Mlađan, D., Babić, Đ., & Cvetković, V. (2012). Potreba za većim uključivanjem društvenih nauka u razvoj nauke o požarnoj bezbednosti [The need for greater involvement of social sciences in the development of fire safety science]. Bezbednosni inženjering (Zbornik radova). Novi Sad: Visoka tehnička škola strukovnih studija.
Потреба за већим укључивањем друштвених наука у развој науке о пожарној безбедности
Драган Млађан[1]
Ђорђе Бабић[2] Владимир Цветковић[3]
РЕЗИМЕ
На самом почетку написати једну до две реченице које описују проблематику рада, па након тога, почети ,, Са тим у вези, у раду“. У раду је приказан кратак осврт на развој науке о заштити од пожара. Ризик од пожара зависи од три основна фактора од којих је друштвени фактор под којим се подразумева учешће човека(нејасно и непрецизно) са аспекта науке много мање изучаван него друга два. Развојем наука које се баве човеком као могућим узрочником пожара са различитих аспеката, може се смањити број пожара и људи учинити способнијим за деловање у случају истог.
Кључне речи: наука, пожар, безбедност, људи, заштита, узроци пожара.
The need for extensive inclusion of social sciences into development of science on fire safety
ABSTRACT:
This paper contains a short review of the development of fire protection science. Fire risk depends on three basic factors of which the social factor (human acting) has been given less attention in research than the other two. Development of science, which puts human actions as possible fire cause in the centre of its research from different aspects, could significantly reduce the number of fires and increase the capacity of people for response in case of fire.
Key words: science, fire, safety, people, protection, causes of fire.
- УВОД
Пожарну безбедност са становишта савремених идеја треба сагледавати као стање заштићености људи, материјалних добара и животне средине од пожара у сложеном систему или објекту при којем сви ризици од пожара присутног у том систему или објекту не превазилазе дозвољене вредности (које су то вредности, нпр. ко их дефинише). Сваки ризик од пожара зависи од три основна фактора: природног, друштвеног и техничког, а сваки од њих зависи од времена. Узајамно дејство ових фактора, директно утиче на ризик од пожара тј. њихову контролу, а то значи управљање ризиком од пожара-пожарном безбедношћу.
Као најважнији фактор, који иницира реализацију пожарне безбедности је друштвени – људски фактор којим је увек тешко контролисати. Техничке (као и природне опасности од пожара непосредно зависе од дејства друштвеног фактора, зато што сви људи пројектују, производе, састављају за експлоатацију и експлоатишу различите техничке компоненте, уређаје и системе, у којима им се подкрадају грешке различитих облика, које касније узрокују појаву пожара. Као главни извор опасности од пожара јесу људи чијом кривицом настају већина (више од 75%) пожара, доносећи огромну штету међународној друштвеној заједници и живоној средини.
| Год. | Број држава | Укупан број становника (милијарда) | Укупан број пожара (милион) | Број погинулих (хиљаду) | |
| 1995 | 40 | 1,2 | 4.5 | 32.5 | |
| 1999 | 48 | 3,1 | 3.9 | 51,8 | |
| 2001 | 41 | 3,5 | 3.8 | 61,9 | |
| 2003 | 31 | 3,5 | 4.5 | 61,1 | |
| 2005 | 45 | 3.5 | 4.3 | 57.4 | |
| 2007 | 39 | 3.6 | 4.0 | 52.5 | |
| 2008 | 28 | 0.9 | 3.2 | 26.8 |
Табела 1. Подаци о укупном броју становника, пожара и погинулих у (28-52) земаља за период од 1995 до 2008. године[4]
Сваке године на земљи избије око 9 до 10 милиона пожара у којима погине између 75 и 85 хиљада људи, трауме доживи 500 до 700 хиљада људи, и уништавају се огромне материјалне и духовне вредности. У развијеним земљама „цена“ тј. штета проузрокована пожаром сваке године достиже 1% бруто друштвеног прихода у тој земљи. Познати парадокс лежи у чињеници да велики део човечанства (данас више од 7 милијарди људи) иницира настанак и дејство пожара, а много је мање оних који покушавају да се супротставе овим претњама, суочавајући се са опасностима настанка и дејства пожара, улажући за то огромне напоре у облику материјалних и финансијских средстава.[5]
- РАЗВОЈ НАУКЕ О ЗАШТИТИ ОД ПОЖАРА
Основни узроци пожара у целом свету су исти: непажња и лакомислени однос према ватри (пушење, дечије игре, отворен пламен и др.), умишљајно изазвани пожари[6] (паљење зграда, аутомобила, поља и др.) као и технички недостаци код електричних уређаја и инсталација.
У свету данас има 2 до 2,5 милиона професионалних ватрогасаца и око 20 милиона добровољних ватрогасаца[7] који сваке године у оквиру својих надлежности предузимају различите мере које се састоје од предузимања мера предострожности и сузбијања пожара, непогода, удеса, сагледаних у техничкој помоћи, медицинском збрињавању насељених делова света и др.
Наиме, како би ватрогасно-спасилачка служба могла да функционише, неопходна јој је специјална обука и опрема, квалитетна научно-техничка и друштвено-економска подршка од стране читаве светске заједнице.
У домену производње противпожарне опреме и уређаја, опремања и др. у свету учествују хиљаде предузећа и фабрика у које запошљавају од 150 до 200 хиљада људи, а у области науке о заштити од пожара и ватрогасно-техничког усавршавања имају стотине научних и образовних институција на различитим нивоима које запошљавају од 25 до 35 хиљада, међу којима је више од 10% научног кадра из области физике, хемије, математике, техничких ижењера, екононмиста, социолога, психолога и др.[8] Овде је могуће додати и неколико десетина научних, научно-техничких и научно-практичних часописа, који постоје у свету професионално посвећених питању заштите од пожара у свету. Овакав модеран научно-технички потенцијал појединих области светске привреде, представља област заштите од пожара у целини.
Опасност од пожара у историјском погледу била је једна од опасности које је осетило човечанство и које је покушало да јој се супротстави. Још у старој Кини, пре 4000 година постојао је нацрт (правила) заштите од пожара. У другом веку пре наше ере, старогрчки инжењер из Александрије изумео је противпожарну пумпу. У старом Риму[9] у првом веку наше ере постојала је ватрогасна служба, која је бројала 3000 људи.
У касном средњем веку (око 400-500. година) почели су да се појављују противпожарни зидови у зградама, а касније се јављају и противпожарне установе, структуре и службе (Данска, Русија и Јапан). Тако су постепено настајала пасивна и активна противпожарна средства.
У 18. веку први пут се појављују средства за гашење пожара у облику праха. У 19. веку у градовима су стваране професионалне ватрогасне службе (1803 године Санкт-Петербург, 1804 године – Москва, 1833 године – Лондон, 1851 године – Берлин, 1865 године – Њујорк итд.[10]
Током 1877. године Џонсон је предложио употребу пене за гашење пожара запаљивих течности и неких тврдих материјала. Крајем 19. века у Немачкој и САД-у први пут су се експериментално почела производити средства којима су се премазивале дрвене конструкције у изградњи чиме се повећавала отпорност од пожара. Почетком 20. века појавио се први ватрогасни аутомобил, којим је усавршена употреба воде у гашењу пожара.
Затим, током 1906. године у Санкт – Петербургу, по први пут је отворен двогодишњи курс ватрогасних техничара.
Тај развој метода, средстава и могућност научно-техничког обезбеђења заштите од пожара у свету, интензивно се наставило и у првој половини 20. века. Међутим, сматра се да је наука о заштити од пожара формирана тек у другој половини прошлог века.
- ПЕРСПЕКТИВА ДРУШТВЕНИХ НАУКА У РАЗВОЈУ НАУКЕ О ПОЖАРНОЈ БЕЗБЕДНОСТИ
У свом оригиналном раду по форми и садржини, „Савремена историја науке о пожару“[11], коју је написао познати стручњак у тој области професор Харвардског универзитета Хавард Еванс (1912-1998), почетком 1950. године, аутор је покушао предвидети могућност развоја науке о заштити од пожара од срединe XX века, када је „јавност постала свесна озбиљности проблема заштите од пожара, а такође и значају против пожарних норми и прописа“ и до краја XXIII века када су „динамика и хемија пожара постали већ толико добро познати у квалитету истраживања те области“, „питање токсичности продукта сагоревања нашли су своје практично решење осим неколико физиолошких проблема које чекају своје коначно решење у XXIV веку“ и „поседујемо велики научно-технички потенцијал, који нам гарантује живот, готово без пожара.
Разматрајући основне етапе развоја науке од пожара Емонс је написао: „Можемо да замислимо период од 1950. до 2000. године као период у коме ће се развити основне идеје науке о пожару, када ће бити препознати сви чиниоци и њихов појавни карактер. Утврђена је неопходност оснивања пожарне безбедности на (размак) бази пожарно – безбедносних норми, пре свега закона о заштити од пожар, као први кораци на реализацији тог задатка“.
Успех науке о пожару у XXI веку Емонс је као прво, видео стварање и широку примену уз коришћење не запаљивих материјала на бази минерала[12] (до 2025. године) као друго, стварити принципијално нову генерацију оптичких рачунара до 2030. године, што ће омогућити да се у периоду од 2030. до 2050. године, у потпуности сагледавање свих теоретских појмова и концепције науке заштите од пожара.
Почетком XXII века, по мишљењу Емонса, нове идеје, нове математичке методе, рачунари високих перформанси коначно ће отворити пут ка пуном разумевању турбулентности, што ће омогућити решавање свих проблема динамике развоја пожара.
Почетком XXIII века, аутор овог занимљивог рада предвидео је завршни део (четврти) као преврат науке о пожарима захваљујући значајним открићима и поједностављивању у области квантне хемије, што ће омгућити добијање адекватних физичко – хемијских модела настанка, развоја и гашења пожара. То ће по мишљењу Емонса означити победу човечанства над пожаром.
На овај начин професор Емонс предвиђа победу над пожаром до XXIV века, надајући се прогресу математике, квантне хемије, модернизације противпожарних система, нових генерација рачунара, токсикологије, хемије и динамике развоја пожара, уградњи незапаљивих материјала тј. достигнућу искуствених метода. Међутим, он у суштини даје мање пажње узроку настанка пожара, узимајући их као неку објективну стварност, и тиме долази до неоправдано оптимистичких предвиђања броја пожара и страдалих људи у будућности.
Давање мање пажње узроцима настанка пожара у науци заштите од пожара игнорише се људски фактор, односно намерно или ненамерно изазивање пожара које изучавају друштвене науке, тј. оне чији је предмет изучавања друштвени живот.
У ове науке, као што је већ познато спадају: право, историја, социологија, психологија, економија, итд. Њихова употреба у решавању проблема у заштити од пожара може донети у будућности позитивне ефекте, али очигледно захтева веома различите приступе и методе истраживања, него код природних наука. У области у којој је у раду засупљено много мање сручњака и успеси су значајно мањи и скромнији, него у сфери коришћења природних и научно-техничких достигнућа у заштити од пожара.
Природна истраживања која се односе на пожарну безбедност значајно се повећавају, док су у области друштвених наука таква истраживања миними-зирана и пораст знања је веома низак а успеси су релативно скромнији. Скоро сва досадашња достигнућа стручњака и њихови вишегодишњи рад могу се набројати.[13]
Сви ови напори друштвених наука, као и људи укључених у медијској кампањи и информисању и др. формирани су у циљу развијања људске свести и новом приступу пожарној безбедности и живота на земљи и могу се једним најширим именом назвати пожарно – безбедносна култура. Ефикасност свих ових важних чинилаца за осигурањем мера пожарне безбедности није велика јер се број пожара и даље у многим земљама повећава. Треба напоменути да постоји још један начин (мада је краткорочан) са изузимањем основних узрока свих пожара, тј. људског фактора.
То је такозвани „административни ресурс“ тј. мере административног деловања на људе.[14]
Пошто се број пожара, посебно катастрофалних (прородни пожари) и даље знатно повећава у многим земљама, то значи да „људски фактор“ није достигао очекивања професора Х. Емонса! Могу се спровести детаљнија и захтевнија истраживања у области моделовања пожара и експлозија, у области динамике и хемије пожара, у области других наука о пожарима и науке у целини, али подметање пожара, експлозија, терористички напади, алкохолизам, и присуство наркоманије, сиромаштво, низак ниво образовања, ниво људске свести могу суштински угрозити и свести на нулу сва досадашња истраживања човечанствa.
Посебан проблем представљају и надолазеће глобалне климатске промене, које такође значајно имају утицаја на повећање броја пожара. Насупрот томе, уколико би се људи понашали разумно, цивилизовано, исправно, многи ванредни догађаји и катастрофе, укључујући и пожаре, могле би бити избегнуте без последица и трошкова. Дакле, цео проблем је у разуму човечанства, његовим моралним и етничким ставовима!
- ЗАКЉУЧАК
У области науке о пожарима на првом месту у XXI веку треба спровести истраживања социолога, психолога, педагога и других представника, углавном друштвених наука, који ће заједно са природним наукама бити укључени у решавању еколошких проблема (такође и пожара) безбедности наше планете, доследно елиминишући ,,социјалне“ узроке пожара и еколошких катастрофа у свету. Прорачуни засновани на прогнози демографа (једна од опција је могуће повећање броја становништва на 10 милијарди до краја XXI века) и прогнози динамике основних пожарних ризика указују на то, да у XXIII веку број пожара и жртава на Земљи може бити мањи, од броја крајем XX века. Дакле, у блиској будућности живот ,,без ватре“, како наводи проф. Х. Емонс, нажалост, човечанству није загарантован. Мора доћи до промене приоритета у државној политици свих земаља у заштити становништва и територије од пожарних опасности и претњи – уместо ,,културе реаговања“ на пожаре, на прво место мора доћи „култура спречавања пожара“, где друштвене науке такође имају значајну улогу. Можда ће, управо у XXI веку, морати да се призна да судбина људи зависи искључиво од њиховог понашања, од избора стратегије развоја, засноване на новом погледу на свет, где главни циљ више неће бити раст материјалног благостања на рачун проширене репродукције робе широке потрошње, већ усклађеност развоја техносфере и природне средине, развоја у коме доминантну улогу има безбедност.
Табела 2. Структура инердисциплинарног проучавања проблема безбедности од пожар(В.А. Акимов и др,. 2006)
Овај рад је резултат реализовања научноистраживачког пројекта под називом Развој институционалних капацитета, стандарда и процедура за супротстављање организованом криминалу и тероризму у условима међународних интеграција. Пројекат финансира Министарство просвете и науке Републике Србије (бр. 179045), а реализује КПА у Београду (2011−2014). Руководилац пројекта је проф. др Саша Мијалковић.
- 5. ЛИТЕРАТУРА
[1]Брушлинский Н.Н., Системный анализ деятельности Государственной противо-пожарной службы, Москва, 1998.
[2] Bruschlinsky N., Sokolov S., Vagner P.: World Fire Statistics-International Association of Fire and Rescue Services- Center of Fire Statistics, (tabela 1) № 15, 2010.)
[3]В.А. Акимов, В.А.
Владимиров, В.И. Измалков. Катастрофы
и безопасность МЧС России. – М.: Дело. Экспр., 2006.
[4] Kaufhold F., Rempe A.,: Feuerloschmittel, Kohlhammer, Stuttgart, 2. Aufl , 1982.
[5] Микеев А.К., Пожар. Социальные, экономические, экологические проблемы, Пожнаука, Москва, 1994.
[6] Млађан Д.: Спречавање и сузбијање пожара, хаварија и експлозија- уџбеник – КПА; Београд, 2009.
[1] Проф. др , Криминалистичко – полицијска академија, Београд: dragan.mladjan@kpa.edu.rs.
[2] Заменик начелника Сектора за ванредне ситуације МУП РС: djordje.babic@mup.gov.rs.
[3] Сарадник у настави, Криминалистичко – полицијска академија, Београд: vladimir.cvetkovic@kpa.edu.rs.
[4] Bruschlinsky N., Sokolov S., Vagner P.: World Fire Statistics-International Association of Fire and Rescue Services- Center of Fire Statistics, (tabela 1) № 15, 2010.)
[5] Исто.
[6] Узроци пожара могу настати људским деловањем, али и дејством природних сила. У савременој теорији и пракси пожари и паљевине нису прецизно одвојени. Једна група аутора дефинишу пожар као неконтролисано горење материјала до којег је дошло без утицаја човека, а паљевину као горење материја које је намерно или нехатно проузроковао човек. Други, под појмом паљевине подразумевају само намерно изазивање ватре. Иако је и у нашој теорији и пракси устаљено схватање да је паљевина умишљајно изазивање пожара, сматрамо да би под паљевину требало подвести сва кривична дела из чл. 212. (Уништење и оштећење туђе ствари) и 278. (Изазивање опште опасности) КЗ Републике Србије, без обзира на облик виности. На овај начин би се потенцирала друштвена опасност нехатних пожара и истакла потреба предузимања одговарајућих мера и према учиниоцима оваквих пропуста, јер је чињеница да нехатни пожари наносе данас већу штету нашој економији од умишљених паљевина. Укључена грејалица или решо, неугашени опушак или запаљена шибица могу бити ненамерно али и намерно остављени.
[7] Исто.
[8] Само у Русији у овој области запошљено је 100 доктора наука из различитих области и 500 стажиста.
[9] Kaufhold F., Rempe A.: Feuerloschmittel, Kohlhammer, Stuttgart, 2. Aufl , 1982.
[10] Bruschlinsky N., Nitzschke M., Sokolov S., Vagner P.: “Feuerwehren in Millionenstadten“. Kohlhammer, Berlin, 1995.
[11] Emmons H.W. The further history of fire science „Fire technology“, 1985, vol. 21, №3, p.p. 230-238.
[12] На жалост у потпуности одбацити употребу запаљивих материјала је скоро немогуће. Ипак у пракси заштите од пожара истиче се један случај градње „незапаљиве“ зграде- хотел „Holidej inn,“ коју су ирачани повлачећи се из Кувајта запалили са око десетак десетлитарских канистера бензина. Тако и с мањим количинама бензина они су упалили на десетине луксузних хотела (Šeraton, Mariot, Plaza). Али у хотелу „ Holidej inn“ пожар се није проширио, (изгорео је сав изливен бензин, спаљен тепих на два степеника и изгорени дрвени гелендери и неке ситнице које су се затекле), али је у великој мери задимио део хотела. После недељу дана након подметања пожара сва чађ је опрана, теписи на степеништима промењени и елитни хотел је опет почео да прима госте. Али овај случај је редак изузетак у пракси изградње и заштите од пожара. Тајна овог преседана је да су у изградњи и уређењу унутрашњих просторија као и спољном изгледу зграде хотела коришћени природни камен, армирано-бетонске конструкције, челичне конструкције, месинг, бакар, стакло, мермер, гранит и друге незапаљиве материје . Али како показују анализа – то је врло скупо, тако скупа изградња доступна је само врло богатим градитељима (и то не свима).
[13] Из области правних наука (Б.Е. Касимов (Узбекистан), С.И. Зернов, А.Г. Елагин, Б.Е. Касимов, С.И., А.Г. Елагин из Рускке Федерације (РФ)); из области историје (Г.Ефембергера „Свет у пламену“, објављеној у Хановеру 1913), Н.Н.Шћаблова, П.С.Савељева, Е.Л.Дубмана, .А.Абрамов, Ј.М.Глувенко, В.Ф.Сметаниј (РФ); из области економских наука (Т.Вилота, Т.Пејша (обојица из Швајцарске), Г.Бозуков (из Бугарске) Ј.И.Аболенцев, А.К.Микијев, А.В.Филатов, С.Н.Минајев, А.Г.Вилитенко (РФ)); из области социологије пожарне безбедности (В.В.Кафидова, Д.Г.Самојлова, В.М.Севастјанова, Е.С.Гаврилова (РФ); из области психолошких аспеката (К.Бојса (Северна Ирска), А.П.Самонов, М.И.Марин, И.В.Иванихина (РФ), из области педагогије (Ф.Шинеман (САД), В.И.Козлачков, В.И.Слујев (РФ).
[14] Пример: у Србији је коришћен у септембру 1989. године за време одржавања Самита несврстаних. У том периоду, најпре су из Београда били уклоњени готово сви асоцијални елементи; затим у другом периоду укључене су снаге јавног реда и мира из свих делова земље. Као резултат свега овога за време одржавања Самита у Београду је практично искључена свака могућност озбиљнијег инцидента у вези избијања пожара. По завршетку Самита и практичног спровођења административних мера, број пожара и ризик је враћен у првобитно стање. Много виши и значајнији резултати постигнути у овој области били су достигнути у РФ у периоду 1986. до 1987. године када је у земљи била спровођена (али не у свим сферама успешна) кампања против алкохолизма (број пожара и жртава смањио за 25%, као и жртава саобраћајних незгода и броја повреда на раду). Нажалост, већ 1988. године ситуација је почела нагло да се погоршава употербом алкохола и 1990. године сви показатељи пожари, саобраћајне незгоде и друго поново су се вратили на ниво 1985. године, а затим наставили да се погоршавају и даље.
