Cvetković, V. (2021). Bezbednosni rizici i katastrofe - Security risks and disasters. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.

BEZBEDNOSNI RIZICI I KATASTROFE

Praktikum ,,Bezbednosni rizici i katastrofe” je namenjen studentima osnovnih i master akademskih studija Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu, Kriminalističko-policijskog univerziteta i drugih fakulteta, radi njihovog uvođenja u nastavno-naučnu disciplinu iz oblasti studija katastrofa. Praktikum je napisan na osnovu višegodišnjeg iskustva koje autor ima u oblasti naučno-istraživačkog i nastavnog rada u spomenutoj oblasti. Namenjen je realizaciji teorijskih i praktičnih vežbi studenata sa ciljem olakšavanja procesa učenja gradiva iz oblasti bezbednosnih rizika i katastrofa. Polazeći od multidisciplinarnosti predmeta proučavanja, praktikum se sastoji od brojnih teorijskih vežbi koje usmeravaju studente na najbitnije segmente gradiva, motivišući ih da se uključe u realizaciju časova na predviđenim vežbama. Praktikum obuhvata sledeće nastavne teme: I – Metodološke osnove istraživanja katastrofa; II – Fenomenologija katastrofa i opasnosti; III – Ugroženost od katastrofa; IV – Otpornost na katastrofe; V – Integrisano upravljanje rizicima od katastrofa; VI – Prevencija i ublažavanje rizika od katastrofa; VII – Pripremljenost za prirodne i antropogene katastrofe; VIII – Zaštita od prirodnih i antropogenih katastrofa; IX – Oporavak od prirodnih i antropogenih katastrofa; X – Informacioni sistemi i upravljanje rizicima od katastrofa; XI – Međunarodna saradnja u oblasti smanjenja rizika od katastrofa. Svaki deo se sastoji od nekoliko vežbi u okviru kojih je studentima na samom početku dato uvodno razmatranje, zatim zadaci za vežbe i pitanja za diskusiju. Praktikum je napisan na osnovu većeg broja knjiga koje je autor napisao: Upravljanje rizicima u vanrednim situacijama; Zbirka propisa iz oblasti upravljanja rizicima od katastrofa; Metodologija istraživanja katastrofa i rizika: teorije, koncepti i metode; Prirodne katastrofe i obrazovanje; Policija i prirodne katastrofe; Evakuacija u prirodnim katastrofama; Percepcija rizika od vanrednih situacija itd. Takođe, prilikom pisanja praktikuma obuhvaćena je najnovija naučna literatura iz oblasti studija katastrofa. Autor iskazuje posebnu zahvalnost recenzentima prof. dr Vladimiru Jakovljeviću, prof. dr Slavoljubu Dragićeviću, prof. dr Srđanu Milašinoviću, koji su svojim stručnim sugestijama u velikoj meri unapredili praktikum. Posebnu zahvalnost autor duguje uredniku prof. dr Bojanu Jankoviću koji je svojim sugestijama i komentarima posebno unapredio praktikum. Takođe, autor zahvaljuje i Jovani Martinović koja je svojim stručnim sugestijama unapredila dizajn i kvalitet knjige. Rukovodeći se višegodišnjim iskustvom u radu sa studentima u okvirima predmeta iz oblasti studija katastrofa, stekli su se nastavni, naučni i pedagoški uslovi za pisanje praktikuma ,,Bezbednosni rizici i katastrofe“. Sistematizacija vežbi i cilјeva učenja prilagođena je nastavnim planovima i programima predmeta ,,Bezbednosni rizici i katastrofe“, ,,Upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama“, ,,Zaštita od prirodnih i antropogenih katastrofa“. U prvom delu praktikuma koji se odnosi na ,,Metodološke osnove istraživanja katastrofa” studenti se upoznaju sa teorijskim sadržajima iz sledećih oblasti: metode istraživanja katastrofa; izvori podataka o katastrofama; teorijski okviri izučavanja katastrofa: teorije spremnosti, ugroženosti, otpornosti, kompleksnih sistema, planiranog ponašanja, urgentnih normi, odlučivanja, simboličkog interakcionizma itd.; i paradigme u studijama katastrofa: inženjerstva, ponašanja, razvoja i složenosti. Realizacijom vežbi iz spomenutih sadržaja stiču se osnovna znanja usmerena ka sledećim cilјevima: razumevanje evolucije sistematskog proučavanja katastrofa i mogućnosti upravlјanja njihovim posledicama; upoznavanje sa osnovnim odlikama istraživanja u studijama katastrofa; opisivanje istraživačkih tradicija u oblasti studija katastrofa; prepoznavanje heurističkog pristupa istraživanja iz oblasti katastrofa; upoznavanje sa trenutnim izazovima i mogućnostima razvoja studija katastrofa itd. Nadovezujući se na teorijske elaboracije metodoloških osnova istraživanja katastrofa, drugi deo praktikuma se odnosi na ,,Fenomenologiju katastrofa i opasnosti”. U okviru tog dela, studenti se upoznaju sa teorijskim sadržajima iz sledećih oblasti: pojam, priroda i karakteristike opasnosti; pojam i karakteristike katastrofa; klasifikacija opasnosti i katastrofa; litosferske katastrofe; atmosferske katastrofe; biosferske katastrofe; katastrofe izazvane tehničko-tehnološkim opasnostima; katastrofe izazvane upotrebom oružja za masovno uništavanje; posledice katastrofa; tendencije i prostorno-vremenska distribucija katastrofa; mitovi, etika, modeli i katastrofe. Realizacijom vežbi iz spomenutih nastavnih sadržaja stiču se osnovna znanja koja obezbeđuju: razumevanje pojmovnog određenja opasnosti i katastrofa, klasifikacije opasnosti i katastrofa, pojmovnog određenja zemlјotresa, klizišta, vulkanskih erupcija, poplava, bujica, cunamija, olujno-gradonosnih pojava, suša, ekstremno niskih i visokih temperatura, šumskog požara, epidemija, epizootija i epifitonoza, različitih vrsta tehničko-tehnoloških opasnosti, različitih vrsta oružja za masovno uništavanje, razumevanje različitih perspektiva posledica katastrofa, tendencija i prostorno-vremenskih distribucija katastrofa, mitova o katastrofama, etičkih pitanja i modela; upoznavanje osnovnih karakteristika opasnosti, različitih vrsta katastrofa, upoznavanje sa različitim kriterijumima klasifikasije katastrofa, upoznavanje sa osnovnim karakteristikama zemlјotresa, klizišta, vulkanskih erupcija, poplava, bujica, cunamija, olujno-gradonosnih pojava, suša, ekstremno niskih i visokih temperatura, šumskog požara, epidemija, epizootija i epifitonoza, različtih vrsta tehničko-tehnoloških opasnosti, različtih vrsta oružja za masovno uništavanje, upoznavanje sa zdravstvenim, fizičkim, ekološkim, ekonomskim i psihološkim posledicama katastrofa, upoznavanje sa katastrofama kroz istorijsku perspektivu i posledicama koje mogu prouzrokovati mitovi o katastrofama; opisivanje prirode opasnosti, karakteristika različitih prirodnih i antropogenih katastrofa, oprečnih perspektiva klasifikacije katastrofa, različitih vrsta zemlјotresa, klizišta, vulkanskih erupcija, poplava, bujica, cunamija, olujno-gradonosnih pojava, suša, ekstremno niskih i visokih temperatura, šumskog požara, epidemija, epizootija i epifitonoza, nuklearnih i radioloških katastrofa, industrijskih i transportnih katastrofa, katastrofa izazvanih opasnim materijama, ratnim razaranjima i požarima, opisivanje nuklearnog, biološkog, hemijskog i radiološkog oružja, kao i eksploziva visoke razorne moći, opisivanje karakteristika različitih posledica katastrofa, opisivanje katastrofa u svetskom i nacionalnom geoprostoru i etičkih principa u procesu upravlјanja rizicima o katastrofama; prepoznavanje najznačajnijih prirodnih i antropogenih opasnosti, različitih dimenzija katastrofa, osnovnih principa klasifikacije katastrofa, uzroka nastanka spomenutih katastrofa, prepoznavanje direktnih i indirektnih uzroka nastanka hidrosferskih, atmosferskih i biosferskih katastrofa, različitih uzroka nastanka katastrofa izazvanih tehničko-tehnološkim opasnostima i zloupotrebom oružja za masovno uništavanje, različitih dimenzija i mogućnosti za sprečavanje i ublažavanje posledica katastrofa, mogućnosti korišćenja različitih baza podataka o katastrofama i različitih modela za interpretaciju komplikovane prirode stvarnosti. Shodno proaktivnom delovanju lјudi u cilјu ublažavanja budućih posledica katastrofa, četvrti deo se odnosi na ,,Otpornost na katastrofe” i obuhvata vežbe koje se odnose na: pojam i karakteristike otpornosti na katastrofe; dimenzije otpornosti na katastrofe; analiza i merenje otpornosti: globalni indikatori; lokalni indikatori otpornosti na katastrofe; unapređenje i komponente otpornosti na katastrofe. Realizacijom vežbi iz spomenutih nastavnih sadržaja stiču se osnovna znanja koja obezbeđuju razumevanje osnovnih karakteristika definicije otpornosti na katastrofe, različitih dimenzija otpornosti na katastrofe, načina analize i merenja otpornosti, lokalnih indikatora otpornosti na katastrofe, mnogostrukih načina unapređenja otpornosti na katastrofe; upoznavanje sa: različitim definicijama otpornosti na katastrofe, otpornošću kao biofizičkim i socijalnim atributom i atributa određenog područja, evolucijom razvoja indikatora za merenje otpornosti na katastrofe, osnovnim karakteristikama različitih indikatora za merenje otpornosti na katastrofe, kao i sa širokim spektrom aktivnosti za unapređenje kapaciteta lokalnih zajednica za ublažavanje rizika od katastrofa; opisivanje multidisciplinarnog okvira otpornosti na katastrofe, trodimenzionalnog modela otpornosti na katastrofe, različitih globalnih indikatora otpornosti na katastrofe, konkretnih indikatora za merenje otpornosti na specifične katastrofe i komunikacionih strategija za integrisano ublažavanje rizika od katastrofa; prepoznavanje multidisciplinarnog okvira za razumevanje otpornosti na katastrofe, osnovnih karakteristika četvorodimenzionalnog okvira otpornosti koji obuhvata robusnost, redundanciju, snalažlјivost i brzinu, sticanje znanja o osnovnim karakteristikama otpornosti građana, domaćinstva i lokalne zajednice, inženjerska, institucionalna i ekološka otpornost, prepoznavanje obeležja raznovrsnih indikatora otpornosti na katastrofe, osnovnih prednosti i nedostataka lokalnih indikatora za merenje otpornosti na katastrofe i osnovnih karakteristika konceptualnog pregleda komunikacionih strategija za unapređenje otpornosti na katastrofe. U okviru petog dela praktikuma koji se odnosi na ,,Integrisano upravlјanje rizicima od katastrofa“ obuhvaćene su vežbe koji se odnose na: pojam, vrste i karakteristike rizika od katastrofa; proces upravlјanja rizicima od katastrofa; konceptualni okvir i indikatori upravlјanja rizicima od katastrofa; modeli procene rizika od katastrofa; mape rizika i problemi analize rizika; metodologija procene rizika; informisanje javnosti o rizicima od katastrofa. Realizacijom vežbi iz spomenutih nastavnih sadržaja stiču se osnovna znanja koja obezbeđuju: razumevanje pojmovnog određenja rizika od katastrofa i procesa upravlјanja rizicima od katastrofa, konceptualnog okvira upravlјanja rizicima od katastrofa, modela procene rizika od katastrofa, metodologije procene rizika od katastrofa i načina informisanja javnosti o rizicima od katastrofa; upoznavanje sa: različitim vrstama rizika od katastrofa, klјučnim koracima u procesu upravlјanja rizicima od katastrofa, osnovnim indikatorima upravlјanja rizicima od katastrofa, klјučnim parametrima za ocenjivanje modela procene rizika, različitim mapama rizika od katastrofa, procedurama informisanja javnosti o rizicima od katastrofa; opisivanje karakteristika rizika od katastrofa, konceptualnog pregleda integrisanog upravlјanja rizicima od katastrofa, konkretnih indikatora upravlјanja rizicima od katastrofa, specifičnih dinamičkih modela, različitih problema procene rizika, metoda prikuplјanja i diseminacije informacija o rizicima; prepoznavanje različitih koncepata upravlјanja u katastrofama, osnovnih karakteristika različitih faza upravlјanja, prednosti i nedostataka indikatora upravlјanja rizicima od katastrofa, različitih konceptualnih okvira smanjenja rizika od katastrofa, metoda procene rizika od katastrofa, kao i načina funkcionisanja informisanja o rizicima od katastrofa u praksi. Polazeći od značaja proaktivnog sprečavanja ili ublažavanja posledica katastrofa, šesto poglavlјe se odnosi na ,,Prevenciju i ublažavanje rizika od katastrofa“ i u okviru njega se obrađuju sledeće nastavne jedinice: Pojam ublažavanja rizika od katastrofa; Strategije i mere za ublažavanje rizika od katastrofa; Funkcije ublažavanja rizika od katastrofa; Ublažavanje rizika od katastrofa izazvanih prirodnim opasnostima; Ublažavanje rizika od katastrofa izazvanih tehničko-tehnološkim opasnostima; Društvene mreže i smanjenje rizika od katastrofa. Realizacijom vežbi iz spomenutih nastavnih sadržaja stiču se osnovna znanja koja obezbeđuju: razumevanje klјučnih cilјeva ublažavanja rizika od katastrofa, kratkoročnih i dugoročnih mera za ublažavanje rizika od katastrofa, funkcija ublažavanja rizika od katastrofa, mogućnosti ublažavanja rizika od litosferskih katastrofa, načina ublažavanja rizika od tehničko-tehnoloških katastrofa, načina korišćenja društvenih mreža u procesu upravlјanja u katastrofama; upoznavanje sa: osnovnim karakteristikama ublažavanja rizika, osnovnim strategijama za ublažavanje rizika, načinima smanjenja verovatnoće nastanka katastrofa, karakteristikama konkretnih mera ublažavanja rizika od katastrofa, konkretnim merama ublažavanja rizika od tehničko-tehnoloških katastrofa, osnovnim karakteristikama korišćenja društvenih mreža u procesu upravlјanja u katastrofama; opisivanje specifičnih stadijuma nastanka i razvoja katastrofe, opštih strukturnih i nestrukturnih mera za ublažavanje rizika od katastrofa, načina smanjenja posledica od katastrofa, načina ublažavanja rizika od hidrosferskih katastrofa, različitih mera ublažavanja rizika od katastrofa, mogućnosti korišćenja društvenih mreža u cilјu ublažavanja rizika od katastrofa; prepoznavanje konkretnih strukturnih i nestrukturnih mera ublažavanja rizika od katastrofa, mogućnosti primene konkretnih mera za ublažavanje rizika od katastrofa, različitih mogućnosti za izbegavanje ili transfer rizika, mogućnosti za ublažavanje rizika od katastrofa, mogućnosti korišćenja mera za ublažavanje rizika od katastrofa, osnovnih karakteristika različitih društvenih mreža. U okviru sedmog poglavlјa koji se odnosi na ,,Pripremlјenost za prirodne i antropogene katastrofe“ razrađuju se sledeći nastavni sadržaji: baze podataka o rizicima od katastrofa; vrste i karakteristike pripremlјenosti za reagovanje na katastrofe; faktori uticaja na pripremlјenost za katastrofe; pripremlјenost za katastrofe izazvane tehničko-tehnološkim opasnostima; planiranje u uslovima katastrofa; oprema i zalihe za reagovanje u uslovima katastrofa. Realizacijom vežbi iz spomenutih nastavnih sadržaja stiču se osnovna znanja koja obezbeđuju: Razumevanje pojmovnog određenja pripremlјenosti i različitih vrsta pripremlјenosti za katastrofe, različitih načina obučavanja građana, pripremlјenosti za katastrofe izazvane tehničko-tehnološkim opasnostima, osnovnih karakteristika procesa planiranja u uslovima katastrofa, neophodnosti posedovanja opreme i zalihe za reagovanje; upoznavanje sa: različitim definicijama pripremlјenosti, razlikama u pripremlјenosti shodno demografskim i socio-ekonomskim faktorima, značajem obrazovanja u procesu ublažavanja rizika od katastrofa, konkretnim merama pripremlјenosti za reagovanje, različitim fazama planiranja, konkretnim i neophodnim zalihama i opremom; opisivanje sadržaja i obima pojma pripremlјenosti, različitih dimenzija pripremlјenosti, budućih pravaca razvoja visokog obrazovanja, načina pripremlјenosti za različite vrste tehničko-tehnoloških katastrofa, osnovnih planova zaštite i spasavanja, razloga za posedovanje opreme i zalihe za reagovanje; prepoznavanje osnovnih karakteristika različitih definicija pripremlјenosti, osnovnih karakteristika pripremlјenosti, uloge porodice u procesu smanjenja rizika od katastrofa, različitih prednosti i nedostataka mera pripremlјenosti za tehničko-tehnološke katastrofe, pravnog okvira planiranja u uslovima katastrofa i mogućnosti za korišćenje opreme i zalihe za reagovanje. Kada proaktivne mere ne ostvare svoju svrhu, pristupa se preduzimanju nizu reaktivnih mera sa cilјem zaštite i spasavanja lјudi u uslovima katastrofa. Upravo zato, osmo poglavlјe se odnosi na ,,Zaštitu od prirodnih i antropogenih katastrofa“ i u okviru njega obrađuju se sledeći nastavni sadržaji: Pojam zaštite od prirodnih i antropogenih katastrofa; Planiranje i mere zaštite od katastrofa; Organizacija i nadležnosti interventno-spasilačkih službi; Volontiranje u uslovima katastrofa. Realizacijom vežbi iz spomenutih nastavnih sadržaja stiču se osnovna znanja koja obezbeđuju: razumevanje pojmovnog određena zaštite odnosno odgovora na rizike od katastrofa, procesa planiranja mera zaštite od katastrofa, nadležnosti različitih interventno-spasilačkih službi, karakteristika volontiranja u uslovima katastrofa, načina funkcionisanja medija u uslovima katastrofa; upoznavanje sa: osnovnim principima zaštite od katastrofa, konkrentim merama zaštite od katastrofa, organizacijom rada na strateškom, taktičkom i operativnom nivou, različitim vrstama volontiranja, preporukama u radu sa novinarima; opisivanje različitih mehanizama zaštite od katastrofa, procedura primene mera zaštite od katastrofa, rada službi u uslovima katastrofa, motiva za volontiranje u uslovima katastrofa, načina medijskog izveštavanja; prepoznavanje osnovnih mera zaštite od katastrofa, različitih taktičkih mogućnosti primene mera zaštite od katastrofa, taktike postupanja različitih službi u katastrofama, barijera volontiranja u uslovima katastrofa i barijera u radu sa medijskim organizacijama. Nakon preduzetih mera zaštite i spasavanja lјudi u uslovima katastrofa, pristupa se kratkoročnom i dugoročnom oporavku od prirodnih i antropogenih katastrofa. U okviru devetog poglavlјa razmatraju se sledeći nastavni sadržaji: Pojam i faze oporavka od katastrofa; Dimenzije i izazovi oporavka od katastrofa; Planiranje oporavka od katastrofa; Organizaciona pitanja oporavka od katastrofa. Realizacijom vežbi iz spomenutih nastavnih sadržaja stiču se osnovna znanja koja obezbeđuju: razumevanje načina definisanja oporavka od katastrofe, različitih dimenzija oporavka od katastrofa, procesa planiranja oporavka od katastrofa, organizacionih dimenzija oporavka od katastrofa; upoznavanje sa: faktorima od kojih zavisi uspešnost oporavka od katastrofa, mnogobrojnim faktorima koji utiču na oporavak od katastrofa, različitim vrstama planiranja, različitim mogućnostima korišćenja donacija; opisivanje mera oporavka od katastrofa, raznovrsnih izazova oporavka od katastrofa, karakteristika kratkoročnog i dugoročnog planiranja oporavka od katastrofa, izazova sa kojima se susreću menadžeri rizika od katastrofa u procesu planiranja oporavka od katastrofa; prepoznavanje vremenskog perioda u kojem se preduzimaju različite aktivnosti, različitih društveno-psiholoških faktora oporavka od katastrofa, sticanje znanja o obnavlјanju usluga nakon katastrofa i oporavku kritične infrastrukture, prepoznavanje različitih modela oporavka od katastrofa i kompleknosti oporavka od katastrofa. U okviru desetog poglavlјa koje se odnosi na ,,Informacione sisteme podrške upravlјanju u katastrofama“ razmatraju se sledeći nastavni sadržaji: Baze podataka o rizicima od katastrofa; servisi za upravlјanje rizicima od katastrofa; Geografski informacioni sistemi i smanjenje rizika od katastrofa; Pametni sistemi odgovora na katastrofe. Realizacijom vežbi iz spomenutih nastavnih sadržaja stiču se osnovna znanja koja obezbeđuju: razumevanje mogućnosti korišćenja baza podataka o rizicima od katastrofa, načina funkcionisanja servisa copernicus, ukupnog potencijala geografskih informacionih sistema za smanjenje rizika od katastrofa, načina korišćenja pametnih sistema odgovora na katastrofe; upoznavanje sa: osnovnim karakteristikama različitih baza podataka, servisa za mapiranje rizika od opasnosti, geografskih informacionih sistema, različitim alatima i njihovim mogućnostima; opisivanje osnovnih cilјeva razvijanja informacionih sistema, najvažnijih cilјeva unapređenog informacionog sistema za požare, osnovnih interaktivnih podsistema, globalnog monitoring centra za požare; prepoznavanje načina korišćenja različitih baza podataka o katastrofama, mogućnosti korišćenja satelitskog dalјinskog očitavanja i pametnih mobilnih mreža, uslova za korišćenje složenih geografskih informacionih sistema i osnovnih karakteristika inicijativa za procenu gubitaka od katastrofa. U okviru jedanaestog poglavlјa ,,Međunarodna saradnja u oblasti smanjenja rizika od katastrofa“ obrađuju se sledeći nastavni sadržaji: Pojam i karakteristike međunarodne saradnje u oblasti smanjenja rizika od katastrofa; Institucionalne i pravne osnove međunarodne saradnje u oblasti katastrofe; Postupci i preduslovi za traženje međunarodne pomoći u slučaju katastrofa i međunarodne i regionalne organizacije relevantne za smanjenje rizika od katastrofa. Realizacijom vežbi iz spomenutih nastavnih sadržaja stiču se osnovna znanja koja obezbeđuju: Razumevanje pravnog okvira međunarodne saradnje u katastrofama, institucionalne osnove međunarodne saradnje u oblasti katastrofa, postupka traženja međunarodne pomoći u katastrofama, međunarodnih organizacija relevantnih za smanjenje rizika od katastrofa; upoznavanje sa: procedurama traženja i pružanja međunarodne pomoći, pravnim osnovama međuanrodne saradnje u oblasti katastrofa, procedurama slanja međunarodne pomoći u katastrofama, regionalnim organizacijama relevantnim za smanjenje rizika od katastrofa; opisivanje karakteristika međunarodne saradnje u oblasti katastrofe, osnovnih karakteristika saradnje u oblasti katastrofe, poteškoća prilikom slanja i primanja međunarodne pomoći u katastrofama, nadležnosti različitih organizacija relevantnih za smanjenje rizika od katastrofa; prepoznavanje poteškoća u međunarodnoj saradnji u oblasti katastrofa, prepoznavanje osnovnih principa okvira iz sendaja, različitih načina pružanja pomoći ugroženim lјudima i osnovnih zadataka različitih organizacija od značaja za smanjenje rizika od katastrofa. Na kraju, u okviru dvanaestog poglavlјa ,,Pravni okvir smanjenja rizika od katastrofa“ razmatraju se nastavni sadržaji kao što su: međunarodni pravni okvir smanjenja rizika od katastrofa – Okvir iz Sendaja, Hjoga, međunarodna strategija za smanjenje rizika od katastrofa; nacionalno-pravni okvir smanjenja rizika od katastrofa – strategije, zakoni i podzakonski akti. Realizacijom vežbi iz spomenutih nastavnih sadržaja stiču se osnovna znanja koja obezbeđuju: razumevanje pravnog okvira smanjenja rizika od katastrofa, hjogo okvira za delovanje, nacionalnog pravnog okvira smanjenja rizika od katastrofa; upoznavanje sa: osnovnim međunarodnim pravnim okvirom smanjenja rizika od katastrofa, međunarodnom strategijom smanjenja rizika od katastrofa, različitim zakonskim i podzakonskim propisima; opisivanje konkretnih odredbi različitih međunarodnih konvencija, prioriteta hjogo okvira za delovanje, osnovnih uredbi iz oblasti smanjenja rizika od katastrofa; prepoznavanje prioriteta različitih međunarodnih konvencija, osnovnih principa različitih usvojenih okvira i osnovnih pravilnika iz oblasti smanjenja rizika od katastrofa. Praktikum je koncipiran u predočenim tematskim celinama sa cilјem da se kroz aktivno učešće studenata u procesu nastave savlada gradivo na jednostavan i efikasan način. Svakako, uslovi za polaganje ispita su ispravno popunjene vežbe iz praktikuma i aktivno učestvovanje u davanju odgovora na pitanja predviđena u delu ,,pitanja za diskusiju”. Nastavnik svojim potpisom u praktikumu potvrđuje da su popunjene sve vežbe iz praktikuma. Uslov za učestvovanje i realizaciju teorijskih i praktičnih vežbi jeste posedovanje praktikuma, sveske za beleške kao i predviđene literature. Referenca - Cvetković, V. (2021). Bezbednosni rizici i katastrofe. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.

Управљање ризицима

UPRAVLJANJE RIZICIMA I SISTEMI ZAŠTITE I SPASAVANJA OD KATASTROFA

Praktikum ,,Upravljanje rizicima i sistemi zaštite i spasavanja od katastrofa“ je namenjen studentima osnovnih i master akademskih studija Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu, Kriminalističko-policijskog univerziteta i drugih fakulteta radi njihovog uvođenja u nastavno-naučnu disciplinu iz oblasti studija katastrofa. Praktikum je napisan na osnovu višegodišnjeg iskustva koje autor ima u radu sa studentima spomenutih fakulteta. Namenjen je realizaciji teorijskih i praktičnih vežbi studenata sa ciljem olakšavanja procesa učenja gradiva iz oblasti upravljanja rizicima i sistema zaštite i spasavanja od katastrofa. Polazeći od multidisciplinarnosti predmeta proučavanja, praktikum se sastoji od brojnih teorijskih vežbi koje usmeravaju studente na najbitnije segmente gradiva motivišući ih da se uključe u realizaciju časova na predviđenim vežbama. Praktikum obuhvata sledeće nastavne teme: I - Katastrofe i opasnosti: teorije, koncepti i metode; II - Ugroženost, otpornost i metode istraživanja katastrofa; III - Rizik od katastrofa: metodologija procene i planovi zaštite i spasavanja; IV - Nacionalni i međunarodni pravni okvir smanjenja rizika od katastrofa; V - Pripremljenost i ublažavanje rizika od katastrofa; VI - Sistem zaštite i spasavanja od katastrofa: odgovor i oporavak; VII - Informacioni sistemi podrške upravljanja rizicima od katastrofa i međunarodna saradnja. Svaki deo se sastoji od nekoliko vežbi u okviru kojih je studentima na samom početku dato uvodno razmatranje, zatim zadaci za vežbe, pitanja za diskusiju i preporučena literatura. Prilikom pisanja praktikuma obuhvaćena je najnovija literatura iz oblasti studija katastrofa. Autor iskazuje posebnu zahvalnost recenzentima prof. dr Vladimiru Jakovljeviću, prof. dr Slavoljubu Dragićeviću i prof. dr Draganu Mlađanu koji su svojim stručnim sugestijama u velikoj meri unapredili praktikum. Posebnu zahvalnost autor duguje uredniku prof. dr Bobanu Milojkoviću za višegodišnju podršku i usmeravanje ka unapređivanju nastavno-naučne discipline iz oblasti studija katastrofa. U prvom delu praktikuma koji se odnosi na ,,Katastrofe i opasnosti: teorije, koncepte i metode” studenti se upoznaju sa teorijskim sadržajima iz sledećih oblasti: pojmovno određenje i klasifikacija katastrofa; prirodne i tehnološke katastrofe; i upravlјanje u uslovima katastrofa. Realizacijom vežbi iz spomenutih sadržaja stiču se osnovna znanja u pogledu razumevanja: fenomenologije prirodnih i tehnoloških katastrofa, teorijskih pristupa proučavanja katastrofa i relevantnih paradigmi, evolucije teorijskog definisanja katastrofa i drugih povezanih koncepata, integrisanog upravlјanja u uslovima katastrofa itd. Nadovezujući se na teorijske elaboracije fenomenoloških dimenzija katastrofa i opasnosti, drugi deo praktikuma se odnosi na ,,Ugroženost, otpornost i metode istraživanja katastrofa”. U okviru tog dela, studenti stiču neophodna znanja u vezi koncepta ugroženosti (ranjivosti) i koncepta otpornosti od katastrofa; i metoda istraživanja katastrofa. Navedene tematske oblasti su usmerene ka opisivanju: višedimenzionalne prirode ugroženosti lјudi, lokalne zajednice i kritične infrastrukture; primene koncepta otpornosti u cilјu unapređenja bezbednosti lјudi i njihove imovine; evolucije studija katastrofa, kao i unapređivanju metoda istraživanja katastrofa u okvirima kvantitativne i kvalitativne istraživačke tradicije. Polazeći od značaja proaktivnog delovanja lјudi u cilјu ublažavanja budućih posledica katastrofa, treći deo se odnosi na ,,Rizik od katastrofa: metodologija procene i planovi zaštite i spasavanja” i obuhvata vežbe koje se odnose na: pojam i percepciju rizika od katastrofa; upravlјanje rizicima od katastrofa i metodologiju procene rizika i planove zaštite i spasavanja od katastrofa. Spomenuti nastavni sadržaji omogućavaju studentima da razumeju teorijsko određenje i karakteristike rizika; sagledaju faze upravlјanja rizicima, kao i metodologiju procene rizika i načine izrade planova zaštite i spasavanja od katastrofa. U velikom broju zakonskih i podzakonskih propisa reguliše se oblast smanjenja rizika od katastrofa. Nјihovo poznavanje je preduslov za uspešno upravlјanje rizicima od katastrofa. U četvrtom delu praktikuma ,,Nacionalni i međunarodni pravni okvir smanjenja rizika od katastrofa” studenti stiču znanja iz tematskih celina koje se odnose na međunarodni i nacionalni pravni okvir smanjenja rizika od katastrofa ali i na podzakonske akte kojima se bliže uređuje propisana problematika. U okviru teorijskih vežbi koje se odnose na pravni okvir i katastrofe studenti stiču znanja u pogledu odredbi najznačajnijih međunarodnih i nacionalnih propisa koji regulišu preventivnu i represivnu delatnost sistema zaštite i spasavanja. U petom delu koji se odnosi na ,,Pripremlјenost i ublažavanje rizika od katastrofa”, kao i u šestom ,,Sistem zaštite i spasavanja od katastrofa: odgovor i oporavak” studenti stiču neophodna znanja iz tematskih celina koje se odnose na: pripremlјenost za prirodne i tehnološke katastrofe; ublažavanje prirodnih i tehnoloških katastrofa; sistem zaštite i spasavanja od prirodnih i tehnoloških katastrofa, kao i oporavak od posledica prirodnih i tehnoloških katastrofa. Nakon realizacije spomenutih teorijskih vežbi studenti unapređuju neophodna znanja u pogledu složene prirode aktivnosti pripreme različitih subjekata i snaga zaštite i spasavanja, kao mera i radnji koje se preduzimaju za vreme ili nakon katastrofa u cilјu zaštite i spasavanja života i zdravlјa lјudi. U poslednjem delu praktikuma ,,Informacioni sistemi podrške upravlјanja u uslovima katastrofa i međunarodna saradnja” razmatraju se baze podataka o rizicima od katastrofa, geografski informacioni sistemi i smanjenje rizika od katastrofa; kao i međunarodna saradnja u cilјu pružanja neophodne humanitarne pomoći. Studenti stiču znanje u pogledu različitih informacionih tehnologija i baza podataka koje se koriste u procesu planiranja i reagovanja u uslovima katastrofa. S obzirom na poslove koje će studenti obavlјati nakon završenih spomenutih fakulteta, praktikum je koncipiran u predočenim tematskim celinama sa cilјem da se kroz aktivno učešće studenata u procesu nastave savlada gradivo na jednostavan i efikasan način. Svakako, uslovi za polaganje ispita su ispravno popunjene vežbe iz praktikuma i aktivno učestvovanje u davanju odgovora na pitanja predviđena u delu ,,pitanja za diskusiju”. Nastavnik svojim potpisom u praktikumu potvrđuje da su popunjene sve vežbe iz praktikuma. Uslov za učestvovanje i realizaciju teorijskih i praktičnih vežbi jeste posedovanje praktikuma, sveske za beleške kao i predviđene literature. Prisustvo predavanjima i vežbama je obavezno, a moguće je nadoknaditi opravdane izostanke. Referenca - Cvetković, V. (2019). Upravljanje rizicima i sistemi zaštite i spasavanja od katastrofa. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.