мајке и љу- дима који су остали без својих жена, посебно очевима малолетне деце. С обзиром на то да је цунами узроковао катастрофалне последице по животе и имовину људи, веома је важно да се у реконструкцији поступа ефикасно и да расељене особе добију прилику да се врате својим кућама или трајно преселе у другу заједницу у разумно кратком временском року. Укупно 394 интерно расељених домаћинстава је испитано у подокрузима Барату (59,8%) и Наган Рају (40,2%). Интервјуисано је 200 домаћинстава смештених у камповима и 194 до- маћинства у локалним заједницама. У једном кластеру у Наган Рају било је тешко наћи ин- терно расељена лица која живе у локалним заједницама јер су многа села потпуно уништена па је у тој заједници испитано само 14 особа. Да би се тај недостак надокнадио, аутори су насумице одбацили шест интервјуа спроведених у Наган Рају, смањивши тиме и укупан број домаћинстава у студији.
Тапсел и сарадници (Tapsell et al., 2002) су представили резултате истраживања утицаја поплава на становништво које је њима погођено и допунили постојеће податке о новчаним губицима. Напомињу да треба укључити оба фактора приликом одлучивања о улагању у мере одбране од поплава. Уз то, извештавају о истраживањима заједница угроженим попла- вама и штетним последицама по здравље становништва, као и о индексу угрожености зајед- нице на основу спроведеног фокус групног истраживања и секундарних података из попи- са. Овај рад доприноси процени друштвене димензије која је у великој мери запостављена у доношењу одлука о одбрани од поплава. Доступне су методе процене економске добити и губитака, али не и процене деградираног квалитета живота људи погођених поплавама. Ау- тори су настојали предвидети „друштвене утицаје” на поплаве да би се они могли умањити, што би било још значајније уколико климатске промене заиста повећају опасност од попла- ва. Њихово истраживање заснива се на деценијском истраживању друштвених димензија поплава. Методе аутора укључују квалитативан приступ помоћу фокус група које омогућа- вају људима изношење ставова и осећања према одређеном питању. Североисток Енглеске су погодиле озбиљне поплаве 3. и 5. јуна 2000. године (заједнице Тодмодерн у Кардердалу [Ланкшир] и Вест Оукленд и Саут Черч у грофовији Дарам) Три заједнице су погођене поп- лавама: У Тодмодерну је поплављено близу 500, а у Вест Оукленду и Саут Черчу 430 поседа. Спроведено је укупно шест фокус групних састанака у септембру и октобру 2000. године, три до четири месеца након поплава. Четири састанка су одржана у Тодмодерну и по један у Вест Оукленду и Саут Черчу. Све дискусије фокус група су снимљене са дозволом учесника како би се касније транскрибовала. Посматрач је, заједно са модератором, био присутан током свих дискусија како би се записивале белешке и посматрале реакције учесника. Ау- тори су били концентрисани на здравствене ефекте поплава, али за детаљније информације упућују на други рад (Tapsell, Tunstall, 2001). Већина учесника фокус група је посетила свог локалног лекара након поплава. Неколико њих је говорило да је велики број људи био у сличној ситуацији. Многи лекари су приписивали здравствене проблеме својих пацијената стресу од поплава и животних услова са којима су морали да се носе. Неколико испитаника је навело да лекари нису били у стању да процене да ли је поплава била узрок њихових про- блема. Једну жену је веома узнемирило то што ју је доктор назвао „жртвом поплаве” због чега је рекла да се осећа „као губавац”, док једна жена из Саут Черча није смела да оде свом лекару из страха да ће стећи лошу репутацију због здравственог стања и изгубити посао.
Поплаве не остављају само материјалну штету на објектима и грађевинама, већ утичу и на здравље људи који живе у областима захваћеним поплавама. Такође, значајне утичу на фи- зичко и психичко здравље људи (стрес, посттрауматски синдром, заразе). Аутори закључују да су утицаји поплава далеко опширнији и комплекснији него што се до тада мислило. Про- цене утицаја поплава и мера одбране бескорисне су уколико се у моделу процене поплава користе само подаци о новчаним губицима. Ако поплаве постану учесталије под утицајем измењених климатских услова, власти ће морати да издвоје више средстава за област јавне потрошње.
Јовановић (Jovanović, 2014) истиче да временске ванредне ситуације имају далекосежне економске последице и односе бројне људске жртве. Управљање последицама поплава и на- докнада материјалне штете утиче на материјално стање друштва, док бројне људске жртве доводе до различитих друштвених проблема. Аутор додаје да су се многа истраживања ба- вила проценом материјалне и економске штете, нудивши моделе заштите и стратегије уп- рављања последицама, али да се последњих деценија се, и поред бројних истраживања и процена, уочава велики раскорак између укупне економске штете настале деловањем ван- редних ситуација и поседовањем осигурања (домаћинства и живота). То је последица не- могућности да се плати осигурање, али и учешћа стварно угрожених објеката у укупном фонду некретнина које су изложене природној непогоди. С друге стране, постоји негативан став људи према потреби осигуравања од временских катастрофа. У људску свест усађена је потреба предсказивања будућих догађаја па и данас постоје мање или више поуздане ме- тоде предвиђања временских прилика. Међутим, ванредне ситуације покренуле су питања о ефикасности процена моделовања (предвиђања), прикупљања и интерпретације подата- ка јер су се компјутерски модели показали недовољно ефикасним. Догађа се све већи број разорних катастрофа које се не могу предвидети ни спречити. У САД су, на пример, укупне штете изазване природним и људским фактором у 2013. години износиле 140 милијарди америчких долара, док је број људских жртава био нешто мањи од 26.000, од чега је 20.000 лица изгубило живот или нестало у временским ванредним ситуацијама као што су олује, поплаве и др. Од укупног износа штете у 2013. години осигурано је било само 45 милијарди америчких долара, односно 32,1%. Аутор се у раду бави објашњењем осигурања од елемен- тарних катастрофа у условима пожарног осигурања, осигурањем од поплава, земљотреса и суше. Повећана учесталост понављања различитих елементарних катастрофа представља све већу опасност по имовину и безбедност лица. Значај осигурања и реосигурања, као и других начина покривања ових штета расте с обимом и материјалном вредношћу последи- ца ванредних ситуација. Услови осигурања домаћих осигуравајућих друштава представљају солидну правну основу за пружање финансијске заштите од штета изазваних деловањем ванредних ситуација. Ипак, чини се да би осигуравачи могли да понуде уговарачима осигу- рања и пакет покрића којим би били обухваћени само ризици од елементарних катастрофа, по угледу на праксу осигурања у САД. Са друге стране, мали број полиса осигурања које садрже и покриће од елементарних катастрофа говори о неопходности подизања нивоа об- разовања и свести људи о потреби закључења уговора о осигурању од елементарних ката- строфа. С обзиром на то да елементарне ванредне ситуације и ванредне ситуације постају све учесталије и разорније, осигурање појединаца и домаћинстава од штете узроковане ван- редним ситуацијама постаје неопходније.
Ангар (Ungar, 2000) је писао о процесу који назива „парадокс знање ‒ незнање” према коме раст специјализованих научних сазнања истовремено води повећању незнања. Наводи да лични и друштвени мотиви, институционална решења, јавна култура и технологија имају улогу смерница у успостављању незнања. Аутор додаје да је „друштво знања” (социолошки модел) против стицања научног знања. Полазећи од претпоставке о распрострањености на- учне неписмености, аутор покушава да покаже зашто је, за разлику од климатских промена, озонска рупа успела да скрене пажњу научне јавности и пробуди њено разумевање и забри-
нутост. Озонске претње су, насупрот климатским променама, лаке за схватање и премошћа- вање метафоре из популарне културе, изазвале су „врућу кризу”, што је произвело осећај непосредне и конкретне опасности у свакодневном животу, а тиме и подстакле стицање знања. Под претпоставком да је мање или више фиксан, капацитет обраде информација захтева да се информације нагомилане у свакој од области људског деловања задрже у пољу свести и тако смање време и простор за асимиловање неких других података. „Парадокс знање ‒ незнање” предвиђа пад залиха општих информација и знања, а његове импликације превазилазе притисак на носиоца професионалних улога и функција. Повећање обима и сложености информација повећали су трошкове улагања у знање. Истраживање хипотезе о празнини у знању открива нам да је познавање неке области кључно за разумевање и асими- лацију нових информација у истој области. Специјализовани „парадокс знање ‒ незнање” са друштвеног аспекта објашњава приступ научној неписмености. Нагомилавање сазнања не само да повећава укупну количину незнања већ и трошкове стицања знања у оквиру других научних подручја. Аутор овде примењеује логику економске пажње и популарне културе да би објаснио разлике у јавној перцепцији озонске рупе и климатских промена. Истражи- вањем ова два атмосферска проблема открива значајне разлике у јавном разумевању ос- новних научних питања и технолошке политике. Јавност има јаснију представу о томе шта изазива ширење рупе на озонском омотачу, док нема свест о томе шта утиче на глобално загревање и често поистовећује ова два проблема. Тако, употребом намерних (не случајних) узорака истраживање спроведено у САД открива да људи имају ограничена научна сазнања о глобалном загревању и да га често изједначавају са озонском рупом. У сличној забуни су и становници Новог Зеланда где је развијена свест о животној средини и озбиљним последи- цама климатских промена., Озонске претње су, на нивоу политике, у бољем положају него климатске промене. Људи су схватили везу између ширења озонске рупе и употребе стиро- пора и аеросол лименки. Забринутост је покренула деловање па су Американци престали са употребом аеросол лименки, што је изазвало пад њихове продаје за 50% и пре прогла- шења закона. Такође, било је више успешних бојкота потрошача, посебно против употребе стиропорске амбалаже у Мек Доналдсу. Ипак, политика разумевања је и даље ограничена. Подаци прикупљени 15 година након што се проблем први пут појавио указују да мали број Американаца повезује оштећење озонског омотача са клима-уређајима и хлађењем. Када је реч о климатским променама, лаици практично немају сазнања да се у оквиру политике заиста расправља о глобалном загревању. Нико од испитаника не спомиње енергетску ефи- касност као могуће решење, штавише погрешно су разумели идеју енергетске ефикасности и њене утицаје. Јавност и индустрија стално ослабљују мере очувања настале као одговор на две нафтне кризе. Статистике показују да људи чешће управљају превозним средствима, користе све више горива, а прелазе мање километара, расте продаја возила са малом кило- метражом, спортско-теренских возила и доставних камиона. Разумевање шире јавности и одговор на оштећење озонског омотача захтева објашњење. Више од 25 година истражи- вања ове теме показује да је учесталост медијског извештавања о неком питању главна одре- дница јавне свести. Јавност се ослања на медије када се ради о информацијама о научним питањима течешћа заступљеност појединих проблема у медијима повећава страх од опас- ности из животне средине. Догађаји који су заступљени у медијима чине се доступним и сматрају битнијим од оних о којима се ређе извештава. На пример, о озонској рупи и њеним катастрофалним последицама се учесталије говори у медијима и јавност има јаснију слику о овом проблему. Са друге стране, глобалном загревању се поклања мање пажње па, самим тим, и јавност није свесна последица и не размишља о узроцима који доводе до климатских промена. Наука је кодирана форма знања која захтева превод да би била схваћена. Аутор је у раду, у складу са расутим научним доказима, расправљао о научном незнању и указао на по- требу образлагања научних трошкова, односно трошкова истраживања којима се добијају информације неразумљиве општој јавности. Незнање као полазна тачка има бројне истра- живачке импликације. Будући да овај приступ подразумева да већи део јавности није моти-
висан да буде научно писмен, општа истраживања научне писмености ће, вероватно, бити мање информативна у односу на студије које приступају научном сазнању из перспективе потребе за знањем. Потреба за знањем је сама по себи варијабла (жртве срчаног удра веро- ватно имају већу мотивацију за знањем од оних са другом историјом болести), што омогућа- ва истраживачима да и даље траже појачање и импликације смањења знања. Аутор сматра да се значај његовог рада огледа у скретању пажње на запостављеност проблема климатских промена у медијском извештавању. Чињеница да не постоји јасно објашњење и перцепција јавности указује на низак степен свесности и перцепције ризика од климатских промена. Јавност је свесна утицаја који аеросоли имају на ширење озонске рупе и њена штетна дејст- ва, али немају свест о томе који фактори утичу на климатске промене и који су негативни ефекти овог проблема. Доносиоци одлука и они који управљају ванредним ситуацијама би требало да посвете пажњу овом проблему, јер је он значајан у подизању свести јавности о последицама климатских промена (поплаве, суше, земљотреси, ерозије земљишта).
Борд и сарадници (Bord et. al., 2000) истичу да је у истраживању спроведеном међу 1218 Американаца кључна одредница у разумевању понашања усмереног ка решавању проблема глобалног загревања исправно разумевање његовог узрока. Знање о томе шта изазива или не изазива климатске промене има највећи утицај на предузимање добровољних акција и гласање на хипотетичком референдуму за доношење нове владине политике за смањење емисије гасова стаклене баште. Идентификовање привидних узрока (нпр. инсектицида) је у корелацији са уверењем да је земља топла, али је слабо повезано са волонтерским акцијама и уопштено са подршком владиној политици. Општа уверења о животној средини и схватање да глобално загревање представља озбиљну претњу по друштво, такође, помажу у објашња- вању планираних акција. Објашњавалачка моћ теорије о загађености ваздуха велика је у дихотомим анализама, али мала у различитим анализама које укључују знање, перцепцију ризика и опште ставове о животној средини. Неопходно је знање како би забринутост јав- ности за глобално загревање прерасла у ефикасну акцију. Општи проблем заштите животне средине или бриге за негативне ефекте загађења ваздуха је тај што не мотивише људе да подрже програме намењене контроли глобалног загревања. Циљ овог истраживања је да се процени утицај стварног знања на објашњење варијација у намерама у вези са волонтерс- ким акцијама и хипотетичким референдумом о глобалном загревању. Како би се осигура- ло да резултати нису лажни, односно да испитаници нису лагали, додате су променљиве за мерење теорије загађења ваздуха, схватања ризика и ставова о животној средини кроз једначине. Путем истих варијабли истражено је уверење у загревање планете да би се про- верила могућност да уверење у глобално загревање има различите детерминанте од наме- ре да се предузму одговарајуће мере поводом глобалног загревања. Могуће је, на пример, да уверење у загревање планете има функцију очувања животне средине, док намера да се примене адекватне мере захтева познавање узрока глобалног загревања. Претпоставка да ће се нешто лоше догодити не подразумева предузимање одговарајућих мера поводом тога. У пролеће и лето 1997. године, 1218 одраслих особа је вратило попуњене упитнике (стопа одговора 61%). Испитаници су били замољени да учествују у истраживању јавних приори- тета о циљевима и питањима која утичу на њихове заједнице. Одговарали су на питања у вези са циљевима и компаративном перцепцијом претње. Питања су била распоређена на десет страница ‒ четири странице посвећене су климатским променама, четири социјал- ним и политичким вредностима и двепитањима о демографским карактеристикама. Једна од карактеристика упитника је постављање проблема глобалног загревања у контекст дру- гих, личних, социјалних и еколошких изазова. Два сета података односила су се на тежње ка очувању животне средине: сет волонтерских акција појединаца може помоћи у смањењу количине атмосферског CO2 и низ хипотетичких националних референдума у вези са до- ношењем владине политике за смањење емисије CO2. Прва хипотеза рада (Х1) гласи да и тачна и нетачна знања у вези са глобалним загревањем утичу на уверење да се глобално за- гревање заиста дешава. Обе претпоставке су значајне, али лажни (привидни) узроци имају
највећи утицај. У другој хипотези (Х2) наведено је да перцепција личног и друштвеног ри- зика од глобалног загревања утиче на знање о понашању и веровању у загревање планете, али да то знање задржава независну експланаторну моћ. Подаци подржавају Х2. Трећом хипотезом (Х3) претпоставља се да ставови о очувању животне средине значајно утичу на понашање и веровање у загревање планете, али знање и перципирани ризик задржавају не- зависну експланаторну моћ. Четврта хипотеза (Х4) гласи да теорија о загађењу ваздуха не утиче на уверење да се земља загрева или на понашање усмерено ка смањењу глобалног загревања. И на крају, у петој хипотези (Х5) претпоставља се да је тачно знање о глобал- ном загревању најјачи предиктор понашања и уверења да се земља загрева. Испитаници су изразили висок степен забринутости за практично било коју тему коју су истражива- чи сматрали значајном. Постављање питања глобалног загревања у контекст социјалних, здравствених и питања животне средине имало је за циљ смањење прецењивања појединих проблема. Једно од питања које је постављено у вези са загревањем планете односило се на вероватноћу да ће доћи до повећања температуре за 3°F у наредних 50 година. Испитаници су, у складу са претходним истраживањима, углавном посматрали глобално загревање као вероватно и као значајан ризик. Више људи је веровало да је повећање температуре за 3°F вероватно (43%), него да није вероватно (26%), док се 31% определио за неутралну средњу категорију. Америчка јавност нагиње ка веровању стручним предвиђањима, али одговор је далеко од преовлађујућег. Резултати истраживања потврђују већину постављених хипотеза. И тачно и нетачно знање о узроцима глобалног загревања утичу на уверење да се глобално загревање дешава и на предузимање одговарајућих мера по том питању. Ставови према жи- вотној средини значајно су повезани са понашањем и веровањем у загревање планете, али не елиминишумогућност независног предвиђања и перцепције ризика. Теорија о загађењу ваздуха не утиче на понашање и уверење о загрервању земље нити подстиче на промену по- нашања у вези са глобалним загревањем. На крају, прецизна знања о глобалном загревању највише утичу на понашање и уверење да се свет загрева. Ефикасно образовање јавности о глобалном загревању и другим претњама по животну средину од суштинског је значаја. Повремено медијско праћење еколошких катастрофа може повећати или одржати општи ниво забринутости, али неће образовати грађане по питању чувања животне средине. Обу- ка грађана о заштити и очувању животне средине мора да иде даље од осетљивости људи изазване еколошким проблемима. Неопходно је не ограничавати знања, на основно разуме- вање узрока и могућих ефеката глобалног загревања, већ се она морају проширивати.
|
ПОПЛАВЕ КАО ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ |
II |
-
-
Теоријско одређење и врсте поплава
У домаћој и страној научној литератури постоје разноврсне дефиниције поплаве. Ипак, оне су, посматрано из угла заједничких карактеристика, у великој мери сличне. Поплава као ванредна ситуација уобичајено се дефинише као:
− појава неуобичајено веће количине воде на одређеном месту због дејства природних сила или вештачких узрока (попуштање брана, ратна разарања и сл.) (Стојановић, 1984);
− појава изливања великих вода (највиши достигнути ниво воде у реци током поводња) из речног корита (Драгићевић, Филиповић, 2009: 193);
− врста ванредне ситуације која настаје услед изливања или преливања великих вода из природних и вештачких реципијената, тј. речног корита и водних акумулација (Милојко- вић, Млађан, 2010: 173);
− резултат преливања воде изван природних и вештачких граница, односно када доток воде премашује капацитет природних и вештачких граница или када доток воде премашује капацитет природног задржавања или инфилтрације (Ђармати, Kвадратсић, 2004: 117);
− у водопривредној и хидротехничкој пракси под појмом поплава (велика вода) подразу- мева се стање водног режима када се водостај, односно протицај реке повећа, услед чега до- лази до изливања воде из основног корита и плављења приобалног терена (Прохаска, Илић, Милорадовић, Петковић, 2009: 191);
− поплаве настају као резултат преливања воде изван природних и вештачких граница, односно када доток воде премашује капацитет природног ретензирања (задржавања) или инфилтрације (Варга, Бабић Младеновић, 2001);
− резултат преливања реке преко њених насипа и ширење оближњом долином (Marlene, Carmichael, 2007: 45);
− последица подизања нивоа воде изнад природних односно вештачких брана (насипа) које својим ширењем угрожава животе и имовину људи (Smith, Petley, 2009: 239) итд.
Имајући у виду наведене дефиниције, под поплавом као природном катастрофом под- разумева се подизање нивоа водостаја изнад граница обала, праћено неконтролисаним ширењем воде у складу са карактеристикама терена, при чему изазива последице по људе, њихову имовину и животну средину.
Када је реч о врстама поплава, у нашој литератури је најзаступљенија класификација према узроку њиховог настанка (Gavrilović, 1981) на:
− поплаве изазване кишом и отапањем снега;
− ледене поплаве;
− поплаве услед коинциденције високих вода;
− бујичне поплаве;
− поплаве изазване клизањем земљишта и
− поплаве изазване рушењем брана.
У литератури су присутне и класификације поплава према критеријуму формирања водног таласа:
− мирне;
− бујичне;
− удесне;
и њиховој величини:
− мале;
− средње;
− велике и
− катастрофалне.
С друге стране, постоје и класификације поплава различитих међународних организа- ција. Рецимо, у Директиви о управљању ризицима од поплава (2007/60ЕК, члан 2.), дата је следећа подела: поплаве великих река, поплаве планинских бујица, поплаве повремених медитеранских токова и поплаве у приобалним зонама које долазе са мора.
Последњих година, приметно је дистанцирање од става да се поплаве могу сузбити и кон- тролисати, тј. да се против њих може ,,борити” и у потпуности управљати њима (Coppola, 2006). С тим у вези је све више заступљен приступ адаптивног управљања заштитом и спа- савања од поплава и бујица, тј. прилагођавања поплавном ризику или принцип „живети са поплавама” (Милојковић, Млађан, 2010). Мирне поплаве на великим рекама, не јављају се изненада и њих је могуће донекле предвидети. Обично не трају кратко јер је потребно време да се вода повуче и снизи њен ниво.
Опасност од поплава једино постоји у смислу односа између воде и људског стaновања. За већи део светске популације, поплава је важна редовна сезонска појава која обезбеђује раст усева, као што доноси и опасност. Поплаве су важне за екологију многих области, оп- лођавају и наводњавају речне долине и пуне резервоаре воде. Уобичајен су део режима свих река, а поплавне воде могу доћи из океана, великих река, мањих притока, градских отицаја, услед топљења снега, пуцања брана или насипа. Примера ради, у геопростору Србије пада- вине су у јулу 1999. године изазвале поплаве на мањим водотоцима у сливу Велике и Западне Мораве (где су се велике воде на појединим притокама јављале 2‒3 пута у временском пе- риоду од 10 до 20 дана), а већ у децембру исте године јавиле су се велике воде у сливовима Дрине и Саве. На водотоцима Тисе и Тамиша су се, у марту и априлу 2000. године, јавиле поплаве због наглог топљења снега и истовременог настанка падавина. У јуну 2001, велике количине падавина су поново изазвале поплаве у сливу Дрине (на Љубовиђи, Јадру, Шти- ри). У априлу 2005 године, истовремено топљење снега и интензивне падавине проузроко- вале су изливање Тамиша, Тисе, Дунава, десне притоке Дрине и Јужне Мораве (Милојковић, Млађан, 2010: 175). Поплаве могу да буду узроковане временским условима у областима које су далеко у односу на области погођене поплавом.
Широк спектар стратегија које укључују планирање коришћења земље, инжењерске ра- дове, хитне акције и индивидуалну припремљеност може смањити катастрофалне последи- це поплаве. Због могућности наношења велике штете, познавање магнитуде и фреквенције поплава било би веома корисно. Сходно томе, хидролози користе статистичку методологију како би проценили вероватноћу настанка поплава одређене величине у току године. Када је реч о заштити од поплава у Србији, може се рећи да је, упркос регулисаним коритима бројних водотока, постојећих 39 акумулација и ретензија, њено садашње стање на ниском нивоу. Свакако, и тамо где су изграђени системи заштите, постоји ризик од настанка попла-
ва. При томе, вишегодишње смањење улагања у обнову заштитних система резултирало је додатним подизањем ризика од настанка поплава.
-
Тенденције поплава – међународни и национални оквир
Проблематиком геопросторне и временске дистрибуције ванредних ситуација изазваних поплавом бавио се велики број истраживача (Chow, 1964; Devlin, Waterhouse, Taylor, Brodie, 2001; Dewan, 2013; Eshghi, Larson, 2008; Guan, Zheng, Zhang, Qin, 2015; Jiang, Su, Hartmann, 2007; Loukas, Quick, 1996; Maidment, 1993; Martinez, Le Toan, 2007; Zhang, Gu, Singh, Xiao, 2014). У резултатима њихових истраживања, присутни су слични налази у погледу пораста броја и озбиљности поплава. Стога, полазећи од методолошког оквира, анализирана је, уз помоћ дескриптивне статистике, геопросторна и временска дистрибуција поплава у свет- ском геопростору, за период од 1900. до 2013. године.
Широм света, готово је постало уобичајено да се државе богате речним токовима сусрећу са разним врстама поплава. Свакако, поједини региони су угроженији и због самог хидро- лошко-метеоролошког амбијента. Резултати истраживања показују да се највише поплава у периоду од 1900. до 2013. године догодило у Азији ‒ 3427, а најмање у Океанији ‒ 258. При томе, по броју поплава прва је Азија, па Америка, Африка, Европа и на крају Океанија. Када се процентуално посматра, у периоду од 1900. до 2013. године, у Азији је било 41,14%, Аме- рици 23,32%, Африци 20,03%, Европи 12,41% и Океанији 3,10% поплава. Дакле, уколико се узме у обзир просечна вредност настанка поплава, може се закључити да се у Азији догађају изнад просека, у поређењу са Европом и Океанијом где је тај број испод просека. Наравно, у Африци и Америци се јављају у неком просечном оквиру (Поповић, Цветковић, 2013). Последице поплава су следеће: највећи је проценат погинулих (98%), повређених (92,55%), погођених (95,47%) и људи који су остали без дома у Азији (86,93%). Док је, са друге стра- не, последица било најмање у Океанији, периоду од 1900. до 2013. године, највише поплава догодило се у Авганистану ‒ 499. Дакле, по броју поплава на првом месту је Авганистан, па Албанија ‒ 452, Алжир ‒ 318, Самоа ‒ 309 и Ангола ‒ 264. Највише погинулих људи било је у Кини ‒ 13.196.986, затим у Индији ‒ 122.416, Бангладешу ‒ 104.466, Гватемали ‒ 81.816 и Венецуели ‒ 60.792.
Такође, највише повређених људи било је у Кини ‒ 1.653.752, па Индонезији ‒ 510.394, Бангладешу ‒ 204.784, Судану ‒ 38.076 и Ел Салвадору ‒ 36.000. Кина је на првом месту и по броју највише погођених људи ‒ 3.845.305.864, потом Индија ‒ 1.598.677.710, Бангладеш
‒ 626.545.924, Пакистан ‒ 138.922.014 и Тајланд ‒ 103.461.510. Највише људи је без дома ос- тало у Кини ‒ 86.704.258, Индији ‒ 32.178.000, Бангладешу ‒ 8.510.724, Пакистану ‒ 8.468.830 и Шри Ланки ‒ 7.733.748. Највећа материјална штета настала услед поплава процењена је у Кини ‒ 372.685.592, па у САД ‒ 112.822.520, Тајланду ‒ 89.602.816, Индији ‒ 72.092.376 и
Италији ‒ 46.711.200 (Поповић, Цветковић, 2013). У Републици Србији је 1,6 милиона хек- тара угрожено поплавама. На споменутом геопростору налази се око 500 већих насеља и 515 индустријских објеката, угрожено је 680 км железничких пруга и око 4000 км путева. У Војводини се налазе највеће површине потенцијално угрожене поплавама, које заузимају око 1.290.000 ха, што отприлике чини 60% њене укупне територије (Драгићевић et al., 2013) Према критеријуму величине угрожених површина, на другом месту је десно приобаље реке Саве, а затим следе подручја у сливу Мораве, дуж десног приобаља Дрине, у сливу Белог Дрима, Колубаре, Ситнице, Тимока, Биначке Мораве и Лепенца. Угроженост од поплава у Србији је присутна на малим и великим рекама, с тим да се главни проблеми са поплавама јављају на мањим водотоцима (Драгићевић et al., 2009). Када је реч о бујичним поплавама, највише забележених било је у сливу Јужне Мораве ‒ 195, потом у сливовима Западне Мора- ве ‒ 157) и Велике Мораве ‒ 127 (Петровић, Костадинов, Драгићевић, 2014).
-
Последице поплава
-
Ванредне ситуације изазване поплавама биле су редован пратилац историјског развоја држава широм света. Дејвис (Davis, 2009) је хронолошки систематизовао ванредне ситуа- ције изазване поплавама које су се догодиле у свету, рецимо: Уганда (2000 и 2003), Бангла- деш (1970, 1972, 1974, 1987 и 1998), Бразил (1974), Кина (1851, 1887, 1911, 1950, 1908 и 1982),
Енглеска (1099 и 1952), Француска (1208), Европа (2002), Немачка (1962), Грчка (1760), Ита- лија (1963 и 1985) итд. Дакле, ретке су државе које се не сусрећу са природним ванредним ситуацијама изазваним поплавама.
Имајући у виду територију Републике Србије, степен угрожености становништва и њи- хових материјалних добара није уједначен на читавој територији, већ се разликује у зави- сности од врсте ванредне ситуације и очекиваних потенцијалних штета (Драгићевић, Фи- липовић, Костадинов, Николић, Стојановић, 2009). Када је реч о поплавама, можемо рећи да је потенцијално угрожено 10968 км2, што захвата 12,4% територије. При томе, највеће поплавне површине су у долини Тисе ‒ 2800 км2, Саве ‒ 2243 км2, Велике Мораве ‒ 2240 км2 и Дунава ‒ 2070 км2 (Gavrilović, 1981). У претходних десет година забележен је велики број поплава на подручју Србије. Мали падови корита, геолошке подлоге и широке алувијалне равни проузрокују честа плављења у долини Тисе. Са друге стране, предиспонираност па- давинама и коинциденција поплавних таласа притока Саве и Дунава проузрокује плављење долина наведених река. Формирање бујичних поплава у кратким временским периодима чини слив Велике Мораве угроженим. Свакако, подизању нивоа ризика од поплава у Ср- бији доприносе и разноврсни антропогени утицаји. Значајније и озбиљније поплаве које су погодиле геопростор Србије, забележене су у току 1999, 2000, 2005, 2006, 2007, 2009 и 2014. године.
У току јула 1999. године, велике бујичне поплаве на сливовима главних притока Велике Мораве проузроковале су озбиљне штете у Шумадији (Смедеревска Паланка, Велика Пла- на, Јагодина, Баточина, Крагујевац, Аранђеловац, Рековац, Крушевац, Краљево и Младе- новац). Том приликом, оштећен је велики број стамбених и привредних објеката и однето 30 мостова у сливовима Западне Мораве, Јасенице, Кубршнице и Лепенице (Милановић, Урошев, Милијашевић, 2010б). Године 2000, нагло топљење снега и обилне падавине изазва- ле су плављење Тисе и Тамиша и озбиљне поплаве. Наредне 2001. године велике количине падавине проуроковале су поплаве у сливу Дрине.
Истовремено топљење снега и падавине, у току 2005. године, довеле су до су изливања Тамиша, Тисе, Дунава, десне притоке Дрине и Јужне Мораве. Том приликом, захваћено је
50.000 ха плодног земљишта и делови општине Смедерево, Мачве, Шумадије и насеља у сливу Јужне Мораве. Непосредно након тих поплава, у току 2006. године дошло је до поп- лава на Дунаву, Тиси, Сави и Тамишу, а ванредне мере одбране биле су уведене у Смедереву, Голупцу, Зрењанину, Тителу, Сечњу, Жабљу, Новом Саду и другим општинама. У новем- бру 2009. године, поплавама је била погођена југозападна и источна Србија‒ река Рзав је на подручјима општине Пожега и Ариља поплавила око 200 стамбених објеката (при чему је евакуисано 15 становника) и преко 2000 ха плодног земљишта, а у општини Сјеница прог- лашено је ванредно стање јер је за неколико дана пало 72 литра кише по метру квадратном (Милојковић, Млађан, 2010).
Обилне кише у току маја 2014. године, које су захватиле подручје Србије, северне Босне и источне Хрватске, довеле су до настанка озбиљних поплава. Интересантно је споменути да су кише у западним и централним пределима Србије биле три до четири пута обилније од уобичајених за тај период године (Зарић, 2014). Тадашњи поплавни догађаји, по својим ка- рактеристикама (територијална заступљеност, трајање, последице итд.) превазишли су све претходне (Милановић, Урошев, Милијашевић, 2010а). Захваћене су биле следеће локалне заједнице: Шабац, Сремска Митровица, Обреновац, Мали Зворник, Крупањ, Љубовија, Вла-
димирци, Коцељева, Шид, Свилајнац, Параћин, Уб, Лајковац, Љиг, Осечина, Мионица, Сме- деревска Паланка, Трстеник, Бајина Башта (Извештај о елементарној непогоди – поплави, 2014). Ванредне ситуације проузрокују широк спектар последица које се често тешко прате и прецизно мере, што се посебно односи на економске последице. Последице ванредних ситуација по људе, њихова материјална добра и животну средину могу бити примарног и се- кундарног карактера (Cvetković, 2014d). Тако, последице земљотреса примарног карактера изазване подрхтавањем тла јесу различити видови рушења објеката (критичне инфраструк- туре), док су последице секундарног карактера повезане са изазивањем клизишта, цунамија и разних пожара. Генерално, последице ванредних ситуација се могу класификовати на ос- нову више критеријума. Милети (Mileti, 1999) прави разлику између физичких и социјалних последица: физичке последице су материјална штета и људске жртве, док социјалне могу да буду демографске, економске, политичке, институционалне, психолошке и здравствене.
Смит и Вард (Smith, Ward, 1998: 35) заступају поделу на директне и индиректне последице које могу бити материјалне и нематеријалне. Директне материјалне последице настају услед оштећења објеката, структура и инфраструктура, а индиректне подразумевају изгубљену производњу, зараде, одсуства са посла итд. Паркер и сарадници (Parker, Islam, Chan, 1997: 123) продубљују класификацију делећи материјалне и нематеријалне последице на примар- не и секундарне. Примарне су последице ,,првог налета” и представљају непосредне губитке услед саме ванредне ситуације које често доводе до секундарних и терцијарних последица. Под секундарним и терцијарним последицама се подразумевају дугорочне последице (гу- битак пребивалишта, оболели од дијабетеса услед стреса). Драгићевић и сарадници (Дра- гићевић, Филиповић, Костадинов, Николић, Стојановић, 2009: 7) последице ванредних си- туација посматрају кроз разноврсне аспекте: физиономски – промена морфологије терена; демографски – настаје као последица промене броја и распореда становника на одређеној територији погођеној катастрофом; економски – материјална штета услед оштећења, фи- нансијска криза услед пада производње и оштећења производних објеката, губитка посла; социјални ‒ материјални положај и социјалне прилике појединаца и друштва у целини, не- достатак основних услова за нормално функционисање живота; еколошки – промена при- родних услова, квалитета земљишта, воде и ваздуха; здравствени ‒ на територијама зах- ваћеним природним ванредним ситуацијама постоји велика опасност од избијања заразних болести услед недостатка хигијене, изливања фекалних вода, загађења основних животних намирница; психолошки – настају услед губитака блиских особа, претрпљеног страха, мате- ријалног губитка, промене места становања.
Поплаве које су задесиле територију Србије 2014. године изазвале су следеће последице: 51 особа је изгубила живот, од чега се 23 удавило; 32.000 људи је евакуисано из својих домо- ва, при чему је било највише људи из Обреновца ‒ 25.000; 5000 људи је морало да буде при- времено смештено у камповима које су оформили Влада и Црвени крст Србије; 6 милиона људи је директно или индиректно погођено у читавој земљи; укупна вредност уништених добара у 24 погођене општине обухваћене Проценом износи 885 милиона евра, вредност губитака био је 640 милиона евра, што укупно износи 1.525.300 евра (Табела 1); поплављено је 80.000 ха пољопривредних површина; оштећено је укупно 945 км пута, погођено је и 307 мостова; 110.000 потрошача било је погођено прекидима у снабдевању струјом у 28 општина (Поплаве у Србији, 2014).
Земљотрес који се догодио у Краљеву 3. 11. 2010. године озбиљно је угрозио критичну инфраструктуру. Тог дана у граду није било грејања, а делимично ни струје, вода се није препоручивала за пиће. Породилиште је било поплављено, у Клиничком центру „Студени- ца” нису радиле операционе сале, док су у продавницама попадали рафови и полице, па је снабдевање грађана било веома отежано. Услед потреса, мобилна телефонија у Краљеву је била у прекиду. У селу Витановац је, од укупно 850 домаћинстава, страдало око 70% обје- ката. У Матарушкој Бањи неколицина кућа је била оштећена и напукла. Погинуле су две
и повређено је 200 особа. У Краљеву су улице биле прекривене комадима стакла, бетона и малтера, што је онемогућило нормално одвијање саобраћаја. Процењује се да је укупна штета била око милион евра (Antonijevic, Arroucau, Vlahovic, 2013; Đalović, Škrnjug, 2011; Herak, Herak, Trifunac, 2011; Trifunac, 2011; Извештај о резултатима и активностима Ре- публичког сеизмолошког завода после земљотреса код Краљева 03.11.2010 у 01:56, 2010). Та- кође, земљотрес који је јануара 1995. године погодио град Кобе у Јапану, изазвао је следеће последице: 240.000 хиљада зграда је уништено; 1, 3 милиона људи остало је без воде, 2.6 милиона људи без електричне енергије, 860.000 људи без снабдевања гасом; 300.000 теле- фонских уређаја било је уништено; аутопутеви и железничке пруге су биле разорене; штета на мрежи за снабдевање гасом: 26.459 станица средњег притиска било је уништено, 15 сати је трајало заустављање цурење система са гасом, а 85 дана је утрошено на реконструкцију гасоводне мреже (Shinfuku, Sugawara, Yanaka, 2013).
Табела 1. Преглед процене укупне вредности штета и губитака које су 2014. године изазвале поплаве у Србији (извор: ,,Поплаве у Србији”, 2014, стр. 5, адаптирано)
|
Последице поплава изражене у милионима евра |
||||
|
Штета |
Губици |
Укупно* |
||
|
Социјални |
Становање |
227,3 |
3,7 |
230,9 |
|
Образовање |
3,4 |
0,1 |
3,5 |
|
|
Здравство |
3,0 |
2,7 |
5,7 |
|
|
Култура |
1,0 |
0,6 |
1,6 |
|
|
Укупно |
234,6 |
7,1 |
241,7 |
|
|
Производни |
Пољопривреда |
107,9 |
120,1 |
228,0 |
|
Производња |
56,1 |
64,9 |
121,0 |
|
|
Трговина |
169,6 |
55,2 |
224,8 |
|
|
Туризам |
0,6 |
1,6 |
2,2 |
|
|
Рударство и енергетика |
181,9 |
305,8 |
487,7 |
|
|
Укупно |
516,1 |
547,6 |
1.063,6 |
|
|
Инфраструктура |
Саобраћај |
96,0 |
70,4 |
166,5 |
|
Комуникације |
8,9 |
1,1 |
10,0 |
|
|
Водоснабдевање и чистоћа |
12,4 |
3,2 |
15,7 |
|
|
Укупно |
117,3 |
74,8 |
192,1 |
|
|
Општи проблеми |
Животна средина |
10,6 |
10,1 |
20,6 |
|
Управљање |
6,7 |
0,6 |
7,2 |
|
|
Укупно |
885,2 |
640,1 |
1.525,3 |
|
-
-
Међународно-национални легислативни оквир и смањење ризика од ванредних ситуација
Свака држава има примарну одговорност за сопствени одрживи развој, са једне, и при- мену ефикасних мера за смањење ризика од ванредних ситуација, са друге стране, имајући у виду безбедносне импликације ванредних ситуација по становништво, свеукупна мате- ријална и нематеријална добра и животну средину (Hyogo Framework for Action, 2005). Стога, држава и њени надлежни органи морају правовремено предузети мере усмерене ка заштити људи, њихових материјалних добара и животне средине од утицаја ванредних ситуација, тј.
предузети мере за ефикасно смањење ризика од ванредних ситуација. У вези са тиме, једна од најзначајнијих мера је, свакако, инкорпорирање интегрисаних и вишеструких приступа смањења ризика од катастрофа у политике, планирање и програмирање које се односи на одржив развој, помоћ, рехабилитацију и активности на ревитализацији у пост-катастро- фалним и постконфликтним ситуацијама у земљама изложеним ризику од катастрофа (Јо- ханесбуршки план за имплементацију Светског самита о одрживом развоју, 2002). Наиме, државе које развијају политику, легислативу и институционални оквир за смањење ризика од катастрофа и оне које су у могућности развијати и пратити напредак путем специфичних и мерљивих индикатора имају већи капацитет да руководе ризицима и постигну широко прихваћен консензус за укључење у и удовољење мерама за смањење ризика кроз све секто- ре друштва. Као што је прокламовано у декларацији Јокохама стратегије, свака земља има суверену одговорност да штити своје грађане од ванредних ситуација; развија и јача др- жавне капацитете и кореспондентно државно законодавство за сузбијање штетних дејстава природних и других опасности; унапређује и јача регионалну и међународну кооперацију у активностима за спречавање, смањење и ублажавање природних и других катастрофа, са посебним нагласком на људским и институционалним капацитетима, размени технологија, прикупљању, ширењу и коришћењу информација и мобилизације ресурса. На Светској Кон- ференцији о смањењу ванредних ситуација, која је од 23. до 27. маја 1994. године одржана у Јокахами (Јапану) у оквиру ,,Међународне декаде смањења ванредних ситуација”, чланице Уједињених Нација утврдиле су стратегију и план акција за сигурнији свет, који је кратко назван „Стратегија из Јокохаме”, којом су дефинисана начелна опредељења за активну борбу за смањење штетних ефеката ванредних ситуација. Поред свега тога, потребно је имати у виду да смањење ризика од катастрофа обухвата низ активности које се предузимају ради умањења рањивости и ризика од катастрофа у целом друштву, као и избегавања и ограни- чавања штетног утицаја опасности у широком контексту одрживог развоја.
Природа смањења ризика од катастрофа је посебно изричита у свом односу према Ми- ленијумским циљевима развоја, у контексту остваривања одрживог развоја (Миленијумска декларација УН, 55/2). Међународна стратегија за смањење ризика од катастрофа Уједиње- них нација (ISDR-International Strategie for Disaster Reduction) дефинише смањење ризика од катастрофа (енг. DRR) као: ,,Акције које се предузимају у циљу смањења ризика од ката- строфа и утицаја природних опасности кроз систематичне напоре да се анализирају разло- зи катастрофа и њима управља, укључујући избегавање опасности, смањење друштвене и економске рањивости од опасности и побољшање припремљености за нежељена дешавања” (Резолуција Генералне скупштине број 59/231, 58/314, 57/356, 56/195 и 54/219).
Дакле, ванредне ситуације се могу избећи на разноврсне начине смањењем ризика и огра- ничавањем утицаја катастрофа, нпр. путем идентификовања људске рањивости и јачањем њихове способности да се носе с катастрофом. Ураган Мичел (Michelle) из 2001. године, био је најснажнији ураган четврте категорије који је погодио Кубу у последњих 50 година. Захваљујући кубанском ефикасном систему раног упозоравања и плану спремности за ван- редне ситуације изазване ураганом, евакуисано је 700.000 људи, од којих је за 270.000 био осигуран привремени смештај и основне потребе на дужи период. Око 777.000 животиња било је премештено у сигурна подручја. Ураган је изазвао велике економске последице, али је забележено само 5 смртних случајева и 12 повређених. У току 1998. године цунами је погодио северозападну обалу Папуа Нове Гвинеје одневши 2200 живота. Захваљујући напо- рима усмереним ка смањењу ризика од катастрофа, уложеним од стране Азијског центра за смањење катастрофа, након ове ванредне ситуације, цунами је 2000. године разорио хиљаде кућа, али није однео ниједан људски живот (Међународна стратегија за смањење ризика од катастрофа (Nations), 2004: Живети са ризиком: Глобални преглед иницијатива за смањење катастрофа).
Смањење ризика од катастрофа генерално обухвата мере усмерене на спремност, убла- жавање последица и превенцију, које имају за циљ да ојачају отпорност на ванредне ситу- ације и заснивају се на знању о управљању ризицима, изградњи капацитета те коришћењу информацијске и комуникацијске технологије и средстава посматрања планете (Комуника- ција комисије према Већу и Европском парламенту, 2009). Свакако, у ред значајнијих мера усмерених ка смањењу ризика од катастрофа спада и доношење националних стратегија заштите и спасавања у ванредним ситуацијама. Уопштено говорећи, националне стратегије имају за циљ свеобухватно сагледавање извора постојећих и будућих ризика, успостављање концепта организованог деловања државних и других институција у циљу смањења после- дица ванредних ситуација изазваних природним и технолошким катастрофама, спречавања појаве ванредних ситуација превентивним деловањем, као и развојем припремљености од- говарајућих државних капацитета и целе друштвене заједнице. Дакле, националне страте- гије заштите и спасавања у ванредним ситуацијама представљају круцијалну основу на којој почивају све остале активности усмерене ка смањивању ризика од катастрофа.
Генерална Скупштина Уједињених нација је крајем 2003. године донела Резолуцију о Међународној стратегији за смањење катастрофа (A/RES/58/214: International Strategy for Disaster Reduction) као и коресподентну Резолуцију о природним ванредним ситуацијама и повредљивости (A/RES/58/214: Natural Disaster and vulnerability). У оквиру ових резолуција, Генерална скупштина УН препознаје озбиљност све већег пораста неповољних ефеката и последица разних катастрофа, посебно природних и, с тим у вези, указује на потребу одго- варајућег деловања у правцу смањења ризика и повредљивости. На европском нивоу, један од најзначајнијих докумената који се бави овом проблематиком за нашу земљу је Иниција- тива ЕУ за превентиву и спремност за ванредне ситуације у југоисточној Европи (Иниција- тива за ублажавање и смањење ризика од катастрофа за југоисточну Европу, 2011).
На међународном нивоу одржан је велики број конференција и усвојен велики број резо- луција и стратегија које се односе на подстицање држава да успоставе одговарајући систем заштите и спасавања на националном нивоу. Тако се, под окриљем Уједињених нација, од
18. до 25. јануара 2005. године, преко четири хиљаде државних званичника, представника невладиних организација, академских институција и приватног сектора, окупило у Кобеу, Хјого (Јапан), на Светској конференцији о смањењу ризика од катастрофа, и закључило преговоре о јачању отпорности нација и заједница на ванредне ситуације усвајањем Хјого оквира за деловање 2005‒2015. године (Hyogo Framework for Action, 2005). Споменути Оквир, који је усвојило 168 држава, поставља јасно дефинисан циљ – знатно смањење губитака у случају катастрофа, како у животима тако и у смислу социјалних, економских и еколошких вредности заједница и држава, и детаљно износи приоритете за постизање овог циља до 2015. године.
У Хјого оквиру за деловање се наглашава да смањење ризика од катастрофа представља централно питање за развој програмских политика, поред тога што чини саставни део раз- личитих научних, хуманитарних и еколошких области. Истиче се да ванредне ситуације ус- поравају развој и осиромашују становништво и нације и додаје да ће, уколико не постоје озбиљни напори усмерени на смањење губитака у случају катастрофа, ванредне ситуације- постати све озбиљнија препрека за постизање Миленијумских циљева развоја (Миленијум- ска декларација УН, 55/2).
Руководећи се закључцима евалуације Стратегије из Јокохаме и већања Светске конфе- ренције о смањењу ризика од катастрофа, а посебно договорених очекиваних резултата и стратешких циљева, Конференција је усвојила следећих пет приоритета за деловање (Hyogo Framework for action, 2005):
- обезбедити смањење ризика од катастрофа које је државни и локални приоритет са јаком институционалном основом за имплементацију;
- идентификовати, проценити и надгледати ризике од катастрофа и ојачати систем ра- ног упозоравања;
- користити знање, иновације и образовање како би се изградила свест о безбедности и отпорности на ризик на свим нивоима;
- смањити темељне факторе ризика;
- ојачати спремност за ванредне ситуације, како би се осигурао ефикасан одговор на свим нивоима.
Државе, регионалне, међународне организације и остали актери би требало да воде ра- чуна о кључним активностима набројаним под сваким од пет приоритета, реализовати их у контексту њихових околности и капацитета. Чини се значајним навести обраћање генерал- ног секретара Уједињених народа Бан Ки-Муна о важности спровођења Оквирног плана за акцију до 2015. године: ,,За очекивати је да ће промена климе узроковати сурове и учестале опасности од ванредних ситуација. С обзиром на то да наши градови и обална подручја постају рањивији, ове опасности ће довести до катастрофа чије су последице горе од оних до сада виђених. Имамо моралну, друштвену и економску обавезу да изградимо отпорност до 2015. године. Имплементирање Хјого оквирног акционог плана помоћи ће да се остваре постављени Миленијумски циљеви развоја”.
Дакле, на основу Хјого оквира треба да сенастоји предузети задатке на државним и локал- ним нивоима, са јаким осећајем власништва и у сарадњи са цивилним друштвом и осталим актерима, унутарфинансијских, људских и материјалних потенцијала државе, узимајући у обзир законске обавезе и постојеће међународне инструменте везане за смањење ризика од катастрофа: припремити и објавити основне државне процене о статусу смањења ризика од катастрофа, у складу са капацитетима, потребама и политикама сваке државе, и, где је то одговарајуће, разменити ове информације са одговарајућим регионалним и међународним телима; одредити одговарајући државни координацијски механизам за имплементацију и праћење Оквира за акцију, те пренети информацију секретаријату Међународне стратегије за смањење катастрофа; објављивати и периодично ажурирати сажетке државних програма за смањења ризика од катастрофа, који се односе на Оквир за деловање, укључујући међу- народну сарадњу; развити процедуру за праћење напретка државе у складу са Оквиром за деловање.
Процедуре би требало да укључују системе за анализу исплативости и постојећег праћења те процену рањивости и ризика, посебно у регионима изложеним хидрометеоролошким и сеизмичким опасностима; укључити информације о напретку у смањењу ризика од ката- строфа у постојеће механизме извештавања међународних и других оквира који се тичу одрживог развоја; уколико је то могуће, размотрити приступ, одобравање или ратифико- вање релевантних међународних правних инструмената везаних за смањење ризика од ка- тастрофа па предузети мере на њиховој ефикасној имплементацији, за државе чланице тих инструмената; промовисати интеграцију смањења ризика повезаног са постојећим климат- ским разликама и будућим климатским променама у стратегије за смањење ризика од ката- строфа и адаптацију на климатске промене; осигурати да управљање ризицима, повезаним са геолошким опасностима какве су земљотреси и одрони, буде у потпуности узето у обзир у програмима смањења ризика од катастрофа.
Током 2000. године, Економско и социјално веће Генералне скупштине Уједињених На- ција је донело ,,Међународну стратегију за смањење катастрофа” (Резолуција генералне скупштине број 59/231, 58/314, 57/356, 56/195 и 54/219) ради идентификовања узрочника повредљивости људских и материјалних вредности, конципирања оптималних смерница за изградњу друштвених заједница отпорних на ванредне ситуације, као интегралних компо- ненти одрживог развоја, у циљу смањења људских, социјалних, економских и еколошких гу- битака у условима реализације било које врсте опасности односно ванредне ситуације. До- нета Стратегија служи као фокусунутар система Уједињених нација, промовише свесност
и обавезе јавности, шири мреже и партнерства, унапређује знања о узроцима катастрофа и опцијама за смањење ризика. Сагласно порукама садржаним у Стратегији из Јокахаме и Плану акција за сигурнији свет, које су дефинисале чланице Уједињених Нација, спре- чавање катастрофа и јачање припремљености друштвене заједнице треба да представљају основне интегралне аспекте развојне политике и планирања на националном, регионалном и интернационалном нивоу. У том смислу, као основни циљ примене Стратегије треба дефинисати значајно смањење свих врста губитака, у виду људских живота, материјалних добара, елемената културног наслеђа и животне средине, у условима евентуалног настанка великих катастрофа у ближој и даљој будућности.
Meђународна стратегија за смањење катастрофа (Nations) је стратешки оквир донет са циљем да води и координира напоре различитих партнера како би се постигло суштинско смањење губитка од катастрофа и изградила еластичност нација и заједница, као суштин- ски услов за одржив развој. Стратегија представља секретаријат система за смањење ри- зика од катастрофа, а тај систем обухвата заједнички рад бројних организација, држава, међувладиних и невладиних организација, финансијских институција, стручних органа и цивилних друштава и дељење информација међу њима, како би се смањио ризик од опас- ности. Међународна стратегија служи као тачка за спровођење Хјого оквира за акцију. Сам систем смањења ризика од катастрофа је систем партнерства која обухватају пуно актера, имају битне улоге у пружању подршке народима и заједницама да се смањи ризик од ката- строфа, и то су најчешће владе, међувладине и невладине организације, међународне ин- ституције, научни и технички органи и специјализоване мреже, као и цивилно друштво и приватни сектор.
Веома је значајно напоменути и осврнути се на улогу Европске уније у области смањења ризика од катастрофа (енг. disaster risk reduction; DRR). Наиме, Европски консензус о раз- воју из 2005. и хуманитарној помоћи из 2007. године обавезују ЕУ на подржавање политике смањења ризика од катастрофа и акција. Закључци Већа о јачању капацитета Уније за реа- говање на ванредне ситуације, из 2008. године, позивали су Комисију да презентује предлог
,ЕУ стратегије за смањење ризика од катастрофа у земљама у развоју (Предлог ЕУ стра- тегије за подршку смањењу ризика од катастрофа у земљама у развоју, 2009). Комисија је у току 2009. године презентовала Европску стратегију која је касније и усвојена. Предложена стратегија изграђена је на стратешком раду Европске комисије1 и држава чланица ЕУ и на лекцијама о смањењу ризика од катастрофа у свим регионима земаља у развоју. Приоритет- на подручја за интервенцију у потпуности су у складу са Оквиром из Хјогоа, а главни циљ стратегије, стратешки циљеви и имплементација приоритета посебно рефлектирају кон- текст постојећег партнерства и сарадње између ЕУ и земаља у развоју, укључујући сарадњу на регионалном нивоу2. Европски парламент је, такође, више пута позивао на стварање робуснијих политика смањења ризика од катастрофа и повећање финансијских средстава.
Иницијативу за превентиву и спремност за ванредне ситуације у југоисточној Европи (енг. DPPI SEE), као регионални институционални оквир за државе југоисточне Европе, а са циљем побољшања и јачања способности и капацитета за спречавање ванредних ситуација
-
Видети опширније на: Комуникација Комисије о јачању капацитета Уније за реакцију на катастрофе (2008), CОМ – 130; Изградња Алијансе за глобалне климатске промене између Европске уније и сиромашних земаља у развоју најрањивијих на климатске промене (2007), CОМ – 540; Јачање реакције ЕУ на катастрофе и кри- зе у трећим земљама (2005), COM – 153; Заједнички документ Високог представника и Комисије о клими и међународној безбедности (2008), С113/08; Радни документ особља Комисије о спремности на катастрофе и превенцију (2003).
-
ЕУ је подржала следеће циљеве: подршка земљама у развоју у ефикасном интегрисању питања смањења ри- зика од катастрофа у њихове развојне политике и планове; подршка друштвима и земљама у развоју у ефикас- нијем смањењу ризика од катастрофа, путем циљаних акција на превенцији и ублажавању катастрофа, те на припремљености на катастрофе; ефикасније интегрисање питања смањења ризика од катастрофа у политике и програме развоја ЕУ, хуманитарне помоћи и реакција на кризе (ово покрива реакције на катастрофе и обно- ву) (Комуникација Комисије према Већу и Европском парламенту, 2009).
и одговор на ванредне ситуације (и оних које је проузроковао човек), формирале су земље југоисточне Европе. . Циљ њеног формирања је пружање доприноса грађењу институцио- налних капацитета организације за управљање ванредним ситуацијама како би се јачале мере спречавања катастрофа у земљама региона (Меморандум о разумевању о институцио- налном оквиру, 2007). Иницијатива служи каорегионална мрежа за олакшавање превен- ције и спремности за ванредне ситуације; подршка земљама региона у изради или јачању постојећих законских прописа; платформа за повећавање билатералне и мултилатералне сарадње; организација за оцењивање постојећих програма припремљености за ванредне ситуације; основа за повећавање постојеће и будуће превентиве и спремности за ванредне ситуације кроз образовање о јавној безбедности итд. Поред ових мултилатералних оквира и декларација, постоје и следећи3: Међународни састанак о ревизији имплементације Про- грама акције за одрживи развој малих острвских држава у развоју, одржан на Маурицијусу у јануару 2005. године, позива на јачање настојања у смањивању рањивости малих острвских држава у развоју, због њихових ограничених могућности да одговоре на катастрофу и да се опораве; дневни ред Хуманитарне акције усвојен на Међународној конференцији Црвеног крста и Црвеног полумесеца у децембру 2003. године укључује циљ и акције за ,,смањење ризика и утицаја катастрофа, те унапређење припремљености и механизама одговора”; Јо- ханесбуршки план имплементације Светског самита о одрживом развоју (Резолуција Гене- ралне скупштине број 58/213.), одржаног 2002. године, подржава Међународну стратегију за смањење катастрофа као прву акцију, а параграф 37 захтева: ,,Интегрисани приступ који подразумева више опасности, у обраћању пажње рањивости, ризицима, процени и упра- вљању катастрофом, укључује спречавање, ублажавање, припремљеност, одговор и опора- вак, јесте есенцијални елемент сигурнијег света у 21. веку”,.
Генерална скупштина (Резолуције УН, 59/233 и 58/215.) Уједињених народа је, такође, подстакла Међувладин панел о климатским променама да настави процењивати негативне ефекте климатских промена на друштвеноекономске и системе за смањење катастрофа зе- маља у развоју; Тампере конвенција о прибављању телекомуникацијских ресурса за ублажа- вање последица катастрофа и операције помоћи, из 1998. године, ступила је на снагу 08. 01. 2005. године; Јокохама стратегија за безбеднији свет: ,Смернице за спречавање ванредних ситуација, припрему и ублажавање, те План акције (A/CONF.172/9), 1994. године, усвојени су на Светској конференцији о смањењу катастрофа, усмереној ка средњорочном прегле- ду Међународне декаде за смањење ванредних ситуација; Конвенција Уједињених народа о борби против пустиња у државама које су искусиле озбиљну сушу и/или настанак пустиње, посебно у Африци (Уједињени народи: Серије уговора, vol. 1954, бр. 33480), усвојена је 1994. године, а ступила на снагу 1996. године. Конвенција Уједињених народа о биолошкој разли- читости (Уједињени народи: Серије уговора, vol. 1760, бр. 30619) усвојена је 1992. и ступила на снагу 1993. године; године 1991. Генерална скупштина (Резолуција ГС, 46/182) је захтевала јачање координације у ванредним ситуацијама и хуманитарној помоћи Уједињених народа у ванредним ситуацијама. Скупштина се позвала на Међународни оквир акције за Међу- народну декаду за смањење ванредних ситуација (Резолуција 44/236 из 1989.) поставивши водеће принципе за хуманитарну помоћ, припремљеност, спречавање и континуитет ‒ од помоћи до рехабилитације и развоја.
Садашњи Оквир за смањење ризика од катастрофа након 2015. године усвојен је на Трећој светској конференцији за смањење ризика од катастрофа, која је одржана од 14. до
18. марта 2015. године у Сендају, Мијаги, Јапан (Sendai Framework for Disaster Risk Reduction 2015‒2030). Делотворно управљање ризицима од катастрофа доприноси одрживом развоју. На осмој страни Оквира за смањење ризика од катастрофа изричито су предвиђени сле- дећи руководећи принципи:
-
За свеобухватнији попис релевантних оквира и декларација видети документ ,,Екстракти релевантни за смањење ризика од катастрофа из међународних политичких иницијатива од 1994‒2003. године”, Интерагенцијска радна група за смањење катастрофа, девети састанак 4‒5. мај 2004.
− свака држава има примарну одговорност да спречава и смањује ризик од катастрофе, укључујући и међународну, регионалну, подрегионалну, прекограничну и билатералну са- радњу. Смањење ризика од катастрофа представља заједничку бригу за све државе потпис- нице, а степен до кога земље у развоју могу делотворно да унапреде и спроведу националне политике деловања и мере за смањење ризика од катастрофа у контексту њихових околно- сти и способности може се додатно унапредити кроз обезбеђивање одрживе међународне сарадње;
− смањење ризика од катастрофа захтева да се одговорности влада и релевантних нацио- налних органа, сектора и заинтересованих страна поделе у складу са њиховим националним околностима и системом управе;
− управљање ризицима од катастрофа има за циљ да заштити становништво и његову имовину, здравље, услове за стварање средстава за живот и производна средства, као и кул- турна и еколошка добра, уједно промовишући и штитећи сва људска права, укључујући и право на развој;
− смањење ризика од катастрофа захтева ангажовање и партнерство целокупног друшт- ва. Такође, неопходно је оснаживање и инклузивно, приступачно и недискриминаторно учешће, са фокусом наљудима који су диспропорционално погођени катастрофама, наро- чито оним најсиромашнијим. Све политике деловања и праксе треба да садрже перспективу везану за пол, старосно доба, инвалидитет и културу, као и промовисање лидерства жена и омладине; у том контексту, посебна пажња треба да се посвети унапређењу организованог добровољног рада грађана;
− смањење ризика од катастрофа и управљање њима зависе од механизама за координа- цију унутар сектора и од сарадње са заинтересованим странама на свим нивоима. Зато је, на националном и локалном нивоу, неопходна пуна ангажованост свих државних институција које припадају извршној и законодавној грани власти и јасно дефинисање одговорности међу јавним и приватним заинтересованим странама, укључујући свет бизниса и академску заједницу, како би се осигурало узајамно успостављање контаката, партнерство, компле- ментарност улога, одговорност и пратеће активности.Подстицајна, руководећа и коорди- нирајућа улога националних и федералних државних влада и даље је од суштинског значаја, неопходно је оснажити локалне органе и заједнице како би се смањио ризик од катастрофа, кроз ресурсе, подстицаје и одговорност за доношење одлука, примерено ситуацији;
− смањење ризика од катастрофа захтева приступ који обухвата више опасности и ин- клузивно доношење одлука које су засноване на информацијама о ризику, отвореној раз- мени и ширењу разврстаних података‒ података разврстаних према полу, старосном добу и инвалидитету, као и на лако доступним, ажурираним, разумљивим, научно утемељеним, безбедносно неутралним информацијама о ризику које су употпуњене традиционалним знањем;
− развој, јачање и спровођење у дело релевантних политика деловања, планова, пракси и механизама треба да, примерено ситуацији, тежи кохерентности у оквиру одрживог раз- воја и раста, безбедности хране, здравља и сигурности, климатских промена и променљи- вости, управљања животном средином и планова за смањење ризика од катастрофа што је од суштинског значаја за постизање одрживог развоја;
− иако покретачи ризика од катастрофа могу бити локалног, националног, регионалног или глобалног обима, ризици од катастрофа имају локални и специфични карактер који мора да се разуме како би се донеле одлуке о предузимању одговарајућих мера;
− хватање у коштац са темељним факторима ризика од катастрофа путем јавности која је информисана о ризицима од катастрофа и приватних инвестиција је рентабилније од превасходног ослањања на реаговање и обнову након катастрофа, и то уједно доприноси одрживом развоју;
− од кључног је значаја у фази обнове, санације и реконструкције након катастрофе спре- чавање стварања ризика од катастрофа, њихово умањивање кроз „успостављање бољег сис-
тема од оног пре катастрофе” и кроз појачану едукацију и повећање свести јавности о ризи- цима од катастрофе;
− делотворно и смислено глобално партнерство и даље јачање међународне сарадње, што обухвата и испуњење одговарајућих обавеза које се односе на званичну развојну помоћ коју пружају развијене земље, од суштинског је значаја за ефикасно управљање ризицима од ка- тастрофа;
− земљама у развоју, посебно оним најмање развијенимпопут малих острвских земаља, оних које немају излаз на море и афричких земаља, као и оних са средњим дохотком које се суочавају са посебним изазовима ризика од катастрофа, потребна је адекватна, одржива и благовремена помоћ, укључујући финансијску помоћ, трансфер технологија и изградњу капацитета, коју пружају развијене земље и партнери у складу са њиховим потребама и приоритетима, онако како су их они идентификовали.
Такође, наведеним оквиром дефинисани су и приоритети:
− разумевање ризика од катастрофа;
− јачање система управљања ризицима од катастрофа;
− улагање у смањење ризика од катастрофа у циљу јачања отпорности;
− унапређење спремности за делотворно реаговање у случају катастрофе и
− „изградња бољег система од оног пре катастрофе” у току обнове, санације и рекон- струкције.
-
Управљање у ванредној ситуацији изазваној поплавом
-
Последице поплава недвосмислено представљају једну од најозбиљнијих опасности за људску заједницу. Иако су једно време појаве угрожавања безбедности катастрофама при- родног порекла биле занемарене, данас оне, итекако, добијају на значају. Када је реч о попла- вама полако, али сигурно, вековима примењиван принцип ,,борбе против поплава” почиње замењивати нови који гласи ,,живети са поплавама”. Да би људи могли живети са поплавама, потребно је интегрисано управљање природним ванредним ситуацијама које подразумева ублажавање последица, спремност, одговор и опоравак од последица поплава. Заштита од ванредних ситуација у Републици Србији представља обавезни део сваког просторног пла- на предвиђеног Правилником о садржини и изради планских докумената („Сл. гласник РС” бр. 60/03, члан 16). Доношење просторног плана Републике Србије, Водопривредне основе и израдом низа секторских пројеката почела се придавати значајнија пажња заштити људи и њихових материјалних добара од поплава и других ванредних ситуација (Драгићевић et al., 2009). Садашње стање ублажавања последица поплава у Србији није на задовољавајућем нивоу, иако су изграђени насипи дужине скоро 3500 км, регулисани бројни водотокови и поред постојања 39 акумулација и ретензија (Varga, Babić-Mladenović, 2001). Посебно је зна- чајно споменути да су постојећи системи, тј. заштитни објекти, неодговарајући ако се има у виду неадекватност критеријума за димензионисање објеката, њихова неповезаност у цели- не, неквалитет уграђеног материјала итд. При томе, свесна и вишегодишња редукција ула- гања у редовно одржавање заштитних објеката је довела до знатног смањења безбедности таквих објеката.
У литератури о ванредним ситуацијама истиче се разлика између традиционалног и са- временог управљања ванредним ситуацијама, која се огледа у режимима функционисања, организационој структури, карактеру информација, циљевима и критеријумима управљања (McLoughlin, 1985: 53). Tрадиционалне системе управљања карактерише: постојан режим функционисања, постојана структура и одређена расподела функција за дужи период, уска функционална усмереност, моноструктура, дефинисани информациони токови, тачна ин- формација, довољна информација, мала брзина промена, предвидљивост ситуација, прин-
цип јединства овлашћења и одговорности, функционални потенцијал, преовладавају со- цииоекономски циљеви и критеријум функционисања. Такође, становници се третирају као беспомоћне жртве, пасивни су примаоци спољашње помоћи. Потребна помоћ у смањењу последица и процене биће бржа уз ангажовање спољашњих снага, фокусирање на проблем обезбеђења хуманитарне помоћи и решавање техничких проблема. Фокус активности је на појединцу, донатори одлучују шта је неопходна помоћ, обезбеђивање помоћи је одговор- ност агенција за пружање помоћи,циљ је задовољити ургентне потребе и обезбедити прет- ходне услове у заједници (Hromada, Lukas, 2012).
За разлику од традиционалних, савремене системе управљања карактеришу: различи- ти режими функционисања, одсуство постојане структуре и одређене расподеле функција за дужи период; еластичност; адаптивност, широка и често непредвидива област дејства, полиструктура, зависност информационих токова од тренутног стања, неверодостојна ин- формација, недовољна информација, велика брзина промена, непредвидивост ситуација, принцип расподеле овлашћења и одговорности, организациони потенцијал, становници се третирају као елемент ризика и ресурс одбране од ванредних ситуација. Капацитети ста- новника се граде у процесу активне улоге у планирању активности. Процене су обавеза локалног становништва, потребно је обратити пажњу и на обезбеђење социјалних и других аспеката угрожености становништва, фокус је на целини заједнице и начину њеног орга- низовања. Локална самоуправа учествује у процесу доношења одлука о потребној помоћи. Управљање у природним ванредним ситуацијама је одговорност сваког појединца, док аген- ције за пружање помоћи имају улогу подршке. Циљ је смањити угроженост заједнице од будућих опасности уз задовољење неопходних потреба (Savić, Stanković, Anđelković, 2005).
Имајући у виду немогућност апсолутног спречавања последица поплава, припремне мере имају задатак да директно/индиректно смање негативне утицаје поплаве предузи- мањем одређених мера и радњи пре него што се ванредна ситуација догоди. Припремне мере обухватају знање и капацитете које су развили субјекти заштите и спасавања како би ефикасно предвидели, одговорили на утицаје ванредних ситуација изазваних поплавама и опоравили се од њих(Simonović, 2011: 31). Мере спремности (припремљености) подразуме- вају израду планова заштите и спасавања у природним ванредним ситуацијама, регруто- вање и обуку особља, идентификовање залиха, означавање објеката за коришћење у таквим ситуацијама (Asghar, Alahakoon, Churilov, 2006: 74). Пример може бити набавка опреме и средстава, њихова правилна евиденција и остале активности које омогућују ефикасну ре- акцију ванредне ситуације. Уколико има снага и средстава за правовремено реаговање у случају шумског пожара, спречиће се његово ширење у најранијој фази и избећи ће значајне последице. Дакле, припрема подразумева акције оних који реагују на катастрофу (снаге и субјекти система заштите и спасавања) и обичних људи за активности после укидања ван- редне ситуације. У ширем смислу, спремност за реаговање укључује планирање, обуку и вежбе (Alexander, 2000). Планови морају да пружају основу за ефективно интегрисано уп- рављање у природним ванредним ситуацијама без обзира на то да ли оне настају као после- дица познатих природних опасности или непредвиђених догађаја. Један план би требало да пружи припремљен и установљен оквир унутар којег организације и појединци могу да делују кохерентно јер једино на тај начин могу бити у бољој позицији за решавање насталих проблема. Људи морају лично допринети решавању последица ванредне ситуације., Ипак, како би се избегла неодговарајућа реакција и дошло до општег одговора на природну ката- строфу, неопходни су подаци и допринос великог броја различитих организација (Phillips, Jenkins, 2010: 368). Стога, ефективно планирање би требало да обезбеди сагласност механи- зама рада и активности различитих организација. Планирање у случајевима ванредних си- туација мора бити засновано на рутинским механизмима и требало би да буде интегрисано у свакодневну радну структуру организација. Потребно је, на најбољи начин, искористити људске вештине и знање у оквиру њиховог домена активности (Blaikie et al., 2014). Где год је
то могуће, људи би требало да у случају ванредне ситуације обављају оне задатке са којима су већ упознати. Ипак, биће неопходна додатна обука особља како би се припремили за по- себне услове током ванредних ситуација, као и за проширење обима њихових улога (Paul, 2011: 63). Нема никакве користи од поседовања планова ако људи нису обучени да обављају своје задатке у складу са њима. Због тога је од суштинског значаја укључивање оних који ће морати да, у случају ванредне ситуације, учествују у планирању, обуци и активностима за тестирање плана. Веровање да су све ванредне ситуације последица само природних факто- ра још увек је доминантно како у медијима тако и међу људима. Овакав став према природ- ним ванредним ситуацијама почео је да се мења у последњих 30 година, а људски чинилац се истиче као један од веома битних фактора за настанак ванредних ситуација. Главни окидач за настанак ванредних ситуација јесу природни чиниоци, али озбиљно се разматра чиње- ница да и социоекономски и политички фактори имају великог удела у њиховом настанку (Degg, 1992: 199).
Мере одговора на ефекте ванредних ситуација састоје се управљања и контроле разних последица и минимизирању људских и имовинских губитака. Главне функције су евакуа- ција, збрињавање, медицинска заштита, потрага и спасавање, заштита имовине и контрола штете (Henderson, 2004: 23). Почетна реакција на ванредне ситуације има за циљ суочавање са првим последицама. Сарадња, координисање и комуникација су од суштинског значаја. У случају изненадних ванредних ситуација почетни одговор уобичајено долази од интервент- но-спасилачких служби, одговарајућих локалних власти и могућих волонтерских организа- ција (Tobin, Montz, 2004: 13).
Колики је обим ангажовања интервентно-спасилачких служби у ванредним ситуацијама могли смо видети током поплава које су задесиле Републику Србију 2014. године. Наиме, поред обављања редовних задатака, велики број полицијских службеника био је ангажован на санирању насталих штета, пружању помоћи настрадалима, у операцијама спасавања и трагања и другим пословима. Број ангажованих полицијских службеника за првих 10 дана поплаве достигао је 41.172, док је само на територији општине Обреновац, која је била једна од најтеже погођених општина, био ангажован 10.231 полицијски службеник Дирекције по- лиције МУП-а Републике Србије (Milojković, Milojević, Vučković, Janković, Gligorijević, Jokić, 2015). Такође, под командом Дирекције полиције ангажовано је и 500 студената Кримина- листичко-полицијске академије (Milojković, Stevanović, Milojević, Vučković, Janković, 2014). Приликом процењивања и планирања оквира прикладне реакције у случају ванредних си- туација које лагано почињу, кључно је идентификовање почетних тачака које ће подстакну- ти организацију да активира своје механизме за случај ванредних ситуација.
Неопходно је да механизми управљања иницијалним и дугорочним одговором процене ток опасности и покушају да предвиде њене последице (Alexander, 2000: 42), у циљу убла- жавања последица ванредних ситуација имплементирањем мера које обезбеђују неопходне изворе за дугорочни одговор и омогућавају континуитет у раду интервентно-спасилачких служби. У случају настанка ванредне ситуације најважније је правовремено реаговање. Одговор на ванредне ситуације обухвата реализацију активности предвиђених Планом заштите и спасавања у природним ванредним ситуацијама, реакције снага заштите и спа- савања које треба да смање опасности. Такве мере подразумевају обезбеђење мира и реда на угроженој територији, активности у надзору пољопривреде и здравства (Blaikie et. al., 1994: 24), информисаност грађана и њихово збрињавање у случају потребе. Збрињавање угроже- них, пострадалих, избеглих и евакуисаних лица у природним ванредним ситуацијама обух- вата пружање хитног смештаја, здравствену заштиту, снабдевање храном и пијаћом водом, спајање раздвојених породица, психолошку подршку и стварање других услова за живот (Закон о ванредним ситуацијама). Угрожено становништво се у том случају евакуише на безбедну локацију која пружа услове за живот и заштиту.
Одбрана од поплава у Републици Србији регулисана је великим бројем закона и подза- конских аката, као и одговарајућим плановима. Од закона, то су:
− Закон о ванредним ситуацијама („Сл. гласник РС”, бр. 111/09 и 92/2011);
− Закон о водама („Сл. гласник РС”, бр. 30/10, 93/12); Закон о заштити становништва од заразних болести („Сл. гласник РС”, бр. 125/04);
− Закон о санитарном надзору („Сл. гласник РС”, бр. 125/04); Закон о здравственој зашти- ти („Сл. гласник РС”, бр. 107/05);
− Закон о социјалној заштити и обезбеђивању социјалне сигурности грађана („Сл. глас- ник РС” бр. 36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96, 29/01, 84/04, 101/05 и 115/05);
− Закон о комуналним делатностима („Сл. гласник РС”, 88/11).
Oд подзаконских аката то су:
− Уредба о садржају и начину израде планова заштите и спасавања у ванредним ситуа- цијама („Сл. гласник РС”, бр. 8/2011);
− Уредба о саставу и начину рада штабова за ванредне ситуације („Сл.гласник РС”, бр.
98/10)
− Уредба о спровођењу евакуације („Сл. гласник РС”, бр. 22/11);
− Национална стрaтегија за заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама (17.11.2011. године) и
− Општи план за одбрану од поплава за период од 2008. до 2013. године („Сл. гласник РС”, бр. 60/08) итд.
Свакако, споменути Закон о водама детаљно уређује правни статус вода, интегрално управљање водама, управљање водним објектима и водним земљиштем, изворе и начине финансирања водне делатности, надзор над спровођењем овог закона, као и друга питања значајна за управљање водама. Општим планом одбране од поплава („Сл. гласник РС”, бр. 60/08) предвиђене су мере које се морају предузети превентивно и у периоду наиласка вели- ких вода. Такав план доноси Влада РС за период од 5 година.
Опоравак од ванредних ситуација изазваних поплавом се састоји од оних радњи које доводе погођену област унормално и побољшано стање (Simonović, 2011: 31). Организације и заједнице треба да планирају, управљају и предузму оне активности које ће омогућити што бржи повратак редовном стању (и за заједницу и оне који учествују у пружању одго- вора). Поуке из прошлости наглашавају потребу да се заједница у потпуности укључи у сопствени опоравак (Coppola, 2006: 242). Промовисање и подршка активностима пружања самопомоћи су веома значајне. Опоравак подразумева скуп (комплекс) мера за нормализа- цију услова који су настали приликом ванредне ситуације и њено враћањеу почетно стање. Односи се на објекте (зграде, мостове, тунеле, путеве и др.), комуникације (веза, системи снабдевања електричном енергијом и гасом, водом и грејањем и др.), системе за снабдевање и материјално обезбеђивање спасилачких формација за потрагу и интервентно-спасилач- ких служби, на опоравак њихове борбене способности, природних ресурса, територија, уп- рављања у ванредној ситуацији, система за одржавање живота људи и на неке друге аспекте који рефлектују степен враћања објекта, ситуације, појаве и стања у положај до настанка ванредне ситуације. На неке објекте се због високе цене опоравка, моралног и физичког губитка вредности, великог разарања и других разлога то се не може применити. При опо- равку путева извршава се скуп организационо-техничких и грађевинских мера за довођење разорених аутомобилских или железничких путева и целе инфраструктуре у стање које је погодно за поновно успостављање кретања интервентно-спасилачких служби, довожења материјалних средстава и евакуације становништва, материјалних и културних вредности (Mileti, 1999: 13). При опоравку (обнављању) природних ресурса извршава се скуп (ком- плекс) мера усмерених на добијање природних ресурса у приближно истом броју, што се реализује помоћу вештачких мера, после потпуне или делимичне истрошености (нпр. ре- конструкција биљака, аклиматизација животиња, опоравак шума и сл.). Циљ мера опоравка
(санације) је враћање система и активности на угроженој територији у нормално стање у што краћем временском року. Мере опоравка укључују физичку санацију погођене области, уз успостављање функционалног стања пружања услуга (укључујући комуналне услуге и основну инфраструктуру) (Flint, Brennan, 2006). Изузетно значајан задатак у овој фази је асанација терена. Она се састоји од предузимања санитарно-хигијенских и санитарно-тех- ничких мера на терену, у насељу и објектима, како би се спречило ширење заразних болести, епидемија и других штетних последица по становништво, материјална и културна добра (Quarantelli, 2005: 90). Опоравак од ванредних ситуација зависи од величине штете коју је ванредна ситуација проузроковала и расположивих финансијских средстава;односи се на краткорочне активности, а реконструкција на дугорочне активности и одговорности. Под краткорочним активностима, подразумевају се привремена градилишта, склоништа, стам- бена изградња, безбедно одлагање рушевина, деконтаминација загађених вода итд. Дугоро- чне активности обухватају трајна решења стамбених и санитарних питања, као и постизање задовољавајућег нивоа животног комфора (Smith, Petley, 2009: 21)
|
МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА |
III |
Анкетним испитивањем прикупљени су подаци о демографским, социоекономским и психолошким карактеристикама грађана и њиховој перцецпији ризика од поплава као ван- редној ситуацији. Имајући у виду предмет, за реализацију истраживања одабране су ло- калне заједнице са високим и ниским ризиком од настанка поплава. Имајући у виду услове под којима се резултати научног истраживања могу генерализовати на целокупну попула- цију грађана РС, истраживање је спроведено на територији већег броја локалних заједница различитих по својим демографско-социјалним карактеристикама. Због тога су обухваћене градске и сеоске локалне заједнице у различитим деловима Србије.
-
-
Узорак и подручје истраживања
Испитивану популацију чине сви пунолетни становници локалних заједница у којима се догађала поплава или постоји ризик да се она догоди. Величина узорка је усклађивана с географском и демографском величином саме заједнице (Табела 2 и Графикон 1). Имајући у виду све локалне заједнице угрожене поплавом у Републици Србији, методом случајног узорка одабрано је 19 од укупно 150 општина, 23 града и града Београда. У самом анкетном испитивању била је примењена стратегија испитивања у домаћинствима применом вишее- тапног случајног узорка. У првом кораку, који се односио на примарне јединице узорака, били су одређени делови заједнице у којима ће се обавити истраживање. Тај процес пра- тило је креирање мапе и одређивање процентуалног учешћа сваког таквог сегмента у уку- пном узорку. У другом кораку, који се односи на истраживачка језгра, одређене су улице или делови улица на нивоу примарних јединица узорака. Свако истраживачко језгро било је одређено као путања са прецизираном почетном и крајњом тачком кретања. Потом су одређена домаћинства у којима је спроведено анкетирање. Број домаћинстава је усклађиван с бројношћу заједнице. Коначни корак односио се на процедуру избора испитаника унутар претходно одабраног домаћинства. Селекција испитаника је спроведена процедуром сле- дећег рођендана за пунолетне чланове домаћинства. Сâм процес анкетирања за сваку од локалних заједница обављао се три дана у току недеље (укључујући и викенде) у различита доба дана. Анкетирано је укупно 2500 грађана.
Табела 2. Преглед карактеристика локалних заједница у којима је спроведено анкетирање
Локална заједница
Укупна квадратна површина
Насеља
Број становника
Број домаћинстава
Обреновац
410
29
72682
7752
Шабац
797
52
114548
19585
Крушевац
854
101
131368
19342
Крагујевац
835
5
179417
49969
Сремска Митровица
762
26
78776
14213
Прибој
553
33
26386
6199
Баточина
136
11
11525
1678
Свилајнац
336
22
22940
3141
Лапово
55
2
7650
2300
Параћин
542
35
53327
8565
Смед. Паланка
421
18
49185
8700
Сечањ
82
1
2373
1111
Лозница
612
54
78136
6666
Бајина Башта
673
36
7432
3014
Смедерево
484
28
107048
20948
Нови Сад
699
16
346163
72513
Краљево
1530
92
123724
19360
Рековац
336
32
10525
710
Ужице
667
41
76886
17836
Укупно: 19
10784
634
1500091
283602
Графикон 1. Дистрибуција испитаника обухваћених узорком по локалним заједницама
Кад је реч о узорку, чинило га је 49,8% мушких и 50,2% женских испитаника. Незнатно је више жена него мушкараца у свим старосним групацијама, осим старосним добима од 48 до 58 година и преко 68 година, где има више мушкараца. Опсег старости грађана обухваћен узорком је од 18 до 90 година, средња вредност је 39,95 година (мушкараца ‒ 40,9; SD = 14,176 и жена ‒ 38,6; SD = 14,278) и стандардно одступање од те вредности износи 14,244 година. Веома је значајно поменути и расподелу вредности непрекидних променљивих (асиметрија и спљо- штеност њихове расподеле). Позитивна вредност асиметрије за старост испитаника 0,361 по- казује да је већина добијених резултата лево од средње вредности, међу мањим резултатима, док негативна вредност спљоштености од -0,599 указује на то да је расподела пљоснатија од нормалне, тј. да има више резултата нагомиланих на реповима. Највише испитаника у узорку је старости од 18 до 28 година (28,4%), док је најмање испитаника старости преко 68 година (2,2%). Ожењених/удатих је 54,6%, удоваца/удовица 3%, неожењених/неудатих (самац/сами- ца)18,8%, верених 2,7% и у вези је 16,9% испитаника. Ожењених мушкараца има много више него удатих жена, много више је и неожењених мушкараца у односу на неудате жене. Када се сагледа образовна структура грађана који су обухваћени узорком, примећује се да је највише грађана са завршеном средњом (четворогодишњом) школом ‒ 41,3%. Најмање је грађана са завршеним мастер ‒ 2,9% и докторским студијама ‒ 0,4%. Средњу (трогодишњу школу) и док- торат има више мушкараца у односу на жене, док има више жена са завршеним факултетом, мастер студијама и средњом (четворогодишњом) школом (Графикон 2). Применом наведених техника узорковања обезбеђена је солидна репрезентативност узорка, а величином узорка поузданост у закључивању на основном скупу – популацији.
Графикон 2. Процентуална структура узорка анкетираних грађана (ниво образовања)
Инструмент и анализа података
Приликом развијања валидног и поузданог инструмента, предузето je више корака. У првом су идентификована сва истраживања у којима су биле коришћене скале за мерење спремности грађана за реаговање у ванредним ситуацијама. Други корак обухвата све видо- ве спремности грађана за реаговање у поплави, док је трећи подразумевао, претходно поме- нуту, операционализацију спремности за реаговање и опредељивање за три основне димен- зије (перцепције спремности за реаговање, знање и залихе). У четвртом кораку утврђене су променљиве за сваку димензију (перцепције о спремности за реаговање – 46, знање – 50 и залихе – 18 променљивих), затим је за сваку променљиву преузето, прилагођено или посебно сачињено питање у инструменту. У оквиру петог и последњег корака спроведено је прелиминарно (пилот) истраживање у Баточини, на узорку од 50 испитаника са циљем
да се провери конструисан инструмент (унутрашња сагласност скале, тј. степен сродности ставки од којих се састоји, јасност упутстава, питања и вредности на скалама). Статистичка анализа прикупљених података рађена је у ИБМ (енгл. IBM) софтверском пакету СПСС (енг. SPSS). Хи-квадрат тест независности (χ2) коришћен је за испитивање везе између ни- воа образовања и категоријских променљивих о перцепцији, знању и поседовању залиха и планова за природну непогоду изазвану поплавом. За испитивање повезаности нивоа обра- зовања и непрекидних зависних променљивих о перцепцији, знању и поседовању залиха и планова за природне ванредне ситуације изазване поплавом, коришћена је једнофакторска анализа варијансе.
Графикон 3. Процентуални преглед спремности грађана за реаговање у ванредној ситуацији изазваној поплавом на нивоу локалних заједница
Истраживање се обавило у оним деловима одабраних локалних заједница који су били најугроженији у односу на висину воде или потенцијални ризик. У анкети је била примење- на стратегија испитивања у домаћинствима уз коришћење вишеетапног случајног узор- ка. У првом кораку, који се односи на примарне узорачне јединице, утврђени су делови заједнице у којима ће се обавити истраживање. Тај процес пратило је креирање мапе и одређивање процентуалног учешћа сваког таквог сегмента у укупном узорку. У другом ко- раку, који се односи на истраживачка језгра, одређене су улице или делови улица на нивоу примарних узорачних јединица. Свако истраживачко језгро било је дефинисано као пу- тања са прецизираном почетном и крајњом тачком кретања. У следећем кораку, издвојена су домаћинства у којима је спроведено анкетирање. Број домаћинстава је усклађиван са бројношћу чланова заједнице. Коначни корак односио се на процедуру избора испитаника унутар претходно дефинисаног домаћинства. Испитаници су одабрани процедуром сле- дећег рођендана за пунолетне чланове домаћинства. Сам процес анкетирања, за сваку од локалних заједница, одвијао се три дана у току недеље, укључујући и викенде, у различитим временским периодима.
Слика 1. Преглед укупног броја испитаника анкетираних у локалним заједницама, приказан на карти Србије
-
Анализа и обрада података
-
Након завршеног анкетног испитивања, сваки упитник је добио јединствену шифру како би се омогућила провера унетих података, а затим су добијени подаци унети у базу података коју подржава статистички софтвер СПСС. Пре спровођења анализе, а после прикупљања података спроведена је припрема података за анализу која се састојала из обраде података, кодирања и статистичког прилагођавања. Обрада података обухватила је утврђивања по- стојања недостајућих, нејасних, и погрешних одговора. Кодирање података подразумевало је додељивање одређених симбола модалитетима одговора како би се успешније пратиле категорије и структуре одговора. Након завршене припреме података, први корак односио се на анализу сваког од питања или мере саме по себи. Таква анализа је спроведена табе- лирањем података које обухвата једноставно пребројавање броја случајева који припадају различитим категоријама. У следећем кораку, подаци су подвргнути унакрсном табелирању са циљем уочавања било какве повезаности између две (типично) нормалне променљиве. Дакле, анализа података прикупљених анкетним испитивањем заснивала се на примени дескриптивне статистике, тачније утврђивању фреквенција, израчунавању процената и
средњих вредности, што је укључивало: мере централне тенденције (средња вредност, ме- дијана и модус); мере дисперзије (интервал варијације, стандардна девијација и коефицијент варијације) и мере облика распореда (симетричност и спљоштеност). Притом, за добијање описних статистичких показатеља категоријских променљивих употребљавана је учеста- лост њихових вредности (енг. frequencies), док је за непрекидне променљиве коришћена функција описивања (енг. descriptives). Одабране су одговарајуће односно прикладне тех- нике за истраживање веза између променљивих (нпр. старости и перцепције спремности) и технике за истраживање разлика између група (нпр. полних разлика у ставовима о спрем- ности за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом).
Табеларни и графички приказ добијених истраживачких резултата и на њима заснована интерпретација и дискусија вршила се на нивоу Републике Србије, а на другом нивоу анали- зиране су разлике у односу на демографске, социоекономске и психолошке карактеристике испитаника.
Статистичка анализа прикупљених података рађена је у софтверском пакету СПСС. Хи-квадрат тест независности (χ2) коришћен је за испитивање везе између независних де- мографских, социоекономских и психолошких и категоријских променљивих о перцепцији, знању и поседовању залиха и плaнова за деловање у природној катастрофи изазваној поп- лавом. Том приликом биле су испуњене додатне претпоставке о најмањој очекиваној учес- талости у свим ћелијама која је износила пет и више. За оцену величине утицаја коришћен је коефицијент фи (енг. phi coefficient) који представља коефицијент корелације у опсегу од нуле до један, при чему већи број показује јачу везу између две променљиве. Коришћени су Коенови критеријуми: од 0,10 за мали, 0,30 за средњи и 0,50 за велики утицај (Cohen, 1988). За табеле веће од два са два, за оцену величине утицаја коришћен је Крамеров показатељ В (енг. Cramér’s V) који узима у обзир број степени слободе. Сходно томе, да је за Р ‒ 1 или К ‒ 1 = 1, коришћени су следећи критеријуми величине утицаја: мали = 0,01, средњи = 0,30 и велики = 0,50 (Gravetter, Wallnau, 2004).
За испитивање повезаности одређених демографских, социоекономских и психолошких променљивих и непрекидних зависних променљивих о перцепцији, знању и поседовању за- лиха и планова за ванредне ситуације изазване поплавом, употребљени су т-тест независних узорака (енг. independent samples T-test) и једнофакторска анализа варијансе (енг. ANOVA). Пре приступања спровођењу теста, биле су испитане опште и посебне претпоставке за ње- гово спровођење. Код једнофакторске анализе варијансе, употребом резултата Ливиновог теста (енг. Levene Statistic), испитивано је кршење претпоставке о хомогености варијансе код свих променљивих. За променљиве код којих је била прекршена претпоставка о хомоге- ности варијансе, дат је приказ табеле ,,Robust Tests of Equality of Means” и резултати Велшовог (Welsh) и Браун ‒ Форситовог (енг. Brown-Forsythe) теста отпорног на кршење претпоставке о једнакости варијансе. За потребе истраживања, коришћени су резултати Велшовог теста.
Анализа података прикупљених експертским интервјуом започета је преузимањем тран- скрипта интервјуа. При томе, преношење података у текст остварено је уз употребу проце- сора текста. Остваривањем претходних активности, били су испуњени услови да се пода- ци могу унети у програм. У следећем кораку извршено је индексирање података уз помоћ којег су се сви подаци који се односе на неку од одређених тема објединили и на тај начин постали подесни за кодирање. За квалитативну анализу коришћен је програм АТЛАС.ти (енг. ATLAS.ti). Сваком сегменту података додељени су кодови који су омогућили адекватну класификациону организацију података. Транскрипти разговора су допуњени скенираним белешкама којим су се водили током интервјуисања, и који су се односили на сва запажања о невербалним реакцијама испитаника, њиховим гестикулацијама итд.
|
ОБАВЕШТЕНОСТ СТАНОВНИШТВА О ПРИРОДНИМ ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА |
IV |
-
-
Утицај демографских фактора на обавештеност
На обавештеност грађана о поплавним ризицима могу утицати различи демографски, социоекономски и психолошки фактори. Из тих разлога, испитивање утицаја демографских карактеристика и обавештености грађана о поплавним ризицима било је условљено сле- дећим истраживачким питањем: „Да ли жене, млађи грађани, грађани са факултетском ди- пломом и они који су у средњој школи остварили одличан успех боље познају поплавне ризике од ванредних ситуација у локалној заједници у односу на мушкарце, старије грађане, грађане са завршеном основном школом и оне који су у средњој школи остварили добар успех?. Да би се добио статистички значајан одговор на постављено питање, приступили смо испитивању повезаности утицаја демографских карактеристика и познавања поплавних ризика.
-
Пол и године
У циљу свеобухватног сагледавања различитих аспеката обавештености становништва о природним ванредним ситуацијама пошли смо од следећих истраживачких питања:
− Да ли су мушкарци обавештенији од жена о природним ванредним ситуацијама?
− Да ли су старији грађани обавештенији од млађих о природним ванредним ситуацијама?
Од укупно 2.409 (100,0%) анкетираних испитаника мушког и женског пола, њих 562 (23,3%) је необавештено о ризицима од поплава у апсолутној мери, а 428 (17,8%) у апсо- лутној мери обавештено. У извесној мери необавештено је 404 (16,8%), а обавештено 295 (12,2%), док највише испитаника (720 или 29,9%) није нити обавештено нити необавештено о ризицима од поплава. Укупно је обавештено 723 (30,0%) испитаника, док је необавеште- них 966 (40,1%).
Кад је реч о испитаницима мушког пола, добијени резултати показују да је од 1.213 (100,0%) анкетираних мушкараца 292 (24,1%) у апсолутној мери необавештено о ризици- ма, а њих 211 (17,4%) у апсолутној мери обавештено. У извесној мери је необавештено 192 (15,8%) и обавештено 158 (13,0%) испитаника, док њих 360 (29,7%) није нити обавештено нити необавештено о ризицима од поплава. Укупно је обавештено 369 (30,4%) испитаника, док је 484 (39,9%) необавештено.
С друге стране, кад је испитивана разлика обавештености жена у односу на мушкарце, резултати истраживања су показали да је од укупно 1196 (100,0%) анкетираних жена њих
270 (22,6%) у апсолутној мери необавештено, док је свега 217 (18,1%) жена у апсолутној мери обавештено о ризицима од поплава. У извесној мери је необавештено 212 (17,7%), у извесној мери обавештено је 137 (11,5%), а 360 (30,1%) њих је нити обавештено нити необавештено о ризицима од поплава. Укупно обавештених женских испитаника има 354 (29,6%), док је 482 (40,3%) њих необавештено (Табела 3). Анализа указује да су испитаници мушког пола обавештенији о ризицима од поплава од испитаника женског пола.
Табела 3. Преглед резултата унакрсног табелирања полова и обавештености о ризицима од поплава
Пол
Обавештеност о ризицима од поплава
Укупно
У апсолутној мери необавештен
У извесној мери необавештен
Нити обавештен нити необавештен
У извесној мери обавештен
У апсолутној мери обавештен
Мушки
Фреквенција
292
192
360
158
211
1213
Пол (%)
24,1
15,8
29,7
13,0
17,4
100,0
Обавештеност (%)
52,0
47,5
50,0
53,6
49,3
50,4
Женски
Фреквенција
270
212
360
137
217
1196
Пол (%)
22,6
17,7
30,1
11,5
18,1
100,0
Обавештеност (%)
48,0
52,5
50,0
46,4
50,7
49,6
Укупно
Фреквенција
562
404
720
295
428
2409
Пол (%)
23,3
16,8
29,9
12,2
17,8
100,0
Обавештеност (%)
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Истраживачко питање је гласило: Да ли су мушкарци обавештенији о ризицима настан- ка ванредних ситуација заступљених у локалној заједници у односу на жене?
За истраживање повезаности пола и обавештености становништва о поплавним ризи- цима у локалној заједници коришћен је т-тест независних узорака. Њиме је истражена ста- тистички значајна разлика између средњих вредности непрекидне променљиве о обавеште- ности о ризицима настанка ванредних ситуација у локалној заједници код мушкараца и жена. Том приликом није утврђена статистички значајна разлика резултата код испитаника мушког (М = 2,83) и женског пола (2,78) у погледу њихове обавештености о поплавним ри- зицима (t [2470] = -0,99, p = 0,320) (Табела 4 и Графикон 4). Свакако, не може се рећи да је обавештеност о ризицима настанка ванредних ситуација на високом нивоу.
Табела 4. Резултати т-теста (поређења средње вредности обавештености о ризицима од настанка поплаве у односу на пол)
Ливинов тест једнакости варијансе
T-test for Equality of Means
t
df
Sig.
(2 – tailed)
Mean Difference
Std. Error
Difference
95 Confidence Interval of the Difference
F
Sig.
Lower
Upper
,350
,554
-,994
2470
,320
-,050
,050
-,149
,049
Графикон 4. Дистрибуција средње вредности обавештености о ризицима од настанка поплаве у односу на пол
Кад је у питању однос између година живота испитаника и обавештености о ризицима од настанка поплава, од укупно 701 (100,0%) особе између 18 и 28 година, њих 106 (15,1%) необавештено је о ризицима од настанка поплава у апсолутној мери, а свега 88 (12,6%) оба- вештено је у апсолутној мери. У извесној мери необавештено је 129 (18,4%), а обавештено 106 (15,1%), док највише њих није нити обавештено нити необавештено, чак 272 (38,8%).
Укупно је обавештено 194 (27,7%) испитаника, а њих 235 (33,5%) необавештено.
Од укупно 554 (100,0%) испитаника од 29 до 38 година, њих 114 (20,6%) је у апсолутној мери необавештено, а само 53 (9,6%) је у апсолутној мери обавештено о ризицима од на- станка поплава, знатно мање него у групи од 18 до 28 година. У извесној мери необавештено је 105 (19,0%), а обавештено 67 (12,1%), највише испитаника није нити обавештено нити
необавештено ‒ 215 (38,8%). Укупно је обавештено 120 (21,7%), а необавештено 219 (39,5%) особа.
Затим, од укупно 510 (100,0%) испитаника од 39 до 48 година, њих 83 (16,3%) је у апсолут- ној мери необавештено, а обавештен 71 (13,9%) испитаник. у апсолутној мери. У извесној мери необавештено је 80 (15,7%), а обавештено 86 (16,9%), док 190 (37,3%) њих није нити обавештено нити необавештено. Укупно је информисано 157 (30,8%) испитаника, док је њих 163 (32,0%) неинформисано о ризицима од настанка поплава
Што се тиче испитаника од 49 до 58 година, од укупног броја анкетираних испитаника
‒ 491 (100,0%), њих 147 (29,9%) необавештено је у апсолутној мери, а 69 (14,1%) у апсолут- ној мери обавештено о ризицима од настанка поплава. У извесној мери необавештено је 66 (13,4%), а обавештено 67 (13,6%), а 142 (28,9%) није нити обавештено нити необавештено о ризицима од поплава. Укупно је обавештено 136 (27,7%) испитаника, док је њих 213 (43,4%) необавештено.
На крају, од укупно 163 (100,0%) испитаника преко 59 година, њих 37 (22,7%) необавеште- но је у апсолутној мери о ризицима од поплава, а свега 17 (10,4%) је у апсолутној мери оба- вештено. У извесној мери необавештено је 29 (17,8%) и обавештено 25 (15,3%), док највише
испитаника није нити обавештено нити необавештено о ризицима ‒ 55 (33,7%). Укупно је обавештено 42 (25,8%) и необавештено 66 (40,5%) испитаника (Табела 5).
Анализа нам казује да су о ризицима од настанка поплава најобавештенији испитаници узраста од 18 до 28 година; њих следе испитаници од 39 до 48 година; затим од 49 до 58 годи- на; па они од 29 до 38 година; најмање обавештени испитаници преко 59 година.
Табела 5. Преглед резултата унакрсног табелирања година и обавештености о ризицима од поплава
Године живота
Обавештеност о ризицима од поплава
Укупно
У апсолутној мери необавештен
У извесној мери необавештен
Нити обавештен нити необавештен
У извесној мери обавештен
У апсолутној мери обавештен
Од 18 до 28 година
Фреквенција
106
129
272
106
88
701
Године (%)
15,1
18,4
38,8
15,1
12,6
100,0
Обавештеност (%)
21,1
30,9
30,2
30,0
29,4
28,4
Од 29 до 38 година
Фреквенција
114
105
215
67
53
554
Године (%)
20,6
19,0
38,8
12,1
9,6
100,0
Начин евакуације
22,7
25,2
23,9
19,0
17,7
22,4
Од 39 до 48 година
Фреквенција
83
80
190
86
71
510
Године (%)
16,3
15,7
37,3
16,9
13,9
100,0
Начин евакуације
16,5
19,2
21,1
24,4
23,7
20,6
Од 49 до 58 година
Фреквенција
147
66
142
67
69
491
Године (%)
29,9
13,4
28,9
13,6
14,1
100,0
Начин евакуације
29,2
15,8
15,8
19,0
23,1
19,9
Преко 59 година
Фреквенција
37
29
55
25
17
163
Године (%)
22,7
17,8
33,7
15,3
10,4
100,0
Начин евакуације
7,4
7,0
6,1
7,1
5,7
6,6
Укупно
Фреквенција
14
7
22
0
1
44
Године (%)
31,8
15,9
50,0
0,0
2,3
100,0
Начин евакуације
2,8
1,7
2,4
0,0
0,3
1,8
Друго истраживачко питање је гласило: Да ли су старији грађани обавештенији од млађих о природним ванредним ситуацијама?
Једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај година живота испитаника на зависну непрекидну променљиву обавештености о ризицима ванредних ситуација за- ступљених у локалној заједници. Испитаници су по годинама живота подељени у седам гру- па (од 18 до 28 година, од 29 до 38 година, од 39 до 48 година, од 49 до 58, од 59 до 68 година, од 69 до 78 година и преко 79 година). Помоћу теста хомогености варијанси истражена је једнакост варијанси у резултатима за сваку групу.
Према добијеним резултатима испитивања становништва утврђена је статистички зна- чајна разлика између средњих вредности наведених група и обавештености грађана о ризи- цима ванредних ситуација (F = 5,81, p = 0,000) (Табела 6). Даљим статистичким анализама утврђено је да се обавештеност о ризицима ванредних ситуација статистички значајно (p < 0,05) и међусобно разликује код грађана од 18 до 28 година (М = 2,92, SD = 1,19) и грађана од 49 до 58 година (М = 2,68, SD = 1,39). На основу добијених резултата може се рећи да су млађи испитаници (од 18 до 28 година) обавештенији о ризицима ванредних ситуација од старијих (од 49 до 58 година).
Табела 6. Резултати једнофакторске анализе варијансе различитих узрасних група и обавештености о ризицима од поплава
Descriptives
Године живота
Н
Mean
Sтд. Deviation
Std. Error
95 Con- fidence Interval for Mean
Minimum
Maximum
Lower Bound
Upper Bound
Од 18 до 28 година
701
2,92
1,199
,045
2,83
3,00
1
5
Од 29 до 38 година
554
2,71
1,198
,051
2,61
2,81
1
5
Од 39 до 48 година
510
2,96
1,239
,055
2,86
3,07
1
5
Од 49 до 58 година
491
2,68
1,391
,063
2,56
2,81
1
5
Од 59 до 68 година
163
2,73
1,262
,099
2,53
2,93
1
5
Од 69 до 78 година
44
2,25
,991
,149
1,95
2,55
1
5
Од 79 до 90 година
9
2,67
1,118
,373
1,81
3,53
1
4
Укупно
2472
2,81
1,254
,025
2,76
2,86
1
5
Test of Homogeneity of Variances
Levene Statistic
df1
df2
Sig.
7,965
6
2465
,000
ANOVA
Sum of Squares
df
Mean Square
F
Sig.
Between Groups
48,246
6
8,041
5,162
,000
Within Groups
3839,632
2465
1,558
Укупно
3887,877
2471
Robust Tests of Equality of Means
Statistica
df1
df2
Sig.
Welch
5,817
6
102,751
,000
Brown-Forsythe
5,603
6
307,929
,000
Графикон 5. Дистрибуција средње вредности обавештености о ризицима од настанка поплаве у односу на године живота
-
Ниво образовања и успех у средњој школи
Да бисмо објаснили везу између нивоа образовања и успеха у средњој школи са нивоом обавештености о ризицима од настанка поплава, пошли смо од следећих истраживачких питања:
− Да ли су грађани са вишим нивом образовања обавештенији о ризицима ванредних си- туација у односу на мање образоване грађане?
− Да ли су грађани који су завршили средњу школу са одличним успехом обавештенији о ризицима ванредних ситуација у односу на грађане који су средњу школу завршили са добрим успехом?
Од 177 (100,0%) анкетираних испитаника са основним образовањем, њих 59 (33,3%) је у апсолутној мери необавештено о ризицима од настанка поплава, док је у апослутној мери обавештено свега 20 (11,3%). У извесној мери необавештено је 32 (18,1%), а обавештено 16 (9,0%), док 50 (28,2%) њих није нити обавештено нити необавештено о ризицима од попла- ва. Укупно је обавештено 36 (20,3%) испитаника, док је 91 (51,4%) њих необавештено.
Затим, од 520 (100,0%) испитаника са средњим/трогодишњим образовањем, у апсолутној мери необавештено је 123 (23,7%), док је само 50 (9,6%) њих у апсолутној мери обавештено о ризицима од поплава. У извесној мери необавештено је 94 (18,1%) и обавештен 61 (11,7%) испитаник, док највише њих није нити обавештено нити необавештено о ризицима од по- плава, чак 192 (36,9%). Укупно је обавештено 111 (21,3%) испитаника, а217 (41,7%) их је необавештено.
Од укупно 1.026 (100,0%) испитаника са средњим/четворогодишњим образовањем, у ап- солутној мери необавештено је 211 (20,6%) и обавештено њих 136 (13,3%). У извесној мери необавештено је 183 (17,8%), а обавештено 142 (13,8%), чак њих 354 (34,5%) није нити оба- вештено нити необавештено о ризицима од поплава. Укупно је обавештено 278 (27,1%) и необавештено 394 (38,4%) испитаника.
Што се тиче високообразованих испитаника (укупно 245 ‒ 100,0%), у апсолутној мери необавештен је 51 (20,8%) испитаник, а обавештено свега 15 (6,1%). У извесној мери нео- бавештено је 23 (9,4%) и обавештено 46 (18,8%), док њих 110 (44,9%) није нити обавештено нити необавештено о ризицима од поплава. Укупно је обавештен 61 (24,9%) испитаник, а њих 74 (30,2%) необавештено.
Испитаници који имају високо образовање су незнатно обавештенији о ризицима од по- плава те је, од 430 (100,0%) анкетираних испитаника, у апсолутној мери необавештено 49 (11,4%), а у апослутној мери обавештено 72 (16,7%). У извесној мери необавештено је 77 (17,9%) и обавештено 64 (14,9%), док 168 (39,1%) није нити обавештено нити необавеште- но о ризицима од поплава. Укупно је обавештено 136 (31,6%) испитаника, док је њих 126 (29,3%) необавештено.
На основу добијених резултата можемо рећи да су о ризицима од поплава најобавеште- нији испитацици који имају средње/четворогодишње образовање. Њих следе испитацици који имају средње/трогодишње образовање, затим високо образовање, више образовање, док су испитаници који имају основно образовање најмање обавештени (Табела 7).
Табела 7. Преглед резултата унакрсног табелирања нивоа образовања и обавештености о ризицима од поплава
Ниво образовања
Обавештеност о ризицима од поплава
Укупно
У апсолутној мери необавештен
У извесној мери необавештен
Нити обавештен нити необавештен
У извесној мери обавештен
У апсолутној мери обавештен
Основно
Фреквенција
59
32
50
16
20
177
Образовање (%)
33,3
18,1
28,2
9,0
11,3
100,0
Обавештеност (%)
11,7
7,7
5,6
4,5
6,7
7,2
Средње (трогодишње)
Фреквенција
123
94
192
61
50
520
Образовање (%)
23,7
18,1
36,9
11,7
9,6
100,0
Обавештеност (%)
24,5
22,5
21,3
17,3
16,7
21,0
Средње (четворогодишње)
Фреквенција
211
183
354
142
136
1026
Образовање (%)
20,6
17,8
34,5
13,8
13,3
100,0
Обавештеност (%)
41,9
43,9
39,3
40,2
45,5
41,5
Више
Фреквенција
51
23
110
46
15
245
Образовање (%)
20,8
9,4
44,9
18,8
6,1
100,0
Обавештеност (%)
10,1
5,5
12,2
13,0
5,0
9,9
Високо
Фреквенција
49
77
168
64
72
430
Образовање (%)
11,4
17,9
39,1
14,9
16,7
100,0
Обавештеност (%)
9,7
18,5
18,7
18,1
24,1
17,4
Прво страживачко питање је гласило: Да ли су грађани са вишим нивом образовања оба- вештенији о ризицима ванредних ситуација у односу на мање образоване грађане?
Једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај нивоа образовања испитаника на зависну непрекидну променљиву обавештености о ризицима настанка ванредних ситу- ација у локалној заједници. Испитаници су према нивоу образовања подељени у пет група
(основно, средње/трогодишње, средње/четворогодишње, више и високо). Помоћу теста хо- могености варијанси испитана је једнакост варијанси у резултатима за сваку групу.
Према добијеним резултатима утврђена је статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група и обавештености грађана о ризицима од ванредних ситуација (F = 7,42 и p = 0,000) (Табела 8). Даљим статистичким анализама утврђено је да се обавеште- ност о ризицима настанка ванредних ситуација статистички значајно (p < 0,05) и међусобно разликује код грађана са основним образовањем (М = 2,47 и SD = 1,33) и грађана са факул- тетским образовањем (М = 3,08 и SD = 1,20). Анализом добијених резултата утврдили смо да су високообразовани грађани обавештенији о ризицима од ванредних ситуација у одно- су на грађане са завршеном основном школом.
Табела 8. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различитог нивоа образовања и обавештености о ризицима од поплава
Descriptives
Н
Mean
Std. Deviation
Std. Error
95
Confidence Interval for Mean
Minimum
Maximum
Lower Bound
Upper Bound
Основно
177
2,47
1,336
,100
2,27
2,67
1
5
Средње (трогодишње)
520
2,66
1,230
,054
2,55
2,76
1
5
Средње (четворогодишње)
1026
2,81
1,279
,040
2,74
2,89
1
5
Више
245
2,80
1,151
,074
2,66
2,94
1
5
Високо
430
3,08
1,205
,058
2,96
3,19
1
5
Мастер студије
65
3,14
1,171
,145
2,85
3,43
1
5
Докторске студије
9
2,89
,928
,309
2,18
3,60
1
4
Укупно
2472
2,81
1,254
,025
2,76
2,86
1
5
Levene Statistic
df1
df2
Sig.
3,873
6
2465
,001
ANOVA
Sum of Squares
df
Mean Square
Ф
Sig.
Between Groups
70,662
6
11,777
7,605
,000
Within Groups
3817,215
2465
1,549
Укупно
3887,877
2471
Robust Tests of Equality of Means
Statistica
df1
df2
Sig.
Welch
7,428
6
107,082
,000
Brown – Forsythe
8,418
6
475,132
,000
Графикон 6. Дистрибуција средње вредности обавештености о ризицима од настанка поплаве у односу на ниво образовања
Кад је у питању успех у средњој школи и обавештеност о ризицима од поплава, резул- тати испитивања казују да од 12 (100,0%) испитаника који имају довољан успех, њих двоје (16,7%) је у апсолутној мери необавештено о ризицима од поплава, док је петоро (41,7%) у апсолутној мери обавештено. Нема у извесној мери необавештених испитаника, али је зато у извесној мери обавештен један (8,3%), док њих четворо (33,3%) није нити обавештено нити необавештено. Укупно је обавештено шесторо (50,0%) испитаника, а двоје (16,7%) не- обавештено.
Затим, од 466 (100,0%) испитаника са добрим успехом, у апослутној мери необавештено је њих 117 (25,1%), док је свега 28 (6,0%) у апсолутној мери обавештено. У извесној мери необавештено је 97 (20,8%) њих, а обавештено 59 (12,7%). Највише испитаника није нити
обавештено нити необавештено, њих 165 (35,4%). Укупно је обавештено 87 (18,7%) испита- ника, док је њих 214 (45,9%) необавештено о ризицима од поплава.
Од укупно 1.079 (100,0%) испитаника са врло добрим успехом, у апослутној мери нео- бавештено је њих 201 (18,6%), док је 139 (12,9%) у апсолутној мери обавештено. У извесној мери необавештено је 185 (17,1%) и обавештено 168 (15,6%), а чак 386 (35,8%) испитаника није нити обавештено нити необавештено о ризицима од поплава. Укупно је обавештено 307 (28,5%) испитаника, док је 386 (35,8%) њих необавештено.
На крају, од 702 (100,0%) анкетирана испитаника са оствареним одличним успехом у средњој школи, у апослутној мери необавештено је њих 118 (16,8%), док је само 99 (14,1%) у апсолутној мери обавештено. У извесној мери необавештено је 107 (15,2%), у извесној мери обавештено је 102 (14,5%), а највише испитаника није нити обавештено нити необавештено о ризицима од поплава, чак 276 (39,3%) Укупно је обавештен 201 (28,6%) испитаник, док је 225 (32,1%) њих необавештено (Табела 9).
Према добијеним резултатима, о ризицима од поплава најбоље су обавештени испита- ници који су имали врло добар успех. Њих следе испитаници који су имали одличан успех, затим добар успех, док су најмање обавештени они који су имали недовољан успех.
Табела 9. Преглед резултата унакрсног табелирања успеха у средњој школи и обавештености о ризицима од поплава
Успех у средњој школи
Обавештеност о ризицима од поплава
Укупно
У апсолутној мери необавештен
У извесној мери необавештен
Нити обавештен нити необавештен
У извесној мери обавештен
У апсолутној мери обавештен
Довољан
Фреквенција
2
0
4
1
5
12
Образовање (%)
16,7
0,0
33,3
8,3
41,7
100,0
Обавештеност (%)
0,4
0,0
0,5
0,3
1,8
0,5
Добар
Фреквенција
117
97
165
59
28
466
Образовање (%)
25,1
20,8
35,4
12,7
6,0
100,0
Обавештеност (%)
25,4
24,5
19,2
17,3
9,8
19,9
Врло добар
Фреквенција
201
185
386
168
139
1079
Образовање (%)
18,6
17,1
35,8
15,6
12,9
100,0
Обавештеност (%)
43,7
46,7
44,8
49,3
48,8
46,1
Одличан
Фреквенција
118
107
276
102
99
702
Образовање (%)
16,8
15,2
39,3
14,5
14,1
100,0
Обавештеност (%)
25,7
27,0
32,1
29,9
34,7
30,0
Друго истраживачко питање гласило је: Да ли су грађани који су завршили средњу школу са одличним успехом обавештенији о ризицима ванредних ситуација у односу на грађане који су средњу школу завршили са добрим успехом?
Једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај оствареног успеха у средњој школи испитаника на зависну непрекидну променљиву обавештености о ризицима настан- ка ванредних ситуација у локалној заједници. Испитаници су по нивоу оствареног успеха подељени у четири групе (довољан, добар, врло добар и одличан). Помоћу теста хомоге- ности варијанси истражена је једнакост варијанси у резултатима за сваку групу.
Према добијеним резултатима утврђена је статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група и обавештености грађана о ризицима ванредних ситуација (F
= 9,42 и p = 0,000) (Табела 10). Даљим статистичким анализама утврђено је да се обавеште- ност о ризицима настанка ванредних ситуација статистички значајно (p < 0,05) и међусобно разликује код грађана који су средњу школу завршили са одличним успехом (М = 2,94 и SD
= 1,23) и грађана који су средњу школу завршили са врло добрим успехом (М = 2,87 и SD
= 1,25). Анализом добијених резултата утврдили смо да су грађани који су средњу школу завршили са одличним успехом обавештенији о ризицима ванредних ситуација у односу на грађане који су средњу школу завршили са врло добрим успехом.
Табела 10. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различитог успеха у школи и обавештености о ризицима од поплава
Descriptives
Успех у средњој школи
Н
Mean
Std. Deviation
Std. Error
95 Con- fidence Interval for Mean
Minimum
Maximum
Lower Bound
Upper Bound
Довољан
12
3,58
1,505
,434
2,63
4,54
1
5
Добар
466
2,54
1,169
,054
2,43
2,64
1
5
Врло добар
1079
2,87
1,254
,038
2,79
2,94
1
5
Одличан
702
2,94
1,238
,047
2,85
3,03
1
5
Укупно
84
2,86
1,390
,152
2,56
3,16
1
5
Levene Statistic
df1
df2
Sig.
1,756
4
2338
,135
ANOVA
Sum of Squares
df
Mean Square
Ф
Sig.
Between Groups
56,971
4
14,243
9,276
,000
Within Groups
3590,023
2338
1,536
Укупно
3646,994
2342
Robust Tests of Equality of Means
Statistica
df1
df2
Sig.
Welch
9,421
4
76,965
,000
Brown – Forsythe
7,988
4
100,074
,000
-
-
Утицај социоекономских фактора на обавештеност о ризицима од поплава
У овом делу научне монографије испитују се утицаји социоекономских карактеристика на обавештеност грађана о поплавним ризицима од ванредних ситуација у локалној зајед- ници. Аутори полазе од следећег истраживачког питања: Да ли грађани који су запослени, ожењени/удати, имају високе приходе и живе уз саму реку боље познају ризике од ванредних ситуација у односу на грађане који су незапослени, неожењени/неудати, имају ниске приходе и не живе уз саму реку? Да би се добио статистички значајан одговор на постављено питање, приступили смо испитивању повезаности утицаја социоекономских карактеристика и по- знавања поплавних ризика.
-
Запосленост и висина прихода
Са циљем да се објасни повезаност између запослености и висине прихода са нивоом обавештености о ризицима од настанка поплава, кренуло се од следећих истраживачких питања:
− Да ли су запослени испитаници обавештенији о ризицима ванредних ситуација у одно- су на незапослене?
− Да ли су грађани са вишим нивом прихода обавештенији о ризицима од ванредних ситу- ација у односу на грађане са нижим нивом прихода?
Табела 11. Преглед резултата унакрсног табелирања запослености и обавештености о ризицима од поплава
Статус запослености
Обавештеност о ризицима од поплава
Укупно
У апсолутној мери необавештен
У извесној мери необавештен
Нити обавештен нити необавештен
У извесној мери обавештен
У апсолутној мери обавештен
Запослен
Фреквенција
292
252
556
215
197
1512
Запосленост (%)
19,3
16,7
36,8
14,2
13,0
100,0
Обавештеност (%)
60,0
61,9
63,9
62,9
68,6
63,2
Незапослен
Фреквенција
195
155
314
127
90
881
Запосленост (%)
22,1
17,6
35,6
14,4
10,2
100,0
Обавештеност (%)
40,0
38,1
36,1
37,1
31,4
36,8
Укупно
Фреквенција
487
407
870
342
287
2393
Запосленост (%)
20,4
17,0
36,4
14,3
12,0
100,0
Обавештеност (%)
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Од укупно 2.393 (100,0%) запослених и незапослених испитаника анкетираних у овој гру- пи, у апсолутној мери необавештено је 487 (20,4%), у извесној мери 407 (17,0%), нити оба- вештено нити необавештено је 870 (36,4%), у извесној мери обавештено је 342 (14,3%), а у апсолутној мери обавештено је 287 (12,0%). Укупно је обавештено 629 (26,3%) испитаника,
док је 894 (37,4%) њих необавештено.
Кад је реч о запосленим испитаницима, од 1.512 (100,0%) њих, у апсолутној мери необа- вештено је 292 (19,3%), а у апсолутној мери обавештено њих 197 (13,0%). У извесној мери необавештено је 252 (16,7%) испитаника, у извесној мери обавештено је 215 (14,2%), док 556 (36,8%) испитаних није нити обавештено нити необавештено о ризицима од поплава. Укуп- но је обавештено 412 (27,2%) испитаника, а необавештено 544 (36,0%).
За разлику од запослених, од 881 (100,0%) незапослених испитаника, у апсолутној мери је необавештено њих 195 (22,1%), а обавештено 90 (10,2%). У извесној мери је необавеште- но 155 (17,6%), обавештено 127 (14,4%), чак 314 (35,6%) није нити обавештено нити необа- вештено о ризицима. Укупно је обавештено 217 (24,6%) испитаника, док је њих 350 (39,7%) необавештено (Табела 11).
Према анализи резултата, запослени испитаници обавештенији су о ризицима од попла- ва у односу на незапослене.
Резултати показују да постоји статистички значајна разлика резултата код запослених (М = 2,73) и незапослених испитаника (2,85) у погледу њихове обавештености о поплавним ризицима (t [2391] = 2,26 и p = 0,02 (Табела 12 и Графикон 7). Анализом добијених резултата средњих вредности обавештености може се увидети да су запослени испитаници (2,73) у мањој мери обавештени о ризицима од ванредних ситуација у локалној заједници од испи- таника који су незапослени (2,85).
Табела 12. Резултати т-теста поређења средње вредности обавештености о ризицима од настанка поплаве у односу на запосленост
Ливинов тест једнакости варијансе
T-test for Equality of Means
t
df
Sig. (2 –
tailed)
Mean Dif- fer- ence
Std. Er- ror
Differ- ence
95 Confidence Inter- val of the Difference
Ф
Sig.
Lower
Upper
,620
,431
2,262
2391
,024
,120
,053
,016
,224
Графикон 7. Дистрибуција средње вредности обавештености о ризицима од настанка поплаве у односу на статус запослености
Анализа резултата утицаја висине прихода на обавештеност становништва о ризицима од настанка поплава казује нам да је од укупно 728 (100,0%) анкетираних испитаника са примањима до 25.000 динара, у апсолутној мери необавештено 194 (26,6%), док је у апсолут- ној мери обавештено свега 82 (11,3%) испитаника. У извесној мери необавештено је њих 113 (15,5%), а обавештено 93 (12,8%), чак 246 (33,8%) нити је обавештено нити необавештено о ризицима од поплава. Укупно је обавештено 175 (24,0%) испитаника, док је њих 307 (42,2%) необавештено.
Даље, од 931 (100,0%) испитаника са примањима до 50.000 динара, у апсолутној мери необавештено је 179 (19,2%) и обавештено свега 95 (10,2%) испитаника. У извесној мери
необавештено је 158 (17,0%), а обавештено 119 (12,8%), њих 380 (40,8%) нити је обавештено нити необавештено о ризицима од поплава. Укупно је обавештено 214 (23,0%) испитаника, док је њих 337 (36,2%) необавештено.
Што се тиче испитаника са вишим примањима, од 472 (100,0%) испитаника са примањи- ма до 75.000 динара, у апсолутној мери је необавештено 78 (16,5%) те обавештено свега 54
(11,4%) испитаника. У извесној мери необавештено је 102 (21,6%) а обавештен 81 (17,2%) испитаник, док 157 (33,3%) нити је обавештено нити необавештено о ризицима. Укупно је обавештено 135 (28,6%) испитаника, а њих 180 (38,1%) необавештено.
Од 191 (100,0%) испитаника који имају примања преко 90.000 динара, у апсолутној мери необавештено је 23 (12,0%), док је обавештено 46 (24,1%) испитаника. У извесној мери нео- бавештено је 20 (10,5%), а обавештено 27 (14,1%), њих 75 (39,3%) нити је обавештено нити необавештено о ризицима од поплава. Укупно је обавештено 73 (38,2%) испитаника, док је 43 (22,5%) необавештено (Табела 13).
Резултати анализе указују да су о ризицима од настанка поплава најбоље обавештени испитаници чија је висина прихода 50.000 динара. Њих следе испитаници чији су приходи до 25.000 динара, затим испитаници са приходима до 75.000 динара, док су најмање оба- вештени испитаници чији приходи износе преко 75.000 динара.
Табела 13. Преглед резултата унакрсног табелирања висине прихода и обавештености о ризицима од поплава
Висина прихода
Обавештеност о ризицима од поплава
Укупно
У апсолутној мери необавештен
У извесној мери необавештен
Нити обавештен нити необавештен
У извесној мери обавештен
У апсолутној мери обавештен
До 25.000
Фреквенција
194
113
246
93
82
728
Висина прихода (%)
26,6
15,5
33,8
12,8
11,3
100,0
Обавештеност (%)
40,9
28,8
28,7
29,1
29,6
31,4
До 50.000
Фреквенција
179
158
380
119
95
931
Образовање (%)
19,2
17,0
40,8
12,8
10,2
100,0
Обавештеност (%)
37,8
40,2
44,3
37,2
34,3
40,1
До 75.000
Фреквенција
78
102
157
81
54
472
Образовање (%)
16,5
21,6
33,3
17,2
11,4
100,0
Обавештеност (%)
16,5
26,0
18,3
25,3
19,5
20,3
Преко 90.000
Фреквенција
23
20
75
27
46
191
Образовање (%)
12,0
10,5
39,3
14,1
24,1
100,0
Обавештеност (%)
4,9
5,1
8,7
8,4
16,6
8,2
Укупно
Фреквенција
474
393
858
320
277
2322
Образовање (%)
20,4
16,9
37,0
13,8
11,9
100,0
Обавештеност (%)
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Друго истраживачко питање гласило је: Да ли су грађани са вишим нивом прихода оба- вештенији о ризицима ванредних ситуација у односу на грађане са нижим нивом прихода?
Једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај нивоа прихода испитаника на зависну непрекидну променљиву обавештености о ризицима од настанка ванредних ситуа- ција у локалној заједници. Испитаници су, према висини прихода, подељени у четири групе
(до 25.000 динара, од 25.000 до 50.000 динара, од 50.000 до 75.000 динара и преко 75.000 ди- нара). Помоћу теста хомогености варијанси истражена је једнакост варијанси у резултатима за сваку групу.
Према добијеним резултатима, утврђена је статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група и обавештености грађана о ризицима од ванредних ситуација (F
= 11,96 и p = 0,000) (Табела 14). Даљим статистичким анализама утврђено је да се обавеште- ност о ризицима од настанка ванредних ситуација статистички значајно (p < 0,05) и међу- собно разликује код грађана са приходима до 25.000 динара (М = 2,66 и SD = 1,30) и грађана са приходима преко 75.000 динара (М = 3,28 и SD = 1,27). Грађани са вишим нивом прихода јесу обавештенији о ризицима од ванредних ситуација у односу на грађане са нижим нивом прихода.
Табела 14. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различите висине прихода и обавештености о ризицима од поплава
Descriptives
Висина прихода
Н
Mean
Std. Deviation
Std. Error
95 Con- fidence Interval for Mean
Minimum
Maximum
Lower Bound
Upper Bound
До 25.000
728
2,66
1,300
,048
2,57
2,76
1
5
До 50.000
931
2,78
1,195
,039
2,70
2,85
1
5
До 75.000
472
2,85
1,220
,056
2,74
2,96
1
5
Преко 75.000
191
3,28
1,274
,092
3,10
3,46
1
5
Укупно
2322
2,80
1,249
,026
2,75
2,85
1
5
Levene Statistic
df1
df2
Sig.
5,934
3
2318
,000
ANOVA
Sum of Squares
df
Mean Square
Ф
Sig.
Between Groups
58,676
3
19,559
12,719
,000
Within Groups
3564,401
2318
1,538
Укупно
3623,077
2321
Robust Tests of Equality of Means
Statistica
df1
df2
Sig.
Welch
11,963
3
728,585
,000
Brown – Forsythe
12,513
3
1271,699
,000
Графикон 8. Дистрибуција средње вредности обавештености о ризицима од настанка поплаве у односу на висину прихода
-
Брачни статус и удаљеност куће/стана од реке
Да бисмо разјаснили везу између брачног статуса и удаљености домаћинства од реке са обавештеношћу о ризицима настанка поплава, кренули смо од следећих истраживачких питања:
− Да ли су грађани који су у браку обавештенији о ризицима од ванредних ситуација у односу на грађане који нису венчаниу вези?
− Да ли су грађани који живе ближе реци обавештенији о ризицима од ванредних ситуа- ција у односу на грађане који живе даље од реке?
Резултати испитивања становништва говоре нам да је од укупно 459 (100,0%) анкетира- них испитаника који нису у вези о ризицима од поплава у апсолутној мери необавештено њих 87 (19,0%), док је у истој мери обавештено 48 (10,5%). У извесној мери је необавештено 79 (17,2%) испитаника, а обавештено 80 (17,4%), њих 165 (35,9%) није нити обавештено нити необавештено о ризицима од поплава. Укупно је обавештено 128 (27,9%) испитаника, док је њих 166 (36,2%) необавештено.
Што се тиче испитаника који имају партнера, од укупно 418 (100,0%) испитаника који су у вези, у апсолутној мери необавештено је 61 (14,6%) њих, док је у апсолутној мери обавеште- но 48 (11,5%). У извесној мери је необавештено 89 (21,3%) испитаника, док је обавештено 65 (15,6%), њих 155 (37,1%) није нити обавештено нити необавештено о ризицима од поплава. Укупно је обавештено 113 (27,0%) испитаника, а 150 (35,9%)необавештено.
Затим, од укупног броја анкетираних (67 ‒ 100,0%) који су верени/верене, у апсолутној мери необавештен је 21 (31,3%) испитаник, док је обавештено њих 7 (10,4%). У извесној мери је необавештено 7 (10,4%) и обавештено 10 (14,9%) испитаника, а њих 22 (32,8%) није нити обавештено нити необавештено о ризицима од поплава. Укупно је обавештено 17 (25,4%), а необавештено 28 (41, 8%) испитаника.
Од укупно 1354 (100,0%) анкетираних испитаника који су ожењени/удате, у апсолут- ној мери необавештено је 269 (19,9%), а обавештено 183 (13,5%). У извесној мери је необа- вештено 216 (16,0%) и обавештено 183 (13,5%) испитаника, док њих 503 (37,1%) није нити обавештено нити необавештено о ризицима од поплава. Укупно је обавештено 366 (27,0%) испитаника, а њих 485 (35,8%) необавештено.
С друге стране, од укупно 99 (100,0%) разведених анкетираних особа, у апсолутној мери необавештено је 27 (27,3%), и обавештено 10 (10,1%) Уизвесној мери, необавештено је 14
(14,1%) испитаника, а обавештено 12 (12,1%), док њих 36 (36,4%) није нити обавештено нити необавештено о ризицима од поплава. Укупно је обавештено 22 (22,2%) испитаника, а необавештен је 41 (41,4%).
На крају, од укупно 75 (100,0%) анкетираних испитаника који су удовци/удовице, у ап- солутној мери необавештено је 38 (50,7%) њих, док је обавештено само 3 (4,0%). У извесној мери необавештено је 12 (16%) испитаника, и обавештено 3 (4,0%), њих 19 (25,3%) није нити обавештено нити необавештено о ризицима од поплава. Укупно је обавештено 6 (8,0%) испитаника, а необавештено њих 50 (66,7%) (Табела 15).
Анализа резултата казује нам да су о ризицима од поплава најобавештенији испитаници који су у браку. Њих следе испитаници који нису у вези, потом они који су у вези, разведени/ разведене, верен/верене док су најмање обавештени удовци/удовице.
Табела 15. Преглед резултата унакрсног табелирања брачног статуса и обавештености о ризицима од поплава
Брачни статус
Обавештеност о ризицима
од поплава
Укупно
У апсолутној мери необавештен
У извесној мери необавештен
Нити обавештен нити необавештен
У извесној мери обавештен
У апсолутној мери обавештен
Није у вези
Фреквенција
87
79
165
80
48
459
Брачни статус (%)
19,0
17,2
35,9
17,4
10,5
100,0
Обавештеност (%)
17,3
18,9
18,3
22,7
16,1
18,6
У вези
Фреквенција
61
89
155
65
48
418
Брачни статус (%)
14,6
21,3
37,1
15,6
11,5
100,0
Обавештеност (%)
12,1
21,3
17,2
18,4
16,1
16,9
Верен/верена
Фреквенција
21
7
22
10
7
67
Брачни статус (%)
31,3
10,4
32,8
14,9
10,4
100,0
Обавештеност (%)
4,2
1,7
2,4
2,8
2,3
2,7
Ожењен/удата
Фреквенција
269
216
503
183
183
1354
Брачни статус (%)
19,9
16,0
37,1
13,5
13,5
100,0
Обавештеност (%)
53,5
51,8
55,9
51,8
61,2
54,8
Разведен/ разведена
Фреквенција
27
14
36
12
10
99
Брачни статус (%)
27,3
14,1
36,4
12,1
10,1
100,0
Обавештеност (%)
5,4
3,4
4,0
3,4
3,3
4,0
Удовац/ица
Фреквенција
38
12
19
3
3
75
Брачни статус (%)
50,7
16,0
25,3
4,0
4,0
100,0
Обавештеност (%)
7,6
2,9
2,1
0,8
1,0
3,0
Укупно
Фреквенција
503
417
900
353
299
2472
Брачни статус (%)
20,3
16,9
36,4
14,3
12,1
100,0
Обавештеност (%)
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Друго истраживачко питање гласило је: Да ли су грађани који су у браку обавештенији о ризицима од ванредних ситуација у односу на грађане који нису у вези?
Једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај брачног статуса испитаника на зависну непрекидну променљиву обавештености о ризицима од настанка ванредних си- туација у локалној заједници. Испитаници су, на основу брачног статуса, подељени у шест група (није у вези, у вези, верен/верена, ожењен/удата, разведен/разведена, удовац/удовица). Помоћу теста хомогености варијанси истражена је једнакост варијанси у резултатима за сваку групу.
Према добијеним резултатима утврђена је статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група и обавештености грађана о ризицима од ванредних ситуација (F
= 9,73 и p = 0,000) (Табела 16). Даљим статистичким анализама утврђено је да се обавеште- ност о ризицима од настанка ванредних ситуација статистички значајно (p < 0,05) и међу- собно разликује код грађана који су у вези (М = 2,88 и SD = 1,18) и грађана који су ожењени/ удати (М = 2,85 и SD = 1,26). Грађани који су у вези јесу незнатно обавештенији о ризицима од ванредних ситуација од грађана са нижим нивом прихода.
Табела 16. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различитог брачног статуса и обавештености о ризицима од поплава
Descriptives
Н
Mean
Std. Deviation
Std. Error
95 Con- fidence Interval for Mean
Minimum
Maximum
Lower Bound
Upper Bound
Није у вези
459
2,83
1,224
,057
2,72
2,94
1
5
У вези
418
2,88
1,183
,058
2,77
2,99
1
5
Верен/верена
67
2,63
1,347
,165
2,30
2,96
1
5
Ожењен/удата
1354
2,85
1,268
,034
2,78
2,92
1
5
Разведен/разведена
99
2,64
1,281
,129
2,38
2,89
1
5
Удовац/удовица
75
1,95
1,138
,131
1,68
2,21
1
5
Укупно
2472
2,81
1,254
,025
2,76
2,86
1
5
Levene Statistic
df1
df2
Sig.
1,659
5
2466
,141
ANOVA
Sum of Squares
df
Mean Square
Ф
Sig.
Between Groups
65,445
5
13,089
8,444
,000
Within Groups
3822,432
2466
1,550
Укупно
3887,877
2471
Robust Tests of Equality of Means
Statistica
df1
df2
Sig.
Welch
9,731
5
294,265
,000
Brown – Forsythe
8,492
5
589,876
,000
Графикон 9. Дистрибуција средње вредности обавештености о ризицима од настанка поплаве у односу на брачни статус
Што се тиче повезаности између удаљености домаћинства од реке и нивоа обавеште- ности о ризицима настанка поплава, од укупно 1.465 (100,0%) анкетираних испитани- ка чије је домаћинство до 2 км удаљено од реке, у апсолутној мери необавештено је 316 (21,6%), а обавештено њих 209 (14,3%). У извесној мери, необавештен је 251 (17,1%) и оба-
вештено 178 (12,2%) испитаника, док њих 511 (34,9%) није нити обавештено нити необа- вештено о ризицима од поплава. Укупно је обавештено 387 (26,4%), а необавештено 567 (38,7%) испитаника.
Затим, од укупног броја анкетираних особа чије је домаћинство од 2 до 5 км удаљено од реке (784 ‒ 100,0%), у апсолутној мери необавештено је 145 (18,5%) односно обавештено 58
(7,4%) испитаника. У извесној мери је необавештено 127 (16,2%) и обавештено 144 (18,4%), док њих 310 (39,5%) није нити обавештено нити необавештено о ризицима од поплава. Уку- пно је обавештено 202 (25,8%), а необавештено 272 (34,7%) испитаника.
Када је реч о испитаницима чија су домаћинства удаљена преко 10 км од реке (183 ‒ 100,0%), необавештено је, у апсолутној мери, њих 35 (19,1%), док је обавештено 27 (14,8%). У извесној мери је необавештено 30 (16,4%) и обавештено 27 (14,8%) испитаника, док њих 64 (35,0%) није нити обавештено нити необавештено о ризицима од поплава. Укупно је оба- вештено 54 (29,5%), а необавештено њих 65 (35,5%) (Табела 17).
Анализа повезаности близине реке и обавештености о ризицима указује да су о ризици- ма од поплава најобавештенији испитаници чије је домаћинство удаљено до 2 километра од реке. Њих следе испитаници чија се домаћинства налазе на удаљености од 3 до 5 киломе- тара од реке, док су најнеобавештенији они чија су домаћинства удаљена од реке преко 10 километара. Услед страха од изливања река из корита, испитаници чија су домаћинства до 2 километра далеко од реке најобавештенији су о ризицима од поплава. Са удаљеношћу опада и обавештеност о ризицима.
Табела 17. Преглед резултата унакрсног табелирања удаљености домаћинства од реке и обавештености о ризицима од поплава
Удаљеност домаћинства од реке
Обавештеност о ризицима од поплава
Укупно
У апсолутној мери необавештен
У извесној мери необавештен
Нити обавештен нити необавештен
У извесној мери обавештен
У апсолутној мери обавештен
До 2 км
Фреквенција
316
251
511
178
209
1465
Удаљеност (%)
21,6
17,1
34,9
12,2
14,3
100,0
Обавештеност (%)
62,8
60,2
56,8
50,4
69,9
59,3
Од 2 до 5 км
Фреквенција
145
127
310
144
58
784
Удаљеност (%)
18,5
16,2
39,5
18,4
7,4
100,0
Обавештеност (%)
28,8
30,5
34,4
40,8
19,4
31,7
Преко 10 км
Фреквенција
35
30
64
27
27
183
Удаљеност (%)
19,1
16,4
35,0
14,8
14,8
100,0
Обавештеност (%)
7,0
7,2
7,1
7,6
9,0
7,4
Друго истраживачко питање је гласило: Да ли су грађани који живе ближе реци обавеште- нији о ризицима од ванредних ситуација у односу на грађане који живе даље од реке?
Једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај удаљености домаћинства од реке на зависну непрекидну променљиву обавештености о ризицима од настанка ванред- них ситуација у локалној заједници. Испитаници су, у зависности од удаљености домаћин- ства од реке, подељени у три групе (до 2 км, од 2 до 5 км и преко 10 км). Помоћу теста хомо- гености варијанси истражена је једнакост варијанси у резултатима за сваку групу.
Табела 18. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различите удаљености домаћинства од реке и обавештености о ризицима од поплава
Descriptives
Удаљеност домаћинства од реке
Н
Mean
Std. Deviation
Std. Error
95 Con- fidence Interval for Mean
Minimum
Maximum
Lower Bound
Upper Bound
До 2 км
1465
2,80
1,300
,034
2,74
2,87
1
5
Од 2 до 5 км
784
2,80
1,159
,041
2,72
2,88
1
5
Преко 10 км
183
2,90
1,290
,095
2,71
3,08
1
5
Levene Statistic
df1
df2
Sig.
5,184
3
2468
,001
ANOVA
Sum of Squares
df
Mean Square
Ф
Sig.
Between Groups
1,539
3
,513
,326
,807
Within Groups
3886,338
2468
1,575
Укупно
3887,877
2471
Robust Tests of Equality of Means
Statistica
df1
df2
Sig.
Welch
1,539
3
,513
,326
Brown – Forsythe
3886,338
2468
1,575
Према добијеним резултатима утврђена је статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група и обавештености грађана о ризицима од ванредних ситуација (F
= 1,53 и p = 0,326) (Табела 18). Грађани који живе на до 2 км удаљености од реке забележили су ниво обавештености од 2,80, исто као и грађани чија су домаћинства удаљена од реке од 2 до 5 км. Уз то, чланови домаћинстава удаљених преко 10 км од реке нису забележили много другачији ниво обавештености ‒ 2,90.
Графикон 10. Дистрибуција средње вредности обавештености о ризицима од настанка поплаве у односу на удаљеност домаћинства од реке
-
-
Утицај психолошких фактора на обавештеност о ризицима од поплава
У овом делу научне монографије испитују се утицаји психолошких карактеристика на обавештеност грађана о поплавним ризицима изазваним ванредним ситуацијама у локал- ној заједници. Аутори полазе од следећег истраживачког питања: Да ли грађани који имају страх, претходно искуство, мотивацију и уз то су, у апсолутној мери, религиозни, боље познају поплавне ризике у односу на грађане који немају страх, претходно искуство, моти- вацију и нису религиозни у апсолутној мери? Да би се добио статистички значајан одговор
на постављено питање, приступили смо истраживању повезаности утицаја психолошких карактеристика и познавања поплавних ризика.
-
Страх и претходно искуство
Полазећи од научних претпоставки о утицају психолошких фактора на перцепцију ван- редних ситуација, испитали смо да ли страх и претходно искуство испитаника утичу на перцепцију ризика од наиласка поплава. Пошли смо од следећих истраживачких питања:
− Да ли су грађани који се плаше природних ванредних ситуација обавештенији о ризици- ма од поплава у односу на грађане који се не плаше?
− Да ли су грађани који имају претходно искуство са природним ванредним ситуацијама обавештенији о ризицима од настанка поплава у локалној заједници у односу на грађане који немају претходног искуства?
Табела 19. Преглед резултата унакрсног табелирања страха и обавештености о ризицима од поплава
Страх од ванредне ситуације
Обавештеност о ризицима од поплава
Укупно
У апсолутној мери необавештен
У извесној мери необавештен
Нити обавештен нити необавештен
У извесној мери обавештен
У апсолутној мери обавештен
Да
Фреквенција
248
190
417
191
182
1228
Страх (%)
20,2
15,5
34,0
15,6
14,8
100,0
Обавештеност (%)
49,7
45,6
46,6
55,0
62,5
50,2
Нисам сигуран
Фреквенција
67
68
186
49
26
396
Страх (%)
16,9
17,2
47,0
12,4
6,6
100,0
Обавештеност (%)
13,4
16,3
20,8
14,1
8,9
16,2
Не
Фреквенција
184
159
291
107
83
824
Страх (%)
22,3
19,3
35,3
13,0
10,1
100,0
Обавештеност (%)
36,9
38,1
32,6
30,8
28,5
33,7
Укупно
Фреквенција
499
417
894
347
291
2448
Страх (%)
20,4
17,0
36,5
14,2
11,9
100,0
Обавештеност (%)
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Кад је реч о испитаницима који се боје ванредних ситуација, резултати испитивања нам казују да је од укупно 1.228 (100,0%) анкетираних, у апсолутној мери, необавештено 248 (20,2%) и обавештено њих 182 (14,8%). У извесној мери, необавештено је 190 (15,5%), ао-
бавештено 191 (15,6%), њих 417 (34,0%) није нити обавештено нити необавештено о ри- зицима од поплава. Укупно је обавештено 373 (30,4%) испитаника, док је њих 438 (35,7%) необавештено.
Затим, од укупно 396 (100,0%) анкетираних испитаника који нису сигурни да ли се плаше ванредних ситуација, у апсолутној мери необавештено је 67 (16,9%), док је обавештено њих 26 (6,6%). У извесној мери,необавештено је 68 (17,2%), а обавештено 49 (12,4%), испитаника. Њих 186 (47,0%) није нити обавештено нити необавештено о ризицима од поплава. Укупно је обавештено 75 (18,9%), док је необавештено 135 (34,1%) испитаника.
На крају, од укупног броја испитаника који се не боје ванредних ситуација (824 ‒ 100,0%), необавештено је 184 (22,3%), а обавештено њих 83 (10,1%), у апсолутној мери. У извесној мери је необавештено 159 (19,3%) испитаника, односно обавештено 107 (13,0%), док њих 291 (35,3%) није нити обавештено нити необавештено о ризицима од поплава. Укупно је обавештено 190 (23,1%) испитаника, а необавештено 343 (41,6%) (Табела 19).
Према резултатима анализе, о ризицима од поплава су најобавештени испитаници који осећају страх од ризика, њих следе испитаници који га се не плаше, док су најмање оба- вештени испитаници који нису сигурни да ли се боје поплава.
Прво истраживачко питање гласило је: Да ли су грађани који се плаше од ванредних ситу- ација обавештенији о ризицима од поплава у односу на грађане који се не плаше?
Једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај страха од ванредних ситуација испитаника на зависну непрекидну променљиву обавештености о ризицима од настанка ванредних ситуација у локалној заједници. Испитаници су, у односу на осећај страха, по- дељени у три групе (има страх, није сигуран и нема страх). Путем теста хомогености ва- ријанси испитана је једнакост варијанси у резултатима за сваку групу.
На основу резултата утврђена је статистички значајна разлика између средњих вредно- сти наведених група и обавештености грађана о ризицима ванредних ситуација (F = 6,78 и p
= 0,001) (Табела 20). Даљим статистичким анализама утврђено је да се обавештеност о ризи- цима настанка ванредних ситуација статистички значајно (p < 0,05) и међусобно разликује код грађана који се боје (М = 2,89 и SD = 1,30) и грађана који се не боје поплава (М = 2,69 и SD = 1,23). Грађани који се плаше ванредних ситуација су незнатно обавештенији о ризици- ма од ванредних ситуација од грађана који се не плаше ванредних ситуација.
Табела 20. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различитог степена страха и обавештености о ризицима од поплава
Descriptives
Страх од ванредне ситуације
Н
Mean
Std. Deviation
Std. Error
95 Con- fidence Interval for Mean
Minimum
Maximum
Lower Bound
Upper Bound
Има страх
1228
2,89
1,304
,037
2,82
2,97
1
5
Није сигуран
396
2,74
1,083
,054
2,64
2,85
1
5
Нема страх
824
2,69
1,235
,043
2,61
2,78
1
5
Укупно
2448
2,80
1,251
,025
2,75
2,85
1
5
Levene Statistic
df1
df2
Sig.
10,872
2
2445
,000
ANOVA
Sum of Squares
df
Mean Square
Ф
Sig.
Between Groups
21,546
2
10,773
6,921
,001
Within Groups
3805,969
2445
1,557
Укупно
3827,515
2447
Robust Tests of Equality of Means
Statistica
df1
df2
Sig.
Welch
6,787
2
1132,743
,001
Brown – Forsythe
7,579
2
1889,669
,001
Графикон 11. Дистрибуција средње вредности обавештености о ризицима од настанка поплаве у односу на страх
Што се тиче утицаја претходног искуства са поплавама на обавештеност о ризицима од ванредних ситуација, од укупно 556 (100,0%) анкетираних испитаника који имају искуство са поплавама, о ризицима је, у апсолутној мери, необавештено 134 (24,1%) и обавештено њих 74 (13,3%). У извесној мери је необавештено 87 (15,6%), а обавештено 82 (14,7%) испи- таника, док је њих 179 (32,2%) нити обавештено нити необавештено о ризицима од поплава. Укупно је обавештено 156 (28,1%), док је 221 (39,7%) испитаник необавештен.
Од укупно 1678 (100,0%) анкетираних испитаника који немају претходног искуства са по- плавама, у апсолутној мери је необавештено 306 (18,2%), док је обавештено њих 177 (10,5%). У извесној мери је необавештен 291 (17,3%) испитаник, а обавештено 240 (14,3%), док је њих 664 (39,6%) нити обавештено нити необавештено о ризицима од поплава. Укупно је обавештено 417 (24,9%), а необавештено 597 (35,6%) испитаника (Табела 21).
Анализе казују да су о ризицима од поплава знатно више обавештени испитаници који немају претходно искуство од испитаника који имају претходно искуство у поплавама, што представља интересантан податак.
Табела 21. Преглед резултата унакрсног табелирања претходног искуства и обавештености о ризицима од поплава
Претходно искуство
Обавештеност о ризицима од поплава
Укупно
У апсолутној мери необавештен
У извесној мери необавештен
Нити обавештен нити необавештен
У извесној мери обавештен
У апсолутној мери обавештен
Да
Фреквенција
134
87
179
82
74
556
Претходно искуство (%)
24,1
15,6
32,2
14,7
13,3
100,0
Обавештеност (%)
30,5
23,0
21,2
25,5
29,5
24,9
Не
Фреквенција
306
291
664
240
177
1678
Претходно искуство (%)
18,2
17,3
39,6
14,3
10,5
100,0
Обавештеност (%)
69,5
77,0
78,8
74,5
70,5
75,1
Укупно
Фреквенција
440
378
843
322
251
2234
Претходно искуство (%)
19,7
16,9
37,7
14,4
11,2
100,0
Обавештеност (%)
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Друго истраживачко питање је гласило: Да ли су грађани који имају претходно искуство са природним ванредним ситуацијама обавештенији о ризицима од настанка поплава у ло- калној заједници у односу на грађане који немају претходног искуства?
За испитивање повезаности претходног искуства и обавештености становништва о поп- лавним ризицима у локалној заједници коришћен је т-тест независних узорака. Њиме је ис- тражена статистички значајна разлика између средњих вредности непрекидне променљиве о обавештености о ризицима од настанка ванредних ситуација у локалној заједници код испитаника који имају и немају претходног искуства. Том приликом није утврђена статис- тички значајна разлика резултата код испитаника који имају претходног искуства (М = 2,16) и испитаника који немају претходног искуства (М = 2,05), у погледу њихове обавештености о поплавним ризицима (t [875] = -0,642 и p = 0,521) (Табела 22 и Графикон 12).
Табела 22. Резултати т-теста (поређења средње вредности обавештености о ризицима од настанка поплаве у односу на претходно искуство)
Ливинов тест једнакости варијансе
T-test for Equality of Means
t
df
Sig. (2 –
tailed)
Mean Dif- fer- ence
Std. Er- ror
Differ- ence
95 Confidence Interval of the Difference
Ф
Sig.
Lower
Upper
18,048
,000
-,642
875,540
,521
-,041
,063
-,165
,084
Графикон 12. Дистрибуција средње вредности обавештености о ризицима од настанка поплаве у односу на претходно искуство
-
Мотивисаност и ниво религиозности
-
-
У циљу сагледавања повезаности нивоа мотивисаности и нивоа религиозности грађана са нивоом обавештености о ризицима настанка поплава, користили смо као полазиште сле- дећа истраживачка питања:
− Да ли су грађани који су мотивисани да подигну ниво припремљености за реаговање оба- вештенији о ризицима од ванредних ситуација у односу на грађане који нису мотивисани да унапреде ниво своје припремљености?
− Да ли су религиознији грађани обавештенији о ризицима од ванредних ситуација у од- носу на грађане који нису религиозни?
Кад су у питању испитаници који немају никакву мотивацију, од укупно 205 (100,0%) ан- кетираних, у апсолутној мери необавештено је 157 (76,6%) и обавештено њих 7 (3,4%). У из- весној мери је необавештено 17 (8,3%), а обавештено 6 (2,9%) испитаника, док њих 18 (8,8%) нити је обавештено нити необавештено о ризицима од поплава. Укупно је обавештено 13 (6,3%) испитаника, а њих 174 (84,9%) необавештено.
С друге стране, од укупно 286 (100,0%) испитаника који су немотивисани, у апсолутној мери необавештено је 52 (18,2%) и обавештено њих 4 (1,4%). У извесној мери је необавеште- но 134 (46,9%) испитаника, а обавештено 11 (3,8%), док њих 85 (29,7%) нити је обавештено нити необавештено о ризицима од поплава. Укупно је обавештено 15 (5,2%), а необавеште- но њих 186 (65,0%).
Затим, од укупно 931 (100,0%) анкетираног испитаника који су нити мотивисани нити немотивисани, у апсолутној мери, необавештено је 105 (11,3%), док је обавештено њих 45 (4,8%). У извесној мери је необавештено 188 (20,2%), а обавештено 104 (11,2%) испитаника, док њих 489 (52,5%) нити је обавештено нити необавештено. О ризицима од поплаваукупно је обавештено 149 (16,0%), а необавештено 293 (31,4%) испитаника.
Потом, од укупно 521 (100,0%) испитаника који су у извесној мери мотивисани, у апсолут- ној мери је необавештено 65 (12,5%), а обавештено њих 40 (7,7%). У извесној мери је необа- вештено 42 (8,1%) испитаника, док је обавештено 164 (31,5%) испитаника. Њих 210 (40,3%) нити је обавештено нити необавештено о ризицима од поплава. Укупно је обавештено 204 (39,2%) испитаника, а њих 107 (20,5%) необавештено.
На крају, од 515 (100,0%) анкетираних испитаника који су у апсолутној мери мотовисани, у апсолутној мери је необавештено 121 (23,5%) и обавештено њих 198 (38,4%). У извесној мери је необавештено 36 (7,0%) испитаника, а њих 68 (13,2%) обавештено о ризицима од поплава, док је 92 (17,9%) испитаника нити обавештено нити необавештено. Укупно је оба- вештено 266 (51,7%) испитаника, док је њих 157 (30,5%) необавештено (Табела 23).
На основу анализе резултата можемо рећи да су о ризицима од поплава најобавештенији испитаници мотивисани у апсолутној мери. Њих прате они који су у извесној мери моти- висани, затим нити мотивисани нити немотивисани, немотивисани у извесној мери, док су најнеобавештенији испитаници који су немотивисани у апсолутној мери.
Табела 23. Преглед резултата унакрсног табелирања мотивисаности и обавештености о ризицима од поплава
|
Ниво мотивисаности |
Обавештеност о ризицима од поплава |
Укупно |
|||||
|
У апсолутној мери необавештен |
У извесној мери необавештен |
Нити обавештен нити необавештен |
У извесној мери обавештен |
У апсолутној мери обавештен |
|||
|
Апсолутно немотивисан |
Фреквенција |
157 |
17 |
18 |
6 |
7 |
205 |
|
Мотивисаност (%) |
76,6 |
8,3 |
8,8 |
2,9 |
3,4 |
100,0 |
|
|
Обавештеност (%) |
31,4 |
4,1 |
2,0 |
1,7 |
2,4 |
8,3 |
|
|
У извесној мери немотивисан |
Фреквенција |
52 |
134 |
85 |
11 |
4 |
286 |
|
Мотивисаност (%) |
18,2 |
46,9 |
29,7 |
3,8 |
1,4 |
100,0 |
|
|
Обавештеност (%) |
10,4 |
32,1 |
9,5 |
3,1 |
1,4 |
11,6 |
|
|
Нити мотивисан нити немотивисан |
Фреквенција |
105 |
188 |
489 |
104 |
45 |
931 |
|
Мотивисаност (%) |
11,3 |
20,2 |
52,5 |
11,2 |
4,8 |
100,0 |
|
|
Обавештеност (%) |
21,0 |
45,1 |
54,7 |
29,5 |
15,3 |
37,9 |
|
|
У извесној мери мотивисан |
Фреквенција |
65 |
42 |
210 |
164 |
40 |
521 |
|
Мотивисаност (%) |
12,5 |
8,1 |
40,3 |
31,5 |
7,7 |
100,0 |
|
|
Обавештеност (%) |
13,0 |
10,1 |
23,5 |
46,5 |
13,6 |
21,2 |
|
|
У апсолутној мери мотивисан |
Фреквенција |
121 |
36 |
92 |
68 |
198 |
515 |
|
Мотивисаност (%) |
23,5 |
7,0 |
17,9 |
13,2 |
38,4 |
100,0 |
|
|
Обавештеност (%) |
24,2 |
8,6 |
10,3 |
19,3 |
67,3 |
21,0 |
|
|
Укупно |
Фреквенција |
500 |
417 |
894 |
353 |
294 |
2458 |
|
Мотивисаност (%) |
20,3 |
17,0 |
36,4 |
14,4 |
12,0 |
100,0 |
|
|
Обавештеност (%) |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
|
Истраживачко питање гласило је: Да ли су грађани који су мотивисани да подигну ниво припремљености за реаговање обавештенији о ризицима ванредних ситуација у односу на грађане који нису мотивисани да унапреде ниво своје припремљености?
Једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај нивоа мотивисаности за поди- зање ступња припремљености за реаговање на зависну непрекидну променљиву обавеште-
ности о ризицима од настанка ванредних ситуација у локалној заједници. Испитаници су у односу на свој страх подељени у три групе (има страх, није сигуран и нема страх). Помоћу теста хомогености варијанси истражена је једнакост варијанси у резултатима за сваку групу.
Према добијеним резултатима утврђена је статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група и обавештености грађана о ризицима од ванредних ситуација (F
= 6,78 и p = 0,001) (Табела 24). Даљим статистичким анализама утврђено је да се обавеште- ност о ризицима настанка ванредних ситуација статистички значајно (p < 0,05) и међусоб- но разликује код грађана који су у апсолутној мери немотивисани (М = 2,48 и SD = 1,00) и грађана који су у апсолутној мери мотивисани (М = 3,36 и SD = 1,59). Грађани који су мотивисанији да унапреде ниво припремљености за реаговање у незнатно већој мери су обавештенији о ризицима од ванредних ситуација од грађана који су у апсолутној мери не- мотивисани да унапреде своју припремљеност.
Табела 24. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различите мотивисаности и обавештености о ризицима од поплава
|
Descriptives |
||||||||
|
Ниво мотивисаности |
Н |
Mean |
Std. Deviation |
Std. Error |
95 Con- fidence Interval for Mean |
Minimum |
Maximum |
|
|
Lower Bound |
Upper Bound |
|||||||
|
У апсолутној мери немотивисан |
205 |
1,48 |
1,008 |
,070 |
1,34 |
1,62 |
1 |
5 |
|
У извесној мери немотивисан |
286 |
2,23 |
,840 |
,050 |
2,14 |
2,33 |
1 |
5 |
|
Нити мотивисан нити немотивисан |
931 |
2,78 |
,955 |
,031 |
2,72 |
2,84 |
1 |
5 |
|
У извесној мери мотивисан |
521 |
3,14 |
1,088 |
,048 |
3,04 |
3,23 |
1 |
5 |
|
У апсолутној мери мотивисан |
515 |
3,36 |
1,598 |
,070 |
3,22 |
3,50 |
1 |
5 |
|
Укупно |
2458 |
2,81 |
1,252 |
,025 |
2,76 |
2,86 |
1 |
5 |
|
Levene Statistic |
df1 |
df2 |
Sig. |
|
114,870 |
4 |
2453 |
,000 |
|
ANOVA |
|||||
|
Sum of Squares |
df |
Mean Square |
Ф |
Sig. |
|
|
Between Groups |
669,154 |
4 |
167,288 |
128,854 |
,000 |
|
Within Groups |
3184,667 |
2453 |
1,298 |
||
|
Укупно |
3853,821 |
2457 |
|||
|
Robust Tests of Equality of Means |
||||
|
Statistica |
df1 |
df2 |
Sig. |
|
|
Welch |
141,109 |
4 |
830,898 |
,000 |
|
Brown – Forsythe |
131,888 |
4 |
1653,703 |
,000 |
Графикон 13. Дистрибуција средње вредности обавештености о ризицима од настанка поплаве у односу на мотивисаност
Што се тиче степена религиозности грађана и његове повезаности са нивоом обавеште- ности о ризицима од настанка поплава, од укупно 77 (100,0%) анкетираних који су у апсо- лутној мери нерелигиозни, необавештено је, у апсолутној мери, њих 19 (24,7%), односно обавештено 10 (13,0%). У извесној мери је необавештено 26 (33,8%) испитаника иобавеште- но 4 (5,2%). Њих 18 (23,4%) нити је обавештено нити необавештено о ризицима од поплава. Укупно је обавештено 14 (18,2%), док је необавештено 45 (58,4%) испитаника.
Даље, од 192 (100,0%) анкетирана испитаника који су у извесној мери нерелигиозни, у апсолутној мери необавештено је њих 40 (20,8%), а обавештено 16 (8,3%). У извесној мери је необавештено 35 (18,2%) и обавештено 19 (9,9%) испитаника. Њих 82 (42,7%) није нити обавештено нити необавештено о ризицима од поплава. Укупно је обавештено 35 (18,2%) испитаника, док је њих 75 (39,1%) необавештено.
Затим, од укупно 1430 (100,0%) анкетираних који нису нити религиозани нити нерели- гиозни, у апсолутној мери је необавештен 301 (21,0%), док је обавештено 152 (10,6%) у ап- солутној мери. У извесној мери је необавештено 233 (16,3%) испитаника иобавештено 218 (15,2%), док њих 526 (36,8%) није нити обавештено нити необавештено. О ризицима од по- плава је обавештено укупно 370 (25,9%), а необавештено њих 534 (37,3%).
У извесној мери је религиозно укупно 514 (100,0%) анкетираних испитаника. О ризици- ма од поплава је, у апсолутној мери, необавештено 93 (18,1%) и обавештено њих 74 (14,4%). У извесној мери је необавештено 79 (15,4%) испитаника, а обавештено 78 (15,2%), док њих 190 (37,0%) није нити обавештено нити необавештено. Укупно је обавештено 152 (29,6%) и
необавештено 172 (33,5%) испитаника.
На крају, од укупно 175 (100,0%) анкетираних испитаника који су у апсолутној мери ре- лигиозни, у апсолутној мери необавештено је 33 (18,9%), док је обавештено 37 (21,1%). У из- весној мери је необавештено 26 (14,9%) и обавештено 18 (10,3%) испитаника. Њих 61 (34,9%) није нити обавештено нити необавештено о ризицима од поплава. Укупно је обавештено 55 (31,4%) испитаника, док је 59 (33,7%) њих необавештено (Табела 25).
Можемо рећи да су о ризицима од поплава најобавештенији испитаници који су нити религиозни нити нерелигиозни. Њих прате испитаници који су у извесној мери религиозни, затим у апсолутној мери религиозни, потом у извесној мери нерелигиозни, док су најнеоба- вештенији они испитаници који су у апсолутној мери нерелигиозни.
Табела 25. Преглед резултата унакрсног табелирања нивоа религиозности и обавештености о ризицима од поплава
|
Ниво религиозности |
Обавештеност о ризицима од поплава |
Укупно |
|||||
|
У апсолутној мери необавештен |
У извесној мери необавештен |
Нити обавештен нити необавештен |
У извесној мери обавештен |
У апсолутној мери обавештен |
|||
|
У апсолутној мери нерелигиозан |
Фреквенција |
19 |
26 |
18 |
4 |
10 |
77 |
|
Религиозност (%) |
24,7 |
33,8 |
23,4 |
5,2 |
13,0 |
100,0 |
|
|
Обавештеност (%) |
3,9 |
6,5 |
2,1 |
1,2 |
3,5 |
3,2 |
|
|
У извесној мери нерелигиозан |
Фреквенција |
40 |
35 |
82 |
19 |
16 |
192 |
|
Религиозност (%) |
20,8 |
18,2 |
42,7 |
9,9 |
8,3 |
100,0 |
|
|
Обавештеност (%) |
8,2 |
8,8 |
9,4 |
5,6 |
5,5 |
8,0 |
|
|
Нити религиозан нити нерелигиозан |
Фреквенција |
301 |
233 |
526 |
218 |
152 |
1430 |
|
Религиозност (%) |
21,0 |
16,3 |
36,8 |
15,2 |
10,6 |
100,0 |
|
|
Обавештеност (%) |
61,9 |
58,4 |
60,0 |
64,7 |
52,6 |
59,9 |
|
|
У извесној мери религиозан |
Фреквенција |
93 |
79 |
190 |
78 |
74 |
514 |
|
Религиозност (%) |
18,1 |
15,4 |
37,0 |
15,2 |
14,4 |
100,0 |
|
|
Обавештеност (%) |
19,1 |
19,8 |
21,7 |
23,1 |
25,6 |
21,5 |
|
|
У апсолутној мери религиозан |
Фреквенција |
33 |
26 |
61 |
18 |
37 |
175 |
|
Религиозност (%) |
18,9 |
14,9 |
34,9 |
10,3 |
21,1 |
100,0 |
|
|
Обавештеност (%) |
6,8 |
6,5 |
7,0 |
5,3 |
12,8 |
7,3 |
|
|
Укупно |
Фреквенција |
486 |
399 |
877 |
337 |
289 |
2388 |
|
Религиозност (%) |
20,4 |
16,7 |
36,7 |
14,1 |
12,1 |
100,0 |
|
|
Обавештеност (%) |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
|
Прво истраживачко питање је гласило: Да ли су религиознији грађани обавештенији о ризицима ванредних ситуација у односу на грађане који нису религиозни?
Једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај нивоа религиозности на зави- сну непрекидну променљиву обавештености о ризицима од настанка ванредних ситуација у локалној заједници. Испитаници су, у односу на свој ниво религиозности, подељени у пет
група (у апсолутној мери нерелигиозан, у извесној мери нерелигиозан, нити религиозан нити нерелигиозан, у извесној мери религиозан, у апсолутној мери религиозан). Путем теста хомо- гености варијанси истражена је једнакост варијанси у резултатима за сваку групу.
Према добијеним резултатима утврђена је статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група и обавештености грађана о ризицима од ванредних ситуација (F
= 4,05 и p = 0,000) (Табела 26). Даљим статистичким анализама утврђено је да се обавеште- ност о ризицима од настанка ванредних ситуација статистички значајно (p < 0,05) и међу- собно разликује код грађана који су у апсолутној мери нерелигиозни (М = 2,48 и SD = 1,28) и грађана који су у апсолутној мери религиозни (М = 3,00 и SD = 1,36). Религиозни грађани су, у незнатно већој мери, обавештени о ризицима од ванредних ситуација од грађана који су нерелигиозни.
Табела 26. Резултати једнофакторске анализе варијансе група раличитог нивоа религиозности и обавештености о ризицима од поплава
|
Descriptives |
||||||||
|
Ниво религиозности |
Н |
Mean |
Std. Deviation |
Std. Error |
95 Con- fidence Interval for Mean |
Minimum |
Maximum |
|
|
Lower Bound |
Upper Bound |
|||||||
|
У апсолутној мери нерелигиозан |
77 |
2,48 |
1,284 |
,126 |
2,19 |
2,77 |
1 |
5 |
|
У извесној мери нерелигиозан |
192 |
2,67 |
1,159 |
,084 |
2,50 |
2,83 |
1 |
5 |
|
Нити религиозан нити нерелигиозан |
1430 |
2,78 |
1,239 |
,033 |
2,72 |
2,85 |
1 |
5 |
|
У извесној мери религиозан |
514 |
2,92 |
1,266 |
,056 |
2,81 |
3,03 |
1 |
5 |
|
У апсолутној мери религиозан |
175 |
3,00 |
1,365 |
,103 |
2,80 |
3,20 |
1 |
5 |
|
Укупно |
2388 |
2,81 |
1,253 |
,026 |
2,76 |
2,86 |
1 |
5 |
|
Levene Statistic |
df1 |
df2 |
Sig. |
|
,744 |
4 |
2383 |
,562 |
|
ANOVA |
|||||
|
Sum of Squares |
df |
Mean Square |
Ф |
Sig. |
|
|
Between Groups |
26,506 |
4 |
6,627 |
4,242 |
,002 |
|
Within Groups |
3722,419 |
2383 |
1,562 |
||
|
Укупно |
3748,925 |
2387 |
|||
|
Robust Tests of Equality of Means |
||||
|
Statistica |
df1 |
df2 |
Sig. |
|
|
Welch |
4,054 |
4 |
346,781 |
,003 |
|
Brown – Forsythe |
4,123 |
4 |
667,707 |
,003 |
Графикон 14. Дистрибуција средње вредности обавештености о ризицима од настанка поплаве у односу на ниво религиозности
|
ПЕРЦЕПЦИЈА ВЕРОВАТНОЋЕ НАСТАНКА ВАНРЕДНИХ СИТУАЦИЈА |
V |
-
-
Утицај демографских фактора на перцепцију вероватноће
Перцепција ризика од настанку ванредне ситуације је веома значајна због предузимања одређених превентивних мера. Уколико појединац није свестан ризика од настанка ванред- не ситуације, неће бити мотивисан да заштити себе и друге. Управо зато смо испитивали утицај демографских карактеристика на перцепцију вероватноће настанка ванредне ситу- ације полазећи од следећег истраживачког питања: Да ли жене, млађи грађани, грађани са факултетском дипломом и они који су у средњој школи остварили одличан успех истичу да је вероватније да се догоди ванредна ситуација у локалној заједници у односу на мушкарце, старије грађане, грађане са завршеном основном школом и оне који су у средњој школи ост- варили добар успех?. Да би се добио статистички значајан одговор на постављено питање, приступили смо испитивању повезаности утицаја демографских карактеристика и перцеп- ције вероватноће настанка ванредне ситуације.
-
Пол и године
Полазећи од постојања физиолошких и других научно утврђених психолошких разлика између мушкараца и жена, као и старијих и млађих грађана, истражили смо разлике у пер- цепцији угрожености. Том приликом, пошли смо од следећих истраживачких питања:
− Да ли мушки испитаници у већој мери перципирају вероватноћу настанка ванредних ситуација (у току наредне године) у односу на женске испитанике?
− Да ли старији испитаници у већој мери перципирају вероватноћу настанка ванредних ситуација (у току наредне године) у односу на млађе испитанике?
Од укупно 2.409 (100,0%) испитаника (и мушких и женских), у апсолутној мери неверо- ватно њих 562 (23,3%) перципира вероватноћу настанка поплава, док у апсолутној мери ве- роватно 428 (17,8%). У извесној мери невероватно 404 (16,8%) и вероватно 295 (12,2%) испи- таника, а 720 (29,9%) заузима неутралан став (нити вероватно нити невероватно). Вероват- ноћу настанка поплава перципира укупно 723 (30,0%) испитаника, док њих 966 (40,1%) не перципира.
Кад су у питању мушки испитаници, анализа нам казује да од укупно 1.213 (100,0%) ан- кетираних вероватноћу јављања поплава у апсолутној мери невероватно перципира 292 (24,1%), док у апсолутној мери вероватно 211 (17,4%) испитаника. У извесној мери неверо- ватно 192 (15,8%), односно вероватно њих 158 (13,0%) поима вероватноћу појаве поплава.
Њих 360 (29,7%) изражава неутрално мишљење (нити вероватно нити невероватно). Укуп- но 369 (30,4%) испитаника перципира вероватноћу настанка поплава, док њих 484 (40,0%) то не чини.
С друге стране, укупно 1.196 (100,0%) женских испитаника вероватноћу настанка по- плава перципира на следећи начин: у апсолутној мери невероватно 270 (22,6%), односно вероватно њих 217 (18,1%); у извесној мери невероватно 212 (17,7%) и у извесној мери ве- роватно њих 137 (11,5%); њих 360 (30,1%) нити вероватно нити невероватно. Вероватноћу
настанка поплава перципира укупно 354 (29,6%) испитаника, а њих 482 (40,3%) не перци-
пира (Табела 27).
Резултати анализе казују нам да мушки испитаници мало боље перципирају вероватноћу настанка поплава у односу на женске испитанике.
Табела 27. Преглед резултата унакрсног табелирања пола и перцепције вероватноће настанка поплава
Пол
Перцепција вероватноће настанка поплава
Укупно
У апсолутној мери невероватно
У извесној мери невероватно
Нити вероватно нити вероватно
У извесној мери вероватно
У апсолутној мери вероватно
Мушки
Фреквенција
292
192
360
158
211
1213
Пол (%)
24,1
15,8
29,7
13,0
17,4
100,0
Вероватноћа (%)
52,0
47,5
50,0
53,6
49,3
50,4
Женски
Фреквенција
270
212
360
137
217
1196
Пол (%)
22,6
17,7
30,1
11,5
18,1
100,0
Вероватноћа (%)
48,0
52,5
50,0
46,4
50,7
49,6
Укупно
Фреквенција
562
404
720
295
428
2409
Пол (%)
23,3
16,8
29,9
12,2
17,8
100,0
Вероватноћа (%)
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Прво истраживачко питање је гласило: Да ли мушки испитаници у већој мери перципи- рају вероватноћу настанка ванредних ситуација (у току наредне године) у односу на женске испитанике?
За испитивање повезаности пола и перцепције вероватноће настанка ванредних ситу- ација коришћен је т-тест независних узорака. Њиме је истражена статистички значајна разлика између средњих вредности непрекидне променљиве о перцепцији вероватноће на- станка ванредних ситуација у локалној заједници код мушкараца и жена. Том приликом није утврђена статистички значајна разлика резултата код испитаника мушког (М = 2,85) и женског пола (2,84) у погледу њихове обавештености о поплавним ризицима (t [2407] =
-0,18, p = 0,856 (Табела 28 и Графикон 15).
Табела 28. Резултати т-теста (поређења средње вредности перцепције вероватноће настанка поплава у односу на пол)
Ливинов тест једнакости варијансе
t
df
Sig.
(2 – tailed)
Mean Difference
Std. Error
Difference
95 Confidence Interval of the Difference
Ф
Sig.
Lower
Upper
,224
,636
-,182
2407
,856
-,010
,056
-,121
,100
T-test for Equality of Means
Графикон 15. Дистрибуција средње вредности перцепције вероватноће настанка поплаве у односу на пол
Када су у питању године живота и њихов утицај на перцепцију вероватноће настанка ванредних ситуација, од укупно 693 (100,0%) анкетирана испитаника од 18 до 28 година, у апсолутној мери невероватно, њих 155 (22,4%) перципира ту могућност, док у апсолутној мери вероватно то чини њих 102 (14,7%). У извесној мери невероватно 117 (16,9%), односно вероватно 93 (13,4%), док 226 (32,6%) испитаника има неутрално мишљење (нити вероватно нити невероватно) по питању перцепције.. Укупно195 (28,1%) испитаника перципира, док њих 272 (39,2%) не перципира вероватноћу јављања поплава.
Затим, од 538 (100,0%) испитаника од 29 до 38 година, у апсолутној мери невероватно, перципира могућност поплава 105 (19,5%) и у апсолутној мери вероватно њих 97 (18,0%).
У извесној мери невероватно 96 (17,8%), а вероватно 69 (18,0%), док 171 (31,8%) испитаник заузима неутралан став (нити вероватно нити невероватно). Могућност појаве поплава, у укупном броју, перципира 166 (30,9%), а не перципира 201 (37,4%) испитаник.
Када је реч о анкетираним особама од 39 до 48 година (502 испитаника ‒ 100,0%), ве- роватноћу настанка поплава перципира, у апсолутној мери невероватно, 102 (20,3%), док у апсолутној мери вероватно њих 88 (17,5%). У извесној мери невероватно 114 (22,7%), у извесној мери вероватно 59 (11,8%) испитаника, а њих 139 (27,7%) нити перципира нити не перципира наведену вероватноћу. Укупно 147 (29,3%) испитаника перципира, док њих 216 (43,0%) не перципира могућност настанка поплава.
Надаље, од укупно 465 (100,0%) анкетираних од 49 до 58 година, у апсолутној мери неве- роватно, њих 150 (32,3%) и перципира могућност поплава, док у апсолутној мери вероват- но то чини 92 (19,8%) испитаника. У извесној мери невероватно 48 (10,3%), у извесној мери вероватно 52 (11,2%), док њих 123 (26,5%) има неутралан став. Могућност појаве поплава,
у укупном броју, перципира 144 (31,0%) испитаника, док њих 198 (42,6%) не перципира.
На крају, од укупно 158 (100,0%) испитаника преко 59 година, вероватноћу појаве поп- лава, у апсолутној мери невероватно, перципира 40 (25,3%), а у апсолутној мери вероват- но њих 42 (26,6%). У извесној мери невероватно 25 (15,8%), у извесној мери вероватно 12 (7,6%), док 39 (24,7%) испитаника нити перципира нити не перципира могућност настанка поплава. Укупно 54 (34,2%) испитаника перципира, док њих 65 (41,1%) не перципира поме- нуту вероватноћу (Табела 29).
Резултати анализе указују да вероватноћу настанка поплава најбоље перципирају испи- таници од 18 до 28 година живота. С порастом година живота опада перцепција вероват- ноће настанка поплава.
Табела 29. Преглед резултата унакрсног табелирања година живота и перцепције вероватноће настанка поплава
Године живота
Перцепција вероватноће настанка поплава
Укупно
У апсолутној мери невероватно
У извесној мери невероватно
Нити вероватно нити вероватно
У извесној мери вероватно
У апсолутној мери вероватно
Од 18 до 28 година
Фреквенција
155
117
226
93
102
693
Године (%)
22,4
16,9
32,6
13,4
14,7
100,0
Вероватноћа (%)
27,6
29,0
31,4
31,5
23,8
28,8
Од 29 до 38 година
Фреквенција
105
96
171
69
97
538
Године (%)
19,5
17,8
31,8
12,8
18,0
100,0
Вероватноћа (%)
18,7
23,8
23,8
23,4
22,7
22,3
Од 39 до 48 година
Фреквенција
102
114
139
59
88
502
Године (%)
20,3
22,7
27,7
11,8
17,5
100,0
Вероватноћа (%)
18,1
28,2
19,3
20,0
20,6
20,8
Од 49 до 58 година
Фреквенција
150
48
123
52
92
465
Године (%)
32,3
10,3
26,5
11,2
19,8
100,0
Вероватноћа (%)
26,7
11,9
17,1
17,6
21,5
19,3
Преко 59 година
Фреквенција
40
25
39
12
42
158
Године (%)
25,3
15,8
24,7
7,6
26,6
100,0
Вероватноћа (%)
7,1
6,2
5,4
4,1
9,8
6,6
Укупно
Фреквенција
10
4
18
5
7
44
Године (%)
22,7
9,1
40,9
11,4
15,9
100,0
Вероватноћа (%)
1,8
1,0
2,5
1,7
1,6
1,8
Друго истраживачко питање је гласило: Да ли старији испитаници у већој мери перципи- рају вероватноћу настанка ванредних ситуација (у току наредне године) у односу на млађе испитанике?
Једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај година живота испитаника на зависну непрекидну променљиву перцепције вероватноће настанка ванредних ситуација у
локалној заједници. Испитаници су по годинама живота подељени у седам група (од 18 до 28 година, од 29 до 38 година, од 39 до 48 година, од 49 до 58, од 59 до 68 година, од 69 до 78 година и преко 79 година). Помоћу теста хомогености варијанси истражена је једнакост варијанси у резултатима за сваку групу.
Према добијеним резултатима утврђена је статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група и обавештености грађана о ризицима од ванредних ситуација (F = 3,29 и p = 0,005) (Табела 30). Даљим статистичким анализама утврђено је да перцепција вероватноће настанка ванредних ситуација статистички значајно (p < 0,05) и међусобно разликује код грађана од 18 до 28 година (М = 2,81 и SD = 1,32) и грађана од 29 до 38 година (М = 2,92 и SD = 1,34). Према добијеним резултатима може се рећи да грађани од 29 до 38 година у већој мери истичу да је вероватно да ће их задесити ванредна ситуација у наредних годину дана у односу на грађане од 18 до 28 година.
Табела 30. Резултати једнофакторске анализе варијансе различитих старосних група и перцепције вероватноће настанка поплава
Descriptives
Године живота
Н
Mean
Std. Deviation
Std. Error
95 Con- fidence Interval for Mean
Minimum
Maximum
Lower Bound
Upper Bound
Од 18 до 28 година
693
2,81
1,324
,050
2,71
2,91
1
5
Од 29 до 38 година
538
2,92
1,344
,058
2,81
3,03
1
5
Од 39 до 48 година
502
2,83
1,355
,060
2,72
2,95
1
5
Од 49 до 58 година
465
2,76
1,498
,069
2,62
2,90
1
5
Од 59 до 68 година
158
2,94
1,524
,121
2,70
3,18
1
5
Од 69 до 78 година
44
2,89
1,333
,201
2,48
3,29
1
5
Од 79 до 90 година
9
3,56
,527
,176
3,15
3,96
3
4
Укупно
2409
2,84
1,382
,028
2,79
2,90
1
5
Levene Statistic
df1
df2
Sig.
6,334
6
2402
,000
ANOVA
Sum of Squares
df
Mean Square
Ф
Sig.
Between Groups
13,382
6
2,230
1,168
,320
Within Groups
4586,618
2402
1,909
Укупно
4600,001
2408
Robust Tests of Equality of Means
Statistica
df1
df2
Sig.
Welch
3,299
6
105,602
,005
Brown – Forsythe
1,324
6
800,624
,244
Графикон 16. Дистрибуција средње вредности перцепције вероватноће настанка поплаве у односу на године живота
-
Ниво образовања и успех у средњој школи
Са циљем да објаснимо повезаност нивоа образовања и успеха у средњој школи са пер- цепцијом вероватноће ванредних ситуација, поставили смо следећа истраживачка питања:
− Да ли грађани са вишим нивоом образовања у већој мери перципирају вероватноћу на- станка ванредне ситуације у односу на грађане са нижим нивом образовања?
− Да ли грађани који су завршили средњу школу са одличним успехом у већој мери перци- пирају вероватноћу настанка ванредне ситуације у односу на грађане који су средњу школу завршили са добрим успехом?
Када су у питању испитаници са завршеним основним образовањем, од укупно 167 (100,0%) анкетираних, у апсолутној мери невероватно перципира могућност настанка по- плава њих 20 (12,0%), док у апсолутној мери вероватно 39 (23,4%) испитаника. У извесној мери невероватно 23 (13,8%), у извесној мери вероватно 12 (7,2%), док њих 73 (43,7%) нити перципира нити не перципира могућност настанка поплава. Вероватноћу појаве поплава перципира укупно 51 (30,5%) испитаник, док њих 43 (25,7%) перципира.
Затим, од укупно 513 (100,0%) анкетираних са средњим (трогодишњим) образовањем, у апсолутној мери невероватно перципира могућност настанка поплава 141 (27,5%) испи- таник, док у апсолутној мери вероватно њих 96 (18,7%). У извесној мери невероватно 84 (16,4%), у извесној мери вероватно 79 (15,4%), а њих 113 (22,0%) исказало је неутрално миш- љење (ни вероватно ни невероватно). Укупно 175 (34,1%) испитаника перципира, док њих 225 (43,9%) не перципира вероватноћу јављања поплава.
Од укупно 988 (100,0%) анкетираних испитаника који имају завршено средње (четворого- дишње) образовање, њих 259 (26,2%), у апсолутној мери невероватно, а у апсолутној мери ве- роватно њих 188 (19,0%), перципира могућност појаве поплава. У извесној мери невероватно 149 (15,1%), у извесној мери вероватно 107 (10,8%) испитаника, док њих 285 (28,8%) нити перципира нити не перципира вероватноћу настанка поплава. Могућност појаве поплава, у укупном броју, перципира 295 (29,9%) испитаника, а њих 408 (41,3%) не перципира.
Табела 31. Преглед резултата унакрсног табелирања нивоа образовања и перцепције вероватноће настанка поплава
Ниво образовања
Перцепција вероватноће настанка поплава
Укупно
У апсолутној мери невероватно
У извесној мери невероватно
Нити вероватно нити невероватно
У извесној мери вероватно
У апсолутној мери вероватно
Основно
Фреквенција
20
23
73
12
39
167
Образовање (%)
12,0
13,8
43,7
7,2
23,4
100,0
Вероватноћа (%)
3,6
5,7
10,1
4,1
9,1
6,9
Средње (трогодишње)
Фреквенција
141
84
113
79
96
513
Образовање (%)
27,5
16,4
22,0
15,4
18,7
100,0
Вероватноћа (%)
25,1
20,8
15,7
26,8
22,4
21,3
Средње (четворогодишње)
Фреквенција
259
149
285
107
188
988
Образовање (%)
26,2
15,1
28,8
10,8
19,0
100,0
Вероватноћа (%)
46,1
36,9
39,6
36,3
43,9
41,0
Више
Фреквенција
35
54
72
37
41
239
Образовање (%)
14,6
22,6
30,1
15,5
17,2
100,0
Вероватноћа (%)
6,2
13,4
10,0
12,5
9,6
9,9
Високо
Фреквенција
90
81
150
53
55
429
Образовање (%)
21,0
18,9
35,0
12,4
12,8
100,0
Вероватноћа (%)
16,0
20,0
20,8
18,0
12,9
17,8
Мастер
Фреквенција
15
13
22
7
7
64
Образовање (%)
23,4
20,3
34,4
10,9
10,9
100,0
Вероватноћа (%)
2,7
3,2
3,1
2,4
1,6
2,7
Докторат
Фреквенција
2
0
5
0
2
9
Образовање (%)
22,2
0,0
55,6
0,0
22,2
100,0
Вероватноћа (%)
0,4
0,0
0,7
0,0
0,5
0,4
Укупно
Фреквенција
20
23
73
12
39
167
Образовање (%)
12,0
13,8
43,7
7,2
23,4
100,0
Вероватноћа (%)
3,6
5,7
10,1
4,1
9,1
6,9
Што се тиче испитаника с факултетским образовањем, од укупно 239 (100,0%) анкетира- них који имају више образовање, њих 35 (14,6%), у апсолутној мери невероватно и њих 41 (17,2%), у апсолутној мери вероватно, перципира вероватноћу настанка поплава. У извесној мери невероватно 54 (22,6%), у извесној мери вероватно 37 (15,5%) испитаника, а њих 72 (30,1%) заузело је неутралан став (нити вероватно нити невероватно). Укупно 78 (32,6%) испитаника перципира, док њих 89 (37,2%) не перципира могућност јављања поплава.
Затим, од укупно 429 (100,0%) анкетираних испитаника са завршеним високим образо- вањем, вероватноћу настанка поплава, у апсолутној мери невероватно, перципира њих 90 (21,0%), док у апсолутној мери вероватно њих 55 (12,8%). У извесној мери невероватно 81 (18,9%), у извесној мери вероватно 53 (12,4%), док 150 (35,0%) испитаника нити перципира
нити не перципира поменуту вероватноћу. Могућност јављања поплава укупно перципира 108 (25,2%) испитаника, док 171 (39,9%) њих не перципира.
Надаље, од укупно 64 (100,0%) анкетирана испитаника који имају завршене мастер сту- дије, њих 15 (23,4%) перципира вероватноћу настанка поплава у апсолутној мери неверо- ватно, а у апсолутној мери вероватно њих 7 (10,9%). У извесној мери невероватно 13 (20,3%), у извесној мери вероватно 7 (10,9%) испитаника, док њих 22 (34,4%) има неутрално миш- љење (нити вероватно нити невероватно). Укупно 14 (21,9%) испитаника перципира, док њих 28 (43,8%) не перципира могућност настанка поплава.
На крају, од укупно 9 (100,0%) анкетираних испитаника који имају докторат, у апсолутној мери невероватно и у апсолутној мери вероватно могућност појаве поплава перципира њих 2 (22,2%), а ниједан испитаник се није одлучио за одговоре у извесној мери невероватно и у извесној мери вероватно. Њих 5 (55,6%) нити перципира нити не перципира вероватноћу настанка поплава. Могућност јављања поплава, у укупном броју, перципира и не перципира по 2 (22,2%) испитаника (Табела 31).
На основу анализе добијених података можемо рећи да вероватноћу настанка поплава најбоље перципирају испитаници који имају средње (четворогодишње) образовање. Њих прате испитаници који имају средње (трогодишње) образовање, затим високо образовање, више образовање, основно образовање, мастер, док најнижу перцепцију ризика имају испи- таници који су завршили докторске студије.
Друго истраживачко питање је гласило: Да ли грађани са вишим нивоом образовања у већој мери перципирају вероватноћу настанка ванредне ситуације у односу на грађане са нижим нивом образовања?
Једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај нивоа образовања испитани- ка на зависну непрекидну променљиву обавештености о ризицима од настанка ванредних ситуација у локалној заједници. Испитаници су, према нивоу образовања, подељени у се- дам група (основно, средње (трогодишње), средње (четворогодишње), више, високо, мастер, докторат). Путем теста хомогености варијанси истражена је једнакост варијанси у резулта- тима за сваку групу.
Према добијеним резултатима утврђена је статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група и обавештености грађана о ризицима ванредних ситуација (F = 7,42 и p = 0,000) (Табела 32). Даљим статистичким анализама утврђено је да се обавештеност о ризицима од настанка ванредних ситуација статистички значајно (p < 0,05) и међусобно разликује код грађана са основним образовањем (М = 2,47 и SD = 1,33) и грађана са факул- тетским образовањем (М = 3,08 и SD = 1,20). Анализом добијених резултата утврдили смо да су грађани са завршеним факултетима обавештенији о ризицима од ванредних ситуација у односу на грађане са завршеном основном школом.
Што се тиче повезаности успеха у средњој школи и перцепције вероватноће настанка ванредних ситуација, од укупно 10 (100,0%) анкетираних који су имали довољан успех, у апсолутној мери невероватно перципира могућност појаве поплава њих 2 (20,0%), док у ап- солутној мери вероватно 1 (10.0%) испитаник. У извесној мери невероватно 2 (20,0%), у извесној мери вероватно 1 (10,0%), а њих 4 (40,0%) нити перципира нити не перципира вероватноћу настанка поплава. Могућност јављања поплава перципира, у укупном броју, перципира 2 (20,0%) испитаника, док њих 4 (40,0%) не перципира.
Затим, од укупно 453 (100,0%) анкетирана испитаника који су постигли добар успех, њих 129 (28,5%), у апсолутној мери невероватно, и њих 87 (19,2%), у апсолутној мери вероват- но, перципира вероватноћу настанка поплава. У извесној мери невероватно 70 (15,5%), у извесној мери вероватно 51 (11,3%), док њих 116 (25,6%) има неутралан став према појави поплава (нити вероватно нити невероватно). Укупно 138 (30,5%) испитаника перципира, а њих 199 (43,9%) не перципира вероватноћу јављања поплаве.
Табела 32. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различитог нивоа образовања и перцепције вероватноће настанка поплава
Descriptives
Ниво образовања
Н
Mean
Std. Deviation
Std. Error
95 Con- fidence Interval for Mean
Minimum
Maximum
Lower Bound
Upper Bound
Основно
167
3,16
1,267
,098
2,97
3,36
1
5
Средње (трогодишње)
513
2,81
1,461
,065
2,69
2,94
1
5
Средње (четворогодишње)
988
2,81
1,427
,045
2,72
2,90
1
5
Више
239
2,98
1,288
,083
2,81
3,14
1
5
Високо
429
2,77
1,271
,061
2,65
2,89
1
5
Мастер
64
2,66
1,263
,158
2,34
2,97
1
5
Докторат
9
3,00
1,414
,471
1,91
4,09
1
5
Укупно
2409
2,84
1,382
,028
2,79
2,90
1
5
Levene Statistic
df1
df2
Sig.
7,076
6
2402
,000
ANOVA
Sum of Squares
df
Mean Square
Ф
Sig.
Between Groups
27,280
6
4,547
2,388
,026
Within Groups
4572,721
2402
1,904
Укупно
4600,001
2408
Robust Tests of Equality of Means
Statistica
df1
df2
Sig.
Welch
2,694
6
106,261
,018
Brown – Forsythe
2,539
6
203,066
,022
Од укупно 1.054 (100,0%) анкетираних с врло добрим успехом, њих 259 (24,6%), у апсо- лутној мери невероватно а 176 (16,7%) у апсолутној мери вероватно перципирају могућност настанка поплава. У извесној мери невероватно 154 (14,6%), у извесној мери вероватно 153 (14,5%) испитаника, док њих 312 (29,6%) нити перципира нити не перципира поменуту мо- гућност. Вероватноћу појаве поплава, у укупном броју, перципира 329 (31,2%), а не перци- пира 413 (39,2%) испитаника.
Графикон 17. Дистрибуција средње вредности перцепције вероватноће настанка поплаве у односу на успех и ниво образовања
На крају, од укупно 690 (100,0%) анкетираних који су постигли одличан успех, могућност настанка поплава перципира, у апсолутној мери невероватно, 159 (23,0%) испитаника, а у апсолутној мери вероватно њих 109 (15,8%). У извесној мери невероватно 149 (21,6%), у
извесној мери вероватно 65 (9,4%), док 208 (30,1%) испитаника има неутрално мишљење (нити вероватно нити невероватно) о том питању. Укупно 174 (25,2%) испитаника перципи- ра а њих 308 (44,6%) не перципира вероватноћу појаве поплава (Табела 33).
Резултати анализе указују да вероватноћу настанка поплава најбоље перципирају испи- таници који имају врло добар успех. Њих прате испитаници који имају одличан успех, затим добар, док најмању перцепцију ризика имају испитаници који имају довољан успех.
Табела 33. Преглед резултата унакрсног табелирања успеха у средњој школи и перцепције вероватноће настанка поплава
Успех у средњој школи
Перцепција вероватноће настанка поплава
Укупно
У апсолутној мери невероватно
У извесној мери невероватно
Нити вероватно нити вероватно
У извесној мери вероватно
У апсолутној мери вероватно
Довољан
Фреквенција
2
2
4
1
1
10
Образовање (%)
20,0
20,0
40,0
10,0
10,0
100,0
Вероватноћа (%)
0,4
0,5
0,6
0,3
0,3
0,4
Добар
Фреквенција
129
70
116
51
87
453
Образовање (%)
28,5
15,5
25,6
11,3
19,2
100,0
Вероватноћа (%)
23,5
18,2
17,3
17,6
22,1
19,8
Врло добар
Фреквенција
259
154
312
153
176
1054
Образовање (%)
24,6
14,6
29,6
14,5
16,7
100,0
Вероватноћа (%)
47,1
40,0
46,5
52,8
44,7
46,0
Одличан
Фреквенција
159
149
208
65
109
690
Образовање (%)
23,0
21,6
30,1
9,4
15,8
100,0
Вероватноћа (%)
28,9
38,7
31,0
22,4
27,7
30,1
Друго истраживачко питање је гласило: Да ли грађани који су завршили средњу школу са одличним успехом у већој мери перципирају вероватноћу настанка ванредне ситуације у односу на грађане који су средњу школу завршили са добрим успехом?
Једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај оствареног успеха у средњој школи испитаника на зависну непрекидну променљиву перцепције вероватноће настанка ванредних ситуација. Испитаници су, према нивоу оствареног успеха, подељени у четири групе (довољан, добар, врло добар, одличан). Помоћу теста хомогености варијанси истра- жена је једнакост варијанси у резултатима за сваку групу.
Према добијеним резултатима утврђена је статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група и перцепције вероватноће настанка ванредних ситуација (F = 12,24 и p = 0,000) (Табела 34). Даљим статистичким анализама утврђено је да се обавеште- ност о ризицима од настанка ванредних ситуација статистички значајно (p < 0,05) и међу- собно разликује код грађана који су средњу школу завршили са одличним успехом (М = 2,73 и SD = 1,34) и грађана који су средњу школу завршили са добрим успехом (М = 2,77 и SD = 1,45). Анализом добијених резултата утврдили смо да грађани који су средњу школу завр- шили са одличним успехом истичу да је вероватније да ће их задесити ванредне ситуације у односу на грађане који су средњу школу завршили са врло добрим успехом.
Табела 34. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различитог успеха у школи и перцепције вероватноће настанка поплава
Descriptives
Успех у средњој школи
Н
Mean
Std. Deviation
Std. Error
95 Con- fidence Interval for Mean
Minimum
Maximum
Lower Bound
Upper Bound
Довољан
10
2,70
1,252
,396
1,80
3,60
1
5
Добар
453
2,77
1,459
,069
2,64
2,91
1
5
Врло добар
1054
2,84
1,385
,043
2,76
2,93
1
5
Одличан
690
2,73
1,340
,051
2,63
2,83
1
5
Укупно
2290
2,82
1,383
,029
2,77
2,88
1
5
Levene Statistic
df1
df2
Sig.
4,805
4
2285
,001
ANOVA
Sum of Squares
df
Mean Square
Ф
Sig.
Between Groups
57,631
4
14,408
7,619
,000
Within Groups
4321,033
2285
1,891
Укупно
4378,664
2289
Robust Tests of Equality of Means
Statistica
df1
df2
Sig.
Welch
12,241
4
64,956
,000
Brown – Forsythe
8,746
4
148,137
,000
Графикон 18. Дистрибуција средње вредности перцепције вероватноће настанка поплаве у односу на успех у средњој школи
-
-
Утицај социоекономских фактора на перцепцију вероватноће
У овом делу научне монографије испитују се утицаји социоекономских карактеристика на перцепцију вероватноће настанка ванредних ситуација у локалној заједници. Аутори по- лазе од следећег истраживачког питања: Да ли грађани који су запослени, ожењени/удати, имају високе приходе и живе уз саму реку истичу да је вероватније да се догоди ванредна ситуација у односу на грађане који су незапослени, неожењени/неудати, имају ниске приходе и не живе уз саму реку?. Да би се добио статистички значајан одговор на постављено питање, приступили смо испитивању повезаности утицаја социоекономских карактеристика и по- знавања поплавних ризика.
-
Запосленост и висина прихода
Да бисмо добили јаснију слику о утицају радног статуса и висине прихода на перцепцију угрожености становништва од настанка ванредних ситуација, пошли смо од следећих ис- траживачких питања:
− Да ли запослени грађани истичу да је вероватније да их задесе ванредне ситуације у односу на незапослене?
− Да ли грађани са вишим нивoом прихода истичу да је вероватније да их задесе ванредне ситуације у односу на грађане са нижим нивоooм прихода?
Када су у питању запослени испитаници (1.474 ‒ 100,0%), њих 364 (24,7%), у апсолутној мери невероватно, док њих 240 (16,3%), у апсолутној мери вероватно, перципира могућност настанка поплава. У извесној мери невероватно 245 (16,6%), у извесној мери вероватно 164 (11,1%), док 461 (31,3%) испитаник нити перципира нити не перципира поменуту могућ- ност. Укупно 404 (27,4%) испитаника перципира, док њих 609 (41,3%) не перципира веро- ватноћу појава поплава.
С друге стране, од укупно 856 (100,0%) незапослених испитаника, њих 190 (22,2%), у ап- солутној мери невероватно и њих 148 (17,3%), у апсолутној мери вероватно, перципирају могућност настанка поплава. У извесној мери невероватно 150 (17,5%), у извесној мери ве- роватно 124 (14,5%) испитаника, док њих 244 (28,5%) има неутралан став (нити вероватно нити невероватно) по питању перцепције вероватноће јављања поплава. Поменуту вероват- ноћу, у укупном броју, перципира 272 (31,8%) испитаника, а њих 340 (39,7%) не перципира (Табела 35).
Анализа резултата казује нам да вероватноћу настанка поплава боље перципирају запос- лени испитаници у односу на незапослене.
Табела 35. Преглед резултата унакрсног табелирања запослености и перцепције вероватноће настанка поплава
Статус запослености
Перцепција вероватноће настанка поплава
Укупно
У апсолутној мери невероватно
У извесној мери невероватно
Нити вероватно нити вероватно
У извесној мери вероватно
У апсолутној мери вероватно
Запослен
Фреквенција
364
245
461
164
240
1474
Запосленост (%)
24,7
16,6
31,3
11,1
16,3
100,0
Обавештеност (%)
65,7
62,0
65,4
56,9
61,9
63,3
Незапослен
Фреквенција
190
150
244
124
148
856
Запосленост (%)
22,2
17,5
28,5
14,5
17,3
100,0
Обавештеност (%)
34,3
38,0
34,6
43,1
38,1
36,7
Укупно
Фреквенција
554
395
705
288
388
2330
Запосленост (%)
23,8
17,0
30,3
12,4
16,7
100,0
Обавештеност (%)
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Прво истраживачко питање је гласило: Да ли запослени грађани истичу да је вероватније да их задесе ванредне ситуације у односу на незапослене?
За истраживање повезаности пола и перцепције вероватноће настанка ванредних си- туација у локалној заједници коришћен је т-тест независних узорака. Њиме је истражена статистички значајна разлика између средњих вредности непрекидне променљиве о пер- цепцији вероватноће настанка ванредних ситуација у локалној заједници код запослених и незапослених испитаника. Том приликом није утврђена статистички значајна разлика резултата код запослених испитаника (М = 2,87) и незапослених испитаника (М = 2,78) у погледу њихове перцепције вероватноће настанка ванредних ситуација (t [2328] = -1,61, p = 0,108) (Табела 36 и Графикон 19).
Табела 36. Резултати т-теста (поређења средње вредности перцепције вероватноће у односу на запосленост)
Ливинов тест једнакости варијансе
T-test for Equality of Means
t
df
Sig.
(2 – tailed)
Mean Difference
Std. Error
Difference
95 Confidence Interval of the Difference
Ф
Sig.
Lower
Upper
,000
,989
-1,610
2328
,108
-,095
,059
-,210
,021
Графикон 19. Дистрибуција средње вредности перцепције вероватноће настанка поплаве у односу на статус запослености
Што се тиче повезаности висине прихода и перцепције вероватноће од настанка поплава, од укупно 712 (100,0%) анкетираних испитаника са примањима до 25.000 динара, у апсолут- ној мери невероватно могућност настанка поплава перципира њих 186 (26,1%), док у апсо- лутној мери вероватно 170 (23,9%). У извесној мери невероватно 103 (14,5%) испитаника, у извесној мери вероватно 55 (7,7%), а њих 198 (27,8%) нити перципира нити не перципира ту могућност. Укупно 225 (31,6%) испитаника перципира, док њих 289 (40,6%) не перципира вероватноћу јављања поплава.
Затим, од укупно 903 (100,0%) анкетирана испитаника са примањима до 50.000 динара, вероватноћу настанка поплава перципира, у апсолутној мери невероватно, њих 194 (21,5%), а њих 150 (16,6%) у апсолутној мери вероватно. У извесној мери невероватно 144 (15,9%) испитаника, у извесној мери вероватно 124 (13,7%), док њих 291 (32,2%) заузима неутралан став (нити вероватно нити невероватно). Могућност појаве поплава перципира перципира 274 (30,3%) испитаника, док њих 338 (37,4%) не перципира.
Од укупно 470 (100,0%) анкетираних са примањима до 75.000 динара, могућност појаве поплава перципира, у апсолутној мери невероватно, 89 (18,9%) испитаника, док, у апсолут- ној мери вероватно, њих 74 (15,7%). У извесној мери невероватно 92 (19,6%), у извесној мери вероватно 74 (15,7%), а 141 (30,0%) испитаник нити перципира нити не наведену могућност.
Укупно 148 (31,5%) перципира, док 181 (38,5%) испитаник не перципира вероватноћу појаве поплава.
Док од укупно 180 (100,0%) анкетираних испитаника чији приходи износе преко 90.000 динара, вероватноћу настанка поплава перципира, у апсолутној мери невероватно, њих 48 (26,7%), док, у апсолутној мери вероватно, њих 20 (11,1%). У извесној мери невероватно 41 (22,8%) испитаник, у извесној мери вероватно 15 (8,3%), док њих 56 (31,1%) има неутрално
мишљење по питању перцепције. Могућност јављања поплаве, у укупном броју, перципира 35 (19,4%) испитаника, док њих 89 (49,4%) не перципира (Табела 37).
Резултати указују да вероватноћу настанка поплава најбоље перципирају испитаници који имају приходе до 50.000 динара. Њих прате испитаници који имају приходе до 25.000 динара, затим до 75.000 динара, док најмање перцепцирају ризик од поплава испитаници чији приходи износе преко 90.000 динара.
Табела 37. Преглед резултата унакрсног табелирања висине прихода и перцепције вероватноће настанка поплава
Висина прихода
Перцепција вероватноће настанка поплава
Укупно
У апсолутној мери невероватно
У извесној мери невероватно
Нити вероватно нити вероватно
У извесној мери вероватно
У апсолутној мери вероватно
До 25.000
Фреквенција
186
103
198
55
170
712
Висина прихода (%)
26,1
14,5
27,8
7,7
23,9
100,0
Вероватноћа (%)
36,0
27,1
28,9
20,5
41,1
31,4
До 50.000
Фреквенција
194
144
291
124
150
903
Висина прихода (%)
21,5
15,9
32,2
13,7
16,6
100,0
Вероватноћа (%)
37,5
37,9
42,4
46,3
36,2
39,9
До 75.000
Фреквенција
89
92
141
74
74
470
Висина прихода (%)
18,9
19,6
30,0
15,7
15,7
100,0
Вероватноћа (%)
17,2
24,2
20,6
27,6
17,9
20,8
Преко 90.000
Фреквенција
48
41
56
15
20
180
Висина прихода (%)
26,7
22,8
31,1
8,3
11,1
100,0
Вероватноћа (%)
9,3
10,8
8,2
5,6
4,8
7,9
Укупно
Фреквенција
517
380
686
268
414
2265
Висина прихода (%)
22,8
16,8
30,3
11,8
18,3
100,0
Вероватноћа (%)
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Друго истраживачко питање је гласило: Да ли грађани са вишим нивоом прихода исти- чу да је вероватније да их задесе ванредне ситуације у односу на грађане са нижим нивоом прихода?
Једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај нивоа прихода испитаника на зависну непрекидну променљиву перцепције вероватноће настанка ванредних ситуација у локалној заједници. Испитаници су, према нивоу прихода, подељени у четири групе (до 25.000 динара, од 25.000 до 50.000 динара, од 50.000 до 75.000 динара и преко 75.000 динара).
Помоћу теста хомогености варијанси истражена је једнакост варијанси у резултатима за сваку групу.
Према добијеним резултатима утврђена је статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група и обавештености грађана о ризицима од ванредних ситуација (F = 3,94 и p = 0,008) (Tабела 38). Даљим статистичким анализама утврђено је да се перцеп- ција вероватноће настанка ванредних ситуација статистички значајно (p < 0,05) и међусоб- но разликује код грађана са приходима до 25.000 динара (М = 2,89 и SD = 1,48) и грађана са приходима преко 75.000 динара (М = 2,54 и SD = 1,27). Грађани са вишим нивоом прихода истичу да је вероватније да их задеси ванредна ситуација од грађана са нижим нивоом прихода.
Табела 38. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различите висине прихода и перцепције вероватноће настанка поплава
Descriptives
Висина прихода
Н
Mean
Std. Deviation
Std. Error
95 Con- fidence Interval for Mean
Minimum
Maximum
Lower Bound
Upper Bound
До 25.000
712
2,89
1,487
,056
2,78
3,00
1
5
До 50.000
903
2,88
1,345
,045
2,79
2,97
1
5
До 75.000
470
2,90
1,317
,061
2,78
3,02
1
5
Преко 75.000
180
2,54
1,274
,095
2,36
2,73
1
5
Укупно
2265
2,86
1,383
,029
2,80
2,92
1
5
Levene Statistic
df1
df2
Sig.
6,992
3
2261
,000
ANOVA
Sum of Squares
df
Mean Square
Ф
Sig.
Between Groups
19,517
3
6,506
3,415
,017
Within Groups
4307,837
2261
1,905
Укупно
4327,354
2264
Robust Tests of Equality of Means
Statistica
df1
df2
Sig.
Welch
3,944
3
712,441
,008
Brown – Forsythe
3,566
3
1422,737
,014
Графикон 20. Дистрибуција средње вредности перцепције вероватноће настанка поплаве у односу на висину прихода
-
Брачни статус и удаљеност куће/стана од реке
Са циљем да објаснимо везу брачног статуса и удаљености домаћинства од реке са пер- цепцијом вероватноће настанка ванредних ситуација, поставили смо следећа истраживачка питања:
− Да ли грађани који су у браку у већој мери перципирају вероватноћу да их задесе ванред- не ситуације у односу на грађане који нису у вези?
− Да ли грађани који живе ближе реци у већој мери перципирају вероватноћу настанка ванредне ситуације у односу на грађане који живе даље од реке?
Када су у питању испитаници који немају партнера, од укупно 451 (100,0%) анкетираног испитаника који нису у вези, могућност настанка поплава перципирају 96 (21,3%) испитани- ка у апсолутној мери невероватно, а у апсолутној мери вероватно њих 60 (13,3%). У извесној мери невероватно 85 (18,8%), у извесној мери вероватно 69 (15,3%), док 141 (31,3%) испита- ник има неутралан став (нити вероватно нити невероватно).Укупно 129 (28,6%) испитаника перципира, док 181 (40,1%) њих не перципира вероватноћу појаве поплава.
С друге стране, од укупно 414 (100,0%) анкетираних који су у вези, у апсолутној мери невероватно 93 (22,5%) испитаника, а у апсолутној мери вероватно њих 48 (11,6%) перци- пира могућност настанка поплава. У извесној мери невероватно 73 (17,6%), у извесној мери вероватно 63 (15,2%), док 137 (33,1%) испитаника нити перципирају нити не перципирају поменуту могућност. Вероватноћу појаве поплава, у укупном броју, перципира 111 (26,8%) испитаника, док њих 166 (40,1%) не перципира.
Надаље, од укупно 67 (100,0%) испитаника који су верени/верене, њих 23 (34,3%) у ап- солутној мери невероватно и њих 17 (25,4%) у апсолутној мери вероватно перципира мо- гућност настанка поплава. У извесној мери невероватно и у извесној мери вероватно по 5 (7,5%) испитаника, а њих 17 (25,4%) заузело је неутралан став (нити вероватно нити неверо- ватно) према перцепцији наведене могућности. Укупно 22 (32,8%) испитаника перципира, док њих 28 (41,8%) не перципира вероватноћу јављања поплава.
Од укупно 1309 (100,0%) анкетираних испитаника који су ожењени/удате, њих 307 (23,5%) у апсолутној мери невероватно, односно њих 260 (19,9%) у апсолутној мери вероватно, пер- ципира могућност појаве поплава. У извесној мери невероватно 213 (16,3%), у извесној мери вероватно 144 (11,0%), док њих 385 (29,4%) нити перципирају нити не перципирају поме- нуту могућност. Вероватноћу настанка поплава, у укупном броју, перципира 404 (30,9%), а не перципира 520 (52,0%) испитаника.
Затим, од укупно 98 (100,0%) анкетираних испитаника који су разведени/разведене, мо- гућност појаве поплава перципирају, у апсолутној мери невероватно, 31 (31,6%) испитаник, а у апсолутној мери вероватно њих 22 (22,4%). У извесној мери невероватно 18 (18,4%), у из- весној мери вероватно 4 (4,1%), док је 23 (23,5%) испитаника показало неутралан став (нити вероватно нити невероватно) према перцепцији поменуте могућности. Укупно 26 (26,5%) испитаника перципирају, а њих 49 (50,0%) не перципирају вероватноћу настанка поплава.
На крају, од укупно 70 (100,0%) анкетираних испитаника који су удовци/удовице, њих 12 (17,1%), у апсолутној мери невероватно, и њих 21 (30,0%), у апсолутној мери вероватно, перципира вероватноћу појаве поплава. У извесној мери невероватно 10 (14,3%), у извесној мери вероватно 10 (14,3%), док 17 (24,3%) испитаника нити перципирају нити не перципи- рају наведену вероватноћу. Могућност настанка поплава, у укупном броју, перципира 31 (44,3%) испитаник, док њих 22 (31,4%) не перципира (Табела 39).
На основу резултата анализе можемо рећи да вероватноћу настанка поплава најбоље перципирају испитаници који су ожењени/удате. Њих прате испитаници који нису у вези, испитаници који су у вези, удовци/удовице, затим разведени/разведене, док најмању пер- цепцију ризика од настанка поплава имају испитаници који су верени/верене.
Табела 39. Преглед резултата унакрсног табелирања брачног статуса и перцепције вероватноће настанка поплава
Брачни статус
Перцепција вероватноће настанка поплава
Укупно
У апсолутној мери невероватно
У извесној мери невероватно
Нити вероватно нити вероватно
У извесној мери вероватно
У апсолутној мери вероватно
Није у вези
Фреквенција
96
85
141
69
60
451
Брачни статус (%)
21,3
18,8
31,3
15,3
13,3
100,0
Обавештеност (%)
17,1
21,0
19,6
23,4
14,0
18,7
У вези
Фреквенција
93
73
137
63
48
414
Брачни статус (%)
22,5
17,6
33,1
15,2
11,6
100,0
Обавештеност (%)
16,5
18,1
19,0
21,4
11,2
17,2
Верен/верена
Фреквенција
23
5
17
5
17
67
Брачни статус (%)
34,3
7,5
25,4
7,5
25,4
100,0
Обавештеност (%)
4,1
1,2
2,4
1,7
4,0
2,8
Ожењен/удата
Фреквенција
307
213
385
144
260
1309
Брачни статус (%)
23,5
16,3
29,4
11,0
19,9
100,0
Обавештеност (%)
54,6
52,7
53,5
48,8
60,7
54,3
Разведен/ разведена
Фреквенција
31
18
23
4
22
98
Брачни статус (%)
31,6
18,4
23,5
4,1
22,4
100,0
Обавештеност (%)
5,5
4,5
3,2
1,4
5,1
4,1
Удовац/удовица
Фреквенција
12
10
17
10
21
70
Брачни статус (%)
17,1
14,3
24,3
14,3
30,0
100,0
Обавештеност (%)
2,1
2,5
2,4
3,4
4,9
2,9
Укупно
Фреквенција
562
404
720
295
428
2409
Брачни статус (%)
23,3
16,8
29,9
12,2
17,8
100,0
Обавештеност (%)
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Истраживачко питање је гласило: Да ли грађани који су у браку у већој мери перципирају вероватноћу да их задесе ванредне ситуације у односу на грађане који нису у вези?
Једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај брачног статуса испитаника на зависну непрекидну променљиву перцепције вероватноће настанка ванредних ситуација у локалној заједници. Испитаници су, у зависности од брачног статуса, подељени у шест група (није у вези, у вези, верен/верена, ожењен/удата, разведен/разведена, удовац/удовица). По- моћу теста хомогености варијанси испитана је једнакост варијанси у резултатима за сваку групу.
Према добијеним резултатима утврђена је статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група и обавештености грађана о ризицима од ванредних ситуација (F = 1,92 p = 0,090) (Табела 40). Забележене су следеће средње вредности перцепције веро- ватноће настанка ванредних ситуација ‒ није у вези (2,80), у вези (2,76), верен/верена (2,82), ожењен/удата (2,65), разведен/разведена (2,27), удовац/удовица (2,80).
Табела 40. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различитог брачног статуса и перцепције вероватноће настанка поплава
Descriptives
Брачни статус
Н
Mean
Std. Deviation
Std. Error
95 Con- fidence Interval for Mean
Minimum
Maximum
Lower Bound
Upper Bound
Није у вези
451
2,80
1,300
,061
2,68
2,93
1
5
У вези
414
2,76
1,279
,063
2,63
2,88
1
5
Верен/верена
67
2,82
1,595
,195
2,43
3,21
1
5
Ожењен/удата
1350
2,65
1,414
,038
2,57
2,72
1
5
Разведен/разведена
99
2,27
1,252
,126
2,02
2,52
1
5
Удовац/удовица
75
2,80
1,585
,183
2,44
3,16
1
5
Укупно
2464
2,56
1,354
,027
2,50
2,61
1
5
Levene Statistic
df1
df2
Sig.
4,400
5
2403
,001
ANOVA
Sum of Squares
df
Mean Square
Ф
Sig.
Between Groups
19,850
5
3,970
2,083
,065
Within Groups
4580,151
2403
1,906
Укупно
4600,001
2408
Robust Tests of Equality of Means
Statistica
df1
df2
Sig.
Welch
1,928
5
284,149
,090
Brown – Forsythe
1,909
5
503,565
,091
Графикон 21. Дистрибуција средње вредности перцепције вероватноће настанка поплаве у односу на брачни статус
Што се тиче утицаја удаљености домаћинства од реке на перцепцију угрожености од по- плава, од укупно 1465 (100,0%) испитаника чије је домаћинство до 2 километра удаљено од реке, њих 316 (21,6%) у апсолутној мери невероватно и њих 209 (14,3%) у апсолутној мери вероватно перципира могућност настанка поплава. У извесној мери невероватно 251 (17,1%), у извесној мери вероватно 178 (12,2%), док 511 (34,9%) испитаника нити перципира нити не перципира поменуту могућност. Укупно 387 (26,4%) испитаника перципира, док њих 567 (38,7%) не перципира вероватноћу појаве поплаве.
Табела 41. Преглед резултата унакрсног табелирања удаљености домаћинства од реке и перцепције вероватноће настанка поплава
Удаљеност домаћинства од реке
Перцепција вероватноће настанка поплава
Укупно
У апсолутној мери невероватно
У извесној мери невероватно
Нити вероватно нити вероватно
У извесној мери вероватно
У апсолутној мери вероватно
До 2 км
Фреквенција
316
251
511
178
209
1465
Удаљеност (%)
21,6
17,1
34,9
12,2
14,3
100,0
Вероватноћа (%)
62,8
60,2
56,8
50,4
69,9
59,3
Од 2 до 5 км
Фреквенција
145
127
310
144
58
784
Удаљеност (%)
18,5
16,2
39,5
18,4
7,4
100,0
Вероватноћа (%)
28,8
30,5
34,4
40,8
19,4
31,7
Преко 10 км
Фреквенција
35
30
64
27
27
183
Удаљеност (%)
19,1
16,4
35,0
14,8
14,8
100,0
Вероватноћа (%)
7,0
7,2
7,1
7,6
9,0
7,4
Затим, од укупно 784 (100,0%) анкетираних који живе од 2 до 5 километара далеко од реке, 145 (18,5%) испитаника, у апсолутној мери невероватно, и њих 58 (7,4%), у апсолутној мери вероватно, перципирају вероватноћу јављања поплава. У извесној мери невероватно 127 (16,2%), у извесној мери вероватно 144 (18,4%), док 310 (39,5%) испитаника изражава неутрално мишљење (нити вероватно нити невероватно) по питању перцепције наведене вероватноће. Могућност појаве поплава, у укупном броју, перципирају 202 (25,8%) испита- ника, док њих 272 (34,7%) не перципирају.
На крају, од укупно 183 (100,0%) испитаника чија су домаћинства преко 10 километара далеко од реке, вероватноћу јављања поплава у апсолутној мери невероватно перципирају 35 (19,1%) испитаника, а у апсолутној мери вероватно њих 27 (14,8%). У извесној мери не- вероватно 30 (16,4%), у извесној мери вероватно 27 (14,8%), док 64 (35,0%) испитаника нити перципира нити не перципира поменуту вероватноћу. Укупно 54 (29,5%) испитаника пер- ципирају, а њих 65 (35,5%) не перципирају могућност настанка поплава (Табела 41).
Резултати анализе добијених података говоре да вероватноћу настанка поплава најбоље перципирају испитаници чија су домаћинства до 2 километра удаљена од реке. Њих прате испитаници који живе од 2 до 5 километара далеко од реке, док најмању перцепцију ризика имају испитаници чија су домаћинства преко 10 километара удаљена од реке.
Истраживачко питање је гласило: Да ли грађани који живе ближе реци у већој мери перци- пирају вероватноћу настанка ванредне ситуације у односу на грађане који живе даље од реке?
Табела 42. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различите удаљености домаћинства од реке и перцепције вероватноће настанка поплава
Descriptives
Удаљеност домаћинства од реке
Н
Mean
Std. Deviation
Std. Error
95 Con- fidence Interval for Mean
Minimum
Maximum
Lower Bound
Upper Bound
До 2 км
1455
2,65
1,393
,037
2,58
2,72
1
5
Од 2 до 5 км
786
2,51
1,317
,047
2,42
2,60
1
5
Преко 10 км
183
2,11
1,101
,081
1,95
2,28
1
5
Levene Statistic
df1
df2
Sig.
5,184
3
2468
,001
ANOVA
Sum of Squares
df
Mean Square
Ф
Sig.
Between Groups
61,939
3
20,646
10,942
,000
Within Groups
4538,062
2405
1,887
Укупно
4600,001
2408
Robust Tests of Equality of Means
Statistica
df1
df2
Sig.
Welch
1,529
3
,513
,316
Brown – Forsythe
3886,338
2468
1,575
Једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај удаљености домаћинства од реке на зависну непрекидну променљиву перцепције вероватноће настанка ванредних си- туација у локалној заједници. Испитаници су, према удаљености њиховог домаћинства од реке, подељени у три групе (до 2 км, од 2 до 5 км и преко 10 км од реке). Помоћу теста хомо- гености варијанси истражена је једнакост варијанси у резултатима за сваку групу.
Према добијеним резултатима утврђена је статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група и обавештености грађана о ризицима од ванредних ситуација (F = 1,52, p = 0,31) (Табела 42). Забележене су следеће средње вредности перцепције вероват- ноће настанка ванредних ситуација у зависности од удаљености домаћинства од реке: 2,65 (до 2 км); 2,51 (од 2 до 5 км); 2,11 (преко 10 км).
Графикон 22. Дистрибуција средње вредности перцепције вероватноће настанка поплаве у односу на удаљеност домаћинства од реке
-
-
Утицај психолошких фактора на перцепцију вероватноће
У овом делу научне монографије испитују се утицаји психолошких карактеристика на перцепцију вероватноће настанка ванредних ситуација у локалној заједници. Аутори полазе од следећег истраживачког питања: Да ли би грађани који се боје поплава, имају претходно искуство, мотивацију, уз то су у апсолутној мери религиозни, истичу да је вероватније да се догоди ванредна ситуација у односу на грађане који се не боје поплава, немају претходно ис- куство, нису мотивисани и нису религиозни у апсолутној мери? Да би се добио статистички значајан одговор на постављено питање, приступили смо испитивању повезаности утицаја психолошких карактеристика и познавања поплавних ризика.
-
Страх и претходно искуство
Да бисмо разјаснили утицај страха и претходног искуства испитаника на ниво перцеп- ције вероватноће од настанка ванредних ситуација, поставили смо следећа истраживачка питања:
− Да ли грађани који се плаше ванредних ситуација у већој мери перципирају вероватноћу настанка ванредне ситуације у односу на грађане који се не плаше?
− Да ли грађани који имају претходно искуство са природним ванредним ситуацијама у већој мери перципирају вероватноћу суочавања са последицама ванредних ситуација за-
ступљеним у локалној заједници у односу на грађане који немају претходног искуства са природним ванредним ситуацијама?
Када су у питању испитаници који се плаше ванредних ситуација, од укупно 1.189 (100,0%) анкетираних, могућност настанка поплава у апсолутној мери невероватно перци- пира 129 (10,8%) анкетираних особа, док у апсолутној мери вероватно њих 335 (28,2%). У извесној мери невероватно 140 (11,8%), у извесној мери вероватно 205 (17,2%), а 380 (32,0%) испитаника нити перципира нити не перципира поменуту могућност. Укупно 540 (45,4%) испитаника перципира, док њих 269 (22,6%) не перципира вероватноћу појаве поплава.
Табела 43. Преглед резултата унакрсног табелирања страха и перцепције вероватноће настанка поплава
Страх од ванредне ситуације
Перцепција вероватноће настанка поплава
Укупно
У апсолутној мери невероватно
У извесној мери невероватно
Нити вероватно нити вероватно
У извесној мери вероватно
У апсолутној мери вероватно
Да
Фреквенција
129
140
380
205
335
1189
Страх (%)
10,8
11,8
32,0
17,2
28,2
100,0
Обавештеност (%)
23,4
35,0
53,2
70,2
78,5
49,9
Нисам сигуран
Фреквенција
42
98
171
40
32
383
Страх (%)
11,0
25,6
44,6
10,4
8,4
100,0
Обавештеност (%)
7,6
24,5
23,9
13,7
7,5
16,1
Не
Фреквенција
381
162
163
47
60
813
Страх (%)
46,9
19,9
20,0
5,8
7,4
100,0
Обавештеност (%)
69,0
40,5
22,8
16,1
14,1
34,1
Укупно
Фреквенција
552
400
714
292
427
2385
Страх (%)
23,1
16,8
29,9
12,2
17,9
100,0
Обавештеност (%)
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Затим, од укупно 383 (100,0%) анкетираних који нису сигурни да ли се боје, њих 42 (11,0%) у апсолутној мери невероватно, а 32 (8,4%) испитаника у апсолутној мери вероватно перци- пира могућност јављања поплава. У извесној мери невероватно 98 (25,6%), у извесној мери вероватно 40 (10,4%), док 171 (44,6%) испитаник има неутрално мишљење (нити вероватно нити невероватно) по питању перцепције наведену могућност. Вероватноћу настанка поп- лава перципира 72 (18,8%) испитаника, док њих 140 (36,6%) не перципирају.
Потом, од укупно 813 (100,0%) анкетираних који се не плаше, у апсолутној мери неверо- ватно перципира вероватноћу појаве поплава 381 (46,9%) испитаник, док у апсолутној мери вероватно њих 60 (7,4%). У извесној мери невероватно 162 (19,9%), у извесној мери веро- ватно 47 (5,8%), а 163 (20,0%) испитаника нити перципира нити не перципира поменуту ве- роватноћу. Укупно 107 (13,2%) испитаника перципирају, док њих 543 (66,8%) не перципира могућност настанка поплаве (Табела 43).
Извршена анализа података казује нам да вероватноћу настанка поплава најбоље пер- ципирају испитаници који се боје настанка поплава, затим испитаници који се не боје, док најмању перцепцију ризика од поплава имају испитаници који нису сигурни да ли осећају страх од настанка поплава.
Прво истраживачко питање је гласило: Да ли грађани који се плаше ванредних ситуација у већој мери перципирају вероватноћу настанка ванредне ситуације у односу на грађане који се не плаше?
Једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај страха од ванредних ситуација испитаника на зависну непрекидну променљиву перцепцију вероватноће настанка ван- редних ситуација у локалној заједници. Испитаници су, у зависности од тога да ли осећају страх, подељени у три групе (плаши се, није сигуран и не плаши се). Помоћу теста хомоге- ности варијанси испитана је једнакост варијанси у резултатима за сваку групу.
Према добијеним резултатима утврђена је статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група и обавештености грађана о ризицима од ванредних ситуација (F
= 265 и p = 0,001) (Табела 45). Даљим статистичким анализама утврђено је да се перцепција вероватноће настанка ванредних ситуација статистички значајно (p < 0,05) и међусобно раз- ликује код грађана који се боје (М = 3,40 и SD = 1,30) и грађана који се не боје (М = 2,07 и SD
= 1,25). Грађани који се плаше ванредних ситуација у већој мери истичу да је вероватније да ће се суочити са природним ванредним ситуацијама од грађана који се не плаше ванредних ситуација.
Табела 44. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различитог степена страха и перцепције вероватноће настанка поплава
Descriptives
Страх од ванредне ситуације
Н
Mean
Std. Deviation
Std. Error
95 Con- fidence Interval for Mean
Minimum
Maximum
Lower Bound
Upper Bound
Плаши се
1189
3,40
1,301
,038
3,33
3,48
1
5
Није сигуран
383
2,80
1,046
,053
2,69
2,90
1
5
Не плаши се
813
2,07
1,250
,044
1,98
2,15
1
5
Укупно
2385
2,85
1,382
,028
2,79
2,91
1
5
Levene Statistic
df1
df2
Sig.
28,572
2
2382
,000
ANOVA
Sum of Squares
df
Mean Square
Ф
Sig.
Between Groups
858,367
2
429,183
276,608
,000
Within Groups
3695,896
2382
1,552
Укупно
4554,262
2384
Robust Tests of Equality of Means
Statistica
df1
df2
Sig.
Welch
265,464
2
1114,851
,000
Brown – Forsythe
306,949
2
1897,862
,000
Графикон 23. Дистрибуција средње вредности перцепције вероватноће настанка поплаве у односу на страх
Што се тиче утицаја претходног искуства испитаника на перцепцију вероватноће настан- ка ванредних ситуација, од укупно 547 (100,0%) анкетираних са претходним искуством, њих 57 (10,4%) у апсолутној мери невероватно и 213 (38,9%) у апсолутној мери вероватно перци- пирају могућност појаве поплава. У извесној мери невероватно 58 (10,6%) испитаника, у из- весној мери вероватно 86 (15,7%), док 133 (24,3%) њих нити перципира нити не перципира поменуту вероватноћу. Укупно 299 (54,7%) испитаника перципира, док њих 115 (21,0%) не перципира могућност настанка поплава.
Табела 45. Преглед резултата унакрсног табелирања претходног искуства и перцепције вероватноће настанка поплава
Претходно искуство
Перцепција вероватноће настанка поплава
Укупно
У апсолутној мери невероватно
У извесној мери невероватно
Нити вероватно нити вероватно
У извесној мери вероватно
У апсолутној мери вероватно
Да
Фреквенција
57
58
133
86
213
547
Претходно искуство (%)
10,4
10,6
24,3
15,7
38,9
100,0
Вероватноћа (%)
10,8
15,8
20,1
33,0
56,5
24,9
Не
Фреквенција
471
309
529
175
164
1648
Претходно искуство (%)
28,6
18,8
32,1
10,6
10,0
100,0
Вероватноћа (%)
89,2
84,2
79,9
67,0
43,5
75,1
Укупно
Фреквенција
528
367
662
261
377
2195
Претходно искуство (%)
24,1
16,7
30,2
11,9
17,2
100,0
Вероватноћа (%)
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
С друге стране, од укупно 1.648 (100,0%) анкетираних испитаника који немају претход- но искуство, у апсолутној мери невероватно вероватноћу појаве поплава перципира 471 (28,6%), док у апсолутној мери вероватно њих 164 (10,0%). У извесној мери невероватно 309 (18,8%), у извесној мери вероватно 175 (10,6%), а 529 (32,1%) испитаника има неутра- лан став (нити вероватно нити невероватно) према перципирању наведене могућности. Ве- роватноћу настанка поплава, у укупном броју, перципира 339 (20,6%), а не перципира 780 (47,3%) испитаника (Табела 45).
Добијени подаци показују да вероватноћу настанка поплава боље перципирају испита- ници који немају претходно искуство у односу на оне испитанике који га имају.
Истраживачко питање је гласило: Да ли грађани који имају претходно искуство са при- родним ванредним ситуацијама у већој мери перципирају вероватноћу суочавања са после- дицама ванредних ситуација заступљеним у локалној заједници у односу на грађане који немају претходног искуства са природним ванредним ситуацијама?
За испитивање повезаности претходног искуства и перцепције вероватноће настанка ванредних ситуација у локалној заједници коришћен је т-тест независних узорака. Њиме је истражена статистички значајна разлика између средњих вредности непрекидне про- менљиве и перцепције вероватноће настанка ванредних ситуација у локалној заједници код испитаника са претходним искуством и без њега. Том приликом није утврђена статистички значајна разлика резултата код испитаника који имају (М = 2,55) и испитаника који немају претходно искуство (М = 3,62) у погледу њихове перцепције вероватноће настанка ванред- них ситуација (t [885] = 16,25, p = 0,521) (Табела 46 и Графикон 24).
Табела 46. Резултати т-теста (поређења средње вредности претходног искуства и перцепције вероватноће настанка поплава)
Ливинов тест једнакости варијансе
t
df
Sig.
(2 – tailed)
Mean Difference
Std. Error
Difference
95 Confidence Interval of the Difference
Ф
Sig.
Lower
Upper
10,069
,002
16,251
885,994
,000
1,075
,066
,946
1,205
T-test for Equality of Means
Графикон 24. Дистрибуција средње вредности перцепције вероватноће настанка поплаве у односу на претходно искуство
-
Мотивисаност и ниво религиозности
-
-
У циљу свеобухватног сагледавања повезаности нивоа мотивисаности и нивоа религиоз- ности грађана са нивоом перцепције вероватноће од настанка ванредних ситуација, пошли смо од следећих истраживачких питања:
− Да ли грађани који су мотивисани да подигну ниво припремљености за реаговање у већој мери перципирају вероватноћу настанка ванредне ситуације у односу на грађане који нису мотивисани да унапреде ниво своје припремљености?
− Да ли религиознији грађани у већој мери перципирају да ће се сусрести са последицама ванредних ситуација у односу на грађане који нису религиозни?
Када су у питању испитаници који немају никакву мотивацију, од укупно 203 (100,0%) анкетираних, њих 111 (54,7%) у апсолутној мери невероватно и 19 (9,4%) у апсолутној мери вероватно перципира могућност настанка поплава. У извесној мери невероватно 24 (11,8%), у извесној мери вероватно 15 (7,4%), док 34 (16,7%) испитаника нити перципирају нити не перципирају поменуту могућност. Укупно 34 (16,7%) испитаника перципира, а њих 135 (66,5%) не перципира вероватноћу појаве поплава.
С друге стране, од укупно 278 (100,0%) анкетиранихкоји су у извесној мери немотиви- сани, могућност јављања поплава перципирају 67 (24,1%) испитаника у апсолутној мери невероватно, а њих 30 (10,8%) у апсолутној мери вероватно. У извесној мери невероватно 84 (30,2%) испитаника, у извесној мери вероватно 28 (10,1%), док је њих 69 (24,8%) исказало неутрално мишљење (нити вероватно нити невероватно) у вези са перцепцијом наведене могућности. Вероватноћу настанка поплава, у укупном броју, перципира 58 (20,9%), а не перципира 151 (54,3%) испитаник.
Што се тиче испитаника који нису нити мотивисани нити немотивисани (913 ‒ 100,0%), могућност појаве поплава перципира њих 204 (22,3%) у апсолутној мери невероватно, а њих 143 (15,7%) у апсолутној мери вероватно. У извесној мери невероватно 170 (18,6%) испита- ника, у извесној мери вероватно 109 (11,9%), док њих 287 (31,4%) нити перципира нити не перципира могућност настанка поплава. Укупно 252 (27,6%) испитаника перципира, а њих 374 (41,0%) не перципира вероватноћу јављања поплава.
Даље, од укупно 511 (100,0%) анкетираних који су у извесној мери мотивисани, могућ- ност настанка поплава перципирају 88 (17,2%) испитаника у апсолутној мери невероватно, а њих 76 (14,9%) у апсолутној мери вероватно. У извесној мери невероватно 83 (16,2%), у извесној мери вероватно 76 (14,9%), док је 188 (36,8%) испитаника испољило неутралан став (нити вероватно нити невероватно) по питању перцепције поменуте могућности. Вероват- ноћу настанка поплава перципира 152 (29,7%) испитаника, а њих 171 (33,5%) не перципира.
На крају, од укупно 489 (100,0%) анкетираних који су у апсолутној мери мотивисани, могућност појаве поплава перципира у апсолутној мери невероватно 85 (17,4%) испитани- ка, а њих 160 (32,7%) у апсолутној мери вероватно. У извесној мери невероватно 43 (8,8%), у извесној мери вероватно 67 (13,7%), док 134 (27,4%) испитаника нити перципира нити не перципира наведену могућност. Укупно 227 (46,4%) испитаника перципира, а њих 128 (26,2%) не перципира вероватноћу настанка поплава (Табела 47).
Извршена анализа података показује да вероватноћу настанка поплава најбоље перци- пирају испитаници који су заузели неутралан став (нису нити мотивисани нити немотиви- сани). Њих прате испитаници који су у апсолутној мери мотивисани, затим у извесној мери мотивисани, у извесној мери немотивисани, док најмање перципирају ризик од настанка поплава испитаници који су у апсолутној мери немотивисани.
Табела 47. Преглед резултата унакрсног табелирања мотивисаности и перцепције вероватноће настанка поплава
|
Ниво мотивисаности |
Перцепција вероватноће настанка поплава |
Укупно |
|||||
|
У апсолутној мери невероватно |
У извесној мери невероватно |
Нити вероватно нити вероватно |
У извесној мери вероватно |
У апсолутној мери вероватно |
|||
|
У апсолутној мери немотивисан |
Фреквенција |
111 |
24 |
34 |
15 |
19 |
203 |
|
Мотивисаност (%) |
54,7 |
11,8 |
16,7 |
7,4 |
9,4 |
100,0 |
|
|
Вероватноћа (%) |
20,0 |
5,9 |
4,8 |
5,1 |
4,4 |
8,5 |
|
|
У извесној мери немотивисан |
Фреквенција |
67 |
84 |
69 |
28 |
30 |
278 |
|
Мотивисаност (%) |
24,1 |
30,2 |
24,8 |
10,1 |
10,8 |
100,0 |
|
|
Вероватноћа (%) |
12,1 |
20,8 |
9,7 |
9,5 |
7,0 |
11,6 |
|
|
Нити мотивисан нити немотивисан |
Фреквенција |
204 |
170 |
287 |
109 |
143 |
913 |
|
Мотивисаност (%) |
22,3 |
18,6 |
31,4 |
11,9 |
15,7 |
100,0 |
|
|
Вероватноћа (%) |
36,8 |
42,1 |
40,3 |
36,9 |
33,4 |
38,1 |
|
|
У извесној мери мотивисан |
Фреквенција |
88 |
83 |
188 |
76 |
76 |
511 |
|
Мотивисаност (%) |
17,2 |
16,2 |
36,8 |
14,9 |
14,9 |
100,0 |
|
|
Вероватноћа (%) |
15,9 |
20,5 |
26,4 |
25,8 |
17,8 |
21,3 |
|
|
У апсолутној мери мотивисан |
Фреквенција |
85 |
43 |
134 |
67 |
160 |
489 |
|
Мотивисаност (%) |
17,4 |
8,8 |
27,4 |
13,7 |
32,7 |
100,0 |
|
|
Вероватноћа (%) |
15,3 |
10,6 |
18,8 |
22,7 |
37,4 |
20,4 |
|
|
Укупно |
Фреквенција |
555 |
404 |
712 |
295 |
428 |
2394 |
|
Мотивисаност (%) |
23,2 |
16,9 |
29,7 |
12,3 |
17,9 |
100,0 |
|
|
Вероватноћа (%) |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
|
Истраживачко питање је гласило: Да ли грађани који су мотивисани да подигну ниво при- премљености за реаговање у већој мери перципирају вероватноћу настанка ванредне ситуа- ције у односу на грађане који нису мотивисани да унапреде ниво своје припремљености?
Једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај нивоа мотивисаности за поди- зање нивоа припремљености за реаговање на зависну непрекидну променљиву перцепцију вероватноће настанка ванредних ситуација у локалној заједници. Испитаници су, према степену мотивисаности, подељени у пет група (апсолутно немотивисан, у извесној мери не- мотивисан, нити мотивисан нити немотивисан, у извесној мери мотивисан, у апсолутној мери). Помоћу теста хомогености варијанси испитана је једнакост варијанси у резултатима за сваку групу.
На онову добијених резултата утврђена је статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група и обавештености грађана о ризицима ванредних ситуација (F = 2,41 и p = 0,04) (Табела 48). Даљим статистичким анализама закључено је да се перцепција вероватноће настанка ванредних ситуација статистички значајно (p < 0,05) и међусобно разликује код грађана који су у апсолутној мери немотивисани (М = 2,59 и SD = 0,100) и грађана који су у апсолутној мери мотивисани (М = 3,04 и SD = 0,94). Грађани који су мо- тивисанији да унапреде ниво припремљености за реаговање у незнатно већој мери истичу да је вероватно да ће се суочити са природним ванредним ситуацијама у односу на грађане који су у апсолутној мери немотивисани да унапреде своју припремљеност.
Табела 48. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различите мотивисаности и перцепције вероватноће настанка поплава
|
Descriptives |
||||||||
|
Ниво мотивисаности |
Н |
Mean |
Std. Deviation |
Std. Error |
95 Con- fidence Interval for Mean |
Minimum |
Maximum |
|
|
Lower Bound |
Upper Bound |
|||||||
|
Апсолутно немотивисан |
76 |
2,59 |
1,246 |
,100 |
2,31 |
2,88 |
1 |
5 |
|
У извесној мери немотивисан |
191 |
2,95 |
1,297 |
,094 |
2,76 |
3,13 |
1 |
5 |
|
Нити мотивисан нити немотивисан |
1394 |
2,82 |
1,421 |
,038 |
2,74 |
2,89 |
1 |
5 |
|
У извесној мери мотивисан |
495 |
2,89 |
1,386 |
,062 |
2,77 |
3,02 |
1 |
5 |
|
У апсолутној мери мотивисан |
171 |
3,04 |
1,229 |
,094 |
2,86 |
3,23 |
1 |
5 |
|
Укупно |
2327 |
2,85 |
1,386 |
,029 |
2,80 |
2,91 |
1 |
5 |
|
Levene Statistic |
df1 |
df2 |
Sig. |
|
7,480 |
4 |
2322 |
,000 |
|
ANOVA |
|||||
|
Sum of Squares |
df |
Mean Square |
Ф |
Sig. |
|
|
Between Groups |
15,667 |
4 |
3,917 |
2,042 |
,086 |
|
Within Groups |
4454,070 |
2322 |
1,918 |
||
|
Укупно |
4469,736 |
2326 |
|||
|
Robust Tests of Equality of Means |
||||
|
Statistica |
df1 |
df2 |
Sig. |
|
|
Welch |
2,415 |
4 |
349,942 |
,049 |
|
Brown – Forsythe |
2,316 |
4 |
773,254 |
,056 |
Графикон 25. Дистрибуција средње вредности перцепције вероватноће настанка поплаве у односу на мотивисаност
Што се тиче утицаја степена религиозности испитаника на ниво перцепције ризика од настанка ванредних ситуација, од укупно 76 (100,0%) анкетираних који су изјавили да су у апсолутној мери нерелигиозни, могућност појавепоплава перципира, у апсолутној мери не- вероватно, 15 (19,7%) испитаника, а њих 8 (10,5%) у апсолутној мери вероватно. У извесној мери невероватно 27 (35,5%), у извесној мери вероватно 10 (13,2%), док 16 (21,1%) испита- ника нити перципира нити не перципира поменуту могућност. Укупно 18 (23,7%) испита- ника перципира, док њих 42 (55,3%) не перципира вероватноћу јављања поплава.
С друге стране, од укупно 191 (100,0%) испитаника који су у извесној мери нерелигиозни, вероватноћу настанка поплава перципира њих 37 (19,4%) у апсолутној мери невероватно и 27 (14,1%) у апсолутној мери вероватно. У извесној мери невероватно 27 (14,1%), у извесној мери вероватно 37 (19,4%) испитаника, док њих 63 (33,0%) има неутрално мишљење (нити вероватно нити невероватно) по питању перцепције наведене вероватноће. Могућност Мо- гућност појаве поплава, у укупном броју,перципира 64 (33,5%), а не перципира 64 (33,5%) испитаника.
Што се тиче испитаника који су нити религиозни нити нерелигиозни, од укупно 1394 (100,0%) анкетираних, могућност настанка поплава перципира, у апсолутној мери неверо- ватно, 356 (25,5%) испитаника, док у апсолутној мери вероватно 262 (18,8%). У извесној
мери невероватно 228 (16,4%) испитаника, у извесној мери вероватно 160 (11,5%), а њих 388 (27,8%) нити перципира нити не перципира поменуту могућност. Укупно 422 (30,3%) испи- таника перципира, док њих 584 (41,9%) не перципира вероватноћу јављања поплава.
Даље, од укупно 495 (100,0%) анкетираних који су у извесној мери религиозни, вероват- ноћу појаве поплава перципира, у апсолутној мери невероватно, 111 (22,4%) испитаника, док у апсолутној мери вероватно њих 92 (18,6%). У извесној мери невероватно 78 (15,8%)
испитаника, у извесној мери вероватно 64 (12,9%), а њих 150 (30,3%) исказује неутралан став (нити вероватно нити невероватно) када је реч о перцепцији наведене вероватноће. Могућност настанка поплава перципира 156 (31,5%) испитаника, док њих 189 (38,2%) не перципира.
Табела 49. Преглед резултата унакрсног табелирања нивоа религиозности и перцепције вероватноће настанка поплава
|
Ниво религиозности |
Перцепција вероватноће настанка поплава |
Укупно |
|||||
|
У апсолутној мери невероватно |
У извесној мери невероватно |
Нити вероватно нити вероватно |
У извесној мери вероватно |
У апсолутној мери вероватно |
|||
|
У апсолутној мери нерелигиозан |
Фреквенција |
15 |
27 |
16 |
10 |
8 |
76 |
|
Религиозност (%) |
19,7 |
35,5 |
21,1 |
13,2 |
10,5 |
100,0 |
|
|
Вероватноћа (%) |
2,8 |
7,0 |
2,3 |
3,5 |
1,9 |
3,3 |
|
|
У извесној мери нерелигиозан |
Фреквенција |
37 |
27 |
63 |
37 |
27 |
191 |
|
Религиозност (%) |
19,4 |
14,1 |
33,0 |
19,4 |
14,1 |
100,0 |
|
|
Вероватноћа (%) |
6,8 |
7,0 |
9,1 |
12,9 |
6,4 |
8,2 |
|
|
Нити религиозан нити нерелигиозан |
Фреквенција |
356 |
228 |
388 |
160 |
262 |
1394 |
|
Религиозност (%) |
25,5 |
16,4 |
27,8 |
11,5 |
18,8 |
100,0 |
|
|
Вероватноћа (%) |
65,7 |
59,2 |
56,0 |
55,7 |
62,4 |
59,9 |
|
|
У извесној мери религиозан |
Фреквенција |
111 |
78 |
150 |
64 |
92 |
495 |
|
Религиозност (%) |
22,4 |
15,8 |
30,3 |
12,9 |
18,6 |
100,0 |
|
|
Вероватноћа (%) |
20,5 |
20,3 |
21,6 |
22,3 |
21,9 |
21,3 |
|
|
У апсолутној мери религиозан |
Фреквенција |
23 |
25 |
76 |
16 |
31 |
171 |
|
Религиозност (%) |
13,5 |
14,6 |
44,4 |
9,4 |
18,1 |
100,0 |
|
|
Вероватноћа (%) |
4,2 |
6,5 |
11,0 |
5,6 |
7,4 |
7,3 |
|
|
Укупно |
Фреквенција |
542 |
385 |
693 |
287 |
420 |
2327 |
|
Религиозност (%) |
23,3 |
16,5 |
29,8 |
12,3 |
18,0 |
100,0 |
|
|
Вероватноћа (%) |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
|
На крају, од укупног броја у апсолутној мери религиозних анкетираних (171 ‒ 100,0%), вероватноћу јављања поплава перципира 23 (13,5%) испитаника у апсолутној мери неверо- ватно, а у апсолутној мери вероватно 31 (18,1%) испитаник. У извесној мери невероватно 25 (14,6%), у извесној мери вероватно 16 (9,4%), док њих 76 (44,4%) нити перципира нити не перципира поменуту вероватноћу. Укупно 47 (27,5%) испитаника перципира, док њих 48 (28,1%) не перципира могућност настанка поплава (Табела 49).
На основу извршене анализе података можемо рећи да вероватноћу настанка поплава најбоље перципирају испитаници који су нити религиозни нити нерелигиозни. Њих прате испитаници који су у извесној мери религиозни, затим у извесној мери нерелигиозни, у апсолутној мери религиозни, док најмању перцепцију ризика имају испитаници који су у апсолутној мери нерелигиозни.
Друго истраживачко питање је гласило: Да ли религиознији грађани у већој мери перци- пирају да ће се сусрести са последицама ванредних ситуација у односу на грађане који нису религиозни?
Једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај нивоа религиозности на зави- сну непрекидну променљиву перцепције вероватноће настанка ванредних ситуација у ло- калној заједници. Испитаници су, према степену религиозности, подељени у пет група (у апсолутној мери нерелигиозан, у извесној мери нерелигиозан, нити религиозан нити нере- лигиозан, у извесној мери религиозан, у апсолутној мери религиозан). Помоћу теста хомо- гености варијанси испитана је једнакост варијанси у резултатима за сваку групу.
На основу добијених резултата утврђена је статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група и обавештености грађана о ризицима од настанка ванредних ситуација (F = 4,27 и p = 0,001) (Табела 50). Даљим статистичким анализама утврђено је да се перцепција вероватноће настанка ванредних ситуација статистички значајно (p < 0,05) и међусобно разликује код грађана који су у апсолутној мери нерелигиозни (М = 2,26 и SD = 1,17) и грађана који су у апсолутној мери религиозни (М = 2,91 и SD = 1,30). Грађани који су религиознији у незнатно већој мери истичу да је вероватно да ће се сусрести са последицама ванредних ситуација од грађана који нерелигиозни.
Табела 50. Резултати једнофакторске анализе варијансе различитих група нивоа религиозности и перцепције вероватноће настанка поплава
|
Descriptives |
||||||||
|
Ниво религиозности |
Н |
Mean |
Std. Deviation |
Std. Error |
95 Con- fidence Interval for Mean |
Minimum |
Maximum |
|
|
Lower Bound |
Upper Bound |
|||||||
|
У апсолутној мери нерелигиозан |
77 |
2,26 |
1,174 |
,134 |
1,99 |
2,53 |
1 |
5 |
|
У извесној мери мери нерелигиозан |
191 |
2,52 |
1,297 |
,094 |
2,33 |
2,70 |
1 |
5 |
|
Нити религиозан нити нерелигиозан |
1435 |
2,55 |
1,381 |
,036 |
2,48 |
2,62 |
1 |
5 |
|
У извесној мери религиозан |
506 |
2,57 |
1,335 |
,059 |
2,45 |
2,68 |
1 |
5 |
|
У апсолутној мери религиозан |
173 |
2,91 |
1,300 |
,099 |
2,71 |
3,10 |
1 |
5 |
|
Укупно |
2382 |
2,57 |
1,356 |
,028 |
2,51 |
2,62 |
1 |
5 |
|
Levene Statistic |
df1 |
df2 |
Sig. |
|
4,538 |
4 |
2377 |
,001 |
|
ANOVA |
|||||
|
Sum of Squares |
df |
Mean Square |
Ф |
Sig. |
|
|
Between Groups |
28,241 |
4 |
7,060 |
3,859 |
,004 |
|
Within Groups |
4348,646 |
2377 |
1,829 |
||
|
Укупно |
4376,887 |
2381 |
|||
|
Robust Tests of Equality of Means |
||||
|
Statistica |
df1 |
df2 |
Sig. |
|
|
Welch |
4,271 |
4 |
799, 221 |
,001 |
|
Brown – Forsythe |
4,272 |
4 |
800,221 |
,002 |
Графикон 26. Дистрибуција средње вредности перцепције вероватноће настанка поплаве у односу на ниво религиозности
|
ПЕРЦЕПЦИЈА УГРОЖЕНОСТИ СТАНОВНИШТВА |
VI |
-
-
Утицај демографских фактора на перцепцију угрожености
У овом делу монографије истраживали смо утицај демографских карактеристика грађа- на на перцепцију грађана по питању угрожености од ванредних ситуација. Том приликом, пошли смо од следећег истраживачког питања: Да ли жене, млађи грађани, грађани са фа- култетском дипломом и они који су у средњој школи остварили одличан успех сматрају себе угроженијим од ванредних ситуација у локалној заједници у односу на мушкарце, старије грађане, грађане са завршеном основном школом и оне који су у средњој школи остварили до- бар успех? Да би се добио статистички значајан одговор на постављено питање, приступили смо испитивању повезаности утицаја демографских карактеристика и перцепције угроже- ности настанка ванредних ситуација.
-
Пол и године
Како бисмо установили да ли психолошке разлике између мушкараца и жена, као и ста- ријих и млађих грађана, утичу на њихову перцепцију угрожености, поставили смо два ис- траживачка питања:
− Да ли мушкарци у већој мери истичу да су угроженији од ванредних ситуација у односу на жене?
− Да ли старији грађани у већој мери истичу да су угроженији од ванредних ситуација у односу на млађе?
Од укупно 2.457 (100,0%) анкетираних, мушких и женских, испитаника, у апсолутној мери неугрожено је њих 734 (29,9%), док је у апсолутној мери угрожено 319 (13,0%). У из- весној мери неугрожено је 498 (20,3%), у извесној мери угрожено је 292 (11,9%), док 614 (25,0%) њих није нити угрожено нити неугрожено од наиласка поплавног таласа. Укупно 611 (24,9%) испитаника перципира, а њих 1.232 (50,1%) не перципира угроженост.
Када су у питању мушки испитаници, њих 1.228 (100,0%), у апсолутној мери неугрожено је 398 (32,4%) анкетираних, док је у апсолутној мери угрожено њих 162 (13,2%). У извесној мери неугрожено је 218 (17,8%), у извесној мери угрожено је 166 (13,5%), а њих 284 (23,1%) није нити угрожено нити неугрожено од наиласка поплавног таласа. Укупно 328 (26,7%) испитаника перципира, док њих 616 (50,2%) не перципира угроженост.
С друге стране, од укупно 1.229 (100,0%) женских испитаника, у апсолутној мери неуг- рожено је 336 (27,3%), док је у апсолутној мери угрожено њих 157 (12,8%). У извесној мери неугрожено је 280 (22,8%), у извесној мери угрожено је 126 (10,3%) испитаника, док њих 330 (26,9%) није нити угрожено нити неугрожено од наиласка поплавног таласа. Укупно 283 (23,0%) испитаника перципира, а њих 616 (50,1%) не перципира угроженост (Табела 51).
Резултати анализе говоре да угроженост од наиласка поплавног таласа незнатно боље перципирају мушки испитаници у односу на женске испитанике.
Табела 51. Преглед резултата унакрсног табелирања пола и перцепције угрожености
Пол
Перцепција угрожености
Укупно
У апсолутној мери неугрожено
У извесној мери неугрожено
Нити угрожено нити неугрожено
У извесној мери угрожено
У апсолутној мери угрожено
Мушки
Фреквенција
398
218
284
166
162
1228
Пол (%)
32,4
17,8
23,1
13,5
13,2
100,0
Перцепција (%)
54,2
43,8
46,3
56,8
50,8
50,0
Женски
Фреквенција
336
280
330
126
157
1229
Пол (%)
27,3
22,8
26,9
10,3
12,8
100,0
Перцепција (%)
45,8
56,2
53,7
43,2
49,2
50,0
Укупно
Фреквенција
734
498
614
292
319
2457
Пол (%)
29,9
20,3
25,0
11,9
13,0
100,0
Перцепција (%)
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Прво истраживачко питање је гласило: Да ли ли мушкарци у већој мери истичу да су угро- женији од ванредних ситуација у односу на жене?
За истраживање повезаности пола и перцепције угрожености од ванредних ситуација коришћен је т-тест независних узорака. Њиме је испитана статистички значајна разлика између средњих вредности непрекидне променљиве о перцепцији угрожености од ванред- них ситуација у локалној заједници код мушкараца и жена. Том приликом није утврђена статистички значајна разлика резултата код испитаника мушког (М = 2,58) и женског пола (М = 2,57) у погледу њихове перцепције угрожености (t [2448] = -0,18 и p = 0,854) (Табела 52 и Графикон 27).
Табела 52. Резултати т-теста (поређења средње вредности перцепције угрожености у случају поплаве домаћинства у односу на пол)
Ливинов тест једнакости варијансе
t
df
Sig.
(2 – tailed)
Mean Difference
Std. Error
Difference
95 Confidence Interval of the Difference
Ф
Sig.
Lower
Upper
11,006
,001
-,184
2448,16
,854
-,010
,055
-,118
,098
T-test for Equality of Means
Графикон 27. Дистрибуција средње вредности перцепције угрожености у случају поплаве у односу на пол
Кадa је у питању утицај узраста на перцепцију угрожености од наиласка поплавног тала- са, од укупно 693 (100,0%) анкетираних од 18 до 28 година, у апсолутној мери, неугрожено је 155 (22,4%) испитаника, док је у апсолутној мери угрожено њих 102 (14,7%). У извесној мери неугрожено је 117 (16,9%), у извесној мери угрожено је 93 (13,4%) испитаника, а њих 226 (32,6%) није нити угрожено нити неугрожено од наиласка поплавног таласа. Укупно 195 (28,1%) испитаника перципира, док њих 272 (39,4%) не перципира угроженост.
Затим, од укупно 538 (100,0%) анкетираних од 29 до 38 година, у апсолутној мери, неуг- рожено је 105 (19,5%) испитаника, док је, у апсолутној мери, угрожено њих 97 (18,0%). У из- весној мери неугрожено је 96 (17,8%), у извесној мери угрожено је 69 (12,8%), док 171 (31,8%) испитаник није нити угрожен нити неугрожен од поплава. Укупно 166 (30,9%) испитаника перципира, а 201 (37,4%) не перципира угроженост.
Од укупно 502 (100,0%) анкетираних између 39 и 48 година, у апсолутној мери, неугроже- но је 102 (20,3%) испитаника, док је, у апсолутној мери, угрожено њих 88 (17,5%). У извесној мери неугрожено је 114 (22,7%), у извесној мери угрожено је 59 (11,8%) испитаника, а њих 139 (27,7%) није нити угрожено нити неугрожено од наиласка поплавног таласа. Укупно 147 (29,3%) испитаника перципира угроженост, док њих 216 (43,0%) не перципира.
Надаље, од укупно 465 (100,0%) анкетираних испитаника од 49 до 58 година, у апсолут- ној мери, неугрожено је 150 (32,3%) њих, док је у апсолутној мери угрожено 92 (19,8%). У извесној мери неугрожено је 48 (10,3%) испитаника, у извесној мери угрожено је 52 (11,2%), док 123 (26,5%) њих није нити угрожено нити неугрожено од поплава. Укупно 144 (31,0%) испитаника перципира, док 198 (42,6%) њих не перципира угроженост.
На крају, од укупно 158 (100,0%) анкетираних преко 59 година, у апсолутној мери, неуг- рожено је 40 (25,3%) испитаника, док је, у апсолутној мери, угрожено њих 42 (26,6%). У из- весној мери неугрожено је 25 (15,8%), у извесној мери угрожено је 12 (7,6%) испитаника, док њих 39 (24,7%) није нити угрожено нити неугрожено од наиласка поплавног таласа. Укупно 54 (34,2%) испитаника перципира, док 65 (41,1%) њих не перципира угроженост (Табела 53).
Добијени подаци казују да угроженост од поплава највише перципирају испитаници од 18 до 28 година. Њих прате испитаници од 29 до 38 година, од 39 до 48 година, затим од 49 до 58 година, док најмању перцепцију угрожености у случају наиласка поплавног таласа имају испитаници преко 59 година.
Табела 53. Преглед резултата унакрсног табелирања година живота и перцепције угрожености
Године живота
Перцепција угрожености
Укупно
У апсолутној мери неугрожено
У извесној мери неугрожено
Нити угрожено нити неугрожено
У извесној мери угрожено
У апсолутној мери угрожено
Од 18 до 28 година
Фреквенција
155
117
226
93
102
693
Године (%)
22,4
16,9
32,6
13,4
14,7
100,0
Угроженост (%)
27,6
29,0
31,4
31,5
23,8
28,8
Од 29 до 38 година
Фреквенција
105
96
171
69
97
538
Године (%)
19,5
17,8
31,8
12,8
18,0
100,0
Угроженост (%)
18,7
23,8
23,8
23,4
22,7
22,3
Од 39 до 48 година
Фреквенција
102
114
139
59
88
502
Године (%)
20,3
22,7
27,7
11,8
17,5
100,0
Угроженост (%)
18,1
28,2
19,3
20,0
20,6
20,8
Од 49 до 58 година
Фреквенција
150
48
123
52
92
465
Године (%)
32,3
10,3
26,5
11,2
19,8
100,0
Угроженост (%)
26,7
11,9
17,1
17,6
21,5
19,3
Преко 59 година
Фреквенција
40
25
39
12
42
158
Године (%)
25,3
15,8
24,7
7,6
26,6
100,0
Угроженост (%)
7,1
6,2
5,4
4,1
9,8
6,6
Укупно
Фреквенција
10
4
18
5
7
44
Године (%)
22,7
9,1
40,9
11,4
15,9
100,0
Угроженост (%)
1,8
1,0
2,5
1,7
1,6
1,8
Истраживачко питање гласило је: Да ли старији грађани у већој мери истичу да су угро- женији од ванредних ситуација у односу на млађе?
Једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај узраста испитаника на зависну непрекидну променљиву перцепције угрожености од ванредних ситуација. Испитаници су, према узрасту, подељени у седам група (од 18 до 28 година, од 29 до 38 година, од 39 до 48 година, од 49 до 58, од 59 до 68 година, од 69 до 78 година и преко 79 година). Помоћу теста хомогености варијанси испитана је једнакост варијанси у резултатима за сваку групу. Према добијеним резултатима није утврђена статистички значајна разлика између средњих вред- ности наведених група и обавештености грађана о ризицима ванредних ситуација (F = 1,87 и p = 0,09) (Табела 54).
Табела 54. Резултати једнофакторске анализе варијансе различитих старосних група и перцепције угрожености
Descriptives
Године живота
Н
Mean
Std. Deviation
Std. Error
95 Con- fidence Interval for Mean
Minimum
Maximum
Lower Bound
Upper Bound
Од 18 до 28 година
694
2,47
1,293
,049
2,37
2,57
1
5
Од 29 до 38 година
546
2,54
1,303
,056
2,43
2,65
1
5
Од 39 до 48 година
508
2,65
1,370
,061
2,53
2,77
1
5
Од 49 до 58 година
489
2,63
1,463
,066
2,50
2,76
1
5
Од 59 до 68 година
169
2,70
1,518
,117
2,47
2,93
1
5
Од 69 до 78 година
42
2,81
1,330
,205
2,40
3,22
1
5
Од 79 до 90 година
9
3,00
,866
,289
2,33
3,67
2
5
Укупно
2457
2,58
1,363
,028
2,52
2,63
1
5
Levene Statistic
df1
df2
Sig.
7,240
6
2450
,000
ANOVA
Sum of Squares
df
Mean Square
Ф
Sig.
Between Groups
18,951
6
3,158
1,702
,116
Within Groups
4546,217
2450
1,856
Укупно
4565,168
2456
Robust Tests of Equality of Means
Statistica
df1
df2
Sig.
Welch
1,879
6
102,526
,091
Brown – Forsythe
1,830
6
574,874
,091
Графикон 28. Дистрибуција средње вредности перцепције угрожености у случају поплаве у односу на године живота
-
Ниво образовања и успех у средњој школи
Да бисмо боље осветлили везу између образовног капитала и перцепције угрожености од наиласка поплавног таласа, поставили смо следећа истраживачка питања:
− Да ли грађани са вишим нивоом образовања у већој мери истичу да су угрожен од ванред- них ситуација у односу на грађане са нижим нивоом образовања?
− Да ли грађани са оствареним одличним успехом у средњој школи у већој мери истичу да су угрожени од ванредних ситуација у односу на грађане са нижим нивоом образовања?
Када су у питању испитаници који имају завршено основно образовање, од укупно 176 (100,0%) анкетираних, у апсолутној мери, неугрожено је 34 (19,3%) испитаника, док је, у апсолутној мери, угрожено њих 33 (18,8%). У извесној мери неугрожено је 28 (15,9%), у из- весној мери угрожено је 25 (14,2%), а њих 56 (31,8%) није нити угрожено нити неугрожено од наиласка поплавног таласа. Укупно 58 (33,0%) испитаника перципира угроженост, док њих 62 (35,2%) не перципира.
Затим, од укупно 513 (100,0%) анкетираних испитаника који имају завршено средње (трогодишње) образовање, у апсолутној мери, неугрожено је 166 (32,4%) испитаника, док је, у апсолутној мери, угрожено њих 69 (13,5%). У извесној мери неугрожено је 94 (18,3%), у извесној мери угрожено је 56 (10,9%), док 128 (25,0%) испитаника није нити угрожено нити неугрожено од поплава. Укупно 125 (24,4%) испитаника перципира угроженост, а њих 260 (50,7%) не перципира.
Од укупно 1.017 (100,0%) анкетираних који имају средње (четворогодишње) образо- вање, у апсолутној мери, неугрожено је 339 (33,3%), док је, у апсолутној мери, угрожено 133 (13,1%) испитаника. У извесној мери неугрожено је 187 (18,4%), у извесној мери угрожено је 121 (11,9%), а 237 (23,3%) испитаника није нити угрожено нити неугрожено од наиласка поплавног таласа. Укупно 254 (25,0%) испитаника перципира, док 526 (51,7%) њих не пер- ципира угроженост.
Што се тиче испитаника са факултетским образовањем, од укупно 240 (100,0%) анкети- раних који имају више образовање, у апсолутној мери, неугрожено је њих 69 (28,7%), док је, у апсолутној мери, угрожено 30 (12,5%). У извесној мери неугрожено је 44 (18,3%), у извес- ној мери угрожено је 37 (15,4%) испитаника, док њих 60 (25,0%) није нити угрожено нити неугрожено од поплава. Укупно 67 (27,9%) испитаника перципира, док 113 (47,1%) њих не перципира угроженост.
Надаље, од укупно 437 (100,0%) анкетираних са завршеним високим образовањем, у ап- солутној мери, неугрожено је 111 (25,4%) испитаника, док је, у апсолутној мери, угрожено њих 47 (10,8%). У извесној мери неугрожено је 120 (27,5%), у извесној мери угрожено је 44 (10,1%), а њих 115 (26,3%) није нити угрожено нити неугрожено од наиласка поплавног та- ласа. Укупно 91 (20,8%) испитаник перципира, док 231 (52,9%) не перципира угроженост.
Од укупно 65 (100,0%) анкетираних испитаника који имају диплому мастер студија, у апсолутној мери, неугрожено је 13 (20,0%), док је, у апсолутној мери, угрожено њих 5 (7,7%). У извесној мери неугрожено је 24 (36,9%), у извесној мери угрожено је 9 (13,8%), а њих 14 (21,5%) није нити угрожено нити неугрожено од поплава. Укупно 14 (21,5%) испитаника перципира, док њих 37 (57,0%) не перципира угроженост.
На крају, од укупно 9 (100,0%) испитаника који имају докторат, у апсолутној мери, неуг- рожено је 2 (22,2%), као и у апсолутној мери угрожено 2 (22,2%). У извесној мери неугрожен је 1 (1,1%) испитаник, нема у извесној мери угрожених, док њих 4 (4,4%) није нити угрожено нити неугрожено од наиласка поплавног таласа. Укупно 2 (22,2%) испитаника перципира, док њих 3 (33,3%) не перципира угроженост (Табела 55).
Извршена анализа података указује да угроженост од наиласка поплавног таласа најбоље перципирају испитаници који имају средње (четворогодишње) образовање. Њих прате
испитаници који имају средње (трогодишње) образовање, високо образовање, затим више образовање, док најмању перцепцију угрожености у случају наиласка поплавног таласа имају испитаници који имају докторат.
Табела 55. Преглед резултата унакрсног табелирања нивоа образовања и перцепције угрожености
Ниво образовања
Перцепција угрожености
Укупно
У апсолутној мери неугрожено
У извесној мери неугрожено
Нити угрожено нити неугрожено
У извесној мери угрожено
У апсолутној мери угрожено
Основно
Фреквенција
34
28
56
25
33
176
Образовање (%)
19,3
15,9
31,8
14,2
18,8
100,0
Вероватноћа (%)
4,6
5,6
9,1
8,6
10,3
7,2
Средње (трогодишње)
Фреквенција
166
94
128
56
69
513
Образовање (%)
32,4
18,3
25,0
10,9
13,5
100,0
Вероватноћа (%)
22,6
18,9
20,8
19,2
21,6
20,9
Средње (четворогодишње)
Фреквенција
339
187
237
121
133
1017
Образовање (%)
33,3
18,4
23,3
11,9
13,1
100,0
Вероватноћа (%)
46,2
37,6
38,6
41,4
41,7
41,4
Више
Фреквенција
69
44
60
37
30
240
Образовање (%)
28,7
18,3
25,0
15,4
12,5
100,0
Вероватноћа (%)
9,4
8,8
9,8
12,7
9,4
9,8
Високо
Фреквенција
111
120
115
44
47
437
Образовање (%)
25,4
27,5
26,3
10,1
10,8
100,0
Вероватноћа (%)
15,1
24,1
18,7
15,1
14,7
17,8
Мастер
Фреквенција
13
24
14
9
5
65
Образовање (%)
20,0
36,9
21,5
13,8
7,7
100,0
Вероватноћа (%)
1,8
4,8
2,3
3,1
1,6
2,6
Докторат
Фреквенција
2
1
4
0
2
9
Образовање (%)
22,2
11,1
44,4
0,0
22,2
100,0
Вероватноћа (%)
0,3
0,2
0,7
0,0
0,6
0,4
Укупно
Фреквенција
734
498
614
292
319
2457
Образовање (%)
29,9
20,3
25,0
11,9
13,0
100,0
Вероватноћа (%)
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Прво истраживачко питање је гласило: Да ли грађани са вишим нивоом образовања у већој мери истичу да су угрожени од ванредних ситуација у односу на грађане са нижим нивоом образовања?
Једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај нивоа образовања испитани- ка на зависну непрекидну променљиву перцепцију угрожености од ванредних ситуација. Испитаници су, према нивоу образовања, подељени у седам група (основно, средње (трого- дишње), средње (четворогодишње), више, високо, мастер, докторат). Помоћу теста хомоге- ности варијанси истражена је једнакост варијанси у резултатима за сваку групу.
Према добијеним резултатима утврђена је статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група и обавештености грађана о ризицима ванредних ситуација (F = 2,91 и p = 0,001) (Табела 56). Даљим статистичким анализама утврђено је да се перцепција угрожености од ванредних ситуација статистички значајно (p < 0,05) и међусобно разликује код грађана са основним образовањем (М = 2,97 и SD = 1,35) и грађана са факултетским образовањем (М = 2,53 и SD = 1,26). Грађани са завршеним основним образовањем у мисле да су угроженији од последица ванредних ситуација у односу на грађане са завршеним фа- култетима.
Табела 56. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различитог нивоа образовања и перцепције угрожености
Descriptives
Ниво образовања
Н
Mean
Std. Deviation
Std. Error
95 Con- fidence Interval for Mean
Minimum
Maximum
Lower Bound
Upper Bound
Основно
176
2,97
1,354
,102
2,77
3,17
1
5
Средње (трогодишње)
513
2,55
1,387
,061
2,43
2,67
1
5
Средње (четворогодишње)
1017
2,53
1,393
,044
2,44
2,62
1
5
Више
240
2,65
1,367
,088
2,47
2,82
1
5
Високо
437
2,53
1,268
,061
2,41
2,65
1
5
Мастер
65
2,52
1,187
,147
2,23
2,82
1
5
Докторат
9
2,89
1,453
,484
1,77
4,01
1
5
Укупно
2457
2,58
1,363
,028
2,52
2,63
1
5
Levene Statistic
df1
df2
Sig.
3,716
6
2450
,001
ANOVA
Sum of Squares
df
Mean Square
Ф
Sig.
Between Groups
33,126
6
5,521
2,985
,007
Within Groups
4532,042
2450
1,850
Укупно
4565,168
2456
Robust Tests of Equality of Means
Statistica
df1
df2
Sig.
Welch
2,911
6
106,535
,011
Brown – Forsythe
3,054
6
189,511
,007
Графикон 29. Дистрибуција средње вредности перцепције угрожености у случају поплаве у односу на ниво образовања
Што се тиче успеха у средњој школи и његовог утицаја на перцепцију угрожености, анализе казују да је од укупно 465 (100,0%) анкетираних са довољним успехом, у апсолут- ној мери, неугрожено 148 (25,0%) испитаника, док је, у апсолутној мери, угрожено њих 65 (8,3%). У извесној мери неугрожено је 75 (16,7%), у извесној мери угрожено је 45 (16,7%), док 131 (33,3%) испитаник није нити угрожен нити неугрожен од наиласка поплавног таласа. Укупно 110 (23,7%) испитаника перципира, док њих 223 (48,0%) не перципира угроженост.
Затим, од укупно 1.068 (100,0%) анкетираних који су остварили добар успех,неугрожено је, у апсолутној мери, 350 (16,3%) испитника, док је, у апсолутној мери, угрожено 135 (14,0%). У извесној мери неугрожено је 203 (16,3%), у извесној мери угрожено је 130 (9,7%), а 250 (28,2%) испитаника није нити угрожено нити неугрожено од поплава. Укупно 265 (24,8%) испитаника перципира, док њих 553 (51,8%) не перципира угроженост.
Од укупно 697 (100,0%) анкетираних са врло добрим успехом, неугрожено је, у апсолут- ној мери, 195 (32,8%) испитаника, док је у апсолутној мери угрожено њих 70 (12,6%). У из- весној мери неугрожено је 176 (19,0%), у извесној мери угрожено је 82 (12,2%), а њих 174 (23,4%) није нити угрожено нити неугрожено од наиласка поплавног таласа. Укупно 152 (21,8%) испитаника перципира, док 371 (53,2%) не перципира угроженост.
На крају, од укупно 980 (100,0%) анкетираних који су постигли одличан успех, неугроже- но је, у апсолутној мери, 157 (8,35%) испитаника, док је, у апсолутној мери, угрожено њих 200 (10,64%). У извесној мери неугрожено је 134 (7,13%), у извесној мери угрожено је 109 (5,80%) испитаника, док њих 300 (15,9%) није нити угрожено нити неугрожено од поплава. Укупно (%) испитаника перципира, док њих (%)не перципира угроженост (Табела 57).
Табела 57. Преглед резултата унакрсног табелирања успеха у средњој школи и перцепције угрожености
Успех у средњој школи
Перцепција угрожености
Укупно
У апсолутној мери неугрожено
У извесној мери неугрожено
Нити угрожено нити неугрожено
У извесној мери угрожено
У апсолутној мери угрожено
Довољан
Фреквенција
148
76
131
45
65
465
Успех (%)
0,4
0,4
0,7
0,7
0,3
0,5
Угроженост (%)
25,0
16,7
33,3
16,7
8,3
100,0
Добар
Фреквенција
350
203
250
130
135
1068
Успех (%)
20,9
16,1
22,2
16,7
22,5
20,0
Угроженост (%)
31,8
16,3
28,2
9,7
14,0
100,0
Врло добар
Фреквенција
195
176
174
82
70
697
Успех (%)
49,4
43,1
42,4
48,1
46,7
45,9
Угроженост (%)
32,8
19,0
23,4
12,2
12,6
100,0
Одличан
Фреквенција
157
134
300
109
200
980
Угроженост (%)
8.35
7.13
15.96
5.80
10.64
52.13
Друго истраживачко питање је гласило: Да ли грађани са оствареним одличним ус- пехом у средњој школи у већој мери истичу да су угрожени од ванредних ситуација у односу на грађане са нижим нивоом образовања? Једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај оствареног успеха испитаника у средњој школи на зависну непрекидну променљиву перцепције угрожености од ванредних ситуација. Испитаници су, према оствареном успеху, подељени у четири групе (довољан, добар, врло добар, одличан). Помоћу теста хомогености варијанси испитана је једнакост варијанси у резултатима за сваку групу.
Према добијеним резултатима утврђена је статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група и перцепције угрожености становништва од ванредних ситуација (F = 3,70 и p = 0,008) (Табела 58). Даљим статистичким анализама утврђено је да се перцепција угрожености од ванредних ситуација статистички значајно (p < 0,05) и међусобно разликује код грађана сa одличним успехом (М = 2,51 и SD = 1,28) и грађана са добрим успехом (М = 2,58 и SD = 1,38). Грађани са оствареним добрим успехом у средњој школи у незнатно већој мери мисле да су угрожени од последица ванредних ситуација у односу на грађане са одличним успехом.
Табела 58. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различитог успеха у школи и перцепције угрожености
Descriptives
Успех у средњој школи
Н
Mean
Std. Deviation
Std. Error
95 Con- fidence Interval for Mean
Minimum
Maximum
Lower Bound
Upper Bound
Довољан
12
2,67
1,303
,376
1,84
3,49
1
5
Добар
465
2,58
1,385
,064
2,45
2,70
1
5
Врло добар
1068
2,53
1,381
,042
2,45
2,61
1
5
Одличан
697
2,51
1,284
,049
2,41
2,60
1
5
Levene Statistic
df1
df2
Sig.
3,464
4
2323
,008
ANOVA
Sum of Squares
df
Mean Square
Ф
Sig.
Between Groups
26,543
4
6,636
3,635
,006
Within Groups
4240,958
2323
1,826
Укупно
4267,501
2327
Robust Tests of Equality of Means
Statistica
df1
df2
Sig.
Welch
3,707
4
77,561
,008
Brown – Forsythe
3,742
4
167,487
,006
Графикон 30. Дистрибуција средње вредности перцепције угрожености у случају поплаве у односу на успех у средњој школи
-
-
Утицај социоекономских фактора на перцепцију угрожености
У овом делу научне монографије испитују се утицаји социоекономских карактеристика на перцепцију угрожености од ванредних ситуација у локалној заједници. Аутори полазе од следећег истраживачког питања: Да ли би се грађани који су запослени, ожењени/удати, имају високе приходе и живе уз саму реку сматрају да су угроженији од последица ванредних ситуација у односу на грађане који су незапослени, неожењени/неудати, имају ниске приходе и не живе уз саму реку? Да би се добио статистички значајан одговор на постављено питање, приступили смо испитивању повезаности утицаја социоекономских карактеристика и пер- цепције угрожености од ванредних ситуација.
-
Запосленост и висина прихода
Како бисмо осветлили везу између запослености и висине прихода са перцепцијом угро- жености од наиласка поплавног таласа, поставили смо истраживачка питања:
− Да ли су запослени грађани угроженији од последица ванредних ситуација у односу неза- послене?
− Да ли су грађани са вишим нивоом прихода угроженији од последица ванредних ситуа- ција у односу на грађане са нижим нивоом прихода?
Табела 59. Преглед резултата унакрсног табелирања запослености и перцепције угрожености
Статус запослености
Перцепција угрожености
Укупно
У апсолутној мери неугрожено
У извесној мери неугрожено
Нити угрожено нити неугрожено
У извесној мери угрожено
У апсолутној мери угрожено
Запослен
Фреквенција
476
303
357
189
181
1506
Запосленост (%)
31,6
20,1
23,7
12,5
12,0
100,0
Обавештеност (%)
66,3
62,9
59,3
67,0
62,4
63,4
Незапослен
Фреквенција
242
179
245
93
109
868
Запосленост (%)
27,9
20,6
28,2
10,7
12,6
100,0
Обавештеност (%)
33,7
37,1
40,7
33,0
37,6
36,6
Укупно
Фреквенција
718
482
602
282
290
2374
Запосленост (%)
30,2
20,3
25,4
11,9
12,2
100,0
Обавештеност (%)
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Када је реч о запосленим испитаницима, од укупно 1.506 (100,0%) анкетираних, неугро- жено је, у апсолутној мери, њих 476 (31,6%), а 181 (12,0%) испитаник се осећа угрожено у апсолутној мери. У извесној мери неугрожено је 303 (20,1%), у извесној мери угрожено је 189 (12,5%), док 357 (23,7%) испитаника није нити угрожено нити неугрожено од наиласка
поплавног таласа. Укупно 370 (24,6%) испитаника перципира, док њих 779 (51,7%) не пер- ципира угроженост.
С друге стране, од укупно 868 (100,0%) незапослених, неугрожено је, у апсолутној мери, 242 (27,9%) испитаника, а њих 109 (12,6%) сматра да је, у апсолутној мери, угрожено. У из- весној мери неугрожено је 179 (20,6%), у извесној мери угрожено је 93 (10,7%) испитаника, док њих 245 (28,2%) није нити угрожено нити неугрожено од поплаве. Укупно 202 (23,3%) испитаника перципира, док њих 421 (48,5%) не перципира угроженост (Табела 59).
Анализа прикупљених података показује да угроженост од наиласка поплавног таласа боље перципирају запослени него незапослени испитаници.
Прво истраживачко питање је гласило: Да ли су запослени грађани угроженији од последи- ца ванредних ситуација у односу на незапослене?
За испитивање повезаности пола и перцепције угрожености од ванредних ситуација у локалној заједници коришћен је т-тест независних узорака. Њиме је истражена статистички значајна разлика између средњих вредности непрекидне променљиве о перцепцији угроже- ности настанка ванредних ситуација у локалној заједници код запослених и незапослених испитаника. Том приликом није утврђена статистички значајна разлика резултата код за- послених испитаника (М = 2,59) и незапослених испитаника (М = 2,53) у погледу њихове перцепције угрожености од ванредних ситуација (t [2372] = -1,07 и p = 0,282) (Табела 60 и Графикон 31).
Табела 60. Резултати т-теста (поређења средње вредности перцепције угрожености у случају поплаве у односу на запосленост)
Ливинов тест једнакости варијансе
T-test for Equality of Means
t
df
Sig.
(2 – tailed)
Mean Difference
Std. Error
Difference
95 Confidence Interval of the Difference
Ф
Sig.
Lower
Upper
2,828
,093
-1,076
2372
,282
-,062
,058
-,175
,051
Графикон 31. Дистрибуција средње вредности перцепције ризика у односу на статус запослености
Што се тиче висине прихода и њихове повезаности са перцепцијом угрожености, од уку- пно 720 (100,0%) анкетираних чији су приходи до 25.000 динара, неугрожено је, у апсолут- ној мери, 233 (32,4%) испитаника, док је, у апсолутној мери, угрожено њих 102 (14,2%). У извесној мери неугрожен је 121 (16,8%) испитаник, у извесној мери угрожено је 104 (14,4%), док њих 160 (22,2%) није нити угрожено нити неугрожено од наиласка поплавног таласа. Укупно 206 (28,6%) испитаника перципира, док њих 354 (49,2%) не перципира угроженост.
Затим, од укупно 927 (100,0%) анкетираних са приходима до 50.000 динара, неугроже- но је, у апсолутној мери, 274 (29,6%) испитаника, а у апсолутној мери угрожено је њих 137 (14,8%). У извесној мери неугрожено је 164 (17,7%), у извесној мери угрожено је 119 (12,8%), док 233 (25,1%) испитаника сматра да није нити угрожено нити неугрожено од поплава. Укупно 256 (27,6%) испитаника перципира, а њих 438 (47,2%) не перципира угроженост.
Надаље, од укупно 468 (100,0%) анкетираних са приходима до 75.000 динара, неугрожено је, у апсолутној мери, 119 (25,4%) испитаника, док је, у апсолутној мери, угрожено њих 62 (13,2%). У извесној мери неугрожено је 117 (25,0%), у извесној мери угрожено је 43 (9,2%), а 127 (27,1%) испитаника није нити угрожено нити неугрожено од наиласка поплавног таласа. Укупно 105 (22,4%) испитаника перципира, док њих 236 (50,4%) не перципира угроженост.
На крају, од укупно 186 (100,0%) анкетираних чији приходи прелазе 90.000 динара, неуг- рожено је, у апсолутној мери, 57 (30,6%) испитаника, а угрожено, у апсолутној мери, њих 7 (3,8%). У извесној мери неугрожено је 60 (32,3%), у извесној мери угрожено је 16 (8,6%), док
46 (24,7%) испитаника није нити угрожено нити неугрожено од поплава. Укупно 23 (12,4%) испитаника перципира, док њих 117 (62,9%) не перципира угроженост (Табела 61).
На основу извршене анализе можемо рећи да угроженост од наиласка поплавног таласа најбоље перципирају испитаници који имају примања до 50.000 динара. Њих прате испи- таници са примањима до 25.000 динара, затим до 75.000 динара, док најмању перцепцију угрожености у случају поплава имају испитаници чија су примања преко 90.000 динара.
Табела 61. Преглед резултата унакрсног табелирања висине прихода и перцепције угрожености
Висина прихода
Перцепција угрожености
Укупно
У апсолутној мери неугрожено
У извесној мери неугрожено
Нити угрожено нити неугрожено
У извесној мери угрожено
У апсолутној мери угрожено
До 25.000
Фреквенција
233
121
160
104
102
720
Висина прихода (%)
32,4
16,8
22,2
14,4
14,2
100,0
Вероватноћа (%)
34,1
26,2
28,3
36,9
33,1
31,3
До 50.000
Фреквенција
274
164
233
119
137
927
Висина прихода (%)
29,6
17,7
25,1
12,8
14,8
100,0
Вероватноћа (%)
40,1
35,5
41,2
42,2
44,5
40,3
До 75.000
Фреквенција
119
117
127
43
62
468
Висина прихода (%)
25,4
25,0
27,1
9,2
13,2
100,0
Вероватноћа (%)
17,4
25,3
22,4
15,2
20,1
20,3
Преко 90.000
Фреквенција
57
60
46
16
7
186
Висина прихода (%)
30,6
32,3
24,7
8,6
3,8
100,0
Вероватноћа (%)
8,3
13,0
8,1
5,7
2,3
8,1
Укупно
Фреквенција
683
462
566
282
308
2301
Висина прихода (%)
29,7
20,1
24,6
12,3
13,4
100,0
Вероватноћа (%)
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Истраживачко питање је гласило: Да ли су грађани са вишим нивоом прихода угроженији од последица ванредних ситуација у односу на грађане са нижим нивоом прихода?
Једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај нивоа прихода испитаника на зависну непрекидну променљиву перцепције угрожености од ванредних ситуација у локал- ној заједници. Испитаници су по нивоу прихода подељени у четири групе (до 25.000 динара, од 25.000 до 50.000 динара, од 50.000 до 75.000 динара и преко 75.000 динара). Помоћу теста хомогености варијанси испитана је једнакост варијанси у резултатима за сваку групу.
Према добијеним резултатима утврђена је статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група и обавештености грађана о ризицима ванредних ситуација (F = 7,57 и p = 0,000) (Табела 62). Даљим статистичким анализама утврђено је да се перцепција угрожености од ванредних ситуација статистички значајно (p < 0,05) и међусобно разликује код грађана са приходима до 25.000 динара (М = 2,61 и SD = 1,42) и грађана са приходима преко 75.000 динара (М = 2,23 и SD = 1,09). Грађани са вишим нивоом прихода у већој мери истичу да су угроженији од ванредних ситуација од грађана са нижим нивоом прихода.
Табела 62. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различите висине прихода и перцепције угрожености
Descriptives
Висина прихода
Н
Mean
Std. Deviation
Std. Error
95 Con- fidence Interval for Mean
Minimum
Maximum
Lower Bound
Upper Bound
До 25.000
720
2,61
1,423
,053
2,51
2,72
1
5
До 50.000
927
2,66
1,401
,046
2,57
2,75
1
5
До 75.000
468
2,60
1,316
,061
2,48
2,72
1
5
Преко 75.000
186
2,23
1,092
,080
2,07
2,38
1
5
Укупно
2301
2,60
1,372
,029
2,54
2,65
1
5
Levene Statistic
df1
df2
Sig.
15,027
3
2297
,000
ANOVA
Sum of Squares
df
Mean Square
Ф
Sig.
Between Groups
29,012
3
9,671
5,162
,001
Within Groups
4303,108
2297
1,873
Укупно
4332,120
2300
Robust Tests of Equality of Means
Statistica
df1
df2
Sig.
Welch
7,572
3
758,094
,000
Brown – Forsythe
5,758
3
1722,484
,001
Графикон 32. Дистрибуција средње вредности перцепције угрожености у односу на висину прихода
-
Брачни статус и удаљеност куће/стана од реке
У циљу свеобухватног сагледавања повезаности брачног статуса и удаљености домаћин- ства од реке са перцепцијом ризика од наиласка поплавног таласа, испитаницима смо по- ставили следећа истраживачка питања:
− Да ли грађани који су у браку у већој мери истичу да је вероватно да их задесе ванредне ситуације у односу на грађане који нису у вези?
− Да ли грађани који живе ближе реци у већој мери истичу да су угроженији од ванредних ситуација у односу на грађане који живе даље од реке?
Када су у питању грађани који немају партнера, од укупно 450 (100,0%) анкетираних који су изјавили да нису у вези, неугрожено је, у апсолутној мери, 127 (28,2%) испитаника, док је, у апсолутној мери, угрожено њих 39 (8,7%). У извесној мери неугрожено је 111 (24,7%), у извесној мери угрожено је 41 (9,1%), док њих 132 (29,3%) није нити угрожено нити неугро- жено од наиласка поплавног таласа. Укупно 80 (17,8%) испитаника перципира, док њих 238 (52,9%) не перципира угроженост.
С друге стране, од укупно 417 (100,0%) анкетираних, који су у вези, неугрожен је, у апсо- лутној мери, 131 (31,4%) испитаник, док је, у апсолутној мери, угрожено њих 33 (7,9%). У из- весној мери неугрожено је 89 (21,3%), у извесној мери угрожено је 47 (11,3%), док 117 (28,1%) испитаника није нити угрожено нити неугрожено од наиласка поплавног таласа. Укупно 80 (19,2%) испитаника перципира, док њих 220 (52,8%) не перципира угроженост.
Од укупно 67 (100,0%) анкетираних који су верени/верене, неугрожено је, у апсолутној мери, 22 (32,8%) испитаника, док је, у апсолутној мери, угрожено њих 9 (13,4%). У извесној мери неугрожено је 9 (13,4%), у извесној мери угрожено је 13 (19,4%) испитаника, а њих 14 (20,9%) није нити угрожено нити неугрожено од поплава. Укупно 22 (32,8%) испитаника перципира, док 31 (46,3%) не перципира угроженост.
Надаље, од укупно 1.349 (100,0%) анкетираних који су ожењени/удате, неугрожено је, у апсолутној мери, 395 (29,3%) испитаника, док је, у апсолутној мери, угрожено њих 214 (15,9%). У извесној мери неугрожено је 267 (19,8%), у извесној мери угрожено је 170 (12,6%), а њих 303 (22,5%) није нити угрожено нити неугрожено од наиласка поплавног таласа. Уку- пно 384 (28,5%) испитаника перципира, док њих 662 (49,1%) не перципира угроженост.
Што се тиче испитаника који су разведени/разведене, од укупно 99 (100,0%) анкетира- них, неугрожено је, у апсолутној мери, 38 (38,4%) испитаника, док је, у апсолутној мери, угрожено њих 5 (5,1%). У извесној мери неугрожено је 14 (14,1%), у извесној мери угрожено
је 11 (11,1%), а 31 (31,3%) испитаник није нити угрожен нити неугрожен од поплава. Укупно 16 (16,2%) испитаника перципира, док њих 52 (52,5%) не перципира угроженост.
На крају, од укупно 75 (100,0%) анкетираних који су удовци/удовице, неугрожен је, у ап- солутној мери, 21 (28,0%) испитаник, док је, у апсолутној мери, угрожено њих 19 (25,3%). У извесној мери неугрожено је 8 (10,7%), у извесној мери угрожено је 10 (13,3%), док 17 (22,7%) испитаника није нити угрожено нити неугрожено од наиласка поплавног таласа. Укупно 29 (38,7%) испитаника перципира, док њих 29 (38,7%) не перципира угроженост (Табела 63).
Добијени резултати указују на то да угроженост од наиласка поплавног таласа најбоље перципирају испитаници који су у браку. Њих прате испитаници који нису у вези и испита- ници који су у вези, затим удовци/удовице, верени/верене, док најмању перцепцију угроже- ности у случају наиласка поплавног таласа имају испитаници који су разведени/разведене.
Табела 63. Преглед резултата унакрсног табелирања брачног статуса и перцепције угрожености
Брачни статус
Перцепција угрожености
Укупно
У апсолутној мери неугрожено
У извесној мери неугрожено
Нити угрожено нити неугрожено
У извесној мери угрожено
У апсолутној мери угрожено
Није у вези
Фреквенција
127
111
132
41
39
450
Брачни статус (%)
28,2
24,7
29,3
9,1
8,7
100,0
Перцепција (%)
17,3
22,3
21,5
14,0
12,2
18,3
У вези
Фреквенција
131
89
117
47
33
417
Брачни статус (%)
31,4
21,3
28,1
11,3
7,9
100,0
Перцепција (%)
17,8
17,9
19,1
16,1
10,3
17,0
Верен/верена
Фреквенција
22
9
14
13
9
67
Брачни статус (%)
32,8
13,4
20,9
19,4
13,4
100,0
Перцепција (%)
3,0
1,8
2,3
4,5
2,8
2,7
Ожењен/удата
Фреквенција
395
267
303
170
214
1349
Брачни статус (%)
29,3
19,8
22,5
12,6
15,9
100,0
Перцепција (%)
53,8
53,6
49,3
58,2
67,1
54,9
Разведен/разведена
Фреквенција
38
14
31
11
5
99
Брачни статус (%)
38,4
14,1
31,3
11,1
5,1
100,0
Перцепција (%)
5,2
2,8
5,0
3,8
1,6
4,0
Удовац/удовица
Фреквенција
21
8
17
10
19
75
Брачни статус (%)
28,0
10,7
22,7
13,3
25,3
100,0
Перцепција (%)
2,9
1,6
2,8
3,4
6,0
3,1
Укупно
Фреквенција
127
111
132
41
39
450
Брачни статус (%)
28,2
24,7
29,3
9,1
8,7
100,0
Перцепција (%)
17,3
22,3
21,5
14,0
12,2
18,3
Прво истраживачко питање је гласило: Да ли грађани који су у браку у већој мери истичу да је вероватно да их задесе ванредне ситуације у односу на грађане који нису у вези?
Једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај брачног статуса испитаника на зависну непрекидну променљиву перцепције угрожености становништва од настанка ван- редних ситуација у локалној заједници. Испитаници су, у зависности од брачног статуса, подељени у шест група (није у вези, у вези, верен/верена, ожењен/удата, разведен/разведена, удовац/удовица). Помоћу теста хомогености варијанси испитана је једнакост варијанси у резултатима за сваку групу.
Према добијеним резултатима утврђена је статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група и перцепције угрожености од ванредних ситуација (F = 4,87 и p
= 0,000) (Табела 64). Даљим статистичким анализама утврђено је да се перцепција угроже- ности од настанка ванредних ситуација статистички значајно (p < 0,05) и међусобно разли- кује код грађана који нису у вези (М = 2,45 и SD = 1,23) и грађана који су удовци/удовице (М
= 2,97 и SD = 1,55). Анализом добијених резултата утврдили смо да грађани који су удовци/ удовице у већој мери истичу да су угроженији од последица ванредних ситуација у односу на грађане који нису у вези.
Табела 64. Резултати једнофакторске анализе варијансе различитих група брачног статуса и перцепције угрожености
Descriptives
Брачни статус
Н
Mean
Std. Deviation
Std. Error
95 Con- fidence Interval for Mean
Minimum
Maximum
Lower Bound
Upper Bound
Није у вези
450
2,45
1,232
,058
2,34
2,57
1
5
У вези
417
2,43
1,256
,062
2,31
2,55
1
5
Верен/верена
67
2,67
1,450
,177
2,32
3,03
1
5
Ожењен/удата
1349
2,66
1,420
,039
2,58
2,74
1
5
Разведен/разведена
99
2,30
1,233
,124
2,06
2,55
1
5
Удовац/удовица
75
2,97
1,551
,179
2,62
3,33
1
5
Укупно
2457
2,58
1,363
,028
2,52
2,63
1
5
Levene Statistic
df1
df2
Sig.
8,126
5
2451
,000
ANOVA
Sum of Squares
df
Mean Square
Ф
Sig.
Between Groups
45,029
5
9,006
4,883
,000
Within Groups
4520,139
2451
1,844
Укупно
4565,168
2456
Robust Tests of Equality of Means
Statistica
df1
df2
Sig.
Welch
4,872
5
293,804
,000
Brown – Forsythe
4,845
5
518,121
,000
Графикон 33. Дистрибуција средње вредности перцепције угрожености у случају поплаве у односу на брачни статус
Када је у питању веза удаљености од реке и перцепције ризика, од укупно 1.458 (100,0%) анкетираних чије је домаћинство до 2 километра удаљено од реке, неугрожено је, у апсолут- ној мери, 412 (28,3%) испитаника, док је, у апсолутној мери, угрожено њих 228 (15,6%). У из- весној мери неугрожен је 261 (17,9%) испитаник, у извесној мери угрожено је њих 185 (12,7%), 327 (25,5%) анкетираних није нити угрожено нити неугрожено од наиласка поплавног таласа. Укупно 413 (28,3%) испитаника перципира, док њих 673 (46,2%) не перципира угроженост.
Затим, од укупно 776 (100,0%) анкетираних чија су домаћинства удаљена од 2 до 5 киломе- тара од реке, неугрожено је, у апсолутној мери, 238 (30,7%) испитаника, док је, у апсолутној мери, угрожено њих 82 (10,6%). У извесној мери неугрожено је 166 (21,4%), у извесној мери угрожено је 98 (12,6%), док њих 192 (24,7%) није нити угрожено нити неугрожено од поплава. Укупно 180 (23,2%) испитаника перципира, док њих 404 (52,1%) не перципира угроженост.
Табела 65. Преглед резултата унакрсног табелирања удаљености домаћинства од реке и перцепције угрожености
Удаљеност домаћинства
Перцепција вероватноће настанка поплава
Укупно
У апсолутној мери неугрожено
У извесној мери неугрожено
Нити угрожено нити неугрожено
У извесној мери угрожено
У апсолутној мери угрожено
До 2 км
Фреквенција
412
261
372
185
228
1458
Удаљеност (%)
28,3
17,9
25,5
12,7
15,6
100,0
Угроженост (%)
56,1
52,4
60,6
63,4
71,5
59,3
Од 2 до 5 км
Фреквенција
238
166
192
98
82
776
Удаљеност (%)
30,7
21,4
24,7
12,6
10,6
100,0
Угроженост (%)
32,4
33,3
31,3
33,6
25,7
31,6
Преко 10 км
Фреквенција
70
59
41
7
6
183
Удаљеност (%)
38,3
32,2
22,4
3,8
3,3
100,0
Угроженост (%)
9,5
11,8
6,7
2,4
1,9
7,4
На крају, од укупно 183 (100,0%) анкетираних чије је домаћинство преко 10 километара удаљено од реке, неугрожено је, у апсолутној мери, 70 (38,3%) испитаника, док је, у апсо- лутној мери, угрожено њих 6 (3,3%). У извесној мери неугрожено је 59 (32,2%), у извесној мери угрожено је 7 (3,8%), док 41 (22,4%) испитаник није нити угрожен нити неугрожен од наиласка поплавног таласа. Укупно 13 (7,1%) испитаника перципира, а њих 129 (70,5%) не перципира угроженост (Табела 65).
На основу анализе података можемо рећи да угроженост од наиласка поплавног таласа најбоље перципирају испитаници чије је домаћинство до 2 километра удаљено од реке. Њих прате испитаници који су на удаљености од 2 до 5 километара, док најмању перцепцију угрожености у случају наиласка поплавног таласа имају испитаници чије је домаћинство преко 10 километара удаљено од реке.
Друго истраживачко питање је гласило: Да ли грађани који живе ближе реци у већој мери истичу да су угроженији од ванредних ситуација у односу на грађане који живе даље од реке? Једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај удаљености домаћинства од
реке на зависну непрекидну променљиву перцепције угрожености од ванредних ситуација у локалној заједници. Испитаници су, према удаљености њихових домаћинсстава од реке, подељени у три групе (до 2 км, од 2 до 5 км и преко 10 км). Помоћу теста хомогености ва- ријанси истражена је једнакост варијанси у резултатима за сваку групу.
Према добијеним резултатима утврђена је статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група и перцепције угрожености грађана о ризицима ванредних си- туација (F = 13,93 и p = 0,31) (Табела 66). Најугроженијим себе сматрају грађани који живе до 2 км од реке (М = 2,70), потом грађани који живе на удаљености од 2 до 5 км (М = 2,51), а најмање угроженим се осећају грађани који живе преко 10 км далеко од реке (М = 2,02).
Табела 66. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различите удаљености домаћинства од реке и перцепције угрожености
Descriptives
Удаљеност домаћинства
Н
Mean
Std. Deviation
Std. Error
95 Con- fidence Interval for Mean
Minimum
Maximum
Lower Bound
Upper Bound
До 2 км
1458
2,70
1,404
,037
2,62
2,77
1
5
Од 2 до 5 км
776
2,51
1,324
,048
2,42
2,60
1
5
Преко 10 км
183
2,02
1,030
,076
1,87
2,17
1
5
Levene Statistic
df1
df2
Sig.
3,551
3
2405
,014
ANOVA
Sum of Squares
df
Mean Square
Ф
Sig.
Between Groups
61,939
3
20,646
10,942
,000
Within Groups
4538,062
2405
1,887
Укупно
4600,001
2408
Robust Tests of Equality of Means
Statistica
df1
df2
Sig.
Welch
13,934
3
163,135
,000
Brown – Forsythe
12,571
3
287,638
,000
Графикон 34. Дистрибуција средње вредности перцепције угрожености у случају поплаве у односу на удаљеност домаћинства од реке
-
-
Утицај психолошких фактора на перцепцију угрожености
У овом делу научне монографије истражују се утицаји психолошких карактеристика на перцепцију угрожености од ванредних ситуација у локалној заједници. Аутори полазе од следећег истраживачког питања: Да ли грађани, који имају страх, претходно искуство, мо- тивацију и уз то су у апсолутној мери религиозни, сматрају да су угроженији у односу на грађане који немају страх, претходно искуство, мотивацију и у апсолутној мери нису ре- лигиозни? Да би се добио статистички значајан одговор на постављено питање, приступили смо испитивању повезаности утицаја психолошких карактеристика и перцепције угроже- ности од ванредних ситуација.
-
Страх и претходно искуство
Са циљем да се објасни утицај психолошких фактора страха и утицаја претходног иску- ства на перцепцију угрожености, поставили смо два истраживачка питања:
− Да ли грађани који се боје ванредних ситуација у већој мери снатрају да су угроженији од последица ванредних ситуација у односу на грађане који их се не боје?
− Да ли грађани који имају претходно искуство са природним ванредним ситуацијама у већој мери истичу да су угрожени од последица ванредних ситуација у односу на грађане који немају претходног искуства са природним ванредним ситуацијама?
Када је реч о испитаницима који се боје, од укупно 1.222 (100,0%) анкетираних, неугроже- но је, у апсолутној мери, 176 (14,4%) испитаника, док је, у апсолутној мери, угрожено њих 283 (23,2%). У извесној мери неугрожено је 164 (13,4%), у извесној мери угрожено је 226 (18,5%), а
њих 373 (30,5%) није нити угрожено нити неугрожено од наиласка поплавног таласа. Укупно 509 (41,7%) испитаника перципира, док њих 340 (27,8%) не перципира угроженост.
Потом, од укупно 388 (100,0%) анкетираних који нису сигурни да ли се плаше поплаве, неугрожено је, у апсолутној мери, 73 (18,8%) испитаника, док је, у апсолутној мери, угро- жено њих 7 (1,8%). У извесној мери неугрожено је 139 (35,8%), у извесној мери угрожено је 45 (11,6%), а њих 124 (32,0%) није нити угрожено нити неугрожено од поплава. Укупно 52 (13,4%) испитаника перципира, док њих 212 (54,6%) не перципира угроженост.
Од укупно 823 (100,0%) анкетираних који не осећају страх, неугрожено је, у апсолутној мери, 476 (57,8%) испитаника, док је, у апсолутној мери, угрожено њих 28 (3,4%). У извесној мери неугрожено је 189 (23,0%), у извесној мери угрожено је 19 (2,3%), а 111 (13,5%) испита- ника није нити угрожено нити неугрожено од наиласка поплавног таласа. Укупно 47 (5,7%) испитаника перципира, док њих 665 (80,8%) не перципира угроженост (Табела 68).
Анализа резултата истраживања казује да угроженост од наиласка поплавног таласа најбоље перципирају испитаници који осећају страх, затим испитаници који нису сигурни, док најмању перцепцију угрожености у случају наиласка поплавног таласа имају испитани- ци који не осећају страх.
Табела 67. Преглед резултата унакрсног табелирања страха и перцепције угрожености
Страх од ванредне ситуације
Перцепција угрожености
Укупно
У апсолутној мери неугрожено
У извесној мери неугрожено
Нити угрожено нити неугрожено
У извесној мери угрожено
У апсолутној мери угрожено
Да
Фреквенција
176
164
373
226
283
1222
Страх (%)
14,4
13,4
30,5
18,5
23,2
100,0
Угроженост (%)
24,3
33,3
61,3
77,9
89,0
50,2
Нисам сигуран
Фреквенција
73
139
124
45
7
388
Страх (%)
18,8
35,8
32,0
11,6
1,8
100,0
Угроженост (%)
10,1
28,3
20,4
15,5
2,2
15,9
Не
Фреквенција
476
189
111
19
28
823
Страх (%)
57,8
23,0
13,5
2,3
3,4
100,0
Угроженост (%)
65,7
38,4
18,3
6,6
8,8
33,8
Укупно
Фреквенција
725
492
608
290
318
2433
Страх (%)
29,8
20,2
25,0
11,9
13,1
100,0
Угроженост (%)
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Истраживачко питање је гласило: Да ли грађани који се боје ванредних ситуација у већој мери сматрају да су угрожени од последица ванредних ситуација у односу на грађане који их се не боје?
Једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај страха од ванредних ситуација испитаника на зависну непрекидну променљиву перцепције угрожености становништва од ванредних ситуација у локалној заједници. Испитаници су, у зависности од степена страха од поплава, подељени у три групе (има страх, није сигуран и нема страх). Помоћу теста хо- могености варијанси истражена је једнакост варијанси у резултатима за сваку групу.
Према добијеним резултатима утврђена је статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група и перцепције угрожености грађана од природних кастрофа (F = 428 и p = 0,000) (Табела 68). Даљим статистичким анализама закључено је да се перцепција вероватноће настанка ванредних ситуација статистички значајно (p < 0,05) и међусобно разликује код грађана који се плаше (М = 3,23 и SD = 1,33) и грађана који се не плаше поп- лава (М = 1,70 и SD = 1,01). Грађани који се боје ванредних ситуација у већој мери истичу да је вероватније да ће се суочити са природним ванредним ситуацијама од грађана који их се не боје.
Табела 68. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различитог степена страха и перцепције угрожености грађана
Descriptives
Страх од ванредне ситуације
Н
Mean
Std. Deviation
Std. Error
95 Con- fidence Interval for Mean
Minimum
Maximum
Lower Bound
Upper Bound
Има страх
1222
3,23
1,331
,038
3,15
3,30
1
5
Није сигуран
388
2,42
,981
,050
2,32
2,52
1
5
Нема страх
823
1,70
1,013
,035
1,64
1,77
1
5
Укупно
2433
2,58
1,365
,028
2,53
2,64
1
5
Levene Statistic
df1
df2
Sig.
57,483
2
2430
,000
ANOVA
Sum of Squares
df
Mean Square
Ф
Sig.
Between Groups
1150,452
2
575,226
413,639
,000
Within Groups
3379,275
2430
1,391
Укупно
4529,727
2432
Robust Tests of Equality of Means
Statistica
df1
df2
Sig.
Welch
428,788
2
1140,932
,000
Brown – Forsythe
485,507
2
1944,369
,000
Графикон 35. Дистрибуција средње вредности перцепције угрожености од настанка поплаве у односу на страх
Што се тиче утицаја претходног искуства на перцепцију угрожености, од укупно 547 (100,0%) анкетираних који су одговорили да имају искуство са поплавама, неугрожено је, у апсолутној мери, 57 (10,4%) испитаника, док је, у апсолутној мери, угрожено њих 213 (38,9%). У извесној мери неугрожено је 58 (10,6%), у извесној мери угрожено је 86 (15,7%), а 133 (24,3%) испитаника није нити угрожено нити неугрожено од наиласка поплавног таласа. Укупно 299 (54,7%) испитаника перципира, док њих 115 (21,0%) не перципира угроженост.
С друге стране, од укупно 1.648 (100,0%) анкетираних који немају претходно искуство, неугрожен је, у апсолутној мери, 471 (28,6%) испитаник, док је, у апсолутној мери, угрожено њих 164 (10,0%). У извесној мери неугрожено је 309 (18,8%), у извесној мери угрожено је 175 (10,6%) испитаника, а њих 529 (32,1%) није нити угрожено нити неугрожено од поплава. Укупно 339 (20,6%) испитаника перципира, док њих 780 (47,3%) не перципира угроженост
(Табела 69).
Табела 69. Преглед резултата унакрсног табелирања претходног искуства и перцепције угрожености
Претходно искуство
Перцепција угрожености
Укупно
У апсолутној мери неугрожено
У извесној мери неугрожено
Нити угрожено нити неугрожено
У извесној мери угрожено
У апсолутној мери угрожено
Да
Фреквенција
57
58
133
86
213
547
Претходно искуство (%)
10,4
10,6
24,3
15,7
38,9
100,0
Угроженост (%)
10,8
15,8
20,1
33,0
56,5
24,9
Не
Фреквенција
471
309
529
175
164
1648
Претходно искуство (%)
28,6
18,8
32,1
10,6
10,0
100,0
Угроженост (%)
89,2
84,2
79,9
67,0
43,5
75,1
Укупно
Фреквенција
528
367
662
261
377
2195
Претходно искуство (%)
24,1
16,7
30,2
11,9
17,2
100,0
Угроженост (%)
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Извршена анализа говори нам да угроженост од наиласка поплавног таласа боље пер- ципирају испитаници који нису имали претходно искуство у односу на испитанике који су имали претходно искуство.
Графикон 36. Дистрибуција средње вредности перцепције угрожености од настанка поплаве у односу на претходно искуство.
Истраживачко питање је гласило: Да ли грађани који имају претходно искуство са при- родним ванредним ситуацијама истичу да су угроженији од последица ванредних ситуација у односу на грађане који немају претходног искуства са природним ванредним ситуацијама?
За истраживање повезаности претходног искуства и перцепције угрожености од ван- редних ситуација коришћен је т-тест независних узорака. Њиме је истражена статистички значајна разлика између средњих вредности непрекидне променљиве о перцепцији угроже- ности од ванредних ситуација код испитаника који имају и немају претходног искуства. Том приликом није утврђена статистички значајна разлика резултата код испитаника који имају претходног искуства (М = 2,55) и испитаника који немају претходног искуства (М = 3,62) у погледу њихове перцепције вероватноће настанка ванредних ситуација (t [844] = 19,31 и p
= 0,000) (Табела 70).
Табела 70. Резултати т-теста (поређења средње вредности претходног искуства и перцепције угрожености)
Ливинов тест једнакости варијансе
T-test for Equality of Means
t
df
Sig.
(2 – tailed)
Mean Difference
Std. Error
Difference
95 Confidence Interval of the Difference
Ф
Sig.
Lower
Upper
37,783
,000
19,319
844,332
,000
1,265
,066
1,137
1,394
-
Мотивисаност и ниво религиозности
-
-
Са циљем да се објасни повезаност између нивоа мотивисаности и нивоа религиозности грађана са перцепцијом угрожености од наиласка поплавног таласа, постављена су следећа истраживачка питања:
− Да ли грађани који су мотивисани да подигну ниво припремљености за реаговање у већој мери сматрају себе угроженим од ванредних ситуација у односу на грађане који нису моти- висани да унапреде ниво своје припремљености?
− Да ли религиознији грађани у већој мери истичу да су угрожени од последица ванредних ситуација у односу на грађане који нису религиозни?
Када су у питању испитаници који су у апсолутној мери немотивисани, од 205 (100,0%) анкетираних, 118 (57,6%) испитаника сматра да је, у апсолутној мери, неугрожено, док се њих 13 осећа угрожено (6,3%). У извесној мери неугрожено је 30 (14,6%), у извесној мери угрожено је 7 (3,4%), док се 37 (18,0%) испитаника осећа нити угрожено нити неугрожено од наиласка поплавног таласа. Укупно 20 (9,8%) испитаника перципира, а њих 148 (72,2%) не перципира угроженост.
Затим, од 281 (100,0%) анкетираног испитаника, у извесној мери немотивисаног, у ап- солутној мери неугрожено је њих 78 (27,8%), док је угрожено 22 (7,8%). У извесној мери неугрожено је 105 (37,4%), у извесној мери угрожен је 31 (11,0%) испитаник а њих 45 (16,0%) сматра да није нити угрожено нити неугрожено од настанка поплава. Укупно 53 (18,9%) испитаника перципира, док њих 183 (65,1%) не перципира угроженост.
Од 923 (100,0%) анкетираних нити мотивисаних нити немотивисаних, неугрожено је, у апсолутној мери, 262 (28,4%) испитаника, а угрожено њих 103 (11,2%). У извесној мери неуг- рожено је 198 (21,5%), у извесној мери угрожено 120 (13,0%), док се 240 (26,0%) испитаника не осећа нити угрожено нити неугрожено од наиласка поплавног таласа. Укупно 223 (24,2%) испитаника перципира, а њих 460 (49,8%) не перципира угроженост.
Табела 71. Преглед резултата унакрсног табелирања мотивисаности и перцепције угрожености
|
Ниво мотивисаности |
Перцепција угрожености |
Укупно |
|||||
|
У апсолутној мери неугрожено |
У извесној мери неугрожено |
Нити угрожено нити неугрожено |
У извесној мери угрожено |
У апсолутној мери угрожено |
|||
|
У апсолутној мери немотивисан |
Фреквенција |
118 |
30 |
37 |
7 |
13 |
205 |
|
Мотивисаност (%) |
57,6 |
14,6 |
18,0 |
3,4 |
6,3 |
100,0 |
|
|
Угроженост (%) |
16,4 |
6,0 |
6,0 |
2,4 |
4,1 |
8,4 |
|
|
У извесној мери немотивисан |
Фреквенција |
78 |
105 |
45 |
31 |
22 |
281 |
|
Мотивисаност (%) |
27,8 |
37,4 |
16,0 |
11,0 |
7,8 |
100,0 |
|
|
Угроженост (%) |
10,8 |
21,2 |
7,4 |
10,8 |
6,9 |
11,5 |
|
|
Нити мотивисан нити немотивисан |
Фреквенција |
262 |
198 |
240 |
120 |
103 |
923 |
|
Мотивисаност (%) |
28,4 |
21,5 |
26,0 |
13,0 |
11,2 |
100,0 |
|
|
Угроженост (%) |
36,4 |
39,9 |
39,2 |
41,8 |
32,3 |
37,9 |
|
|
У извесној мери мотивисан |
Фреквенција |
132 |
104 |
154 |
79 |
42 |
511 |
|
Мотивисаност (%) |
25,8 |
20,4 |
30,1 |
15,5 |
8,2 |
100,0 |
|
|
Угроженост (%) |
18,3 |
21,0 |
25,2 |
27,5 |
13,2 |
21,0 |
|
|
У апсолутној мери мотивисан |
Фреквенција |
130 |
59 |
136 |
50 |
139 |
514 |
|
Мотивисаност (%) |
25,3 |
11,5 |
26,5 |
9,7 |
27,0 |
100,0 |
|
|
Угроженост (%) |
18,1 |
11,9 |
22,2 |
17,4 |
43,6 |
21,1 |
|
|
Укупно |
Фреквенција |
720 |
496 |
612 |
287 |
319 |
2434 |
|
Мотивисаност (%) |
29,6 |
20,4 |
25,1 |
11,8 |
13,1 |
100,0 |
|
|
Угроженост (%) |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
|
Надаље, од 511 (100,0%) анкетираних који су мотивисани у извесној мери, неугрожено је, у апсолутној мери, 132 (25,8%) испитаника, а угрожено њих 42 (8,2%). У извесној мери неугрожено је 104 (20,4%), у извесној мери угрожено је 79 (15,5%) испитаника, док њих 154 (30,1%) сматра да није нити угрожено нити неугрожено од појаве поплава. Укупно 121 (23,7%) испитаник перципира, док њих 236 (46,2%) не перципира угроженост.
На крају, од 514 (100,0%) анкетираних, мотивисаних у апсолутној мери, неугрожено је, у апсолутној мери, 130 (25,3%) испитаника, док је угрожено њих 139 (27,0%). У извесној мери неугрожено је 59 (11,5%), у извесној мери угрожено је 50 (9,7%), док се 136 (26,5%) испита- ника не осећа нити угрожено нити неугрожено од настанка поплава. Укупно 189 (36,8%) испитаника перципира, док њих 189 (36,8%) не перципира угроженост (Табела 71).
На основу анализе података о утицају мотивације на перцепцију угрожености, можемо рећи да угроженост од наиласка поплавног таласа најбоље перципирају испитаници који нису нити мотивисани нити немотивисани. Њих прате испитаници који су у апсолутној мери мотивисани, затим у извесној мери мотивисани, потом у извесној мери немотивисани, док најмању перцепцију угрожености у случају наиласка поплавног таласа имају испитани- ци који су у апсолутној мери незаинтересовани.
Прво истраживачко питање је гласило: Да ли грађани који су мотивисани да подигну ниво припремљености за реаговање у већој мери сматрају себе угроженим од ванредних ситуација у односу на грађане који нису мотивисани да унапреде ниво своје припремљености?
Једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај нивоа мотивисаности за поди- зање ниво припремљености за реаговање на зависну непрекидну променљиву перцепције угрожености од ванредних ситуација у локалној заједници. Испитаници су, према степену страха од настанка поплава, подељени у три групе (има страх, није сигуран и нема страх). Помоћу теста хомогености варијанси истражена је једнакост варијанси у резултатима за сваку групу.
Према добијеним резултатима утврђена је статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група и перцепције угрожености грађана од ванредних ситуација (F = 37,54 и p = 0,00) (Табела 72). Даљим статистичким анализама утврђено је да се перцепција угрожености од ванредних ситуација статистички значајно (p < 0,05) и међусобно разликује код грађана који су у апсолутној мери немотивисани (М = 2,05 и SD = 0,09) и грађана који су у апсолутној мери мотивисани (М = 3,04 и SD = 0,94). Грађани који су мотивисанији да унапреде ниво припремљености за реаговање у незнатно већој мери истичу да су угрожени од последица ванредних ситуација у односу на грађане који су у апсолутној мери немотиви- сани да унапреде своју припремљеност.
Табела 72. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различите мотивисаности и перцепције угрожености
|
Descriptives |
||||||||
|
Ниво мотивисаности |
Н |
Mean |
Std. Deviation |
Std. Error |
95 Con- fidence Interval for Mean |
Minimum |
Maximum |
|
|
Lower Bound |
Upper Bound |
|||||||
|
У апсолутној мери немотивисан |
203 |
2,05 |
1,363 |
,096 |
1,86 |
2,24 |
1 |
5 |
|
У извесној мери немотивисан |
278 |
2,53 |
1,259 |
,076 |
2,38 |
2,68 |
1 |
5 |
|
Нити мотивисан нити немотивисан |
913 |
2,80 |
1,337 |
,044 |
2,71 |
2,89 |
1 |
5 |
|
У извесној мери мотивисан |
511 |
2,94 |
1,263 |
,056 |
2,83 |
3,05 |
1 |
5 |
|
У апсолутној мери мотивисан |
489 |
3,36 |
1,451 |
,086 |
3,23 |
3,48 |
1 |
5 |
|
Укупно |
2394 |
2,85 |
1,383 |
,028 |
2,79 |
2,90 |
1 |
5 |
|
Levene Statistic |
df1 |
df2 |
Sig. |
|
9,208 |
4 |
2389 |
,000 |
|
ANOVA |
|||||
|
Sum of Squares |
df |
Mean Square |
Ф |
Sig. |
|
|
Between Groups |
289,718 |
4 |
72,429 |
40,370 |
,000 |
|
Within Groups |
4286,241 |
2389 |
1,794 |
||
|
Укупно |
4575,959 |
2393 |
|||
|
Robust Tests of Equality of Means |
||||
|
Statistica |
df1 |
df2 |
Sig. |
|
|
Welch |
37,549 |
4 |
809,786 |
,000 |
|
Brown – Forsythe |
40,582 |
4 |
1612,714 |
,000 |
Графикон 37. Дистрибуција средње вредности перцепције угрожености у случају настанка поплаве у односу на мотивисаност
Што се тиче утицаја нивоа религиозности на перцепцију ризика од наиласка поплавног таласа, од 77 (100,0%) анкетираних, у апсолутној мери нерелигиозних, неугрожено је, у ап- солутној мери, 24 (31,2%) испитаника, а угрожено њих 3 (3,9%). У извесној мери неугрожено је 25 (32,5%) и угрожено 8 (10,4%), док се 17 (22,1%) испитаника не осећа нити угрожено нити неугрожено од наиласка поплавног таласа. Укупно 11 (14,3%) испитаника перципира, а њих 49 (63,6%) не перципира угроженост.
Затим, од 192 (100,0%) анкетираних, у извесној мери нерелигиозних, неугрожено је, у апсолутној мери, 58 (30,2%) испитаника, док је угрожено 28 (14,6%). У извесној мери неуг- рожено је 28 (14,6%) и угрожено 14 (7,3%), док 64 (33,3%) испитаника сматра да није нити угрожено нити неугрожено од настанка поплава. Укупно 42 (21,9%) испитаника перципира, а њих 86 (44,8%) не перципира угроженост.
Од 1.431 (100,0%) анкетираног који није нити религиозан нити нерелигиозан, неугроже- но је, у апсолутној мери, 448 (31,3%) испитаника, док је угрожено њих 202 (14,1%). У извес- ној мери неугрожено је 276 (19,3%), а угрожено 180 (12,6%), док се њих 325 (22,7%) не осећа нити угрожено нити неугрожено од наиласка поплавног таласа. Укупно 382 (26,7%) испита- ника перципира, док њих 724 (50,6%) не перципира угроженост.
Табела 73. Преглед резултата унакрсног табелирања нивоа религиозности и перцепције угрожености
|
Ниво религиозности |
Перцепција угрожености |
Укупно |
|||||
|
У апсолутној мери неугрожено |
У извесној мери неугрожено |
Нити угрожено нити неугрожено |
У извесној мери угрожено |
У апсолутној мери угрожено |
|||
|
У апсолутној мери нерелигиозан |
Фреквенција |
24 |
25 |
17 |
8 |
3 |
77 |
|
Религиозност (%) |
31,2 |
32,5 |
22,1 |
10,4 |
3,9 |
100,0 |
|
|
Угроженост (%) |
3,3 |
5,3 |
2,9 |
2,8 |
1,0 |
3,2 |
|
|
У извесној мери нерелигиозан |
Фреквенција |
58 |
28 |
64 |
14 |
28 |
192 |
|
Религиозност (%) |
30,2 |
14,6 |
33,3 |
7,3 |
14,6 |
100,0 |
|
|
Угроженост (%) |
8,1 |
5,9 |
10,9 |
4,9 |
9,0 |
8,1 |
|
|
Нити религиозан нити нерелигиозан |
Фреквенција |
448 |
276 |
325 |
180 |
202 |
1431 |
|
Религиозност (%) |
31,3 |
19,3 |
22,7 |
12,6 |
14,1 |
100,0 |
|
|
Угроженост (%) |
62,4 |
58,5 |
55,4 |
63,2 |
65,0 |
60,3 |
|
|
У извесној мери религиозан |
Фреквенција |
146 |
108 |
124 |
63 |
59 |
500 |
|
Религиозност (%) |
29,2 |
21,6 |
24,8 |
12,6 |
11,8 |
100,0 |
|
|
Угроженост (%) |
20,3 |
22,9 |
21,1 |
22,1 |
19,0 |
21,1 |
|
|
У апсолутној мери религиозан |
Фреквенција |
42 |
35 |
57 |
20 |
19 |
173 |
|
Религиозност (%) |
24,3 |
20,2 |
32,9 |
11,6 |
11,0 |
100,0 |
|
|
Угроженост (%) |
5,8 |
7,4 |
9,7 |
7,0 |
6,1 |
7,3 |
|
|
Укупно |
Фреквенција |
718 |
472 |
587 |
285 |
311 |
2373 |
|
Религиозност (%) |
30,3 |
19,9 |
24,7 |
12,0 |
13,1 |
100,0 |
|
|
Угроженост (%) |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
|
Даље, од 500 (100,0%) анкетираних који су у извесној мери религиозни, неугрожено је, у апсолутној мери, 146 (29,2%) испитаника, док је угрожено њих 59 (11,8%). У извесној мери неугрожено је 108 (21,6%) и угрожено 63 (12,6%), док 124 (24,8%) испитаника не сматра да није нити угрожено нити неугрожено од настанка поплава. Укупно 122 (24,4%) испитаника перципира, а 254 (50,8%) њих не перципира угроженост.
На крају, од 173 (100,0%) анкетираних који су у апсолутној мери религиозни, неугрожено је, у апсолутној мери, 42 (24,3%) испитаника, а угрожено њих 19 (11,0%). У извесној мери неугрожено је 35 (20,2%), а угрожено 20 (11,6%), док се 57 (32,9%) испитаника не осећа нити угрожено нити неугрожено од наиласка поплавног таласа. Укупно 39 (22,5%) испитаника перципира, док њих 77 (44,5%) не перципира угроженост (Табела 73).
Анализа добијених података указује да угроженост од наиласка поплавног таласа најбоље перципирају испитаници који нису нити религиозни нити нерелигиозни. Њих прате испи- таници који су у извесној мери религиозни, потом у извесној мери нерелигиозни, затим у апсолутној мери религиозни, док најмању перцепцију угрожености у случају настанка поп- лава имају испитаници који су у апсолутној мери нерелигиозни.
Друго истраживачко питање је гласило: Да ли религиознији грађани у већој мери истичу да су угрожени од последица ванредних ситуација у односу на грађане који нису религиозни?
Табела 74. Резултати једнофакторске анализе варијансе група различитог нивоа религиозности и перцепције угрожености
|
Descriptives |
||||||||
|
Ниво религиозности |
Н |
Mean |
Std. Deviation |
Std. Error |
95 Confidence Interval for Mean |
Minimum |
Maximum |
|
|
Lower Bound |
Upper Bound |
|||||||
|
У апсолутној мери нерелигиозан |
76 |
2,59 |
1,246 |
,143 |
2,31 |
2,88 |
1 |
5 |
|
У извесној мери нерелигиозан |
191 |
2,95 |
1,297 |
,094 |
2,76 |
3,13 |
1 |
5 |
|
Нити религиозан нити нерелигиозан |
1394 |
2,82 |
1,421 |
,038 |
2,74 |
2,89 |
1 |
5 |
|
У извесној мери религиозан |
495 |
2,89 |
1,386 |
,062 |
2,77 |
3,02 |
1 |
5 |
|
У апсолутној мери религиозан |
171 |
3,04 |
1,229 |
,094 |
2,86 |
3,23 |
1 |
5 |
|
Укупно |
2327 |
2,85 |
1,386 |
,029 |
2,80 |
2,91 |
1 |
5 |
|
Levene Statistic |
df1 |
df2 |
Sig. |
|
7,480 |
4 |
2322 |
,000 |
|
ANOVA |
|||||
|
Sum of Squares |
df |
Mean Square |
Ф |
Sig. |
|
|
Between Groups |
15,667 |
4 |
3,917 |
2,042 |
,086 |
|
Within Groups |
4454,070 |
2322 |
1,918 |
||
|
Укупно |
4469,736 |
2326 |
|||
|
Robust Tests of Equality of Means |
||||
|
Statistica |
df1 |
df2 |
Sig. |
|
|
Welch |
2,415 |
4 |
349,942 |
,049 |
|
Brown – Forsythe |
2,316 |
4 |
773,254 |
,056 |
Једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај нивоа религиозности на зави- сну непрекидну променљиву перцепције угрожености од последица ванредних ситуација у локалној заједници. Испитаници су, у односу на ниво своје религиозности, подељени у пет група (у апсолутној мери нерелигиозан, у извесној мери нерелигиозан, нити религиозан нити нерелигиозан, у извесној мери религиозан, у апсолутној мери религиозан). Помоћу теста хомо- гености варијанси испитана је једнакост варијанси у резултатима за сваку групу.
Према добијеним резултатима утврђена је статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група и перцепције угрожености грађана о ризицима ванредних си- туација (F = 2,41 и p = 0,044) (Табела 74). Даљим статистичким анализама закључено је да се перцепција угоржености од последица ванредних ситуација статистички значајно (p < 0,05) и међусобно разликује код грађана који су у апсолутној мери нерелигиозни (М = 2,59 и SD = 1,24) и грађана који су у апсолутној мери религиозни (М = 3,04 и SD = 1,22). Грађани који су религиознији у незнатно већој мери истичу да су угрожени од последица ванредних ситуа- ција да ће се сусрести са последицама ванредних ситуација од грађана који су нерелигиозни.
Графикон 38. Дистрибуција средње вредности перцепције угрожености у односу на ниво религиозности
|
ОСИГУРАЊЕ ДОМАЋИНСТВА ОД ПОСЛЕДИЦА ПОПЛАВА |
VII |
Осигурање од последица природних катастрофа представља једну од значајнијих ком- поненти у процесима реконструкције и опоравка заједнице од насталих штета. Озбиљне последице природних катастрофа на подручју Румуније, које су износиле више од 950 ми- лиона евра, умногоме су допринеле увођењу обавезног осигурања од последица поплава, земљотреса и клизишта (Цветковић, 2015a; Цветковић, Јаковљевић, Станић, 2016). При томе, прописане су и казне од 23 до 116 евра за грађане који не осигурају своју имовину. Са друге стране, поплаве које су задесиле територију Србије 2014. године, узроковале су штету између 1.500.000.000 и 2.000.000.000 евра. У нaшoj зeмљи дугo ниje пoстojaлa свeст грaђaнa о oсигурaњу имoвине, aли je пoслeдњих мeсeци, након 2014. године, у пoрaсту oсигурaњe имo- винe физичких и прaвних лицa. Представници осигуравајућих компанија истичу да имају више позива од стране заинтересованих грађана за осигурањем. Свакако, сама премија осигурања зависи од разноврсних фактора: локације, типа изгрaдњe и стaрoсти oбjeктa. За имoвину у зoнaмa нискoг ризикa прeмиja oсигурaњa дoмaћинставa и пoслoвних oбjeката oд мoгућeг зeмљoтрeсa и пoплaвa изнoси oд 20 дo 40 евра гoдишњe (Цветковић, Јаковљевић, et al., 2016). У теорији о катастрофама постоје разноврсни радови о утицају осигурања на смањење ризика од природних катастрофа (Atmanand, 2003; Botzen, Aerts, Van den Bergh, 2009; Goulielmos, Giziakis, Pasarzis, 2002). Истраживања показују да се грађани који не оси- гурају своју имовину много теже опорављају од насталих штета услед последица природних катастрофа (Peacock, Girard, 1997). Кунретеров опис начина одлучивања чланова домаћин- ства о осигурању сличан је моделима одлучивања о примени заштитних мера које су ство- рили Линдел и Пери (Lindell, Perry, 2004).
-
-
Утицај демографских фактора на осигурање
У овом делу монографије аутори испитују утицаје демографских фактора на осигурање од последица ванредних ситуација. У вези са тим, постављено је следеће истраживачко пи- тање: Да ли жене, млађи грађани, грађани са факултетском дипломом и они који су у средњој школи остварили одличан успех у већој мери поседују осигурање од последица ванредних си- туација у односу на мушкарце, старије грађане, грађане са завршеном основном школом и оне који су у средњој школи остварили добар успех? Да би се добио статистички значајан од- говор на постављено питање, приступили смо испитивању повезаности утицаја демограф- ских карактеристика и осигурања од последица ванредних ситуација.
-
Пол и године
Како би се истражила повезаност демографских карактеристика са осигурањем домаћин- става од последица поплава, кренуло се од следећих истраживачких питања:
− Да ли мушки испитаници чешће осигуравају куће/станове у односу на женске испитанике?
− Да ли старији испитаници чешће осигуравају куће/станове у односу на млађе испитанике?
Од 614 (100,0%) анкетираних испитаника (и мушких и женских), 734 (29,9%) је осигурало кућу/стан од последица ванредне ситуације, 498 (20,3%) није, док 614 (25,0%) не зна да ли плаћа осигурање.
Испитујући разлике између мушкараца и жена утврдили смо да је 398 (32,4%) мушких испитаника осигурало кућу/стан од последица ванредне ситуације, 218 (17,8%) није, док 284(%) не зна да ли плаћа осигурање.
С друге стране, 336 (27,3%) женских испитаника осигурало је кућу/стан од последица ван- редне ситуације, 280 (22,8%) није, док 330 (26,9%) не зна да ли плаћа осигурање (Табела 75).
На основу анализе података можемо рећи да је више мушких испитаника осигурало кућу/ стан од последица ванредне ситуације, него женских.
Табела 75. Преглед резултата унакрсног табелирања пола и осигурања куће/стана од последица ванредне ситуације
Пол
Осигурање куће/стана
Да
Не
Не знам
Мушки
Фреквенција
398
218
284
Пол (%)
32,4
17,8
23,1
Осигурање (%)
54,2
43,8
46,3
Женски
Фреквенција
336
280
330
Пол (%)
27,3
22,8
26,9
Осигурање (%)
45,8
56,2
53,7
Укупно
Фреквенција
734
498
614
Укупно (%)
29,9
20,3
25,0
Осигурање (%)
100,0
100,0
100,0
Хи-квадрат тестом независности истражена је веза између пола и категоријске про- менљиве осигурања од последица ванредних ситуација. Пре спровођења теста проверили смо да ли је прекршена једна од претпоставки теста хи-квадрат у погледу најмање очекиване ћелијске учесталости која би требало да буде 5 или више. У нашем случају биле су испуњене додатне претпоставке о најмањој очекиваној учесталости у свим ћелијама која је износила пет и више.
Резултати хи-квадрат теста независности (уз корекцију непрекидности према Јејтсу јер се радило о табелама два са два – компензује прецењену вредност хи-квадрата која је после- дица малих димензија табеле) показали су да постоји статистички значајна веза између пола и осигурања од последица ванредних ситуација (χ2 = 36,25 и p = 0,000 > 0,05) (Табела 76 и Графикон 39). Резултати даљих анализа показују да мушкарци чешће осигуравају кућу/стан од последица ванредне ситуације у односу на жене.
Табела 76. Резултати хи-квадрат теста независности (χ2) (веза пола испитаника са осигурањем куће/стана од последица ванредне ситуације)
Value
df
Asump. Sig. (2-sided)
Pearson Chi-Square
36,258а
2
,000
Likelihood Ratio
36,499
2
,000
Linear-by-Linear Association
4,635
1
,031
N of Valid Cases
2366
Symmetric Measures
Value
Approx.Sig.
Nominal by Nominal
Phi
,124
,000
Cramer’s V
,124
,000
N of Valid Cases
2366
Графикон 39. Процентуална дистрибуција осигурања домаћинства у односу на пол
Испитивањем утицаја година живота испитаника на осигурање домаћинства, добијени су следећи подаци: 49 (7,3%) испитаника узраста од 18 до 28 година је осигурало кућу/стан од последица ванредне ситуације, а 399 (59,1%) није, док 227 (33,6%) не зна да ли плаћа осигурање.
Затим, 54 (10,4%) испитаника од 29 до 38 година је осигурало кућу/стан од последица ванредне ситуације, али 384 (74,3%) није, док 79 (15,3%) не зна да ли плаћа осигурање.
Осигурање куће/стана од последица ванредне ситуације платило је 27 (5,4%) испитаника узраста од 39 до 48 година, но 412 (82,7%) није, док 59 (11,8%) не зна да ли плаћа осигурање. Даље, 43 (9,2%) испитаника од 49 до 58 година је осигурало кућу/стан од последица ван-
редне ситуације, а 383 (81,7%) није, док 43 (9,2%) не зна да ли плаћа осигурање.
На крају, 20 (12,6%) испитаника узраста преко 59 година је осигурало кућу/стан од по- следица ванредне ситуације, али 132 (83,0%) није, док 7 (4,4%) не зна да ли плаћа осигурање (Табела 77).
Резултати анализе говоре да осигурање куће/стана од последица ванредне ситуације нај- више плаћају испитаници између 29 и 38 година. Њих прате испитаници између 18 и 28 година, затим између 49 и 58 година, потом између 39 и 48 година, док осигурање куће/стана од последица ванредне ситуације најмање плаћају испитаници преко 59 година.
Табела 77. Преглед резултата унакрсног табелирања година живота и осигурања куће/стана од последица ванредне ситуације
Године живота
Осигурање куће/стана
Да
Не
Не знам
Од 18 до 28 година
Фреквенција
49
399
227
Године (%)
7,3
59,1
33,6
Осигурање (%)
24,5
22,9
53,9
Од 29 до 38 година
Фреквенција
54
384
79
Године (%)
10,4
74,3
15,3
Осигурање (%)
27,0
22,0
18,8
Од 39 до 48 година
Фреквенција
27
412
59
Године (%)
5,4
82,7
11,8
Осигурање (%)
13,5
23,6
14,0
Од 49 до 58 година
Фреквенција
43
383
43
Године (%)
9,2
81,7
9,2
Осигурање (%)
21,5
21,9
10,2
Преко 59 година
Фреквенција
20
132
7
Године (%)
12,6
83,0
4,4
Осигурање (%)
10,0
7,6
1,7
Укупно
Фреквенција
7
29
3
Године (%)
17,9
74,4
7,7
Осигурање (%)
3,5
1,7
0,7
Хи-квадрат тестом независности истражена је веза између година живота и категоријске променљиве осигурања од последица ванредних ситуација. Резултати су показали да по- стоји статистички значајна веза између година живота и осигурања од последица ванред- них ситуација (χ2 = 194,31 и p = 0,000 > 0,05) (Табела 78 и Графикон 40). На основу изведене анализе закључујемо да испитаници од 29 до 38 година највише осигуравају кућу/стан од последица ванредне ситуације,након њих испитаници од 18 до 28 година, потом од 49 до 58 година, затим од 39 до 48 година, док испитаници од 59 и више година најмање осигуравају кућу/стан од последица ванредне ситуације.
Табела 78. Резултати хи-квадрат теста независности (χ2) (повезаност година живота испитаника са осигурањем куће/стана од последица ванредне ситуације)
Value
df
Asymp. Sig. (2-sided)
Pearson Chi-Square
194,313
12
,000
Likelihood Ratio
188,481
12
,000
Linear-by-Linear Association
90,805
1
,000
N of Valid Cases
2366
Symmetric Measures
Value
Approx. Sig.
Nominal by Nominal
Phi
,287
,000
Cramer’s V
,203
,000
N of Valid Cases
2366
Графикон 40. Дистрибуција осигурања домаћинства у односу на године живота
-
Ниво образовања и успех у средњој школи
Утицај образовног капитала на осигурање домаћинства од последица поплава испитали смо путем следећих истраживачких питања:
− Да ли грађани са вишим нивоом образовања више плаћају осигурање куће/стана од по- следица поплава у односу на грађане са нижим нивоом образовања?
− Да ли грађани са бољим успехом у средњој школи више плаћају осигурање куће/стана у односу на грађане са лошим успехом у средњој школи?
Када је реч о утицају нивоа образовања на осигурање домаћинства, 20 (12,0%) испитани- ка који имају завршено основно образовање је осигурало кућу/стан од последица ванредне ситуације, 123 (73,7%) није, док 24 (14,4%) не зна да ли плаћа осигурање.
Затим, 25 (5,1%) испитаника са средњим (трогодишњим) образовањем је осигурало кућу/ стан од последица ванредне ситуације, 382 (78,1%) није, док 82 (16,8%) не зна да ли плаћа осигурање.
Даље, 63 (6,4%) испитаника са средњим (четворогодишњим) образовањем је осигурало кућу/стан од последица ванредне ситуације, 701 (71,5%) није, док 217 (22,1%) не зна да ли плаћа осигурање.
Што се тиче испитаника који имају више образовање, њих 28 (12,0%) је осигурало кућу/ стан од последица ванредне ситуације, 172 (73,8%) није, док 33 (14,2%) не зна да ли плаћа осигурање.
Затим, 54 (12,6%) испитаника који имају завршено високо образовање је осигурало кућу/ стан од последица ванредне ситуације, 321 (74,7%) није, док 55 (12,8%) не зна да ли плаћа осигурање.
Од испитаника који имају дипломе мастер студија, њих 8 (13,1%) је осигурало кућу/стан од последица ванредне ситуације, 43 (70,5%) није, док 10 (16,4%) не зна да ли плаћа осигурање.
На крају, 2 (40,0%) испитаника са докторатом је осигурало кућу/стан од последица ван- редне ситуације, 3 (60,0%) није, док нема оних који не знају да ли плаћају осигурање (0,0%) (Табела 79).
Анализа добијених резултата казује да осигурање куће/стана најчешће плаћају испита- ници који имају средње (четворогодишње) образовање. Њих следе испитаници који имају високо образовање, затим више образовање, средње (трогодишње) образовање, мастер, док осигурање куће/стана од последица ванредне ситуације најмање плаћају испитаници који имају докторат.
Табела 79. Преглед резултата унакрсног табелирања утицаја нивоа образовања на осигурање куће/стана од последица ванредне ситуације
Ниво образовања
Осигурање куће/стана
Да
Не
Не знам
Основно
Фреквенција
20
123
24
Образовање (%)
12,0
73,7
14,4
Осигурање (%)
10,0
7,0
5,7
Средње (трогодишње)
Фреквенција
25
382
82
Образовање (%)
5,1
78,1
16,8
Осигурање (%)
12,5
21,9
19,5
Средње (четворогодишње)
Фреквенција
63
701
217
Образовање (%)
6,4
71,5
22,1
Осигурање (%)
31,5
40,2
51,5
Више
Фреквенција
28
172
33
Образовање (%)
12,0
73,8
14,2
Осигурање (%)
14,0
9,9
7,8
Високо
Фреквенција
54
321
55
Образовање (%)
12,6
74,7
12,8
Осигурање (%)
27,0
18,4
13,1
Мастер
Фреквенција
8
43
10
Образовање (%)
13,1
70,5
16,4
Осигурање (%)
4,0
2,5
2,4
Докторат
Фреквенција
2
3
0
Образовање (%)
40,0
60,0
0,0
Осигурање (%)
1,0
0,2
0,0
Укупно
Фреквенција
20
123
24
Образовање (%)
12,0
73,7
14,4
Осигурање (%)
10,0
7,0
5,7
Хи-квадрат тестом независности истражена је веза између нивоа образовања и катего- ријске променљиве осигурања од последица ванредних ситуација. Резултати хи-квадрат теста независности показали су да постоји статистички значајна веза између нивоа образо- вања и осигурања од последица ванредних ситуација (χ2 = 194,31 и p = 0,000 > 0,05) (Табела
80 и Графикон 41). На основу анализираних података може се закључити да осигурање куће/ стана најчешће поседују испитаници који имају средње (четворогодишње) образовање. Са друге стране, у најмањем проценту осигурање поседују испитаници који имају докторат.
Табела 80. Резултати хи-квадрат теста независности (χ2) (повезаност нивоа образовања са осигурањем куће/стана од последица ванредне ситуације)
Value
df
Asymp. Sig. (2-sided)
Pearson Chi-Square
55,891
12
,000
Likelihood Ratio
53,547
12
,000
Linear-by-Linear Association
11,732
1
,001
N of Valid Cases
2366
Symmetric Measures
Value
Approx. Sig.
Nominal by Nominal
Phi
,154
,000
Cramer’s V
,109
,000
N of Valid Cases
2366
Графикон 41. Дистрибуција осигурања домаћинства у односу на ниво образовања
Када је реч о испитивању утицаја успеха у средњој школи на осигурање домаћинства, резултати показују да је 1 (8,3%) испитаник који је имао довољан успех осигурао кућу/стан од последица ванредне ситуације, 9 (75,0%) није, док 2 (16,7%) не зна да ли плаћа осигурање.
Затим, 16 (3,6%) испитаника са добрим успехом осигурало је кућу/стан од последица ван- редне ситуације, 351 (79,8%) није, док 73 (16,6%) не зна да ли плаћа осигурање.
Даље, 73 (7,0%) испитаника са врло добрим успехом осигурало је кућу/стан од последица ванредне ситуације, 784 (74,7%) није, док 192 (18,3%) не зна да ли плаћа осигурање.
На крају, 84 (12,7%) испитаника који су постигли одличан успех осигурало је кућу/стан од последица ванредне ситуације, 446 (67,5%) није, док 131 (19,8%) не зна да ли плаћа оси- гурање (Табела 81).
Добијени резултати указују да осигурање куће/стана од последица ванредне ситуације најчешће плаћају испитаници који имају одличан успех. Њих следе испитаници са врло до-
брим успехом, затим са добрим, док осигурање куће/стана од последица ванредне ситуације најређе плаћају испитаници са недовољним успехом.
Табела 81. Преглед резултата унакрсног табелирања успеха у средњој школи и осигурања куће/стана од последица ванредне ситуације
Успех у средњој школи
Осигурање куће/стана
Да
Не
Не знам
Довољан
Фреквенција
1
9
2
Успех (%)
8,3
75,0
16,7
Осигурање (%)
0,6
0,5
0,5
Добар
Фреквенција
16
351
73
Успех (%)
3,6
79,8
16,6
Осигурање (%)
9,0
21,3
17,5
Врло добар
Фреквенција
73
784
192
Успех (%)
7,0
74,7
18,3
Осигурање (%)
41,2
47,5
46,0
Одличан
Фреквенција
84
446
131
Успех (%)
12,7
67,5
19,8
Осигурање (%)
47,5
27,0
31,4
Хи-квадрат тестом независности истражена је веза између успеха у средњој школи и ка- тегоријске променљиве осигурања од последица ванредних ситуација. Резултати хи-ква- драт теста независности показали су да постоји статистички значајна веза између успеха у средњој школи и осигурања од последица ванредних ситуација (χ2 = 40,88 и p = 0,000 > 0,05) (Табела 82 и Графикон 42). На основу анализираних података може се закључити да осигурање куће/стана најчешће поседују испитаници који имају одличан успех, затим испи- таници са врло добрим успехом, добрим успехом, док испитаници који имају довољан успех најређе поседују осигурање куће/стана од последица ванредне ситуације.
Табела 82. Резултати хи-квадрат теста независности (χ2) (повезаност успеха у школи са осигурањем куће/стана од последица ванредне ситуације)
Value
df
Asymp. Sig. (2-sided)
Pearson Chi-Square
40,885
8
,000
Likelihood Ratio
40,866
8
,000
Linear-by-Linear Association
,963
1
,326
N of Valid Cases
2244
Symmetric Measures
Value
Approx. Sig.
Nominal by Nominal
Phi
,135
,000
Cramer’s V
,095
,000
N of Valid Cases
2244
Графикон 42. Дистрибуција осигурања домаћинства у односу на успех у средњој школи
-
-
Утицај социоекономских фактора на осигурање
У овом делу научне монографије истражују се утицаји социоекономских карактеристи- ка на осигурање од последица ванредних ситуација у локалној заједници. Аутори полазе од следећег истраживачког питања: Да ли би се грађани који су запослени, ожењени/удати, имају високе приходе и живе уз саму реку у већој мери осигурали од последица ванредних си- туација у односу на незапослене, неожењене/неудате, који имају ниске приходе и не живе уз саму реку? Да би се добио статистички значајан одговор на постављено питање, приступили смо испитивању повезаности утицаја социоекономских карактеристика на осигурање од последица ванредних ситуација.
-
Запосленост и висина прихода
Да би се утврдила повезаност радног статуса и висине прихода са осигурањем домаћин- ства од последица поплава, кренули смо од следећих истраживачких питања:
− Да ли запослени грађани чешће плаћају осигурање куће/стана од последица поплава у односу на незапослене?
− Да ли грађани са већим приходима чешће плаћају осигурање куће/стана у односу на грађане са мањим приходима?
Када је у питању однос радног статуса и плаћања осигурања домаћинства, 125 (8,6%) за- послених испитаника је осигурало кућу/стан од последица ванредне ситуације, 1126 (77,4%) није, док 204 (14,0%) не зна да ли плаћа осигурање.
С друге стране, 68 (8,2%) незапослених испитаника је осигурало кућу/стан од после- дица ванредне ситуације, 563 (67,5%) није, док 203 (24,3%) не зна да ли плаћа осигурање (Табела 83).
Можемо закључити да испитаници који су запослени чешће плаћају осигурање од после- дица ванредне ситуације у односу на испитанике који нису запослени.
Табела 83. Преглед резултата унакрсног табелирања запослености и осигурања куће/стана од последица ванредне ситуације
Статус запослености
Осигурање куће/стана
Да
Не
Не знам
Запослен
Фреквенција
125
1126
204
Запосленост (%)
8,6
77,4
14,0
Осигурање (%)
64,8
66,7
50,1
Незапослен
Фреквенција
68
563
203
Запосленост (%)
8,2
67,5
24,3
Осигурање (%)
35,2
33,3
49,9
Укупно
Фреквенција
193
1689
407
Запосленост (%)
8,4
73,8
17,8
Осигурање (%)
100,0
100,0
100,0
Хи-квадрат тестом независности истражена је веза између запослености и категоријске променљиве осигурања од последица ванредних ситуација. Пре спровођења теста провери- ли смо да ли је прекршена једна од претпоставки теста хи-квадрат у погледу најмање очеки- ване ћелијске учесталости која би требало да буде пет или више. У нашем случају биле су испуњене додатне претпоставке о најмањој очекиваној учесталости у свим ћелијама која је износила пет и више. Резултати су показали да постоји статистички значајна веза између за- послености и осигурања од последица ванредних ситуација (χ2 = 38,89 и p = 0,000 > 0,05) (Та- бела 84). На основу анализе добијених резултата може се закључити да осигурање куће/стана од последица ванредних ситуација чешће поседују запослени од незапослених испатиника.
Табела 84. Резултати хи-квадрат теста независности (χ 2) (повезаност запослености са осигурањем куће/стана од последица ванредне ситуације)
Value
df
Asymp. Sig. (2-sided)
Pearson Chi-Square
38,890
2
,000
Likelihood Ratio
37,791
2
,000
Linear-by-Linear Association
24,201
1
,000
N of Valid Cases
2289
Symmetric Measures
Value
Approx. Sig.
Nominal by Nominal
Phi
,130
,000
Cramer’s V
,130
,000
N of Valid Cases
2289
Што се тиче висине прихода и осигурања домаћинства, резултати анализе показују да је 59 (8,7%) испитаника са приходима до 25.000 динара осигурало кућу/стан од последица ванредне ситуације, 504 (74,7%) није, док 112 (16,6%) не зна да ли плаћа осигурање.
Графикон 43. Дистрибуција осигурања домаћинства у односу на запосленост
Затим, 72 (7,9%) испитаника са приходима до 50.000 динара осигурало је кућу/стан од по- следица ванредне ситуације, 666 (73,1%) није, док 173 (19,0%) не зна да ли плаћа осигурање. Даље, 36 (7,8%) испитаника са примањима до 75.000 динара осигурало је кућу/стан од
последица ванредне ситуације, 367 (80,0%) није, док 56 (12,2%) не зна да ли плаћа осигурање.
И на крају, 17 (9,2%) испитаника чији приходи прелазе 90.000 динара осигурало је кућу/ стан од последица ванредне ситуације, 137 (74,1%) није, док 31 (16,8%) не зна да ли плаћа осигурање (Табела 85).
Анализа резултата казује да осигурање куће/стана најчешће плаћају испитаници чија је висина прихода до 50.000 динара, затим испитаници чији су приходи до 25.000 динара, по- том до 75.000 динара, док осигурање куће/стана најмање плаћају испитаници чији су прихо- ди преко 90.000 динара.
Табела 85. Преглед резултата унакрсног табелирања висине прихода и осигурања куће/стана од последица ванредне ситуације
Висина прихода
Осигурање куће/стана
Да
Не
Не знам
До 25.000
Фреквенција
59
504
112
Висина прихода (%)
8,7
74,7
16,6
Осигурање (%)
32,1
30,1
30,1
До 50.000
Фреквенција
72
666
173
Висина прихода (%)
7,9
73,1
19,0
Осигурање (%)
39,1
39,8
46,5
До 75.000
Фреквенција
36
367
56
Висина прихода (%)
7,8
80,0
12,2
Осигурање (%)
19,6
21,9
15,1
Преко 90.000
Фреквенција
17
137
31
Висина прихода (%)
9,2
74,1
16,8
Осигурање (%)
9,2
8,2
8,3
Укупно
Фреквенција
184
1674
372
Висина прихода (%)
8,3
75,1
16,7
Осигурање (%)
100,0
100,0
100,0
Хи-квадрат тестом независности истражена је веза између висине прихода и катего- ријске променљиве осигурања од последица ванредних ситуација. Резултати су показали да не постоји статистички значајна веза између прихода и осигурања од последица ванредних ситуација (χ2 = 11,02 и p = 0,08 > 0,05) (Табела 86 и Графикон 44).
Табела 86. Резултати хи-квадрат теста независности (χ2) (повезаност висине прихода са осигурањем куће/стана од последица ванредне ситуације)
Value
df
Asymp. Sig. (2-sided)
Pearson Chi-Square
11,027
6
,088
Likelihood Ratio
11,442
6
,076
Linear-by-Linear Association
,716
1
,397
N of Valid Cases
2230
Symmetric Measures
Value
Approx. Sig.
Nominal by Nominal
Phi
,070
,088
Cramer’s V
,050
,088
N of Valid Cases
2230
Графикон 44. Дистрибуција осигурања домаћинства у односу на висину прихода
-
Брачни статус и удаљеност куће/стана од реке
Утицај брачног статуса и удаљености домаћинства од реке на плаћање осигурања испи- тали смо преко два истраживачка питања:
− Да ли грађани који су у браку чешће плаћају осигрурање у односу на грађане који су самци?
− Да ли грађани који живе близу реке чешће плаћају осигурање у односу на грађане који су удаљени од реке?
Кад је у питању брачни статус испитаника, 27 (6,3%) испитаника који нису у вези осигу- рало је кућу/стан од последица ванредне ситуације, 303 (70,5%) није, док 100 (23,3%) не зна да ли плаћа осигурање.
Даље, 27 (6,9%) испитаника који су у вези осигурало је кућу/стан од последица ванредне ситуације, 234 (59,8%) није, док 130 (33,2%) не зна да ли плаћа осигурање.
Затим, 10 (14,9%) испитаника који су верени/верене осигурало је кућу/стан од последица ванредне ситуације, 44 (65,7%) није, док 13 (19,4%) не зна да ли плаћа осигурање.
Осигурање куће/стана од последица ванредне ситуације платило је 109 (8,3%) испитани- ка који су ожењени/удате, 1059 (80,9%) није, док 141 (10,8%) не зна да ли плаћа осигурање.
Надаље, 17 (17,2%) испитаника који су разведени/разведене осигурало је кућу/стан од последица ванредне ситуације, 60 (60,6%) није, док 22 (22,2%) не зна да ли плаћа осигурање. На крају, 10 (14,3%) испитаника који су удовци/удовице осигурало је кућу/стан од по-
следица ванредне ситуације, 45 (64,3%) није, док 15 (21,4%) не зна да ли плаћа осигурање (Табела 87).
На основу резултата можемо рећи да осигурање куће/стана најчешће плаћају испитани- ци који су у браку, затим испитаници који нису у вези, који су у вези, разведени/разведене, верени/верене, док осигурање стана/куће од последица ванредне ситуације најређе плаћају удовци/удовице.
Табела 87. Преглед резултата унакрсног табелирања брачног статуса и осигурања куће/стана од последица ванредне ситуације
Брачни статус
Осигурање куће/стана
Да
Не
Не знам
Није у вези
Фреквенција
27
303
100
Брачни статус (%)
6,3
70,5
23,3
Осигурање (%)
13,5
17,4
23,8
У вези
Фреквенција
27
234
130
Образовање (%)
6,9
59,8
33,2
Осигурање (%)
13,5
13,4
30,9
Верен/верена
Фреквенција
10
44
13
Образовање (%)
14,9
65,7
19,4
Осигурање (%)
5,0
2,5
3,1
Ожењен/удата
Фреквенција
109
1059
141
Образовање (%)
8,3
80,9
10,8
Осигурање (%)
54,5
60,7
33,5
Разведен/разведена
Фреквенција
17
60
22
Образовање (%)
17,2
60,6
22,2
Осигурање (%)
8,5
3,4
5,2
Удовац/удовица
Фреквенција
10
45
15
Образовање (%)
14,3
64,3
21,4
Осигурање (%)
5,0
2,6
3,6
Укупно
Фреквенција
200
1745
421
Образовање (%)
8,5
73,8
17,8
Осигурање (%)
100,0
100,0
100,0
Хи-квадрат тестом независности истражена је веза између брачног статуса и катего- ријске променљиве осигурања од последица ванредних ситуација. Резултати су показали да
постоји статистички значајна веза између брачног статуса и осигурања од последица ван- редних ситуација (χ2 = 139,96 и p = 0,000 > 0,05) (Табела 88 и Графикон 45).
Табела 88. Резултати хи-квадрат теста независности (χ2) (веза брачног статуса са осигурањем куће/стана од последица ванредне ситуације)
Value
df
Asymp. Sig. (2-sided)
Pearson Chi-Square
139,969
10
,000
Likelihood Ratio
132,224
10
,000
Linear-by-Linear Association
50,187
1
,000
N of Valid Cases
2366
Symmetric Measures
Value
Approx. Sig.
Nominal by Nominal
Phi
,243
,000
Cramer’s V
,172
,000
N of Valid Cases
2366
Графикон 45. Дистрибуција осигурања домаћинства у односу на брачни статус
Испитујући утицај удаљености домаћинства од реке на плаћање осигурања, дошли смо до следећих резултата: 113 (8,0%) испитаника чија су домаћинства удаљена до два киломе- тра од реке осигурало је кућу/стан од последица ванредне ситуације, 1072 (76,3%) није, док 220 (15,7%) не зна да ли плаћа осигурање.
Затим, 64 (8,5%) испитаника који живе на удаљености од два до пет километара од реке осигурало је кућу/стан од последица ванредне ситуације, 532 (70,6%) није, док 158 (21,0%) не зна да ли плаћа осигурање.
На крају, 22 (13,0%) испитаника чија су домаћинства удаљена преко 10 километара од реке осигурало је кућу/стан од последица ванредне ситуације, 109 (64,5%) није, док 38 (22,5%) не зна да ли плаћа осигурање (Табела 89).
Анализа добијених података указује да осигурање куће/стана најчешће плаћају испита- ници чије је домаћинство до два километра удаљено од реке, затим на удаљености између
два и пет километара, док осигурање најређе плаћају испитаници чије је домаћинство преко десет километара удаљено од реке.
Табела 89. Преглед резултата унакрсног табелирања удаљености домаћинства од реке и осигурања куће/стана од последица ванредне ситуације
Удаљеност домаћинства
Осигурање куће/стана
Да
Не
Не знам
До 2 км
Фреквенција
113
1072
220
Удаљеност (%)
8,0
76,3
15,7
Осигурање (%)
56,5
61,4
52,3
Од 2 до 5 км
Фреквенција
64
532
158
Удаљеност (%)
8,5
70,6
21,0
Осигурање (%)
32,0
30,5
37,5
Преко 10 км
Фреквенција
22
109
38
Удаљеност (%)
13,0
64,5
22,5
Осигурање (%)
11,0
6,2
9,0
Хи-квадрат тестом независности истражена је веза између удаљености домаћинства од реке и категоријске променљиве осигурања од последица ванредних ситуација. Резултати су показали да постоји статистички значајна веза између удаљености домаћинства од реке и осигурања од последица ванредних ситуација (χ2 = 21,16 и p = 0,002 > 0,05) (Табела 90 и Гра- фикон 46). Судећи по добијеним резултатима, осигурање куће/стана од последица ванредне ситуације најчешће поседују испитаници чије је домаћинство удаљено до два километра од реке, затим испитаници који живе на удаљености од 2 до 5 километара, док осигурање куће/стана најређе плаћају испитаници чија су домаћинства преко 10 километара удаљена од реке.
Табела 90. Резултати хи-квадрат теста независности (χ2) (повезаност удаљености домаћинства од реке са осигурањем куће/стана од последица ванредне ситуације)
Value
df
Asymp. Sig. (2-sided)
Pearson Chi-Square
21,160
6
,002
Likelihood Ratio
21,006
6
,002
Linear-by-Linear Association
1,429
1
,232
N of Valid Cases
2366
Symmetric Measures
Value
Approx. Sig.
Nominal by Nominal
Phi
,095
,002
Cramer’s V
,067
,002
N of Valid Cases
2366
Графикон 46. Дистрибуција осигурања домаћинства у односу на удаљеност домаћинства од реке
-
-
Утицај психолошких фактора на осигурање
У овом делу научне монографије испитују се утицаји психолошких карактеристика на осигурање од последица ванредних ситуација у локалној заједници. Аутори полазе од сле- дећег истраживачког питања: Да ли би се грађани, који имају страх, претходно искуство, мотивацију и уз то су у апсолутној мери религиозни, пре осигурали од последица ванредних ситуација у односу на грађане који немају страх, претходно искуство, мотиивацију и нису религиозни у апсолутној мери? Да би се добио статистички значајан одговор на постављено питање, приступили смо испитивању повезаности утицаја психолошких карактеристика и перцепције угрожености од ванредних ситуација.
-
Страх и претходно искуство
Да би се испитао утицај психолошких фактора и претходног искуства на осигурање до- маћинства од последица поплава, кренуло се од следећих истраживачких питања:
− Да ли грађани који осећају страх од ванредних ситуација чешће осигуравају домаћин- ства у односу на грађане који не осећају страх?
− Да ли грађани који имају претходно искуство са поплавама чешће осигуравају домаћин- ства у односу на грађане који немају претходно искуство?
Када је у питању утицај страха на плаћање осигурања, дошли смо до следећих података: 101 (8,7%) испитаник који осећа страх осигурао је кућу/стан од последица ванредне ситуа- ције, 884 (76,1%) није, док 176 (15,2%) не зна да ли плаћа осигурање.
Затим, 30 (7,9%) испитаника који не знају да ли имају страх осигурало је кућу/стан од последица ванредне ситуације, 253 (66,2%) није, док 99 (25,9%) не зна да ли плаћа осигурање. На крају, 69 (8,6%) испитаника који немају страх осигурало је кућу/стан од последица ван-
редне ситуације, 591 (73,5%) није, док 144 (17,9%) не зна да ли плаћа осигурање (Табела 91).
Извршена анализа података указује да осигурање куће/стана од последица ванредне си- туације најчешће плаћају испитаници који имају страх, затим испитаници који немају страх, док осигурање најређе плаћају испитаници који нису сигурни да ли имају страх.
Табела 91. Преглед резултата унакрсног табелирања страха и осигурања куће/стана од последица ванредне ситуације
Страх од ванредне ситуације
Осигурање куће/стана
Да
Не
Не знам
Да
Фреквенција
101
884
176
Страх (%)
8,7
76,1
15,2
Осигурање (%)
50,5
51,2
42,0
Нисам сигуран
Фреквенција
30
253
99
Страх (%)
7,9
66,2
25,9
Осигурање (%)
15,0
14,6
23,6
Не
Фреквенција
69
591
144
Страх (%)
8,6
73,5
17,9
Осигурање (%)
34,5
34,2
34,4
Укупно
Фреквенција
200
1728
419
Страх (%)
8,5
73,6
17,9
Осигурање (%)
100,0
100,0
100,0
Хи-квадрат тестом независности истражена је веза између страха и категоријске про- менљиве осигурања од последица ванредних ситуација. Резултати су показали да постоји статистички значајна веза између страха од ванредних ситуација и осигурања од њихових последица (χ2 = 22,71 и p = 0,000 > 0,05) (Табела 92 и Графикон 47). Судећи по добијеним резултатима, осигурање куће/стана најчешће поседују испитаници који се боје ванредне си- туације, затим испитаници који не осећају страх, док осигурање куће/стана од последица ванредне ситуације најређе плаћају испитаници који нису сигурни да ли осећају страх.
Табела 92. Резултати хи-квадрат теста независности (χ2) (повезаност страха испитаника са осигурањем куће/стана од последица ванредне ситуације)
Value
df
Asymp. Sig. (2-sided)
Pearson Chi-Square
22,715
4
,000
Likelihood Ratio
21,346
4
,000
Linear-by-Linear Association
2,276
1
,131
N of Valid Cases
2347
Symmetric Measures
Value
Approx. Sig.
Nominal by Nominal
Phi
,098
,000
Cramer’s V
,070
,000
N of Valid Cases
2347
Графикон 47. Дистрибуција осигурања домаћинства у односу на страх
Што се тиче претходног искуства са поплавама и осигурања домаћинства, 40 (7,5%) испи- таника који имају претходно искуство је осигурало кућу/стан од последица ванредне ситу- ације, 442 (82,9%) није, док 51 (9,6%) не зна да ли плаћа осигурање.
С друге стране, 153 (9,4%) испитаника који немају претходно искуство са поплавама је осигурало кућу/стан од последица ванредне ситуације, 1144 (70,4%) није, док 328 (20,2%) не зна да ли плаћа осигурање (Табела 93).
Можемо рећи да испитаници који немају претходно искуство више плаћају осигурање куће/стана од последица ванредне ситуације.
Табела 93. Преглед резултата унакрсног табелирања претходног искуства и осигурања куће/стана од последица ванредне ситуације
Претходно искуство
Осигурање куће/стана
Да
Не
Не знам
Да
Фреквенција
40
442
51
Страх (%)
7,5
82,9
9,6
Осигурање (%)
20,7
27,9
13,5
Не
Фреквенција
153
1144
328
Страх (%)
9,4
70,4
20,2
Осигурање (%)
79,3
72,1
86,5
Укупно
Фреквенција
193
1586
379
Страх (%)
8,9
73,5
17,6
Осигурање (%)
100,0
100,0
100,0
Хи-квадрат тестом независности истражена је веза између претходног искуства и кате- горијске променљиве осигурања од последица ванредних ситуација. Резултати су показали да постоји статистички значајна веза између претходног искуства и осигурања од последица ванредних ситуација (χ2 = 35,96 и p = 0,000 > 0,05) (Табела 94 и Графикон 48). Добијени резул- тати показују да осигурање куће/стана чешће поседују испитаници без претходног искуства од испитаника који су имали искуство са природном катастрофом.
Табела 94. Резултати хи-квадрат теста независности (χ2) (повезаност претходног искуства са осигурањем куће/стана од последица ванредне ситуације)
Value
df
Asymp. Sig. (2-sided)
Pearson Chi-Square
35,964
2
,000
Likelihood Ratio
39,383
2
,000
Linear-by-Linear Association
11,801
1
,001
N of Valid Cases
2158
Symmetric Measures
Value
Approx. Sig.
Nominal by Nominal
Phi
,129
,000
Cramer’s V
,129
,000
N of Valid Cases
2158
Графикон 48. Дистрибуција осигурања домаћинства у односу на претходно искуство
-
Мотивисаност и ниво религиозности
-
-
Са циљем да објаснимо повезаност нивоа мотивисаности и религиозности са оси- гурањем домаћинства од последица ванредне ситуације, пошли смо од два истраживачка питања:
− Да ли мотивисани грађани чешће плаћају осигурање домаћинства од последица поплава у односу на грађане који нису мотивисани?
− Да ли религиозни грађани чешће плаћају осигурање домаћинства од последица поплава у односу на грађане који нису религиозни?
Кад је у питању мотивисаност и плаћање осигурања, 11 (5,7%) испитаника који су у ап- солутној мери немотивисани осигурало је кућу/стан од последица ванредне ситуације, 138 (71,9%) није, док 43 (22,4%) не зна да ли плаћа осигурање.
Даље, 33 (11,8%) испитаника који су у извесној мери немотивисани осигурало је кућу/ стан од последица ванредне ситуације, 188 (67,4%) није, док 58 (20,8%) не зна да ли плаћа осигурање.
Осигурање куће/стана од последица ванредне ситуације платило је 69 (7,8%) испитаника који нису нити мотивисани нити немотивисани, 634 (71,4%) није, док 185 (20,8%) не зна да ли плаћа осигурање.
Затим, 44 (8,9%) испитаника који су у извесној мери мотивисани осигурало је кућу/стан од последица ванредне ситуације, 343 (69,7%) није, док 105 (21,3%) не зна да ли плаћа осигурање. На крају, 42 (8,6%) испитаника који су у апсолутној мери мотивисани осигурало је кућу/
стан од последица ванредне ситуације, 422 (85,9%) није, док 27 (5,5%) не зна да ли плаћа осигурање (Табела 95).
Извршена анализа података указује да осигурање куће/стана од последица ванредне си- туације најчешће плаћају испитаници који нису нити мотивисани нити немотивисани. Њих прате у извесној мери мотивисани испитаници, затим испитаници који су у извесној мери немотивисани, потом у апсолутној мери немотивисани, док осигурање куће/стана од по- следица ванредне ситуације најређе плаћају у апсолутној мери немотивисани испитаници.
Табела 95. Преглед резултата унакрсног табелирања мотивисаности и осигурања куће/стана од последица ванредне ситуације
|
Ниво мотивисаности |
Осигурање куће/стана |
|||
|
Да |
Не |
Не знам |
||
|
У апсолутној мери немотивисан |
Фреквенција |
11 |
138 |
43 |
|
Мотивисаност (%) |
5,7 |
71,9 |
22,4 |
|
|
Осигурање (%) |
5,5 |
8,0 |
10,3 |
|
|
У извесној мери немотивисан |
Фреквенција |
33 |
188 |
58 |
|
Мотивисаност (%) |
11,8 |
67,4 |
20,8 |
|
|
Осигурање (%) |
16,6 |
10,9 |
13,9 |
|
|
Нити мотивисан нити немотивисан |
Фреквенција |
69 |
634 |
185 |
|
Мотивисаност (%) |
7,8 |
71,4 |
20,8 |
|
|
Осигурање (%) |
34,7 |
36,8 |
44,3 |
|
|
У извесној мери мотивисан |
Фреквенција |
44 |
343 |
105 |
|
Мотивисаност (%) |
8,9 |
69,7 |
21,3 |
|
|
Осигурање (%) |
22,1 |
19,9 |
25,1 |
|
|
У апсолутној мери мотивисан |
Фреквенција |
42 |
422 |
27 |
|
Мотивисаност (%) |
8,6 |
85,9 |
5,5 |
|
|
Осигурање (%) |
21,1 |
24,5 |
6,5 |
|
|
Укупно |
Фреквенција |
199 |
1725 |
418 |
|
Мотивисаност (%) |
8,5 |
73,7 |
17,8 |
|
|
Осигурање (%) |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
|
Хи-квадрат тестом независности истражена је веза између мотивисаности и категоријске променљиве осигурања од последица ванредних ситуација. Резултати су показали да по- стоји статистички значајна веза између мотивисаности и осигурања од последица ванред- них ситуација (χ2 = 72,66 и p = 0,000 > 0,05) (Табела 96 и Графикон 49). Судећи по добијеним
резултатима осигурање куће/стана најчешће поседују испитаници који нису нити мотиви- сани нити немотивисани, Затим у извесној мери мотивисани, потому апсолутној мери мо- тивисани, у извесној мери немотивисани, док у апсолутној мери немотивисани испитаници најређе поседују осигурање куће/стана од ванредне ситуације.
Табела 96. Резултати хи-квадрат теста независности (χ2) (повезаност мотивисаности испитаника са осигурањем куће/стана
од последица ванредне ситуације)
|
Value |
df |
Asymp. Sig. (2-sided) |
|
|
Pearson Chi-Square |
72,667 |
8 |
,000 |
|
Likelihood Ratio |
87,134 |
8 |
,000 |
|
Linear-by-Linear Association |
21,816 |
1 |
,000 |
|
N of Valid Cases |
2342 |
|
Symmetric Measures |
|||
|
Value |
Approx. Sig. |
||
|
Nominal by Nominal |
Phi |
,176 |
,000 |
|
Cramer’s V |
,125 |
,000 |
|
|
N of Valid Cases |
2342 |
||
Графикон 49. Дистрибуција осигурања домаћинства у односу на мотивисаност
Што се тиче нивоа религиозности и плаћања осигурања, 5 (6,6%) испитаника који су изја- вили да су у апсолутној мери нерелигиозни осигурало је кућу/стан од последица ванредне ситуације, 52 (68,4%) није, док 19 (25,0%) не зна да ли плаћа осигурање.
Даље, 19 (10,5%) испитаника који су у извесној мери нерелигиозни је осигурало кућу/ стан од последица ванредне ситуације, 116 (64,1%) није, док 46 (25,4%) не зна да ли плаћа осигурање.
Осигурање куће/стана платило је 115 (8,3%) испитаника који нису нити религиозни нити нерелигиозни, 1041 (75,3%) није, док 226 (16,4%) не зна да ли плаћа осигурање.
Затим, 39 (7,9%) испитаника који су у извесној мери религиозни осигурало је кућу/стан од последица ванредне ситуације, 370 (75,2%) није, док 83 (16,9%) не зна да ли плаћа осигурање. На крају, 15 (9,1%) испитаника који су у апсолутној мери религиозни осигурало је кућу/
стан од последица ванредне ситуације, 111 (67,3%) није, док 39 (23,6%) не зна да ли плаћа осигурање (Табела 97).
Анализа добијених података показује да осигурање куће/стана од последица ванредне си- туације најчешће плаћају испитаници који нису нити религиозни нити нерелигиозни. Њих прате испитаници који су у извесној мери религиозни, затим у извесној мери нерелигиозни, потом у апсолутној мери религиозни, док осигурање куће/стана од последица ванредне си- туације најређе плаћају у апсолутној мери нерелигиозни испитаници.
Табела 97. Преглед резултата унакрсног табелирања нивоа религиозности и осигурања куће/стана од последица ванредне ситуације
|
Ниво религиозности |
Осигурање куће/стана |
|||
|
Да |
Не |
Не знам |
||
|
У апсолутној мери нерелигиозан |
Фреквенција |
5 |
52 |
19 |
|
Религиозност(%) |
6,6 |
68,4 |
25,0 |
|
|
Угроженост (%) |
2,6 |
3,1 |
4,6 |
|
|
У извесној мери нерелигиозан |
Фреквенција |
19 |
116 |
46 |
|
Религиозност(%) |
10,5 |
64,1 |
25,4 |
|
|
Угроженост (%) |
9,8 |
6,9 |
11,1 |
|
|
Нити религиозан нити нерелигиозан |
Фреквенција |
115 |
1041 |
226 |
|
Религиозност(%) |
8,3 |
75,3 |
16,4 |
|
|
Угроженост (%) |
59,6 |
61,6 |
54,7 |
|
|
У извесној мери религиозан |
Фреквенција |
39 |
370 |
83 |
|
Религиозност(%) |
7,9 |
75,2 |
16,9 |
|
|
Угроженост (%) |
20,2 |
21,9 |
20,1 |
|
|
У апсолутној мери религиозан |
Фреквенција |
15 |
111 |
39 |
|
Религиозност(%) |
9,1 |
67,3 |
23,6 |
|
|
Угроженост (%) |
7,8 |
6,6 |
9,4 |
|
|
Укупно |
Фреквенција |
193 |
1690 |
413 |
|
Религиозност(%) |
8,4 |
73,6 |
18,0 |
|
|
Угроженост (%) |
100,0 |
100,0 |
100,0 |
|
Хи-квадрат тестом независности истражена је веза између нивоа религиозности и кате- горијске променљиве осигурања од последица ванредних ситуација. Резултати су показали да постоји статистички значајна веза између нивоа религиозности и осигурања од после- дица ванредних ситуација (χ2 = 18,56 и p = 0,017 > 0,05) (Табела 98 и Графикон 50). Судећи по добијеним резултатима, осигурање куће/стана најчешће поседују испитаници који нису нити религиозни нити нерелигиозни, затим у извесној мери религиозни испитаници, у из- весној мери нерелигиозни, испитаници који су у апсолутној мери религиозни, док испи-
таници који су у апсолутној мери нерелигиозни најређе плаћају осигурање куће/стана од последица ванредне ситуације.
Табела 98. Резултати хи-квадрат теста независности (χ2) (повезаност нивоа религиозности са осигурањем куће/стана од последица ванредне ситуације)
|
Value |
df |
Asymp. Sig. (2-sided) |
|
|
Pearson Chi-Square |
18,561 |
8 |
,017 |
|
Likelihood Ratio |
17,590 |
8 |
,025 |
|
Linear-by-Linear Association |
,249 |
1 |
,618 |
|
N of Valid Cases |
2296 |
|
Symmetric Measures |
|||
|
Value |
Approx. Sig. |
||
|
Nominal by Nominal |
Phi |
,090 |
,017 |
|
Cramer’s V |
,064 |
,017 |
|
|
N of Valid Cases |
2296 |
||
Графикон 50. Дистрибуција осигурања домаћинства у односу на ниво религиозности
ЗАКЉУЧАК
На основу података прикупљених анкетним упитником, њиховог сређивања, обраде, анализе и приказа, затим њиховог описа, добијени су статистички значајни подаци који оп- исују степен и јачину повезаности одређених демографских фактора (пол, године, ниво об- разовања, успех у средњој школи), социоекономских фактора (запосленост, висина прихо- да, брачни статус и удаљеност куће/стана од реке) и психолошких карактеристика грађана (страх, претходно искуство, мотивисаност и ниво религиозности) са одређеним димензија- ма обавештености и перцепције ризика о природним ванредним ситуацијама изазваним поплавама, перцепцији угрожености и осигурањем домаћинства од последица ванредне ситуације.
Обавештеност становништва о ризицима од настанка поплава, као и способност орга- низације заједнице и региона да препознају своју угроженост и започну кораке ка смањењу утицаја кључан је у процесу анализе опасности. Да би што успешније смањили последице природне катастрофе и да би били спремни на реаговање у ванредној ситуацији, становници угрожених подручја морају бити добро обавештени о географским, хидрометеоролошким, биолошким и еколошким условима свог окружења. Људи свакодневним активностима ути- чу на окружење, мењају га и тиме ризикују свој опстанак. Исцрпљивање природних ресурса, уништавање шума и плодног тла узроковали су интензивно и драматично угрожавање при- роде и довели у питање живот човека на Земљи. Оштећења на озонском омотачу, промена климе и глобално отопљавање, загађеност земљишта, ваздуха и воде, изумирање органских врста и смањење биолошке разноврсности представљају основне узроке глобалне еколошке кризе. Као последице еколошке кризе све чешће се дешавају природне катастрофе (попла- ве, клизишта, урагани), указујући на неопходност боље спремности грађана за реаговање у природним катастрофама. У првом сету питања истраживана је повезаност одређених фактора (пол, старост, образовање, успех у школи, запосленост и висина прихода, брачни статус, удаљеност од реке, страх и претходно искуство, мотивисаност и религиозност) и обавештености о ризицима од настанка поплава.
Резултати анализе утицаја демографских карактеристика на обавештеност о ризицима од настанка поплава показују да су испитаници мушког пола обавештенији о ризицима од испитаника женског пола.
Затим, о ризицима од настанка поплава најобавештенији су испитаници узраста од 18 до 28 година. Њих следе испитаници од 39 до 48 година, затим од 49 до 58 година, потом од 29 до 38 година, док су о ризицима од настанка поплава најнеобавештенији испитаници преко 59 година.
Испитивањем повезаности образовног капитала са нивоом обавештености грађана до- шло се до података да су о ризицима од настанка поплава најобавештенији испитацици који имају средње (четворогодишње) образовање, за њима следе испитаници са средњим (трого- дишњим) образовањем, затим они са високим образовањем, потом вишим образовањем, а испитаници који имају основно образовање су најнеобавештенији о ризицима од настанка поплава.
С тим у вези, о ризицима од поплава најобавештенији су испитаници који су имали врло добар успех, потом одличан успех, затим они који су имали добар успех, док су о ризицима од настанка поплава најнеобавештенији испитаници са недовољним успехом.
Што се тиче утицаја радног статуса на ниво обавештености о ризицима од поплава, ана- лизе показују да су запослени испитаници обавештенији о ризицима у однсу на незапослене. У складу са тим, уочено је да су о ризицима од настанка поплава најобавештенији испи-
таници чија је висина прихода до 50.000 динара. Њих прате испитаници чији су приходи до
25.000 динара, затим они са приходима до 75.000 динара, а о ризицима од настанка поплава најмање су обавештени испитаници са приходима преко 75.000 динара.
Даље, анализа података казује да су о ризицима од настанка поплава најобавештенији испитаници који су у браку. За њима следе испитаници који нису у вези, потом они који су у вези, разведени/разведене, верени/верене, док су о ризицима од настанка поплава најнео- бавештенији удовци/удовице.
Анализа података о утицају близине реке на обавештеност грађана указује да су о ризи- цима од настанка поплава најобавештенији испитаници чије је домаћинство удаљено од реке до два километра, потом испитаници који живе од три до пет километара далеко од реке, док су о ризицима од настанка поплава најнеобавештенији испитаници чија су до- маћинства удаљена од реке преко десет километара.
Испитивање утицаја психолошких карактеристика на обавештеност грађана казује нам да су о ризицима од настанка поплава најобавештенији испитаници који осећају страх, њих следе испитаници који се не боје, а о ризицима од настанка поплава најнеобавештенији су испитаници који нису сигурни да ли се боје ризика.
Затим, о ризицима од настанка поплава знатно више обавештени испитаници који немају претходно искуство од испитаника са претходним искуством, што је интересантан податак. Кад је у питању повезаност мотивисаности грађана са нивоом обавештености, о ризици-
ма од настанка поплава најобавештенији су апсолутној мери мотивисани испитаници. Њих прате испитаници који су у извесној мери мотивисани, затим који нису нити мотивисани нити немотивисани, потом у извесној мери немотивисани, док су о ризицима од настанка поплава најнеобавештенији испитаници који су у апсолутној мери немотивисани.
На крају, испитивање утицаја религиозности указује на то да су о ризицима од настанка поплава најобавештенији испитаници који нису нити религиозни нити нерелигиозни. Њих следе испитаници који су у извесној мери религиозни, затим у апсолутној мери религиоз- ни, потом у извесној мери нерелигиозни, док су о ризицима од настанка поплава најнеоба- вештенији испитаници који су у апсолутној мери нерелигиозни.
На основу изнетих података можемо рећи да су о ризицима од настанка поплава најо- бавештенији испитаници мушког пола, старости између 18 и 28 година, са средњим (чет- ворогодишњим) образовањем и врло добрим успехом, запослени са примањима до 50.000 динара, који су у браку, чије је домаћинство до 2 километра удаљено од реке, који осећају страх од ризика и немају претходно искуство, мотивисани у апсолутној мери и који нису нити религиозни нити нерелигиозни.
Ниска перцепција ризика становника поплавних подручја сматра се једним од главних узрока њихове слабе припремљености која заузврат генерише неадекватан одговор на ван- редне ситуације. Концепт ризика од катастрофа кључан је за перцепцију ризика и одређује се
као сложеност узајамног деловања опасности, изложености и рањивости. Ризик представља латентну опасност природног порекла која прелази у катастрофу и ствара рањивост. Штета и губици од катастрофа зависе од степена изложености друштвеним елементима и њихове рањивости. Ризик од катастрофе је вишеструк, да би он постојао,морају бити заступљене све три компоненте ‒ опасност, рањивост и изложеност. Све ризике и њихове последице треба процењивати тачно и без пристрасности. Насупрот томе постоји субјективна тачка гледишта на ризик, када појединац одређује степен ризика на основу сопственог искуства, без научне валидације резултата. Практичар свесно настоји да искључи све емотивне аспек- те у вези са личним преференцијама како би се остварили валидни, репродуктивни резул- тати. Субјективна процена ризика, с друге стране, није резултат формализованог процеса и зависи од личног искуства. Идентификација опасности је откривање и прецизно описивање свих извора опасности и сценарија њихове реализације. Резултат идентификације опаснос- ти је: спречавање нежељених догађаја; описивање извора опасности, фактора ризика, услова настанка и развијања нежељених догађаја; прелиминарна процена опасности и ризика.
У другом сету питања у раду истраживана је повезаност одређених фактора (пол, ста- рост, образовање, успех у школи, запосленост и висина прихода, брачни статус, удаљеност од реке, страх и претходно искуство, мотивисаност и религиозност) и перцепције ризика од настанка поплава.
Испитујући утицај демографских карактеристика на перцепцију ризика од ванредних ситуација закључено је да мушки испитаници боље перципирају вероватноћу од настанка поплава у односу на женске испитанике.
Такође, вероватноћу ризика од настанка поплава најбоље перципирају испитаници ста- рости од 18 до 28 година. Њих прате испитаници узраста од 29 до 38 година, затим од 39 до 48 година, потом од 49 до 58 година, а најслабију перцепцију ризика од настанка поплава имају испитаници старости преко 59 година.
Резултати анализе утицаја образовног капитала на перцепцију ризика од ванредних си- туација казују нам да вероватноћу ризика од настанка поплава најбоље перципирају испита- ници који имају средње (четворогодишње) образовање. Њих следе испитаници са средњим (трогодишњим) образовањем, затим високим, потом вишим, па испитаници са основним образовањем, прате их они са мастером, док најслабије перципирају ризик од настанка по- плава испитаници који имају докторске студије.
С тим у вези, вероватноћу ризика од настанка поплава најбоље перципирају испитани- ци са врло добрим успехом. Следе их испитаници који имају одличан успех, затим они са добрим успехом, а најслабију перцепцију ризика од настанка поплава имају испитаници са довољним успехом.
Када је у питању радни статус и висина прихода, вероватноћу ризика од настанка попла- ва боље перципирају запослени испитаници у односу на незапослене.
Даље, вероватноћу ризика од настанка поплава најбоље перципирају испитаници који имају приходе до 50.000 динара. Њих прате испитаници са примањима до 25.000 динара, затим до 75.000 динара, док најслабију перцепцију ризика од настанка поплава имају испи- таници чији приходи износе преко 90.000 динара.
Даље анализе указују да вероватноћу ризика од настанка поплава најбоље перципирају испитаници који су у браку (ожењени/удате), затим они који нису у вези, прате их испита- ници који су у вези, па удовци/удовице, потом разведени/разведене, а најслабију перцепцију ризика од настанка поплава имају испитаници који су верени.
Затим, вероватноћу ризика од настанка поплава најбоље перципирају испитаници који живе до два километра далеко од реке, следе их испитаници чија су домаћинства од два до пет километара удаљена од реке, док најслабију перцепцију ризика од настанка имају испи- таници који живе на преко 10 километара удаљености.
Испитивање утицаја психолошких карактеристика на перцепцију ризика довело нас је до закључка да вероватноћу ризика од настанка поплава најбоље перципирају испитаници који осећају страх од настанка поплава, затим испитаници који их се не боје, а најслабију перцепцију ризика имају испитаници који нису сигурни да ли осећају страх од настанка поплава.
Интересантно је да вероватноћу ризика од настанка поплава боље перципирају испита- ници који немају претходно искуство у односу на оне испитанике који га имају.
Што се тиче утицаја нивоа мотивисаности и религиозности на перцепцију ризика од ван- редних ситуација, вероватноћу ризика од настанка поплава најбоље перципирају испитани- ци који нису нити мотивисани нити немотивисани. Следе их у апсолутној мери мотивисани испитаници, затим они у извесној мери мотивисани, потом у извесној мери немотивисани, док најслабије перципирају ризик од настанка поплава у апсолутној мери немотивисани испитаници.
На крају, вероватноћу ризика од настанка поплава најбоље перципирају испитаници који нису нити религиозни нити нерелигиозни. Прате их у извесној мери религиозни испитани- ци, затим у извесној мери нерелигиозни, потом они који су у апсолутној мери религиозни, а најслабију перцепцију ризика од настанка поплава имају у апсолутној мери нерелигиозни испитаници.
На основу изнетих података, можемо рећи да вероватноћу настанка поплава најбоље перципирају мушки испитаници, старости између 18 и 28 година, са средњим (четворого- дишњим) образовањем и врло добрим успехом, запослени са примањима до 50.000 динара, који су у браку, чије је домаћинство до 2 километра удаљено од реке, који се плаше настанка поплава и немају претходно искуство, нису нити мотивисани нити мотивисани и нити ре- лигиозни нити нерелигиозни.
Идентификовање опасности пружа специфичне информације о природи и карактерис- тикама опасности и заједнице. Испитује потенцијал опасности да изазове угроженост жи- вота или оштећење имовине и окружења. Представља први корак у процесу управљања ри- зицима и укључује опис заједнице и анализу кроз еколошко моделовање природе претње. Подразумева процес описа опасности у њеном локалном контексту и пружа опис и исто- ријску позадину потенцијалних еколошких опасности које би могле да погоде заједницу. Свеобухватни историјски подаци о свим опасностима кључни су у разумевању опасности које су погодиле заједницу у прошлости и вероватноћа да се оне понове у будућности. Стога, процес идентификовања опасности подразумева испитивање прошлих катастрофа и могућ- ности за будуће ванредне ситуације у заједници.
Трећи сет питања односи се на повезаност одређених фактора (пол, старост, образовање, успех у школи, запосленост и висина прихода, брачни статус, удаљеност од реке, страх и претходно искуство, мотивисаност и религиозност) и перцепције угрожености од наиласка поплавног таласа.
Испитивање утицаја демографских карактеристика на перцепцију угрожености казује нам да угроженост од наиласка поплавног таласа боље перципирају мушки испитаници у односу на женске.
С тим у вези, угроженост од наиласка поплавног таласа најбоље перципирају испитани- ци старости од 18 до 28 година. Њих прате испитаници старости од 29 до 38 година, потом од 39 до 48 година, затим од 49 до 58 година, а угроженост у случају поплаве најслабије пер- ципирају испитаници старости преко 59 година.
Када је у питању утицај образовања и успеха у средњој школи на перцепцију угроже- ности, анализе говоре да угроженост од наиласка поплавног таласа најбоље перципирају испитаници који имају средње (четворогодишње) образовање. Следе их испитаници са средњим (трогодишњим) образовањем, па они са високим образовањем, затим испитани-
ци који имају више образовање, док најслабију перцепцију угрожености у поплавама имају испитаници са докторатом.
Судећи по даљој анализи, угроженост од наиласка поплавног таласа боље перципирају запослени од незапослених испитаника.
С тим у вези, угроженост од наиласка поплавног таласа најбоље перципирају испитани- ци који имају примања до 50.000 динара. Следе их испитаници са приходима до 25.000 ди- нара, па они са примањима до 75.000 динара, а најслабије перципирају угроженост у случају поплава испитаници чији су приходи преко 90.000 динара.
Када је у питању брачни статус и удаљеност домаћинства од реке, угроженост од наилас- ка поплавног таласа најбоље перципирају испитаници који су у браку (ожењени/удате), по- томиспитаници у вези, па они који нису у вези, затим удовци/удовице, верени/верене, док најслабију перцепцију угрожености у случају поплава имају разведени испитаници.
Као што је очекивано, угроженост од наиласка поплавног таласа најбоље перципирају испитаници који живе до два километра далеко од реке. Њих следе испитаници чија су до- маћинства удаљена од два до пет километара од реке, а најслабију перцепцију угрожености у поплавама имају испитаници који живе на удаљености од преко 10 километара од реке.
Испитивање утицаја психолошких карактеристика на перцепцију угрожености указује на то да угроженост од наиласка поплавног таласа најбоље перципирају испитаници који осећају страх, затим испитаници који нису сигурни да ли се плаше, док најслабије перципи- рају угроженост у случају поплава испитаници који не осећају страх.
С друге стране, угроженост од наиласка поплавног таласа најбоље перципирају испита- ници без претходног искуства у односу на испитанике који су имали претходно искуство са поплавом.
Занимљиво је да угроженост од наиласка поплавног таласа најбоље перципирају нити мотивисани нити немотивисани испитаници, потом у апсолутној мери мотивисани испи- таници, па они у извесној мери мотивисани, затиму извесној мери немотивисани, а најсла- бију перцепцију угрожености у случају поплава имају у апсолутној мери незаинтересовани испитаници.
На крају, угроженост од наиласка поплавног таласа најбоље перципирају нити религиозни нити нерелигиозни испитаници. Њих следе у извесној мери религиозни испитаници, па они који су у извесној мери нерелигиозни, затим у апсолутној мери религиозни, док најслабију перцепцију угрожености у поплавама имају у апсолутној мери нерелигиозни испитаници.
Можемо рећи да угроженост од наиласка поплавног таласа најбоље перципирају мушки испитаници, старости између 18 и 28 година, који су у браку и имају средње (четворого- дишње) образовање и врло добар успех у средњој школи, запослени са примањима до 50.000 динара, чије је домаћинство до два километра удаљено од реке, који се плаше поплава, али нису имали претходно искуство са њом и нису нити мотивисани нити немотивисани однос- но нити религиозни нити нерелигиозни.
Ефикасно смањење ризика од ванредних ситуација захтева потпуно разумевање трош- кова природних опасности. Актуелне методе процене ових трошкова користе разнолику терминологију и приступе за различите врсте ванредних ситуација и секторе, штоможе ометати напоре ка свеобухватној анализи података о трошковима. Временске ванредне си- туације имају далекосежне економске последице и односе бројне људске жртве. Управљање последицама поплава и надокнада материјалне штете утиче на материјално стање друштва, док бројне људске жртве доводе до различитих друштвених проблема. Бројна истраживања баве се проценом материјалне и економске штете, нудећи моделе заштите и стратегије упра- вљања последицама. Међутим, последњих деценија се уочава велики раскорак између уку- пне економске штете настале деловањем ванредних ситуација и осигурања (домаћинства и живота), што је, делом, последица немогућности плаћања осигурања, али и учешћа стварно
угрожених објеката у укупном фонду некретнина изложених природној непогоди. С друге стране, постоји негативан став људи према потреби осигурања живота и домаћинстава од временских катастрофа.
У људској свести усађена је потреба предвиђања будућих догађаја, укључујући и времен- ске па и данас постоје мање или више поуздане методе предвиђања временских прилика.
Четврти и последњи сет питања односи се на повезаност одређених фактора (пол, ста- рост, образовање, успех у школи, запосленост и висина прихода, брачни статус, удаљеност од реке, страх и претходно искуство, мотивисаност и религиозност) и осигурања домаћин- ства од последица поплава.
Анализе испитивања утицаја демографских карактеристика показују да мушки испита- ници чешће осигуравају кућу/стан од последица ванредне ситуације у односу на женске испитанике.
Сходно томе, испитаници узраста од 29 до 38 година најчешће осигуравају кућу/стан,. затим испитаници старости од 18 до 28 година, потом од 49 до 58 година, па од 39 до 48 годи- на, а испитаници од 59 и више година најређе осигуравају кућу/стан од последица ванредне ситуације.
Осигурање куће/стана најчешће плаћају испитаници који имају средње (четворогодишње) образовање, следе их испитаници са високим образовањем, па они који имају више образо- вање, затим испитаници са средњим (трогодишњим) образовањем, потом они који имају ос- новно образовање, а након њих испитаници са мастер дипломом, док осигурање куће/стана од последица ванредне ситуације најређе плаћају испитаници који имају докторат.
С тим у вези, осигурање куће/стана најчешће плаћају испитаници са одличним успехом, Затим врло добрим, па испитаници који имају добар успех, а испитаници са довољним ус- пехом најређе плаћају осигурање куће/стана од последица ванредне ситуације.
Када су у питању радни статус и висина прихода, осигурање куће/стана чешће плаћају запослени испитаници у односу на незапослене.
Такође, даљим испитивањем уочено је да осигурање куће/стана најчешће плаћају испи- таници са висином прихода до 50.000 динара, затим испитаници чији су приходи до 25.000 динара, потом до 75.000 динара, док осигурање куће/стана најређе плаћају испитаници са примањима преко 90.000 динара.
Што се тиче брачног статуса, осигурање куће/стана најчешће плаћају испитаници који су у браку, потом они који нису у вези и који су у вези, затим разведени/разведене, верени/ве- рена, а осигурање стана/куће од последица ванредне ситуације најређе плаћају испитаници удовци/удовице.
Даље, осигурање куће/стана од последица ванредне ситуације најчешће плаћају испита- ници чије је домаћинство до два километра удаљено од реке, затим испитаници који живе од два до пет километара далеко, док осигурање куће/стана најређе плаћају испитаници чија су домаћинства преко десет километара удаљена од реке.
Осигурање куће/стана најчешће плаћају испитаници који осећају страх од поплава, што је очекивано, затим они који не осећају страх, а осигурање куће/стана од последица ванред- не ситуације најређе плаћају испитаници који нису сигурни да ли се боје.
С друге стране, осигурање куће/стана чешће плаћају испитаници без претходног иску- ства са природном непогодом у односу на испитанике који су имали искуство са поплавом. Када је у питању утицај мотивисаности и нивоа религиозности на осигурање куће/стана,
испитаници који нису нити мотивисани нити немотивисани најчешће плаћају осигурање. Њих следе испитаници који су у извесној мери мотивисани, потом у апсолутној мери моти- висани, па у извесној мери немотивисани, док у апсолутној мери немотивисани испитани- ци најређе плаћају осигурање куће/стана од ванредне ситуације.
И на крају, осигурање куће/стана најчешће плаћају испитаници који нису нити религи- озни нити нерелигиозни, потом у извесној мери религиозни испитаници, затим у извесној мери нерелигиозни, њих следе у апсолутној мери религиозни, а испитаници који су у ап- солутној мери нерелигиозни најређе осигуравају кућу/стан од последица ванредне ситуа- ције. На основу наведеног можемо рећи да осигурање куће/стана од последица ванредних ситуација најчешће плаћају мушки испитаници, старости између 29 и 38 година, који имају средње (четворогодишње) образовање и одличан успех, запослени чија је висина примања до 50.000 динара, који су у браку, чије је домаћинство до два километра удаљено од реке, који се плаше ванредне ситуације и нису имали претходно искуство са њом, као и они који нису нити мотивисани нити немотивисани и нити религиозни нити нерелигиозни.
Обавештеност грађана о ризицима од настанка поплава, о перцепцији ризика од наиласка поплавног таласа и перцепцији угрожености кључни су у процесу анализе опасности и при- преми за реаговање у ванредној ситуацији. Резултати квантитатативног истраживања који су изнети у научној монографији представљају показатељ обавештености грађана о ванред- ним ситуацијама и перцепцији сопствене угрожености. Имајући у виду искуство Републике Србије са поплавама, њихове последице, као и све потешкоће које су стручне службе имале приликом суочавања са природном непогодом, управљања у ванредној ситуацији и сана- цијом последица, резултати квантитативног истраживања изнети у научној монографији не само да представљају богат материјал и допринос науци и изучавању предметног поља, него и пружају битне информације за доносиоце одлука и унапређење управљања у ванредним ситуацијама и могу имати значајне импликације за кризни менаџмент. На основу изнетих података могле би се израдити мапе поплава и угрожених подручја, као и планови заштите, управљања у ванредним ситуацијама и ефикасне санације последица.
|
РЕГИСТАР ПОЈМОВА |
X |
А
Анкетирање 3, 35, 100
Анализа података 24, 101, 104
Б
Безбедност 4, 7, 17
Брачни статус 5, 39, 120
В
Ванредне ситуације 5, 137, 142
Висина прихода 5, 148, 182
Власништво 24, 45, 46
Г
Године 24, 55, 60
Грађани 8, 112, 122
З
Запосленост 5, 148, 150
Знање 8, 20, 48
И
Инструмент 89, 101, 102
Информисаност 25, 30, 95
Ј
Једнофакторска анализа варијансе 102, 104, 108
Л
Локалне заједнице 14, 15, 21
М
Методолошки оквир 28, 54
Н
Ниво
- образовања 5, 101, 110
- религиозности 5, 129, 135
О
Опасности 1, 93, 231
Описни статистички показатељи 13, 21, 102
Опоравак 3, 74, 96
Општине 11, 44, 84
Очекивање помоћи 31, 40, 41
П
Перцепција ризика 1, 86, 90
Пол 5, 92, 105
Претходно искуство 5, 44, 158
С
Страх, 124, 158, 191
У
Удаљеност куће/стана 120, 153, 214
Узорак 5, 23, 35
Успех у средњој школи 110, 142, 176
Ф
Фактори
- демографски 4, 137, 171
- психолошки 4, 158, 191
- социоекономски 115, 148, 182
Х
Хи-квадрат тест независности 102, 205, 210
ЛИТЕРАТУРА
- Adger, W. N., Kelly, M. (1999). Social vulnerability to climate change and the architecture of en- titlements. Mitigation and Adaptation Strategies for Global Change, 4, 253–266.
- Aerts, J. C. J. H., Renssen, H., Ward, J., Moel, H. de, Odada, E., Bouwer, L. M., Goosse, H. (2006). Sensitivity of global river discharges under Holocene and future climate conditions. Geophysical Research Letters, 33/19, L19401.
- Aerts, J. C. J. H., Botzen, W. W., Emanuel, K., Lin, N., de Moel, H., Michel-Kerjan, E. O. (2014). Evaluating flood resilience strategies for coastal megacities. Science, 344/6183, 473‒475.
- Aerts, J. C., Lin, N., Botzen, W., Emanuel, K., de Moel, H. (2013). Low Probability Flood Risk Modeling for New York City. Risk Analysis, 33/5, 772‒788.
- Akkaya, U., Doğan, E. (2016). Generation of 2D flood inundation maps of Meriç and Tunca Riv- ers passing through Edirne city center. Geofizika, 33/1, 15‒34.
- Aleksandar, I., Cvetković, V., Sudar, S. (2016). Teoretical foundations related to Natural disasters and measuring the resilience of the communities before disasters happens – Establishing proposal variables. Paper presented at the “7th International Scientific Contemporary Trends in Social Control of Crime”.
- Alexander, D. (2000). Confronting catastrophe. New perspectives on natural disasters. New York: Oxford University Press.
- Al-Momani, A., Shawaqfah, M. A. (2013). Assessment and management of flood risks at the city of Tabuk, Saudi Arabia. Te Holistic Approach to Environment, 3/1, 15‒31.
- Anderson-Berry, L., King, D. (2005). Mitigation of the impact of tropical cyclones in Northern Australia through community capacity enhancement. Mitigation and adaptation strategies for global change, 10/3, 367‒392.
- Ansel, J., Wharton, F. (1992). Risk Analysis, Assessment, and Management. Chichester: John Wiley & Sons Ltd.
- Antonijevic, S. K., Arroucau, P., Vlahovic, G. (2013). Seismotectonic Model of the Kraljevo 3 November 2010 Mw 5.4 Earthquake Sequence. Seismological Research Letters, 84/4, 600‒610.
- Apel, H., Thieken, A. H., Merz, B., Blöschl, G. (2004). Flood risk assessment and associated uncertainty. Natural Hazards and Earth System Science, 4/2, 295‒308.
- Apel, H., Thieken, A. H., Merz, B., Blöschl, G. (2006). A probabilistic modelling system for as- sessing flood risks. Natural hazards, 38/1‒2, 79‒100.
- Arya, A. (1993). Training and drills for the general public in emergency response to a major earthquake. Training and Education for Improving Earthquake Disaster Management in Devel- oping Counties, UNCRD Meeting Report Series, 57, 103‒114.
- Asghar, S., Alahakoon, D., Churilov, L. (2006). A comprehensive conceptual model for disaster management. Journal of Humanitarian Assistance, 1360/0222, 1‒15.
- Atmanand (2003). Insurance and disaster management: the Indian context. Disaster Prevention and Management, 12/4, 286‒304. doi:10.1108/09653560310493105.
- Baker, E. J. (2011). Household preparedness for the aftermath of hurricanes in Florida. Applied Geography, 31/1, 46‒52.
- Barrows, H., (1923). Geography as human ecology. Annals of the Association of American Ge- ographers, 13, 1–14.
- Becker, J. S., Paton, D., Johnston, D. M., Ronan, K. R. (2013). Salient beliefs about earthquake hazards and household preparedness. Risk Analysis, 33/9, 1710‒1727.
- Bell, H. M., Tobin, G. A. (2007). Efficient and effective? The 100-year flood in the communica- tion and perception of flood risk. Environmental Hazards, 7/4, 302‒311.
- Below, R., Wirtz, A., Guha-Sapir, D. (2009). Disaster category classification and peril terminol- ogy for operational purposes. CRED-MunichRE working paper, 264.
- Berren, M. R., Beigel, A., Ghertner, S. (1980). A typology for the classification of disasters. Com- munity Mental Health Journal, 16/2, 103‒111.
- Bird, D. K. (2009). The use of questionnaires for acquiring information on public perception of natural hazards and risk mitigation – a review of current knowledge and practice. Natural Hazards and Earth System Sciences, 9/4, 1307‒1325.
- Blumenschein, K., Blomquist, G. C., Johannesson, M., Horn, N., Freeman, P. (2008). Elicit- ing willingness to pay without bias: evidence from a field experiment. Te Economic Journal, 118/525, 114‒137.
- Bord, R. J., O’Connor, R. E., Fisher, A. (2000). In what sense does the public need to understand global climate change? Public Understanding of Science, 9/3, 205‒218.
- Botzen, W. J. W., Aerts, J. C. J. H., Bergh, J. C. J. M. van den (2009). Dependence of flood risk perceptions on socioeconomic and objective risk factors. Water Resources Research, 45/10, W10440.
- Botzen, W. J. W., Aerts, J. C. J. H., Bergh, J. C. J. M. van den (2009). Willingness of homeowners to mitigate climate risk through insurance. Ecological Economics, 68/8, 2265‒2277.
- Bouwer, L. M., Crompton, R. P., Faust, E., Höppe, P., Pielke Jr., R. A. (2007). Confronting disas- ter losses. Science-New York then Washington, 318/5851, 753.
- Brilly, M., Polic, M. (2005). Public perception of flood risks, flood forecasting and mitigation.
Natural Hazards and Earth System Science, 5/3, 345‒355.
- Brooks, N., (2003). Vulnerability, risk and adaptation: a conceptual framework. Working Paper
38. Norwich, UK: Tyndall Centre for Climate Change Research.
- Brouwer, R., Bateman, I. J. (2005). Temporal stability and transferability of models of willingness to pay for flood control and wetland conservation. Water Resources Research, 41/3, W03017.
- Brouwer, R., Aftab, S., Brander, L. (2007). Socio-economic vulnerability and adaptation to en- vironmental risk: A case study of climate change and flooding in Bangladesh. Risk Analysis, 27, 313–326.
- Brouwer, R., Akter, S., Brander, L., Haque, E. (2006). Economic valuation of flood risk exposure and flood control in a severely flood prone developing country. Poverty Reduction and Environ- mental Management.PREM Working Paper, 6/2.
- Bubeck, P., Botzen, W. J. W., Suu, L. T. T., Aerts, J. C. J. H. (2012). Do flood risk perceptions provide useful insights for flood risk management? Findings from central Vietnam. Journal of Flood Risk Management, 5/4, 295‒302.
- Bubeck, P., Botzen, W. J., Aerts, J. C. (2012). A review of risk perceptions and other factors that influence flood mitigation behavior. Risk Analysis, 32/9, 1481‒1495.
- Burningham, K., Fielding, J., Thrush, D. (2008). ‘It’ll never happen to me’: understanding public awareness of local flood risk. Disasters, 32/2, 216‒238.
- Burns, M., Wallis, E., Matic, V. (2015). Building capacity in low-impact drainage management through research collaboration. Freshwater Science, 34/3, 1176‒1185.
- Burton, I., Kates, R. W., White, G. F. (1978). Te Environment as Hazard.New York: Oxford University Press.
- Cannon, T. (1994). Vulnerability analysis and the explanation of ‘natural’ disasters. Disasters, development and environment (Varley, A., ed.), Chichester: John Wiley and Sons, 13‒30.
- Centre for Research on the Epidemiology of Disasters (2003), EM-DAT: the OFDA/CRED In- ternational Disaster Database, приступљено 05.06.2013. године у 15.00 часова.
- Chapman, D. (1999). Natural Hazards. New York: Oxford: Oxford University Press.
- Cohen, J. W. (1988). Statistical power analysis for the behavioral sciences (Second Edition). Hills- dale, NY: Lawrence Erlbaum Associates.
- Coppola, D. P. (2006). Introduction to international disaster management. New York: Elsevier.
- Cort, R. D. (1994). The Development of UK and European Major Hazards Legislation and the Review of the Seveso Directive: The Implications for Industry, Disaster Prevention and Man- agement, An International Journal, 3/2, 8‒14
- Crozier, M. (2005). Multiple-occurrence regional landslide events in New Zealand: hazard management issues. Landslides, 2, 247–256.
- Cutter, S. L., (1993). Living with Risk. London: Edward Arnold.
- Cutter, S. L., (1996). Vulnerability to environmental hazards. Progress in Human Geography, 20, 529–539.
- Cutter, S. L. (2003). The vulnerability of science and the science of vulnerability. Annals of the Association of American Geographers, 93, 1–12.
- Cutter, S. L., Mitchell, J. T., Scott, M. S. (2000). Revealing the vulnerability of people and places: a case study of Georgetown County, South Carolina. Annals of the Association of American Ge- ographers, 90, 713–737.
- Cvetkovic, V., Mijalkovic, S. (2013). Spatial and temporal distribution of geophysical disa- sters. Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic, SASA, 63/3, 345‒359. doi:10.2298/ij- gi1303345c.
- Cvetković, V. (2013). Interventno-spasilačke službe u vanrednim situacijama. Beograd: Zaduž- bina Andrejević.
- Cvetković, V. (2014a). Geoprostorna i vremenska distribucija vulkanskih erupcija NBP, Žurnal za kriminalistiku i pravo, 2/2014, 153‒171.
- Cvetković, V. (2014b). The impacts of climate changes on the risk of natural disasters, у: Inter- national yearbook of the Faculty of security, ed. T. Batkovski,Skopje: Faculty of security, 51–62.
- Cvetković, V. (2014c). Spatial and temporal distribution of floods like natural emergency situa- tions. Paper presented at the “International scientific conference Archibald Reiss days”, Belgrade.
- Cvetković, V. (2015). Faktori uticaja na znanje i percepciju učenika srednjih škola u Beogradu o prirodnim katastrofama izazvanim klizištima. Bezbednost, LVII/1/2015, 32‒51.
- Cvetković, V. (2016a). Fear and floods in Serbia: Citizens preparedness for responding to natu- ral disaster. Matica Srpska Journal of Social Sciences, 155/2, 303‒324.
- Cvetković, V. (2016b). Influence of employment status on citizen preparedness for response to natural disasasters. NBP – Journal of criminalistics and law, 21/2, 46‒95.
- Cvetković, V. (2016c). Influence of Income Level on Citizen Preparedness for Response to Nat- ural Disasters. Vojno delo, 2016/4.
- Cvetković, V. (2016d). The relationship between educational level and citizen preparedness for responding to natural disasters. Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić”, SASA, 66/2, 237‒253.
- Cvetković, V. (2017a). Krizne situacije – pripremljenost države, lokalne zajednice i građana.
Vojno delo, 69/7, 122–136.
- Cvetković, V. (2017b). Percepcija rizika od prirodnih katastrofa izazvanih poplavama. Vojno delo, 69/5, 160‒175.
- Cvetković, V. (Ed.) (2014d). Te impacts of climate changes on the risk of natural disasters, Sko- pje: International yearbook of the Faculty of security.
- Cvetković, V. M., Ivanov, A., Milojković, B. (2016). Influence of parenthood on citizen prepared- ness for response to natural disaster caused by floods. Paper presented at the “VI International scientific conference Archibald Reiss days”, Belgrade.
- Cvetković, V. M., Janković, B., Milojević, S. (2016). Bezbednost učenika od posledica prirodnih katastrofa u školskim objektima. Ecologica, 84, 809‒814.
- Cvetković, V., Bošković, D. (2014). Analiza geoprostorne i vremenske distribucije suša kao pri- rodnih katastrofa. Bezbednost, 3/2014, 148‒165.
- Cvetković, V., Dragicević, S. (2014). Spatial and temporal distribution of natural disasters. Jour- nal of the Geographical Institute “Jovan Cvijic”, SASA, 64/3, 293‒309. doi:10.2298/ijgi1403293c.
- Cvetković, V., Ivanov, A. (2014). Comparative analysis of national strategies for protection and rescue in emergencies in Serbia and Montenegro with emphasis on Croatia. In: International conference: Macedonia and the Balkans, a hundred years after the world war I – security and eu- roatlantic integrations (Мојаноски, Ц. Т., ed.).Skopje: University St. Kliment Ohridski, Bitola: Faculty of Security, 200‒216.
- Cvetković, V., Ivanov, A. (2016). Analiza faktora uticaja na znanje i percepciju učenika srednjih škola u Beogradu o epidemijama. Rad izlagan na Devetoj međunarodnoj znastveno-stručnoj konferenciji ,,Dani kriznog upravljanja”, Veleučilište Velika Gorica, Hrvatska.
- Cvetković, V., Stanišić, J. (2015). Relationship between demographic and environmental factors with knowledge of secondary school students on natural disasters. Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijic”, 65/3, 323‒340.
- Cvetković, V., Stojković, D. (2015a). Analysis of geospatial and temporal distribution of storms as a natural disaster, International scientific conference ‒ Criminalistic education, situation and perspectives 20 years after Vodinelic. Skopje: Faculty of security, University St. Kliment Ohrid- ski – Bitola in collaboration with Faculty of detectives and security, FON University.
- Cvetković, V., Stojković, D. (2015b). Knowledge and perceptions of secondary school students in Kraljevo about natural disasters. Ecologica, 22/77, 42‒49.
- Cvetković, V., Dragićević, S., Petrović, M., Mijaković, S., Jakovljević, V., Gačić, J. (2015). Knowl- edge and perception of secondary school students in Belgrade about earthquakes as natural disasters. Polish Journal of Environmental Studies, 24/4, 1553‒1561. doi:10.15244/pjoes/39702.
- Cvetković, V., Gaćić, J., Petrović, D. (2015). Spremnost studenata Kriminalističko-policijske akademije za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji. Ecologi- ca, 22/78, 302‒308.
- Cvetković, V., Ivanov, A., Sadiyeh, A. (2015). Knowledge and perceptions of students of the Aca- demy of criminalistic and police studies about natural disasters. Paper presented at the “Interna- tional scientific conference Archibald Reiss days”, Belgrade.
- Cvetković, V., Janković, B., Banović, B. (2014). Analiza geoprostorne i vremenske distribucije cunamija kao prirodnih katastrofa. У: , Četvrta međunarodna naučna konferencija ,,Bezbedno- sni inženjering, požar, životna sredina, radna okolina, integrisani rizici” i Četrnaesta međuna- rodna konferencija zaštita od požara i eksplozija (Milanko, V., Laban, M., ur.) . Novi Sad: Visoka tehnička škola strukovnih studija u Novom Sadu, 352‒361
- Cvetković, V., Lipovac, M., Milojković, B. (2016). Knowledge of secondary school students in Belgrade as an element of flood preparedness. Journal for social sciences, TEME, XL/4, 1259‒1273
- Cvetković, V., Milojković, B., Stojković, D. (2014). Analiza geoprostorne i vremenske distribu- cije zemljotresa kao prirodnih katastrofa. Vojno delo, 66/2, 166‒185.
- Čorkalo, D. (1992). Psihologijski aspekti istraživanja okolinskih opasnosti. Socijalna ekologija: časopis za ekološku misao i sociologijska istraživanja okoline, 1/1, 63‒81.
- Davis, L. (2009). Natural disasters. New York: Infobase Publishing.
- De Boer, J. (1990). Definition and classification of disasters: introduction of a disaster severity scale. Te Journal of emergency medicine, 8/5, 591‒595.
- De Moel, H., Aerts, J. C. J. H. (2011). Effect of uncertainty in land use, damage models and in- undation depth on flood damage estimates. Natural Hazards, 58/1, 407‒425.
- Degg, M. (1992). Natural disasters: recent trends and future prospects. Geography, 77/3, 198‒209.
- Diekman, S. T., Kearney, S. P., O’neil, M. E., Mack, K. A. (2007). Qualitative study of homeown- ers’ emergency preparedness: experiences, perceptions, and practices. Prehospital and disaster medicine, 22/6, 494‒501.
- Ducrocq, V., Lebeaupin, C., Ricard, D., Giordani, H. (2005). Torrential rain events over the cévennes-vivarais region. Hrvatski meteorološki časopis, 40/40, 254‒258.
- Đalović, S., Škrnjug, J. (2011). Analysis of changing length of base line permanent stations be- fore and after the earthquake in Kraljevo. Geodetska služba, 40/114, 12‒19.
- Edward, B. (2005). Natural hazards. New York: Cambridge University Press.
- Edwards, M. (1993). Social location and self-protective behavior: Implications for earthquake preparedness. International Journal of Mass Emergencies and Disasters, 11/3, 293‒303.
- Etkin, D. (1999). Risk transference and related trends: driving forces towards more mega-disas- ters. Global Environmental Change Part B: Environmental Hazards, 1/2, 69‒75.
- European Parliament & Council. (2007a). Directive 2007/60/EC on the assessment and manage- ment of flood risks. Official Journal of the European Union.
- Evrard, O., Bielders, C. L., Vandaele, K., Wesemael, B. van (2007). Spatial and temporal varia- tion of muddy floods in central Belgium, off-site impacts and potential control measures. Cat- ena, 70/3, 443‒454.
- Fielding, J. L. (2012). Inequalities in exposure and awareness of flood risk in England and Wales.
Disasters, 36/3, 477‒494.
- Finnis, K. K., Johnston, D. M., Ronan, K. R., White, J. D. (2010). Hazard perceptions and preparedness of Taranaki youth. Disaster Prevention and Management, 19/2, 175‒184. doi:10.1108/09653561011037986.
- Fischer, G. W., Morgan, M. G., Fischhoff, B., Nair, I., Lave, L. B. (1991). What risks are people concerned about? Risk Analysis, 11, 303–314.
- Fischer, H. W., Harr, V. J. (1994). Emergency Operating Centre Response to Media Blame As- signation: A Case Study of an Emergent EOC, Disaster Prevention and Management: An Inter- national Journal, 3/3, 7‒17.
- Flint, C., Brennan, M. (2006). Community emergency response teams: From disaster respond- ers to community builders. Rural realities, 1/3, 1‒9.
- Fordham, M. (2008). The intersection of gender and social class in disaster: balancing resilience and vulnerability. In: Women and Disasters: From Teory to Practice (Phillips, B., Hearn Mor- row, B., eds.), USA: Xlibris Corporation, 75–98.
- Füssel, H.M. (2007). Vulnerability: a generally applicable conceptual framework for climate change research. Global environmental change, 17/2, 155‒167.
- Gačić, J., Jakovljević, V., Cvetković, V. (2014). Floods in the Republik of Serbia – vulnerability and human security. In: Twenty Years of Human Security: Teoretical Foundations and Practical Applications (Đorđević, I., Glamotchak, M., Stanarević, S.,Gačić, J., eds.). Belgrade: University of Belgrade, Faculty of Security Studies, 277‒286.
- Gad-el-Hak, M. (2010). Facets and scope of large-scale disasters. Natural Hazards Review, 11/1, 1‒6.
- Gavrilović, Lj. (1981). Poplave u Srbiji u XX veku – uzroci i posledice. Beograd: Srpsko geograf- sko društvo (posebno izdanje, knjiga 52).
- Goulielmos, A. M., Giziakis, C., Pasarzis, M. (2002). Should marine insurance compa- nies take seriously chaos theory? Disaster Prevention and Management, 11/4, 312‒319. doi:10.1108/09653560210447008.
- Grothmann, T., Patt, A. (2005). Adaptive capacity and human cognition: the process of indi- vidual adaptation to climate change. Global Environmental Change, 15/3, 199‒213.
- Gurabardhi, Z., Gutteling, J. M., Kuttschreuter, M. (2004). The Development of Risk Commu- nication An Empirical Analysis of the Literature in the Field. Science Communication, 25/4, 323‒349.
- Haddow, G., Bullock, J., Coppola, D. P. (2007). Introduction to Emergency Management. New York: Butterworth-Heinemann.
- Haer, T., Botzen, W. J., Moel, H., Aerts, J. C. (2016). Integrating Household Risk Mitigation Behavior in Flood Risk Analysis: An Agent-Based Model Approach. Risk Analysis, 37/10, 1977‒1992.
- Hall, J. W., Sayers: B., Dawson, R. J. (2005). National-scale assessment of current and future flood risk in England and Wales. Natural Hazards, 36/1‒2, 147‒164.
- Hallegatte, S., Green, C., Nicholls, R. J., Corfee-Morlot, J. (2013). Future flood losses in major coastal cities. Nature climate change, 3/9, 802‒806.
- Heitz, C., Spaeter, S., Auzet, A. V., Glatron, S. (2009). Local stakeholders’ perception of muddy flood risk and implications for management approaches: A case study in Alsace (France). Land Use Policy, 26/2, 443‒451.
- Helsloot, I., Ruitenberg, A. (2004). Citizen response to disasters: a survey of literature and some practical implications. Journal of Contingencies and Crisis Management, 12/3, 98‒111.
- Henderson, L. J. (2004). Emergency and disaster: pervasive risk and public bureaucracy in developing nations. Public Organization Review, 4/2, 103‒119.
- Herak, D., Herak, M., Trifunac, M. D. (2011). Kraljevo earthquake: Reduced damage by asym- metric radiation? Izgradnja, 65/5‒6, 241‒245.
- Hewitt, K., 1997. Regions of Risk. A Geographical Introduction to Disasters. Harlow: Longman.
- Ho, M. C., Shaw, D., Lin, S., Chiu, Y. C. (2008). How do disaster characteristics influence risk perception? Risk Analysis, 28/3, 635‒643.
- Horney, J., Snider, C., Malone, S., Gammons, L., Ramsey, S. (2008). Factors associated with hurricane preparedness: Results of a pre-hurricane assessment. Journal of Disaster Research, 3/2, 1‒7.
- Hromada, M., Lukas, L. (2012). Critical Infrastructure Protection and the Evaluation Process.
International Journal of Disaster Recovery and Business Continuity, 3, 37‒46.
- Hurkmans, R. T. W. L., Moel, H. de, Aerts, J. C. J. H., Troch, A. (2008). Water balance versus land surface model in the simulation of Rhine river discharges. Water Resources Research, 44/1, W01418.
-
Hyogo Framework for Action 2005‒2015: Building the Resilience of Nations and Communities to Disasters/ Report of the World Conference on Disaster Reduction, Kobe, Hyogo, Japan.
- Ivanov, A., Cvetković, V. (2014). The role of education in natural disaster risk reduction. Hori- zons – international scientific journal, X/16, 115‒131.
- Ivanov, A., Cvetković, V. (2016). Prirodne katastofe – geoprostorna i vremenska distribucija (Na- tural disasters – Geospatial and temporal distribution). Skopje: Fakultet za bezbednost.
- Ivanov, A., Cvetković, V., Sudar, S. (2015). Recognition and perception of risks and environ- mental hazards on the part of the student population in the republic of Macedonia. In: Inter- national scientific conference – Researching security – approaches, concepts and policies (Žoglev, Z., Bacanović, O., eds.). Skopje: University “St. Kliment Ohridski” – Bitola Faculty of Security, 173‒195.
- Jackson, E. L., Mukerjee, T. (1972). Human adjustment to the earthquake hazard in San Fran- cisco, California.
- Janssen, M. A., Schoon, M. L., Ke, W., Borner, K. (2006). Scholarly networks on resilience, vulnerability and adaptation within the human dimensions of global environmental change. Global Environmental Change, 16/3, 240‒252. doi:10.1016/j.gloenvcha.2006.04.001.
- Jongman, B., Ward: J., Aerts, J. C. (2012). Global exposure to river and coastal flooding: Long term trends and changes. Global Environmental Change, 22/4, 823‒835.
- Jonkman, S. N., Van Gelder, H. A. J. M., Vrijling, J. K. (2003). An overview of quantitative risk measures for loss of life and economic damage. Journal of Hazardous Materials, 99/1), 1‒30.
- Jonkman, S. N., Vrijling, J. K., Vrouwenvelder, A. C. W. M. (2008). Methods for the estimation of loss of life due to floods: a literature review and a proposal for a new method. Natural Haz- ards, 46/3, 353‒389.
- Jovanović, S. (2014). Pravni aspekti osiguranja od elementarnih nepogoda. Pravo ‒ teorija i praksa, 31/7‒9, 16‒28.
- Kapucu, N. (2008). Culture of preparedness: household disaster preparedness. Disaster Pre- vention and Management, 17/4, 526‒535. doi:10.1108/09653560810901773.
- Kasperson, J. X., Kasperson, R. E., Turner II, B. L., Hsieh, W., Schiller, A. (2005). Vulner- ability to global environmental change. In: Te social contours of risk: Volume II: risk analysis, corporations & the globalization of risk (Kasperson, J. X., Kasperson, R. E., eds.)., London: Earthscan, 245–285.
- Kates, R. W. (1985). The interaction of climate and society (Chapter 1). In: Climate Impact Assessment (Kates, R. W., Ausubel, H., Berberian, M., eds.). Chichester, UK: John Wiley, 3–36.
- Kellens, W., Terpstra, T., Maeyer, P. de (2013). Perception and communication of flood risks: a systematic review of empirical research. Risk Analysis, 33/1, 24‒49.
- Kellens, W., Zaalberg, R., Neutens, T., Vanneuville, W., Maeyer, P. de (2011). An analysis of the public perception of flood risk on the Belgian coast. Risk Analysis, 31/7, 1055‒1068.
- Keller, A. Z., Al-Madhari, A. F. (1996). Risk management and disasters. Disaster Prevention and Management, 5/5, 19‒22. doi:10.1108/09653569610131744.
- Keller, C., Siegrist, M., Gutscher, H. (2006). The role of the affect and availability heuristics in risk communication. Risk analysis, 26/3, 631‒639.
- Kirschenbaum, A. (2005). Preparing for the inevitable: Environmental risk perceptions and disaster preparedness. International Journal of Mass Emergencies and Disasters, 23/2, 97‒127.
- Kirschenbaum, A. (2006). Families and disaster behavior: a reassessment of family prepared- ness. International Journal of Mass Emergencies and Disasters, 24/1, 111‒143.
- Knocke, E. T., Kolivras, K. N. (2007). Flash flood awareness in southwest Virginia. Risk anal- ysis, 27/1, 155‒169.
- Koshimura, S., Katada, T., Mofjeld, H. O., Kawata, Y. (2006). A method for estimating casual- ties due to the tsunami inundation flow. Natural Hazards, 39/2, 265‒274.
- Kreibich, H., Thieken, A. H. (2009). Coping with floods in the city of Dresden, Germany. Nat- ural Hazards, 51/3, 423‒436.
- Kreibich, H., Christenberger, S., Schwarze, R. (2011). Economic motivation of households to undertake private precautionary measures against floods. Natural Hazards and Earth System Sciences, 11/2, 309‒321.
- Kreibich, H., Seifert, I., Thieken, A. H., Lindquist, E., Wagner, K., Merz, B. (2011а). Recent changes in flood preparedness of private households and businesses in Germany. Regional environmental change, 11/1, 59‒71.
- Kreps, G. A. (1984). Sociological inquiry and disaster research. Annual review of sociology, 10, 309‒330.
- Lebbe, L., Van Meir, N., Viaene, P. (2008). Potential implications of sea-level rise for Belgium.
Journal of Coastal Research, 358‒366.
- Lindell, M. K., C. S. Prater. (2003). Assessing Community Impacts of Natural Disasters. Natu- ral Hazards Review 4/4, 176–185.
- Lindell, M. K., Hwang, S. N. (2008). Households’ perceived personal risk and responses in a multihazard environment. Risk Analysis, 28/2, 539‒556.
- Lindell, M. K., Perry, R. W. (2000). Household adjustment to earthquake hazard a review of research. Environment and Behavior, 32/4, 461‒501.
- Lindell, M. K., Perry, R. W. (2004). Communicating environmental risk in multiethnic commu- nities (Vol. 7). Thousand Oaks, CA: Sage Publications.
- Lindell, M. K., Prater, C. S. (2003). Assessing community impacts of natural disasters. Natural hazards review, 4/4, 176‒185.
- Lindell, M. K., Lu, J. C., Prater, C. S. (2005). Household decision making and evacuation in response to Hurricane Lili. Natural Hazards Review, 6/4, 171‒179.
- Lipovac, M., Cvetković, V. (2015). Problemi u implementaciji evropskih standarda u Republici Srbiji u oblasti integrisanog sistema zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama – broj 112 za hitne pozive. Evropsko zakonodavstvo, 54/2015, 300‒306.
- Liverman, D. M. (1990). Vulnerability to global environmental change (Chapter 26). In: Un- derstanding Global Environmental Change: Te Contributions of Risk Analysis and Manage- ment (Kasperson, R. E., Dow, K., Golding, D., Kasperson, J. X., eds.). Worcester, MA: Clark University Press, 27–44.
- Luers, A. L., Lobell, D. B., Sklar, L. S., Addams, C. L., Matson, A. (2003). A method for quan- tifying vulnerability, applied to the Yaqui Valley, Mexico. Global Environmental Change, 13, 255–267.
- Lukić, T., Gavrilo, M. B., Marković, S. B., Komac, B., Zorn, M., Mlađan, D., … Vujičić, M. D. (2013). Classification of natural disasters between the legislation and application: experience of the Republic of Serbia. Geografski Zbornik/Acta Geographica Slovenica, 53/1, 149–164.
- McEntire, D. A., Fuller, C., Johnston, C. W., Weber, R. (2002). A comparison of disaster par- adigms: The search for a holistic policy guide. Public Administration Review, 62/3, 267‒281.
- McLoughlin, D. (1985). A framework for integrated emergency management. Public Adminis- tration Review, 165‒172.
- McRobie, A., Spencer, T., Gerritsen, H. (2005). The big flood: North Sea storm surge. Philo- sophical Transactions of the Royal Society of London A: Mathematical, Physical and Engi- neering Sciences, 363/1831, 1263‒1270.
- Meissner, A., Luckenbach, T., Risse, T., Kirste, T., Kirchner, H. (2002). Design challenges for an integrated disaster management communication and information system. Paper presented at the “The First IEEE Workshop on Disaster Recovery Networks” (DIREN 2002).
- Merz, B., Thieken, A. H. (2005). Separating natural and epistemic uncertainty in flood fre- quency analysis. Journal of Hydrology, 309/1, 114‒132.
- Merz, B., Kreibich, H., Thieken, A., Schmidtke, R. (2004). Estimation uncertainty of direct monetary flood damage to buildings. Natural Hazards and Earth System Science, 4/1, 153‒163.
- Meyer, V., Becker, N., Markantonis, V., Schwarze, R., Van Den Bergh, J., Bouwer, L., … Hal- legate, S. (2013). Review article: Assessing the costs of natural hazards-state of the art and knowledge gaps. Natural Hazards and Earth System Sciences, 13/5, 1351‒1373.
- Miceli, R., Sotgiu, I., Settanni, M. (2008). Disaster preparedness and perception of flood risk: A study in an alpine valley in Italy. Journal of Environmental Psychology, 28/2, 164‒173.
- Middelkoop, H., Daamen, K., Gellens, D., Grabs, W., Kwadijk, J. C., Lang, H., Wilke, K. (2001). Impact of climate change on hydrological regimes and water resources management in the Rhine basin. Climatic change, 49/1‒2, 105‒128.
- Mijalković, S., Cvetković, V. (2013). Vulnerability of critical infrastructure by natural disas- ters. In: National critical infrastructure protection, regional perspective (Keković, Z., Čaleta, D., Kešetović, Ž., Jeftić, Z., eds.). Belgrade: University of Belgrade, Faculty of Security Studies, 91‒102.
- Mileti, D. (1999). Disasters by Design: A Reassessment of Natural Hazards in the United States. Washington, DC: Joseph Henry Press.
- Mileti, D., Fitzpatrick, C. (1993). Te great earthquake experiment: Risk communication and public action. Boulder: Westview Pres.
- Milojković, B., Milojević, S., Vucković, G., Janković, B., Gligorijević, M., Jokić, N. (2015). Cer- tain aspects of provoding use of police units in actions of protection and rescuing in case of nat- ural disasters Archibald reiss days (Vol. 1). Belgrade: The Academy of Criminalistic and Police Studies, 407‒422.
- Milojković, B., Stevanović, O., Milojević, S., Vučković, G., Janković, B. (2014). Neka iskustva iz angažovanja studenata i zaposlenih na Kriminalističko-policijskoj akademiji u akcijama zašti- te i spasavanja od poplava 2014. godine. U: Elementarne nepogode i vanredne situacije (Mrvić Petrovć, N., Todić, D., Mlađen, D., ur. ). Beograd: Institut za uporedno pravo i Kriminalistič- ko-policijska akademija, 255‒271.
- Mishra, S., Suar, D. (2007). Do lessons people learn determine disaster cognition and prepa- redness?. Psychology & Developing Societies, 19/2, 143‒159.
- Mlađan, D., Cvetković, V. (2013). Classification of emergency situations. In: International scientific conference Archibald Reiss days (Ž. Nikač, ed.). Belgrade: The Academy of Criminali- stic and Police studies, 275‒291.
- Mlađan, D., Milojković, B., Baras, I., Cvetković, V. (2013). Cooperation of south-east european countries in emergency situations. International scientific conference – Te Balkans between past and future: security, conflict resolution and Euro-Atlantic integration. Skopje: University St. Kli- ment Ohridski, Bitola: Faculty of Security.
- Moe, T. L., Gehbauer, F., Senitz, S., Mueller, M. (2007). Balanced scorecard for natu- ral disaster management projects. Disaster Prevention and Management, 16/5, 785‒806. doi:10.1108/09653560710837073.
- Moel, H. D., Alphen, J. V., Aerts, J. C. J. H. (2009). Flood maps in Europe–methods, availability and use. Natural Hazards and Earth System Sciences, 9/2, 289‒301.
- Morrow, B. H. (1999). Identifying and mapping community vulnerability. Disasters, 23/1, 1‒18.
- Mulilis, J. P., Duval, T. S., Rogers, R. (2003). The Effect of a Swarm of Local Tornados on Tornado Preparedness: A Quasi-Comparable Cohort Investigation1. Journal of Applied Social Psychology, 33/8, 1716‒1725.
- Mulvany, A. (2012). From Resilience to Reliance: State Disruption of Traditional Flood Miti- gation Strategies. Narodna umjetnost: Hrvatski časopis za etnologiju i folkloristiku, 49/1, 23‒40.
- Murphy, B. L. (2007). Locating social capital in resilient community-level emergency manage- ment. Natural Hazards, 41/2, 297‒315.
- Nations, U. I. U. (2004). International Strategy for Disaster Risk Reduction.
- Nishikiori, N., Abe, T., Costa, D. G., Dharmaratne, S. D., Kunii, O., Moji, K. (2006). Who died as a result of the tsunami? – Risk factors of mortality among internally displaced persons in Sri Lanka: a retrospective cohort analysis. BMC public health, 6/1, 1‒8.
- Noel, G. E. (1990). Te role of women in health-related aspects of emergency management: a Ca- ribbean perspective. Paper presented at “The Gendered Terrain of Disaster: Through the Eyes of Women”, Westport, Conn.
- Ogorec, M. (2010). Izazovi kriznog upravljanja. Velika Gorica: Veleučilište u Velikoj Gorici.
- Olympia, R. P., Rivera, R., Heverley, S., Anyanwu, U., Gregorits, M. (2010). Natural disas- ters and mass-casualty events affecting children and families: a description of emergency pre- paredness and the role of the primary care physician. Clinical pediatrics, 49/7: 686‒698.
- Ozmen, F. (2006). The level of preparedness of the schools for disasters from the as- pect of the school principals. Disaster Prevention and Management, 15/3, 383‒395. doi:10.1108/09653560610669873.
- Palm, R., Carroll, J. (1998). Illusions of safety: Culture and earthquake hazard response in Cali- fornia and Japan. Boulder, Colo.; Oxford: Westview Press.
- Parker, D. J., Priest, S. J., Tapsell, S. M. (2009). Understanding and enhancing the public’s be- havioural response to flood warning information. Meteorological applications, 16/1, 103‒114.
- Parker, D., Fordham, M., Tunstall, S., Ketteridge, A.M. (1995). Flood warning systems un- der stress in the United Kingdom. Disaster Prevention and Management, 4/3, 32‒42. doi:10.1108/09653569510088050.
- Parker, D., Islam, N., Weng Chan, N. (1997). Reducing Vulnerability Following Flood Disas- ter: Issues and Practices. In: Reconstruction After Disaster (Awotona, A., ed.), London: Ave- bury, 23‒44.
- Paton, D. (2003). Disaster preparedness: a social-cognitive perspective. Disaster Prevention and Management, 12/3, 210‒216. doi:10.1108/09653560310480686.
- Paul, B. K. (2011). Environmental hazards and disasters: contexts, perspectives and manage- ment. New York: John Wiley & Sons.
- Peacock, W. G., Girard, C. (1997). Ethnic and racial inequalities in hurricane damage and insurance settlements. In: Ethnicity, Gender and the Sociology of Disasters (Peacock, W. G., Morrow, B. H., Gladwin H., eds.). London: Routledge, 171‒190.
- Penning Rowsell, E. C., Green, C. (2000). New Insights into the Appraisal of Flood Alleviation Benefits: (1) Flood Damage and Flood Loss Information. Water and Environment Journal, 14/5, 347‒353.
- Peterson, D. M., Perry, R. W. (1999). The impacts of disaster exercises on participants. Disaster Prevention and Management, 8/4, 241‒255. doi:10.1108/09653569910283879.
- Phillips, B., Jenkins, P. (2010). The roles of faith-based organizations after Hurricane Katrina.
Geographical review, 366‒385.
- Pielke Sr., R. A., Guenni, L. B. de (2003). How to evaluate vulnerability in changing environ- mental conditions? (Chapter E). In: Vegetation, Water Humans and the Climate: A New Per- spective on an Interactive System (Kabat, P., Claussen, M., Whitlock, S., Gash, J. H. C., Guenni, L. B. de, Meybeck, M., Pielke, R., Vörösmarty, C. J., Hutjes, R. W. A., Lütkemeier, S., eds.). Berlin: Springer..
- Pine, J. (2008). Natural hazards analysis: reducing the impact of disasters. Boca Raton: CRC Press.
- Poussin, J. K., Botzen, W. W., Aerts, J. C. (2014). Factors of influence on flood damage mitiga- tion behaviour by households. Environmental Science & Policy, 40, 69‒77.
- Quarantelli, E. L. (1988). Disaster crisis management: A summary of research findings. Jour- nal of management studies, 25/4, 373‒385.
- Quarantelli, E. L. (2005). Catastrophes are different from disasters: some implications for crisis planning and managing drawn from Katrina. Understanding Katrina: Perspectives from the social sciences. Social Science Research Council.
- Raaijmakers, R., Krywkow, J., Veen, A. van der (2008). Flood risk perceptions and spatial multi-criteria analysis: an exploratory research for hazard mitigation. Natural hazards, 46/3, 307‒322.
- Review of the Seveso Directive: The Implications for Industry. Disaster Prevention and Man- agement, 3/2, 8‒14. doi:10.1108/09653569410053897-
- Riđanović, J., Tusić, V., Tropan, L. (1991). Poplava u regiji Zagreb-Karlovac-Sisak tijekom stu- denoga 1990. godine. Acta Geographica Croatica, 26/1, 1‒15.
- Rofi, A., Doocy, S., Robinson, C. (2006). Tsunami mortality and displacement in Aceh prov- ince, Indonesia. Disasters, 30/3, 340‒350.
- Rose, C. B., Proverbs, D. G., Booth, C. A., Manktelow, K. I. (2012). “Three Times Is Enemy Action” – Flood Experiences And Flood Perceptions. WIT Transactions on Ecology and the Environment, 159.
- Russell, L. A., Goltz, J. D., Bourque, L. B. (1995). Preparedness and hazard mitigation actions before and after two earthquakes. Environment and Behavior, 27/6, 744‒770.
- Sanchez-Rodriguez, R. (2002). Cities and global environmental change: challenges and oppor- tunities for a human dimension perspective. IHDP Update 3/2, 1–3.
- Sattler, D. N., Kaiser, C. F., Hittner, J. B. (2000). Disaster Preparedness: Relationships Among Prior Experience, Personal Characteristics, and Distress. Journal of Applied Social Psychology, 30/7, 1396‒1420.
- Savić, S., Stanković, M., Anđelković, B. (2005). Preventivno inženjerstvo-sistemsko inženjer- stvo rizika. Istraživanja i projektovanja za privredu, 3, 17‒28.
- Scolobig, A., De Marchi, B., Borga, M. (2012). The missing link between flood risk awareness and preparedness: findings from case studies in an Alpine Region. Natural Hazards, 63/2, 499‒520.
-
Sendai Framework for Disaster Risk Reduction 2015‒2030.
- Shaw, R. (2006). Community-based climate change adaptation in Vietnam: inter-linkages of environment, disaster, and human security. In: Multiple Dimension of Global Environmental Changes, edited by S. Sonak, TERI publication, 521‒547.
- Shaw, R. (2006). Indian Ocean tsunami and aftermath: Need for environment-disaster synergy in the reconstruction process. Disaster Prevention and Management, 15/1, 5‒20. doi:10.1108/09653560610654202.
- Shaw, R., Kobayashi, K. S. H., Kobayashi, M. (2004). Linking experience, education, per- ception and earthquake preparedness. Disaster Prevention and Management, 13/1, 39‒49. doi:10.1108/09653560410521689.
- Shinfuku, N., Sugawara, S., Yanaka, T. (2013). Mental health in the city of Kobe, Japan. Mental health in ou future cities. Maudsley monograph, 42, 125‒146.
- Siegrist, M., Gutscher, H. (2006). Flooding risks: A comparison of lay people’s perceptions and expert’s assessments in Switzerland. Risk Analysis, 26/4, 971‒979.
- Simonović, S. P. (2011). Systems approach to management of disasters: methods and applica- tions. New York: John Wiley & Sons.
- Smerić, T. (1993). Osobni strahovi i percepcija opasnih stanja-reakcije na hazardne situacije i stanja. Socijalna ekologija: časopis za ekološku misao i sociologijska istraživanja okoline, 2/1, 19‒28.
- Smith, K. (2013). Environmental hazards: assessing risk and reducing disaster. New York: Routledge.
- Smith, K., Petley, D. N. (2009). Environmental hazards. Assessing risk and reducing disaster. London: Routledge.
- Smith, K., Ward, R. (1998). Floods: physical processes and human impacts. New York: John Wiley & Sons Inc.
- Study of an Emergent EOC. Disaster Prevention and Management, 3/3, 7‒17. doi:10.1108/09653569410064976.
- Sudar, S., Aleksandar, I., Cvetković, V. (2016). Environmental and social management frame- work (esmf) for fostering environemtnal protection and security in drina river basin riparian countries. Paper presented at the Paper presented at the 7th International Scientific Contem- porary Trends in Social Control of Crime.
- Sudy, A. (2005). Flood and the role of limited area models. The 2002 Flood Disaster and “ALA- DIN AUSTRIA”. Hrvatski meteorološki časopis, 40/40, 350‒352.
- Tanaka, K. (2005). The impact of disaster education on public preparation and mitigation for earthquakes: a cross-country comparison between Fukui, Japan and the San Francisco Bay Area, California, USA. Applied Geography, 25/3, 201‒225.
- Tapsell, S. M., Penning-Rowsell, E. C., Tunstall, S. M., Wilson, T. L. (2002). Vulnerability to flooding: health and social dimensions. Philosophical Transactions of the Royal Society of London A. Mathematical, Physical and Engineering Sciences, 360/1796, 1511‒1525.
- Te Linde, A. H., Bubeck, P., Dekkers, J. E. C., De Moel, H., Aerts, J. C. J. H. (2011). Future flood risk estimates along the river Rhine. Nat. Hazards Earth Syst. Sci, 11/2, 459‒473.
- Tekeli-Yeşil, S., Dedeoğlu, N., Tanner, M., Braun-Fahrlaender, C., Obrist, B. (2010). Individual preparedness and mitigation actions for a predicted earthquake in Istanbul. Disasters, 34/4, 910‒930. doi:10.1111/j.1467-7717.2010.01175.x.
- Terpstra, T. (2011). Emotions, trust, and perceived risk: Affective and cognitive routes to flood preparedness behavior. Risk Analysis, 31/10, 1658‒1675.
- Terpstra, T., Gutteling, J. M., Geldof, G. D., Kappe, L. J. (2006). The perception of flood risk and water nuisance. Water science and technology, 54/6‒7, 431‒439.
- Terpstra, T., Lindell, M. K., Gutteling, J. M. (2009). Does Communicating (Flood) Risk Af- fect (Flood) Risk Perceptions? Results of a Quasi-Experimental Study. Risk analysis, 29/8, 1141‒1155.
- Thrush, D. (2005). Flood warning for vulnerable groups: secondary analysis of flood data. Bris- tol: Environment Agency.
- Tiwari, A. (2015). Te Capacity Crisis in Disaster Risk Management. Why disaster manage- ment capacity remains low in developing countries and what can be done. University at Albany: Springer.
- Tobin G. A., Montz B. E. (2004). Natural Hazards and Technology: Vulnerability, Risk, and Community Response in Hazardous Environments. In: Geography and Technology (Brunn S.D., Cutter S.L., Harrington J.W., eds). Dordrecht: Springer, 547–570.
- Toth, I., Čemerin, D., Vitas, P.: (2011). Osnove zaštite i spašavanja od katastrofa. Velika Gorica: Veleučilište u Velikoj Gorici.
- Tran, P., Shaw, R. (2009). Enchanting community resilience through information management: Flood risk mapping in Central Viet Nam. Geoinformatics for Natural Resource Management.
- Tran, P., Shaw, R. (2007). Towards an integrated approach of disaster and environment man- agement: A case study of Thua Thien Hue province, central Viet Nam. Environmental Hazards, 7/4, 271‒282.
- Tran, P., Marincioni, F., Shaw, R. (2010). Catastrophic flood and forest cover change in the Huong river basin, central Viet Nam: A gap between common perceptions and facts. Journal of Environmental Management, 91/11, 2186‒2200.
- Tran, P., Shaw, R., Chantry, G., Norton, J. (2009). GIS and local knowledge in disaster manage- ment: a case study of flood risk mapping in Viet Nam. Disasters, 33/1, 152‒169.
- Trifunac, M. D. (2011). Learning from earthquakes. Izgradnja, 65/5‒6, 256‒266.
- Turner II, B. L., Kasperson, R. E., Matson, A., McCarthy, J. J., Corell, R. W., Christensen, L., Eckley, N., Kasperson, J. X., Luers, A., Martello, M. L., Polsky, C., Pulsipher, A., Schiller, A. (2003). A framework for vulnerability analysis in sustainability science. Proceedings of the Na- tional Academy of Sciences of the United States of America, 100, 8074–8079.
- Turner, R. H., Nigg, J. M., Paz, D. H. (1986). Waiting for disaster: Earthquake watch in Califor- nia, Los Angeles: University of California Press.
- Ungar, S. (2000). Knowledge, ignorance and the popular culture: climate change versus the ozone hole. Public Understanding of Science, 9/3, 297‒312.
- United Nations, 2004. Living with Risk: A Global Review of Disaster Reduction Initiatives. Unit- ed Nations International Strategy for Disaster Reduction, Geneva, Switzerland.
- Van Dijk: M., Auzet, A. V., Lemmel, M. (2005). Rapid assessment of field erosion and sediment transport pathways in cultivated catchments after heavy rainfall events. Earth Surface Processes and Landforms, 30/2, 169‒182.
- Varga, S., Babić Mladenović, M. (2001). Zaštita od poplava u Srbiji ‒ novi pristup. U: Upravlja- nje Vodnim resursima Srbije. Beograd: Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi”.
- Waugh, D. (2001). Geography: an integrated approach. New York: Nelson Thornes.
- Weichselgartner, J. (2001). Disaster mitigation: the concept of vulnerability revisited. Disaster Prevention and Management, 10/2, 85‒95. doi:10.1108/09653560110388609.
- Weinstein, N. D. (1989). Effects of personal experience on self-protective behavior. Psycholog- ical bulletin, 105/1, 31.
- Welsh, S. (1994). CIMAH and the Environment. Disaster Prevention and Management, 3/2, 28‒43. doi:10.1108/09653569410053923.
- Whitmarsh, L. (2008). Are flood victims more concerned about climate change than other people? The role of direct experience in risk perception and behavioural response. Journal of Risk Research, 11/3, 351‒374.
- Wisner, B., Blaikie, P., Cannon, T., Davis, I., (1994). At Risk: Natural Hazards, People’s Vulner- ability and Disasters. London: Routledge.
- Wisner, B., Blaikie, P., Cannon, T., Davis, I., (2003). At Risk: Natural Hazards, People’s Vulner- ability and Disasters (Second edition). London: Routledge.
- Yang, S., Chen, Y. (1999). Classification of Disaster Loss Based on the Fuzzy Pattern Recogni- tion Theory. Journal of natural disasters, 8, 56‒60.
- Zaleskiewicz T. Z., Borkowska A. (2002). Fear or money? Decisions on insuring oneself against flooding. Risk, Decision and Policy, 7, 221‒233.
- Zelenakova, M. (2011). Flood risk assessment and management in Slovak Republic. e-GFOS, 2/3, 113‒119.
-
Водопривредна основа Србије (2001): Министарство за пољопривреду, шумарства и во- допривреде, Република Србија, Институт за водопривреду „Јарослав Черни”, Београд.
- Драгићевић, С., Филиповић, Д., Костадинов, С., Николић, Ј., Стојановић, Б. (2009). Заштита од природних непогода и технолошких удеса – Стратегија просторног раз- воја Републике Србије. Београд: Универзитет у Београду, Географски факултет.
-
Заједнички документ Високог представника и Комисије о клими и међународној безбед- ности (2008), С113/08.
-
Закон о ванредним ситуацијама, ,,Службени гласник РС”, бр. 111 од 29. децембра 2009, бр. 92 од 7. децембра 2011, бр. 93 од 28. септембра 2012.
- Закон о водама, ,,Сл. гласник РС”, бр. 30/10, 93/12.
-
Закон о заштити становништва од заразних болести, ,,Сл. гласник РС”, бр. 125/04.
-
Закон о здравственој заштити, ,,Сл. гласник РС”, бр. 107/05.
-
Закон о комуналним делатностима, ,,Сл. гласник РС”, бр. 88/2011
-
Закон о санитарном надзору, ,,Сл. гласник РС”, бр. 125/04.
-
Закон о социјалној заштити и обезбеђивању социјалне сигурности грађана, „Сл. глас- ник РС” бр. 36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96, 29/01, 84/04, 101/05 и 115/05.
- Зарић, М. (2014). Метеоролошка анализа временске непогоде која је изазвала обилне кише у мају 2014. године у Србији. Рад је излаган на скупу „Елементарне непогоде и ван- редне ситуације”, Београд.
-
Извештај о резултатима и активностима Републичког сеизмолошког завода после земљотреса код Краљева 3. 11. 2010 у 01:56. Београд: Републички сеизмолошки завод Републике Србије.
-
Изградња Алијансе за глобалне климатске промене између Европске уније и сиромашних земаља у развоју најрањивијих на климатске промене (2007), CОМ – 540.
-
Иницијатива за ублажавање и смањење ризика од катастрофа за југоисточну Европу
(2011). Процена ризика за југоисточну Европу. United Nations. Интернет издање.
- Јаковљевић, В., Цветковић, В., Гачић, Ј. (2015). Природне катастрофе и образовање. Бе- оград: Универзитет у Београду, Факултет безбедности.
-
Јачање реакције ЕУ на ванредне ситуације и кризе у трећим земљама (2005), COM – 153.
- Јоханесбуршки план за имплементацију Светског самита о одрживом развоју, Јоха- несбург, Јужна Африка, 26.8. – 04.9. 2002, параграфи 37 и 65. н. д.
-
Јоханесбуршки план имплементације Светског самита о одрживом развоју (A/ CONF.199/20, параграф 37 e.).
-
Комуникација Комисије о јачању капацитета Уније за реакцију на ванредне ситуације
(2008), CОМ – 130.
-
Комуникација Комисије према Већу и Европском парламенту, Брисел, 2009.
-
Међународнa стратегија за смањење ризика од катастрофа (UN-ISDR United Nations – International Strategy for Disaster Risk Reduction), Уједињене нације, 2009.
-
Међународна стратегија за смањење ризика од катастрофa, резолуција Генералне скупштине бр. 59/231, 58/314, 57/356, 56/195 и 54/219.
-
Међународна стратегија за смањење ризика од катастрофа (Nations, 2004): Живети са ризиком: Глобални преглед иницијатива за смањење катастрофа.
- Меморандум о разумевању о институционалном оквиру за ,,Иницијативу за превенти- ву и припремљеност за ванредне ситуације у југоисточној Европи”, Загреб, 2007.
- Милојевић, С., Јанковић, Б. (2017). Основи полицијске тактике. Београд: Криминалис- тичко-полицијска академија.
- Млађан, Д. (2015). Безбедност у ванредним ситуацијама. Београд: Криминалистич- ко-полицијска академија.
-
Национална стратегија за заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама, ,,Сл. глас- ник РС”, бр. 86 од 18. новембра 2011.
-
Национална стратегија одрживог развоја ,,Сл. гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 ‒ исправка и 101/07.
- Поповић, М., Цветковић, В. (2013). Супротстављање савременом тероризму као до- принос заштити људске безбедности у Републици Србији. У: Супротстављање орга- низованом криминалу и тероризму. Београд: Криминалистичко-полицијска академија, 169–177.
-
Предлог ЕУ стратегије за подршку смањењу ризика од катастрофа у земљама у развоју. Брисел: Комисија европске заједнице, 2009.
-
Радни документ особља Комисије о спремности на ванредне ситуације и превенцију
(2003).
-
Резолуција Генералне скупштине број 55/2.
-
Резолуција Генералне скупштине број 58/291.
-
Резолуција о природним ванредним ситуацијама и вулнерабилитету/повредљивости
(A/RES/58/214: Natural Disaster and vulnerability).
-
Резолуције Генералне скупштине о природним ванредним ситуацијама и рањивости, број 59/233 и 58/215.
- Стојановић, Р. (1984). Заштита и спасавање људи и материјалних добара у ванредним ситуацијама. Београд: Војноиздавачки завод.
-
Уједињени народи: Серије уговора, 1760/30619.
-
Уједињени народи: Серије уговора, 1954/33480.
-
УН/Међународна стратегија за смањење ризика, Женева 2004.
-
Упутство о методологији за израду процене угрожености и планова заштите и спаса- вања у ванредним ситуацијама (,,Сл. гласник РС”, 096/2012).
-
Уредба о утврђивању Водопривредне основе Републике Србије, ,,Сл. гласник РС”, бр. 11/2002, 7. 3. 2002. године.
- Цветковић, В. (2014). Анализа геопросторне и временске дистрибуције климатских ка- тастрофа. У: Транзиција и економски криминал (С. Милашиновић, ур.), Београд: Кри- миналистичко-полицијска академија, 163‒183.
- Цветковић, В. (2015a). Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу иза- звану поплавом у Републици Србији. (докторска дисертација), Универзитет у Београду, Факултет безбедности.
- Цветковић, В. (2015б). Феноменологија природних катастрофа – теоријско одређење и класификација природних катастрофа. Безбједност, полиција и грађани, 3/4, 311‒335.
- Цветковић, В. (2016). Полиција и природне катастрофе. Београд: Задужбина Андрејевић.
- Цветковић, В., Гачић, Ј. (2016). Евакуација у природним катастрофама. Београд: За- дужбина Андрејевић.
- Цветковић, В., Петровић, Д. (2015). Интегрисано управљање природним катастрофама, У:, Супротстављање савременом организованом криминалу и тероризму (Мијалковић, С., ур.). Београд: Криминалистичко-полицијска академија, 291‒325.
- Цветковић, В., Вучић, С., Гачић, Ј. (2015). Климатске промене и национална одбрана.
Војно дело, 67/5, 181‒203.
- Цветковић, В., Гачић, Ј., Јаковљевић, В. (2015). Утицај статуса регулисане војне обавезе на спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Репу- блици Србији. Ecologica, 22/80, 584‒590.
- Цветковић, В., Гачић, Ј., Јаковљевић, В. (2016). Геопросторна и временска дистрибуција шумских пожара као природних катастрофа. Војно дело, 2/2016, 108‒127.
- Цветковић, В., Јаковљевић, В., Станић, М. (2016). Осигурање и смањење ризика од природних катастрофа. Излагање на VII научно-стручном скупу са међународним учешћем „Европске интеграције: правда, слобода и безбедност”, Тара, хотел „Оморика”.
