Cvetković, V. (2017). Prepreke unapređenju spremnosti građana za reagovanje u prirodnim katastrofama [Barriers to Improving Citizens’ Preparedness for Response to Natural Disasters]. Vojno delo, 69(2), 132–150.

ПРЕПРЕКЕ УНАПРЕЂЕЊУ СПРЕМНОСТИ ЗА РЕАГОВАЊЕ У ПРИРОДНИМ КАТАСТРОФАМА

Владимир М. Цветковић

Факултет безбедности, Универзитет у Београду

У раду који представља квантитативно истраживање изнети су ре- зултати испитивања који се односе на препреке унапређењу мера спремности за реаговање у природним катастрофама. Истраживање је спроведено у току 2015. године у 19 локалних заједница у Србији. Том приликом, применом стратегије испитивања у домаћинствима и вишее- тапним случајним узорковањем, анкетирано је 2500 грађана. Резултати истраживања показују да 20,5% испитаника мисли да ће им интервентно- спасилачке службе помоћи, па им мере спремности за реаговање нису ни потребне; 31,7% испитаника не сматра да су угрожени или да је њихо- во домаћинство угрожено од последица катастрофа; 20,9% испитаника истиче да нема времена за то; 23,1% испитаника мисли да је предузима- ње тих мера веома скупо; 19,4% сматра да није способно за тако нешто; 22,8% истиче да нема подршку локалне заједнице; 27% истиче да не мо- гу спречити последице природних катастрофа ни на који начин. Резулта- ти инференцијалне статистике утицаја пола, родитељства, запослено- сти, инвалидитета, претходног искуства и војне обавезе показују разно- врсне резултате у погледу њихове статистичке повезаности са препрека- ма које се односе на спремност за реаговање.. Значај спроведеног ис- траживања огледа се у унапређењу теоријског и емпиријског фонда зна- ња о факторима који утичу на низак ниво спремности грађана за реагова- ње у природним катастрофама. Резултати истраживања могу бити иско- ришћени као полазна основа у конципирању модела унапређења спремности грађана за реаговање у природним катастрофама.

 

Кључне речи: безбедност, природне катастрофе, баријере, реа- говање, пол, родитељство, запосленост, инвалидитет, претходно искуство, војна обавеза

Увод

У литератури постоје различите истраживачке процедуре за испитивање утицаја демографских, социо-економских и психолошких карактеристика грађана на њихову спремност и препреке за реаговање на одређену природну катастрофу. Најзасту-

 

 vladimir.cvetkovic@kpa.edu.rs

пљенија су квантитативна истраживања (Cretikos et al., 2008; Cvetković, 2016a, 2016b; Cvetković, Lipovac, & Milojković, 2016; Cvetković, Gaćić, & Petrović, 2015; Horney, Snider, Malone, Gammons, & Ramsey, 2008; Kapucu, 2008; Kirschenbaum, 2006; Nozawa, Wata- nabe, Katada, Minami, & Yamamoto, 2008; Spittal, McClure, Siegert, & Walkey, 2008; Tomio, Sato, Matsuda, Koga, & Mizumura, 2014; Цветковић, 2015b, 2015c, 2016; Цветковић, Ву- чић, & Гачић, 2015; Цветковић, Гачић, & Јаковљевић, 2015), с тим што постоје и озбиљ- на квалитативна истраживања о спремности грађана за реаговање на природне ката- строфе (Baker, 2011; Becker, Paton, Johnston, & Ronan, 2013 2013; Dooley, Catalano, Mis- hra, & Serxner, 1992 1992; Horney et al., 2008 Gammons & Ramsey, 2008; Kim & Kang, 2010; Kirschenbaum, 2005; Tekeli-Yeşil, Dedeoǧlu, Tanner, Braun-Fahrlaender, & Obrist, 2010 Fahrlaender & Obrist, 2010). Поменута истраживања односе се на различите при- родне катастрофе: земљотрес, ураган, поплаве, вулканске ерупције, суше итд. Када се анализирају постојећа квантитативна истраживања о спремности за реаговање на при- родне катастрофе примећује се да се она разликују по величини узорка, начину испити- вања, популацији, спроведеним статистичким анализама (Табела 1).

Табела 1 – Преглед литературе о спремности за реаговање у природним катастрофама разврстан по величини узорка, начину испитивања и популацији

Извор	Година	Величина узорка	Начин испитивања	Популација
(Mulilis & Lippa, 1990)	1990.	114	Поштанска анкета	Калифорнија
(Faupel & Styles, 1993)	1993.	198	Телефонски интервју	Чарлстон
(Sattler, Kaiser, & Hittner, 2000)	1993.	257	Лични интервју	Чарлстон
(Russell, Goltz, & Bourque, 1995)	1995.	1346	Телефонски интервју	Лос Анђелеса и Сан Франциско
(Hurnen & McClure, 1997)	1997.	96	Лични интервју	Тава Велингтон
(Tanaka, 2005)	2001.	551	Лични интервју	Фукуи, Јапан
(Mulilis, Duval, & Rogers, 2003)	2003.	199	Лични интервју	Пенсилванија
(Mishra & Suar, 2007)	2005.	300	Поштанска анкета	Индија
(Matsuda & Okada, 2006)	2004.	3613	Поштанска анекта	Јапан
(Heller, Alexander, Gatz, Knight, & Rose, 2005)	2004.	166	Поштанска анкета	Калифорнија
(Shaw, Kobayashi, & Kobayashi, 2004)	2004.	1065	Лични интервју	Јапан
(Kirschenbaum, 2006)	2006.	814	Телеф. интервју	Израел

Извор	Година	Величина узорка	Начин испитивања	Популација
(Spittal et al., 2008)	2008.	358	Поштанска анкета	Велингтон
(Horney et al., 2008)	2008.	251	Лични интервју	Каролина
(Cretikos et al., 2008)	2008.	227	Лични интервју	Аустралија
(Nozawa et al., 2008)	2008.	481	Лични интервју	Јапан
(Kapucu, 2008)	2008.	187	Поштанска анкета	Флорида
(Basolo et al., 2009)	2009.	404	Телеф. интервју	Лос Анђелес и Орлеанс
(Murphy, Cody, Frank, Glik, & Ang, 2009)	2009.	1629	,,Online” анкет.	САД
(Finnis, Johnston, Ronan, & White, 2010)	2010.	282	Лични интервју	Таранаки, Нови Зеланд
(Baker & Baker, 2010)	2010.	709	Лични интервју	Чарлестон
(Tomio et al., 2014)	2010.	4000	Поштанска анкета	Коморо, Јапан
(Muttarak & Pothisiri, 2013)	2012.	563	Поштанска анкета	Тајланд
(Cvetković et al., 2015)	2013.	3061	Лични интервју	Београд
(Cvetković et al., 2015)	2014.	434	Лични интервју	Београд
(Цветковић, 2015a)	2015.	2500	Лични интервју	Србија, 19 лок. заједница

На приказаној табели спроведена квантитативна истраживања одликују се раз- личитим методима анкетирања: лични интервју, телефонски интервју, поштанска анкета и анкетирање преко интернета. Величина узорка у приказаним истражива- њима варира, и у просеку се ради о 852 испитаника који су анкетирани о својој спремности за реаговање на одређене природне катастрофе. Значајно је спомену- ти да су таква истраживања спроведена у различитим културолошким и економ- ским амбијентима.

Резултати националног истраживања спроведеног на подручју САД (FEMA, 2009) указују на то да је најчешћи разлог за непредузимање мера спремности веровање и очекивање да ће интервентно-спасилачке службе, као што су полиција, ватрогасно- спасилачке службе и служба хитне медицинске помоћи помоћи њима у таквим ситуа- цијама (37%). Остали разлози су: немам довољно времена за предузимање таквих мера (27%); не желим да размишљам о томе (19%; исувише је скупо (17%); сматрам да предузимање таквих мера неће ништа променити (17%); сматрам да нисам спосо-

бан за тако нешто (13%). Надаље, резултати показују да су најчешће баријере за неодлазак на одговарајуће тренинге, семинаре и курсеве о унапређењу спремности за реаговање на природне катастрофе: недостатак времена (16%), недовољно раз- мишљање о томе (15%), тешкоће приликом доласка до информација о томе шта је потребно урадити (15%), став о безначајности таквих мера (5%), недостатак нов- ца/исувише скупе (2%), став о неефикасности таквих мера (2%), други разлози (53%) као што су: неинформисаност о доступним курсевима, не постоје развијени курсеви, семинари и радионице итд. У студији коју је спровео Институт за смањење катастро- фа за Црвени крст, 78% испитаника истакло је да нису наилазили на препреке које су их спречавале да предузимају одређене мере усмерене ка подизању нивоа спремно- сти за реаговање на природне катастрофe (Falkiner, 2006). Осталих 22% испитаника навело је да су њихови напори усмерени ка подизању нивоа спремности за реагова- ње били спречени услед недостатка: времена (33%), информација (29%) и финансиј- ских средстава (26%). Олимпија и сарадници (Olympia, Rivera, Heverley, Anyanwu, & Gregorits, 2010) као узроке недовољног нивоа спремности за реаговање на природне катастрофе наводе: занемаривање и непридавање важности мерама спремности; недостатак времена да се припреме залихе, знања како да се постигне виши ниво спремности; веровање да се природне катастрофе неће догодити на њиховом под- ручју или да ће они бити поштеђени; недостатак очекиване учинковитости (веровање да мере спремности не могу ништа спречити, односно у озбиљној мери умањити на- стале последице); неразмишљање о потенцијалним последицама природних ката- строфа по њих и њихове укућане.

Имајући у виду значај спремности грађана за реаговање на катастрофе, у одре- ђеним државама, као што су и Сједињене Америчке Државе, спроводе се нацио- нална истраживања о спремности грађана за реаговање у таквим ситуацијама. Ис- траживачки фокус уобичајено се односи на знање и ставове становника о катастро- фама, као и на понашања која се односе на подизање нивоа спремности грађана. У таквим истраживањима користи се модел промене личног понашања грађана за спремност на катастрофе (Citizen Corps Personal Behavior Change Model for Disaster Preparedness) који описује различите факторе који могу имати утицаја на спровође- ње припремних активности грађана.

Модел промене личног понашања грађана заснива се на два теоријска модела, својствена друштвеним наукама, који су примењени и за процену ризика. Ради се о

,,проширеном паралелном процесном моделу” (Extended Parallel Process Model) и о

,,стадијум промене/транстеоријском моделу” (Stages of Change/Transthe-oretical Mo- del). Стадијум промене/транстеоријски модел, демонстрира различите степене спремности грађана за реаговање на катастрофе. Према њему појединце је могуће разврстати у 5 нивоа који указују на њихову спремност. То су: неразмишљање (по- јединац не намерава да промени или не размишља о променама у скоријој будућ- ности – у наредних 6 месеци), размишљање (појединац није спреман у садашњем тренутку, али намерава да предузме одређене активности у наредних 6 месеци), припремање (појединац је разматрао промену свог понашања за наредни месец), акција (појединац је променио понашање у скоријој прошлости али промене нису заживеле), одражавања (појединац је променио своје понашање и промене су за- живеле) (corps, 2006).

Наведени модел испитује мотивационе факторе и идентификује начине да се побољша спремност управо у односу на те исте мотивационе факторе и перцепци- је о препрекама. Наиме, по њему следећи фактори могу утицати на мотивацију за предузимање мера спремности: старост, пол, раса/етничка припадност, социо-еко- номски статус, језик и култура, поверење у државу, претходно искуство, религио- зност, занимање и радно окружење, субјективне норме друштва итд. Постоје три профила: грађанин је несавестан или одбацује претње због субјективно ниске осе- тљивости или озбиљности, непријемчив је за поруке унапређења спремности; разу- ме осетљивост и озбиљност претње, али ипак уочава различите препреке за пред- узимање мера спремности и неспреман је и, на крају, грађанин разуме претњу и има високо поуздање у себе и ефикасност одговора; спреман је.

 

Слика 1 – Модел промене личног понашања грађана у вези са спремношћу за реаговање у природним катастрофама. (Адаптирано према: Citizen corps, 2006: 12)

Сходно наведеним профилима, постоје три начина за друштвени маркетинг: по- руке спремности засноване на ризику – едуковати се о претњама и повезаним ме- рама спремности, повећати знање о осетљивости на ризик и повезаним мерама спремности и повећати знање о озбиљности ризика; поруке ефикасности – повећа- ти знање о мерама спремности, повећати самоефикасност (веровање у способност да се спроведу мере) и повећати ефикасност одговора (веровање у ефикасност мера); и одређивање образаца понашања и поруке подстицања: обезбедити опо- мене и подсетнике за мере спремности.

Резултати утицаја друштвеног маркетинга могу бити: промена знања, грађани су упознати са претњом од катастрофе, потенцијалним личним утицајем, хитношћу и осетљивошћу, промена ставова – грађани су лично забринути у вези с ризиком од катастрофе и њиховог потенцијалног утицаја, промена вештина – грађани су у стању да процене осетљивост, озбиљност и хитност личног ризика; промене знања – грађани имају знање о препорученим мерама спремности, знање о ефикасности и корисности мера спремности, промена ставова и уверења – грађани верују да су су у стању да предузму мере спремности, верују у ефикасност и корисност таквих мера, верују да су такве мере вредне улагања времена и ресурса, промена вешти- на – грађани су у стању да изведу ефикасне и комплетне мере спремности; проме- на вештина – грађани су у стању да одржавају знање, ресурсе, и вештине (слика 1).

Методологија истраживања

За потребе реализације истраживања, статистичком методом и методом иску- ствене генерализације стратификоване су локалне заједнице у Републици Србији са високим и ниским ризиком настанка поплава. На тај начин добијен је стратум, одно- сно популација коју су чинили сви пунолетни становници локалних заједница у којима се догодила или постоји ризик да се догоди поплава. Из тако добијеног стратума, ме- тодом случајног узорка, одабрано је њих 19 од укупно 154 у којима је индикована угроженост или потенцијална угроженост од поплава. Истраживањем су обухваћене следеће локалне заједнице: Обреновац, Шабац, Крушевац, Крагујевац, Сремска Ми- тровица, Прибој, Баточина, Свилајнац, Лапово, Параћин, Смед. Паланка, Јаша То- мић, Лозница, Бајина Башта, Смедерево, Нови Сад, Краљево, Рековац и Ужице.

 

Графикон 1 – Дистрибуција испитаника обухваћених узорком по локалним заједницама

У даљем поступку узорковања коришћен је вишеетапни случајни узорак. У првој етапи одређени су делови у административним седиштима локалних заједница који су били угрожени стогодишњим водама или потенцијалним ризиком од високих во- да. У другој етапи одређене су улице или делови улица, а у трећој су одређена до- маћинства у којима је спроведено анкетирање. Број домаћинстава је усклађиван са бројношћу заједнице. Четврта етапа узорковања односила се на процедуру избора испитаника унутар претходно дефинисаног домаћинства. Селекција испитаника спроведена је процедуром случајног одабира пунолетних чланова домаћинства ко- ји су се затекли у време анкетирања. У истраживању је анкетирано укупно 2500 грађана. Истраживање је део обимнијег истраживања спремности грађана за реа- говање у природним катастрофама.

Када је реч о узорку, мушкарци су заступљени са 49,8%, док жене чине 50,2%. У узорку је незнатно више жена од мушкараца у свим старосним групацијама, осим од 48 до 58 година и преко 68 година, где има процентуално више мушкараца. Када се сагледа образовна структура грађана који су обухваћени узорком, такође се примећу- је да је највише грађана са завршеном средњом четворогодишњом школом (41,3%). Најмање је грађана са завршеним мастер студијама (2,9%) и докторским студијама (0,4%). Са средњом трогодишњом школом и докторатом има више мушкараца у од- носу на жене, док жена има више са завршеним факултетом, мастер студијама и средњом четворогодишњом школом. Опсег старости грађана обухваћен узорком је од 18 до 90 године, средња вредност је 39,95 године (мушкараца 40,9 – SD = 14,176 и жена 38,61- SD = 14,278) и стандардно одступање од те средње вредности износи 14,244 година. Веома је значајно указати и на расподелу вредности непрекидних про- менљивих (асиметрија и спљоштеност њихове расподеле). Позитивна вредност аси- метрије 0,361 за старост испитаника показује да је већина добијених резултата лево од средње вредност међу мањим резултатима, док негативна вредност спљоштено- сти од -0,599 показује да је расподела пљоснатија од нормалне, тј. има више резул- тата нагомиланих на реповима. Највише испитаника у узорку је старости од 18 до 28 година (28,4%), док је најмање испитаника старости преко 68 година (2,2%).

У узорку је 54,6% ожењених/удатих, 3% удоваца/удовица, 18,8% неожење-

них/неудатих (самац/самица), верених 2,7% и у вези 16,9%. Према резултатима ожењених мушкараца има много више него удатих жена. При томе, много више неожењених мушкараца има у односу на неудате жене. Статистичка анализа при- купљених података рађена је у ИБМ-овом софтверском пакету СПСС. Т тест неза- висних узорака коришћен је за испитивање везе између одређених препрека за унапређење мера спремности и одређених демографских, социо-економских и пси- холошких карактеристика испитаника. Резултати статистичких анализа приказани су табеларно са одговарајућим текстуалним интерпретацијама.

Резултати и дискусија

Испитивање препрека, односно разлога за не унапређење нивоа спремности за реаговање у природним катастрофама представља врло актуелно питање. Сходно томе, од испитаника је затражено да изразе степен слагања са наведе-

ним разлозима за непредузимање мера спремности на личном плану које би им могло помоћи. Резултати су следећи: 20,5% (4 – апсолутно се слажем + 5 – у из- весној мери се слажем) испитаника мисли да ће му интервентно-спасилачке слу- жбе ионако помоћи, па му такве мере нису ни потребне (Графикон 3); 31,7% испи- таника не сматра да је он лично или његово домаћинство угрожено од последица поплава (Графикон 3); 20,9% испитаника истиче да нема времена за то (Графикон 4); 23,1% испитаника мисли да је предузимање тих мера веома скупо (Графикон 5); 19,4% мисли да није способно за тако нешто (Графикон 6); 22,8% истиче да нема подршку од стране локалне заједнице (Графикон 7); 27% истиче да не може спречити последице ни на који начин (Графикон 8). Када се сагледа средња вредност датих одговора, забележена средња вредност истицања разлога ,,мислим да ће ми интервентно-спасилачке службе ионако помоћи, па ми такве мере нису потребне” износи 2,66 (SD=1,329), ,,не сматрам да сам лично или моје домаћинство угрожени од последица поплава 2,92 (SD=1,452), ,,немам времана за то” 2,64 (SD=1,342), ,,то је веома скупно” 2,75 (SD=1,321), ,,мислим да то неће утицати на личну или безбедност домаћин-ства” 2,89 (SD=1,310), ,,мислим да нисам способан за тако нешто” 2,61 (SD=1,325), ,,немам подршку од стране локалне заједнице” 2,75 (SD=1,312), ,,не могу спречити последице ни на који начин” 2,89 (SD=1,359). Процентуално и из аспекта средње вредности посматрано, највише се истиче разлог ,,не сматра да је он лично или његово домаћинство угрожено од последица поплава”.

 

Графикон 2 – Процентуална дистрибуција слагања са тврдњом:

„Мислим да ће ми ИСС ионако помоћи, па ми такве мере нису потребне!”

Графикон 3 – Процентуална дистрибуција слагања са тврдњом:

„Не сматрам да смо ја или моје домаћинство угрожени!”

 

Графикон 4 – Процентуална дистрибуција слагања са тврдњом:

„Немам времена за то!”

Графикон 5 – Процентуална дистрибуција слагања са тврдњом:

„То је веома скупо!”

 

Графикон 6 – Процентуална дистрибуција слагања са тврдњом:

„Мислим да нисам способан за тако нешто!”

Графикон 7 – Процентуална дистрибуција слагања са тврдњом:

„Немам подршку локалне заједнице!”

 

Графикон 8 – Процентуална дистрибуција слагања са тврдњом:

„Не могу спречити последице ни на који начин!”

За испитивање повезаности одређених дихотомних променљивих и непрекидне зависне променљиве о препреци ,,Сматрам да ће ми интервентно-спасилачке слу- жбе ионако помоћи, па ми такве мере нису потребне!”, изабран је т-тест независних узорака (independent samples T test). Њиме је испитана статистички значајна разли- ка између добијених средњих вредности препреке код испитаника различитог пола, статуса родитељства, запослености, инвалидитета и претходног искуства. Пре при- ступања спровођења теста биле су испитане опште и посебне претпоставке за ње- гово спровођење. Том приликом утврђена је статистички значајна разлика између препреке ,,Мислим да ће ми интервентно-спасилачке службе помоћи, па ми такве мере нису потребне” и претходног искуства (има претходног искуства – М = 2,84, SD = 1,39, нема претходног искуства – М = 2,62, SD = 1,31). Није утврђена стати- стички значајна разлика између наведене препреке и пола (мушки – М = 2,63, SD = 1,36, женски – М = 2,68, SD = 1,29), родитељства (родитељ – М = 2,65, SD = 1,34, није родитељ – М = 2,67, SD = 1,31), запослености (запослен – М = 2,65, SD = 1,29, не- запослен – М = 2,65, SD = 1,39), инвалидитета (инвалид – М = 2,57, SD = 1,50, није инвалид – М = 2,63, SD = 1,33), војне обавезе (одслужио војну обавезу – М = 2,67, SD = 1,39, није одслужио војну обавезу – М = 2,61, SD = 1,29) (Табела 2). Резултати показују да грађани који имају претходног искуства са природним катастрофама у

незнатно већој мери истичу да ће им интервентно-спасилачке службе помоћи, па им такве мере нису потребне од грађана који немају искуства. Свакако, интервент- но-спасилачке службе ће предузети све мере из домена својих надлежности у та- квим ситуацијама, али неће бити у стању да у року од 24 сата пруже помоћ свим грађанима, имајући у виду: огроман број повређених и погођених људи, делимично или потпуно уништену критичну инфраструктуру, мањак припадника таквих служби, недостатак опремљености итд.

Табела 2 – Резултати т-теста (independent-samples t-test) поређења средње вредности препреке ,,Сматрам да ће ми интервентно-спасилачке службе ионако помоћи,

па ми такве мере нису потребне!” и независних променљивих

Независне променљиве	Ливинов тест једнакости варијансе		Т-тест независних узорака
	F – вредност	Sig. – ниво значајности	T – вредност	df – број степени слободе	Sig. (2-tailed) – ниво значајности	Средња вредност разлике	Стандардна грешка – разлика	95% Интервал поверења разлике
								Доња	Горња
Пол	6,135	,013	-,882	2427,603	,378	-,048	,054	-,153	,058
Родитељство	,996	,318	-,440	2430	,660	-,024	,055	-,132	,084
Запосленост	14,173	,000	-,104	1697,415	,917	-,006	,058	-,120	,108
Инвалидитет	4,540	,033	-,428	98,227	,670	-,068	,160	-,386	,249
Претходно искуство	,710	,400	3,348	2205	,001	,221	,066	,091	,350
Војна обавеза	3,816	,051	1,047	2154	,295	,061	,058	-,053	,174

Утврђена је статистички значајна разлика између препреке ,,Не сматрам да сам ја или моје домаћинство угрожени!” и родитељства (родитељ – М = 2,85 , SD = 1,44, није родитељ – М = 3,04, SD = 1,44) и претходног искуства (има претходног иску- ства – М = 2,82, SD = 1,48, нема претходног искуства – М = 2,96, SD = 1,43). Није утврђена статистички значајна разлика између наведене препреке и пола (мушки – М = 2,93 , SD = 1,48, женски – М = 2,91, SD = 1,41), запослености (запослен – М = 2,91, SD = 1,46, незапослен – М = 2,90, SD = 1,44) инвалидитета (инвалид – М = 3,15, SD = 1,52, није инвалид – М = 2,94, SD = 1,45) и војне обавезе (одслужио војну оба- везу – М = 2,87, SD = 1,46, није одслужио војну обавезу – М = 2,96, SD = 1,44) (Табела 3). Резултати показују да су родитељи у мањој мери истакли да не сматра- ју да су они или њихово домаћинство угрожени у односу на грађане који нису роди- тељи. Свакако, присуство деце у домаћинству утиче на већи ниво свести о могућим последицама у таквим ситуацијама. Родитељи би предузели све мере да заштите своју децу. Такође, грађани са претходним искуством у мањој мери истичу наведе-

ни разлог од грађана без искуства. Када човек једном доживи катастрофалне по- следице таквих догађаја предузеће све да се то више не понови. При томе, биће свеснији ризика да га увек тако нешто може поново задесити.

Табела 3 – Резултати т-теста (independent-samples t-test) поређења средње вредности препреке ,,Не сматрам да смо ја или моје домаћинство угрожени!” и независних променљивих

Независне променљиве	Ливинов тест једнакости варијансе		Т-тест независних узорака
	F – вредност	Sig. – ниво значајности	T – вредност	df – број степени слободе	Sig. (2-tailed) – ниво значајности	Средња вредност разлике	Стандардна грешка – разлика	95% Интервал поверења разлике
								Доња	Горња
Пол	4,916	,027	,337	2442,405	,736	,020	,059	-,095	,135
Родитељство	,140	,708	-3,187	2445	,001	-,190	,060	-,307	-,073
Запосленост	,078	,780	,229	2368	,819	,014	,062	-,108	,136
Инвалидитет	1,779	,182	1,339	1952	,181	,207	,155	-,096	,511
Претходно искуство	6,065	,014	-1,955	895,426	,050	-,142	,073	-,284	,001
Војна обавеза	1,276	,259	-1,471	2168	,141	-,093	,063	-,216	,031

Утврђена је статистички значајна разлика између препреке „Немам времена за то!”, пола (мушки – М = 2,57 , SD = 1,32, женски – М = 2,70, SD = 1,35) и војне оба- везе (одслужио војну обавезу – М = 2,56, SD = 1,31, није одслужио војну обавезу – М = 2,69, SD = 1,36). Није утврђена статистички значајна разлика између наведене препреке и родитељства (родитељ – М = 2,63, SD = 1,32, није родитељ – М = 2,65, SD = 1,37), запослености (запослен – М = 2,60, SD = 1,31, незапослен – М = 2,68, SD = 1,41), инвалидитета (инвалид – М = 2,71, SD = 1,42, није инвалид – М = 2,68, SD = 1,36) и претходног искуства (има претходног искуства – М = 2,67, SD = 1,28, нема претходног искуства – М = 2,65, SD = 1,36) (Табела 4). Грађани женског пола у већој мери истичу да немају времена за предузимање мера спремности у односу на испитанике мушког пола. Може се претпоставити да су жене заузетије породич- ним обавезама поред подједнаких обавеза на послу са мушкарцем. Грађани који су одслужили војну обавезу у незнатно мањој мери истичу као разлога за непредузи- мање мера спремности за реаговање да немају времена за то у односу на грађане који нису одслужили војни рок. Може се претпоставити да су грађани на одслужењу војног рока стекли одређене навике које им значе у испуњавању свакодневних оба- веза. Наравно, потребно је спровести додатна истраживања да би се утврдили ап- солутни разлози за такву констатацију.

Табела 4 – Резултати т-теста (independent-samples t-test) поређења средње вредности препреке ,,Немам времена за то!” и независних променљивих

Независне променљиве	Ливинов тест једнакости варијансе		Т-тест независних узорака
	F – вредност	Sig. – ниво значајности	T – вредност	df – број степени слободе	Sig. (2-tailed) – ниво значајности	Средња вредност разлике	Стандардна грешка – разлика	95% Интервал поверења разлике
								Доња	Горња
Пол	,044	,834	-2,325	2422	,020	-,127	,054	-,234	-,020
Родитељство	4,443	,035	-,412	2063,801	,681	-,023	,056	-,133	,087
Запосленост	5,488	,019	-1,394	1703,923	,163	-,082	,059	-,197	,033
Инвалидитет	,557	,455	,216	1941	,829	,031	,145	-,253	,316
Претходно искуство	7,195	,007	,382	975,002	,703	,025	,064	-,102	,151
Војна обавеза	,885	,347	-2,157	2153	,031	-,126	,058	-,241	-,011

Утврђена је статистички значајна разлика између препреке ,,То је веома скупо”!, запослености (запослен – М = 2,67, SD = 1,29, незапослен – М = 2,86, SD = 1,37) и претходног искуства (има претходног искуства – М = 3,03, SD = 1,29, нема претход- ног искуства – М = 2,69, SD = 1,33). Није утврђена статистички значајна разлика из- међу наведене препреке и пола (мушки – М = 2,74 , SD = 1,27, женски – М = 2,77, SD = 1,36), родитељства (родитељ – М = 2,72 , SD = 1,32, није родитељ – М = 2,80, SD = 1,31), инвалидитета (инвалид – М = 2,59, SD = 1,33, није инвалид – М = 2,78, SD = 1,33), војне обавезе (одслужио војну обавезу – М = 2,68, SD = 1,25, није од- служио војну обавезу – М = 2,79, SD = 1,37) (Табела 5). Незапослени грађани, што је донекле и очекивано, у већој мери истичу да су мере спремности веома скупе у односу на запослене грађане. Наравно, поједине мере спремности (едукација, од- ређене припреме итд.) не захтевају додатна финансијска средства, док остале и захтевају. Потребно је купити одређену опрему, залихе, прибор за пружање прве помоћи итд. Такође, грађани који су имали претходног искуства са природним ката- строфама у већој мери истичу да је то веома скупо у односу на грађане који немају таква искуства.

Табела 5 – Резултати т-теста (independent-samples t-test) поређења средње вредности препреке ,,То је веома скупо!” и независних променљива

Независне променљиве	Ливинов тест једнакости варијансе		Т-тест независних узорака
	F – вредност	Sig. – ниво значајности	T – вредност	df – број степени слободе	Sig. (2-tailed) – ниво значајности	Средња вредност разлике	Стандардна грешка – разлика	95% Интервал поверења разлике
								Доња	Горња
Пол	4,572	,033	-,470	2396,269	,638	-,025	,054	-,131	,080
Родитељство	,080	,777	-1,588	2412	,112	-,087	,055	-,194	,020
Запосленост	1,965	,161	-3,349	2339	,001	-,190	,057	-,301	-,079
Инвалидитет	,044	,835	-1,352	1934	,177	-,194	,144	-,476	,088
Претходно искуство	11,790	,001	5,291	926,646	,000	,344	,065	,216	,471
Војна обавеза	8,455	,004	-2,054	2064,478	,040	-,117	,057	-,229	-,005

Није утврђена статистички значајна разлика између препреке ,,Мислим да то неће утицати на безбедност мог домаћинства” и пола (мушки – М = 2,88 , SD = 1,36, женски – М = 2,91, SD = 1,25), родитељства (родитељ – М = 2,90, SD = 1,33, није родитељ – М = 2,88, SD = 1,27), запослености (запослен – М = 2,87, SD = 1,32, незапослен – М = 2,93, SD = 1,30), инвалидитета (инвалид – М = 2,67, SD = 1,37, није инвалид – М = 2,92, SD = 1,31), претходног искуства (има претходног искуства – М = 2,90, SD = 1,32, нема претходног искуства – М = 2,91, SD = 1,30), као и војне обавезе (одслужио војну оба- везу – М = 2,89, SD = 1,36, није одслужио војну обавезу – М = 2,93, SD = 1,28) (Табела 6).

Табела 6 – Резултати т-теста (independent-samples t-test) поређења средње вредности препреке

,,Мислим да то неће утицати на безбедност мог домаћинства” и независних променљивих

Независне променљиве	Ливинов тест једнакости варијансе		Т-тест независних узорака
	F – вредност	Sig. – ниво значајности	T – вредност	df – број степени слободе	Sig. (2-tailed) – ниво значајности	Средња вредност разлике	Стандардна грешка – разлика	95% Интервал поверења разлике
								Доња	Горња
Пол	15,813	,000	-,673	2406,462	,501	-,036	,053	-,140	,069
Родитељство	1,060	,303	,511	2417	,610	,028	,054	-,079	,134
Запосленост	,561	,454	-1,000	2342	,317	-,056	,056	-,167	,054
Инвалидитет	2,961	,085	-1,798	1937	,072	-,252	,140	-,526	,023
Претходно искуство	,275	,600	-,194	2194	,846	-,013	,065	-,140	,115
Војна обавеза	5,428	,020	-,626	1920,757	,532	-,036	,058	-,149	,077

Утврђена је статистички значајна разлика између препреке ,,Мислим да нисам спо- собан за тако нешто!” и војне обавезе (одслужио војну обавезу – М = 2,55, SD = 1,30, није одслужио војну обавезу – М = 2,66, SD = 1,35). Са друге стране, није утврђена ста- тистички значајна повезаност наведене препреке и пола (мушки – М = 2,56, SD = 1,31, женски – М = 2,65, SD = 1,33), родитељства (родитељ – М = 2,58, SD = 1,28, није роди- тељ – М = 2,64, SD = 1,38), запослености (запослен – М = 2,57, SD = 1,27, незапослен – М = 2,65, SD = 1,42), инвалидитета (инвалид – М = 2,37, SD = 1,22, није инвалид – М = 2,61, SD = 1,35) и претходног искуства (има претходног искуства – М = 2,63, SD = 1,34, нема претходног искуства – М = 2,60, SD = 1,32) (Табела 7). Резултати пока- зују да грађани који нису одслужили војну обавезу у већој мери мисле да нису способни за тако нешто у односу на грађане који су одслужили војну обавезу. Потребно је извр- шити додатна истраживања како би се утврдили разлози за такву разлику.

Табела 7 – Резултати т-теста (independent-samples t-test) поређења средње вредности препреке ,,Мислим да нисам способан за тако нешто!” и независних променљивих

Независне променљиве	Ливинов тест једнакости варијансе		Т-тест независних узорака
	F – вредност	Sig. – ниво значајности	T – вредност	df – број степени слободе	Sig. (2-tailed) – ниво значајности	Средња вредност разлике	Стандардна грешка – разлика	95% Интервал поверења разлике
								Доња	Горња
Пол	,128	,721	-1,766	2411	,077	-,095	,054	-,201	,011
Родитељство	11,924	,001	-,952	1998,440	,341	-,053	,056	-,162	,056
Запосленост	23,921	,000	-1,289	1641,626	,198	-,076	,059	-,191	,040
Инвалидитет	1,998	,158	-1,712	1930	,087	-,245	,143	-,526	,036
Претходно искуство	,154	,695	,458	2190	,647	,030	,066	-,099	,160
Војна обавеза	,699	,403	-1,971	2145	,049	-,115	,058	-,229	-,001

Утврђена је статистички значајна разлика између препреке ,,Немам подршу од стране локалне заједнице!”, родитељства (родитељ – М = 2,69, SD = 1,28, није ро- дитељ – М = 2,84, SD = 1,34), запослености (запослен – М = 2,67, SD = 1,28, неза- послен – М = 2,87, SD = 1,37) и војне обавезе (одслужио војну обавезу – М = 2,66, SD = 1,31, није одслужио војну обавезу – М = 2,86, SD = 1,33). Није утврђена стати- стички значајна повезаност наведене препреке и пола (мушки – М = 2,73, SD = 1,31, женски – М = 2,78, SD = 1,31), инвалидитета (инвалид – М = 2,66, SD = 1,47, није ин- валид – М = 2,80, SD = 1,31) и претходног искуства (има претходног искуства – М = 2,74, SD = 1,32, нема претходног искуства – М = 2,77, SD = 1,31) (Табела 8). Ро- дитељи, запослени и грађани који су одслужили војну обавезу у мањој мери истичу да немају подршку локалне заједнице у предузимању мера спремности у односу на грађа- не који нису родитељи, незапослене и грађане који нису одслужили војну обавезу.

Табела 8 – Резултати т-теста (independent-samples t-test) поређења средње вредности препреке ,,Немам подршку локалне заједнице!” и независних променљивих

Независне променљиве	Ливинов тест једнакости варијансе		Т-тест независних узорака
	F – вредност	Sig. – ниво значајности	T – вредност	df – број степени слободе	Sig. (2-tailed) – ниво значајности	Средња вредност разлике	Стандардна грешка – разлика	95% Интервал поверења разлике
								Доња	Горња
Пол	,073	,787	-,841	2423	,401	-,045	,053	-,149	,060
Родитељство	1,038	,308	-2,634	2423	,008	-,143	,054	-,249	-,036
Запосленост	4,241	,040	-3,477	1706,949	,001	-,199	,057	-,312	-,087
Инвалидитет	6,062	,014	-,896	99,580	,373	-,139	,156	-,448	,169
Претходно искуство	,490	,484	-,390	2202	,696	-,025	,065	-,153	,102
Војна обавеза	,178	,673	-3,560	2156	,000	-,206	,058	-,319	-,092

Утврђена је статистички значајна разлика између препреке ,,Не могу спречити последице ни на који начин!” инвалидитета (инвалид – М = 2,51, SD = 1,44, није ин- валид – М = 2,96, SD = 1,35) и војне обавезе (одслужио војну обавезу – М = 2,84, SD = 1,38, није одслужио војну обавезу – М = 2,99, SD = 1,36). Са друге стране, није утврђена статистички значајна повезаност наведене препреке и пола (мушки – М = 2,86, SD = 1,36, женски – М = 2,92, SD = 1,35), родитељства (родитељ – М = 2,92, SD = 1,37, није родитељ – М = 2,85, SD = 1,34), запослености (запослен – М = 2,89, SD = 1,34, незапослен – М = 2,87, SD = 1,40) и претходног искуства (има претходног искуства – М = 2,94, SD = 1,36, нема претходног искуства – М = 2,88, SD = 1,37) (Табела 9). Добијени резултати указују на то да грађани који нису инвалиди у већој мери исти- чу да не могу спречити последице ни на који начин у односу на грађане који су ин- валиди. Свакако, такви резултати су поражавајући, имајући у виду предности за ре- аговање грађана који нису инвалиди. Са друге стране, грађани који нису одслужили војну обавезу у већој мери истичу наведени разлог у односу на грађане који су од- служили војну обавезу.

Табела 9 – Резултати т-теста (independent-samples t-test) поређења средње вредности препреке ,,Не могу спречити последице ни на који начин!” и независних променљивих

Независне променљиве	Ливинов тест једнакости варијансе		Т-тест независних узорака
	F – вредност	Sig. – ниво значајности	T – вредност	df – број степени слободе	Sig. (2-tailed) – ниво значајности	Средња вредност разлике	Стандардна грешка – разлика	95% Интервал поверења разлике
								Доња	Горња
Пол	1,182	,277	-1,037	2408	,300	-,057	,055	-,166	,051
Родитељство	,116	,733	1,177	2408	,239	,066	,056	-,044	,177
Запосленост	10,152	,001	,295	1738,900	,768	,017	,059	-,099	,134
Инвалидитет	5,086	,024	-2,990	100,329	,004	-,459	,154	-,764	-,155
Претходно искуство	,343	,558	,763	2189	,446	,052	,068	-,082	,185
Војна обавеза	2,330	,127	-2,535	2141	,011	-,152	,060	-,269	-,034

Закључак

У квантитативном истраживању препрека унапређењу спремности грађана за реаговање у природним катастрофама утврђено је следеће:

• 20,5% испитаника мисли да ће му интервентно-спасилачке службе ионако помо- ћи, па му такве мере нису ни потребне; 31,7% испитаника не сматра да је он лично или његово домаћинство угрожено од последица поплава; 20,9% испитаника истиче да нема времена за то; 23,1% испитаника сматра да је предузимање тих мера веома скупо; 19,4% сматра да није способно за тако нешто; 22,8% истиче да нема подршку локалне заједнице; 27% истиче да не може спречити последице ни на који начин;
• постоји статистички значајна повезаност препреке ,,Мислим да ће ми интер- вентно-спасилачке службе помоћи, па ми такве мере нису потребне” и претходног искуства. Грађани који имају претходног искуства у незнатно већој мери од грађана који немају искуства истичу да ће им интервентно-спасилачке службе помоћи, па им такве мере нису потребне;.
• постоји статистички значајна повезаност препреке ,,Не сматрам да сам ја или моје домаћинство угрожени!” родитељства и претходног искуства. Родитељи у мањој мери истичу да не сматрају да су они или њихово домаћинство угрожени у односу на грађане који нису родитељи. Грађани са претходним искуством у мањој мери истичу наведени разлог за непредузимање мера спремности од грађана без искуства;
• постоји статистички значајна повезаност препреке ,,Немам времена за то”, по- ла и војне обавезе. Грађани женског пола у већој мери истичу да немају времена за предузимање мера спремности у односу на испитанике мушког пола. Грађани који су одслужили војну обавезу у незнатно мањој мери истичу наведени разлог у односу на грађане који нису одслужили војни рок;
• постоји статистички значајна повезаност препреке „То је веома скупо”, запо- слености и претходног искуства. Незапослени грађани и грађани који су имали претходног искуства у већој мери истичу да су мере спремности веома скупе у од- носу на запослене грађане и грађане без претходног искуства;
• није утврђена статистички значајна повезаност препреке ,,Мислим да то неће утицати на безбедност мог домаћинства” ни са једном променљивом;
• постоји статистички значајна повезаност препреке ,,Мислим да нисам спосо- бан за тако нешто” и војне обавезе. Грађани који нису одслужили војну обавезу у већој мери сматрају да нису способни за тако нешто у односу на грађане који су од- служили војну обавезу;
• постоји статистички значајна повезаност препреке ,,Немам подршку од локал- не заједнице”, родитељства, запослености и војне обавезе. Родитељи, запослени, и грађани који су одслужили војну обавезу у мањој мери истичу да немају подршку локалне заједнице у предузимању мера спремности у односу на грађане који нису родитељи, незапослене и грађане који нису одслужили војну обавезу;
• постоји статистички значајна повезаност препреке ,,Не могу спречити последице ни на који начин”, инвалидитета и војне обавезе. Грађани који нису инвалиди и који ни- су одслужили војну обавезу у већој мери истичу да не могу спречити последице ни на који начин у односу на грађане који су инвалиди и који су одслужили војну обавезу.

Потребно је наставити истраживања и још детаљније сагледати утицаје разно- врсних фактора који утичу на спремност за реаговање у природним катастрофама. Такви резултати истраживања у великој мери ће допринети стварању услова за унапређење спремности грађана за реаговање.

Литература

1. Baker, E. J. (2011). Household preparedness for the aftermath of hurricanes in Florida.

   Applied Geography, 31(1), 46-52.

2. Baker, L. R., & Baker, M. D. (2010). Disaster preparedness among families of children with special health care needs. Disaster medicine and public health preparedness, 4(03), 240-245.

3. Basolo, V., Steinberg, L. J., Burby, R. J., Levine, J., Cruz, A. M., & Huang, C. (2009). The Effects of Confidence in Government and Information on Perceived and Actual Preparedness for Disasters. Environment and Behavior, 41(3), 338-364.

4. Becker, J. S., Paton, D., Johnston, D. M., & Ronan, K. R. (2013). Salient beliefs about earthquake hazards and household preparedness. Risk Analysis, 33(9), 1710-1727.

5. Corps, C. (2006). Citizen preparedness review, community resilience through civic responsibility and self-reliance.

6. Cretikos, M., Eastwood, K., Dalton, C., Merritt, T., Tuyl, F., Winn, L., & Durrheim, D. (2008). Household disaster preparedness and information sources: Rapid cluster survey after a storm in New South Wales, Australia. BMC public health, 8(1), 195.

7. Cvetković, M. V. (2016a). Fear and floods in Serbia: Citizens preparedness for responding to natural disaster. Matica Srpska Journal of Social Sciences, 155(2/2016).

8. Cvetković, M. V. (2016b). Influence of Income Level on Citizen Preparedness for Response to Natural Disasters. Vojno delo, 2016/4.

9. Cvetković, M. V., Lipovac, M., & Milojković, B. (2016). Inquiring of knowledge of secondary school students as an element of flood preparedness. Journal for social sciences, TEME.

10. Cvetković, V., Dragićević, S., Petrović, M., Mijaković, S., Jakovljević, V., & Gačić, J. (2015). Knowledge and perception of secondary school students in Belgrade about earthquakes as natural disasters. Polish journal of environmental studies, 24(4), 1553-1561. doi: 10.15244/pjoes/39702

11. Cvetković, V., Gaćić, J., & Petrović, D. (2015). Spremnost studenata Kriminalističko- policijske akademije za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji. Ecologica, 22(78), 302-308.

12. Цветковић, В. (2015a). Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. (Докторска дисертација), Универзитет у Београду, Факултет безбедности.

13. Цветковић, В. (2015b). Спремност за реаговање на природну катастрофу – преглед литературе. Безбједност, полиција и грађани, 1-2/15(XI), 165-183.

14. Цветковић, В. (2015c). Феноменологија природних катастрофа – теоријско одређење и класификација природних катастрофа. Безбједност, полиција и грађани, 3 – 4, 311-335.

15. Цветковић, В. (2016). Утицај мотивисаности на спремност грађана Републике Србије да реагују на природну катастрофу изазвану поплавом Војно дело, 68(3), 141-171.

16. Цветковић, В., Вучић, С., & Гачић, Ј. (2015). Климатске промене и национална одбрана. Војно дело, 67(5), 181-203.

17. Цветковић, В., Гачић, Ј., & Јаковљевић, В. (2015). Утицај статуса регулисане војне обавезе на спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. Ecologica, 22(80), 584-590.

18. Dooley, D., Catalano, R., Mishra, S., & Serxner, S. (1992). Earthquake Preparedness: Predictors in a Community Survey1. Journal of Applied Social Psychology, 22(6), 451-470.

19. Falkiner, L. (2006). Impact analysis of the Canadian Red Cross Expect the Unexpected Program. Institute for Catastrophic Loss Reduction. Retrieved October, 31.

20. Faupel, C. E., & Styles, S. P. (1993). Disaster education, household preparedness, and stress responses following Hurricane Hugo. Environment and Behavior, 25(2), 228-249.

21. FEMA. (2009). Personal Preparedness in America: Findings from the Citizen Corps National Survey.

22. Finnis, K. K., Johnston, D. M., Ronan, K. R., & White, J. D. (2010). Hazard perceptions and preparedness of Taranaki youth. Disaster Prevention and Management, 19(2), 175-184. doi: 10.1108/09653561011037986

23. Heller, K., Alexander, D. B., Gatz, M., Knight, B. G., & Rose, T. (2005). Social and Personal Factors as Predictors of Earthquake Preparation: The Role of Support Provision, Network Discussion, Negative Affect, Age, and Education1. Journal of Applied Social Psychology, 35(2), 399-422.

24. Horney, J., Snider, C., Malone, S., Gammons, L., & Ramsey, S. (2008). Factors associated with hurricane preparedness: Results of a pre-hurricane assessment. J Disaster Res, 3(2), 1-7.

25. Hurnen, F., & McClure, J. (1997). The effect of increased earthquake knowledge on perceived preventability of earthquake damage. Australas. J. Disaster Trauma Stud.(3).

26. Kapucu, N. (2008). Culture of preparedness: household disaster preparedness. Disaster Prevention and Management, 17(4), 526-535. doi: 10.1108/09653560810901773

27. Kim, Y. C., & Kang, J. (2010). Communication, neighbourhood belonging and household hurricane preparedness. Disasters, 34(2), 470-488.

28. Kirschenbaum, A. (2005). Preparing for the inevitable: Environmental risk perceptions and disaster preparedness. International Journal of Mass Emergencies and Disasters, 23(2), 97.

29. Kirschenbaum, A. (2006). Families and disaster behavior: a reassessment of family preparedness. International Journal of Mass Emergencies and Disasters, 24(1), 111.

30. Matsuda, Y., & Okada, N. (2006). Community diagnosis for sustainable disaster preparedness. Journal of Natural Disaster Science, 28(1), 25-33.

31. Mishra, S., & Suar, D. (2007). Do lessons people learn determine disaster cognition and preparedness? Psychology & Developing Societies, 19(2), 143-159.

32. Mulilis, J. P., Duval, T. S., & Rogers, R. (2003). The Effect of a Swarm of Local Tornados on Tornado Preparedness: A Quasi‐Comparable Cohort Investigation1. Journal of Applied Social Psychology, 33(8), 1716-1725.

33. Mulilis, J. P., & Lippa, R. (1990). Behavioral change in earthquake preparedness due to negative threat appeals: A test of protection motivation theory. Journal of Applied Social Psychology, 20(8), 619-638.

34. Murphy, S. T., Cody, M., Frank, L. B., Glik, D., & Ang, A. (2009). Predictors of emergency preparedness and compliance. Disaster medicine and public health preparedness, 3(2), 1-10.

35. Muttarak, R., & Pothisiri, W. (2013). The role of education on disaster preparedness: case study of 2012 Indian Ocean earthquakes on Thailand’s Andaman Coast. Ecology and Society, 18(4), 51.

36. Nozawa, M., Watanabe, T., Katada, N., Minami, H., & Yamamoto, A. (2008). Residents’ awareness and behaviour regarding typhoon evacuation advice in Hyogo Prefecture, Japan. International nursing review, 55(1), 20-26.

37. Olympia, R. P., Rivera, R., Heverley, S., Anyanwu, U., & Gregorits, M. (2010). Natural disasters and mass-casualty events affecting children and families: a description of emergency preparedness and the role of the primary care physician. Clinical pediatrics.

38. Russell, L. A., Goltz, J. D., & Bourque, L. B. (1995). Preparedness and hazard mitigation actions before and after two earthquakes. Environment and Behavior, 27(6), 744-770.

39. Sattler, D. N., Kaiser, C. F., & Hittner, J. B. (2000). Disaster Preparedness: Relationships Among Prior Experience, Personal Characteristics, and Distress1. Journal of Applied Social Psychology, 30(7), 1396-1420.

40. Shaw, R., Kobayashi, K. S. H., & Kobayashi, M. (2004). Linking experience, education, perception and earthquake preparedness. Disaster Prevention and Management, 13(1), 39-49. doi: 10.1108/09653560410521689

41. Spittal, M. J., McClure, J., Siegert, R. J., & Walkey, F. H. (2008). Predictors of two types of earthquake preparation: survival activities and mitigation activities. Environment and Behavior.

42. Tanaka, K. (2005). The impact of disaster education on public preparation and mitigation for earthquakes: a cross-country comparison between Fukui, Japan and the San Francisco Bay Area, California, USA. Applied Geography, 25(3), 201-225.

43. Tekeli-Yeşil, S., Dedeoǧlu, N., Tanner, M., Braun-Fahrlaender, C., & Obrist, B. (2010). Individual preparedness and mitigation actions for a predicted earthquake in Istanbul. Disasters, 34(4), 910-930. doi: 10.1111/j.1467-7717.2010.01175.x

44. Tomio, J., Sato, H., Matsuda, Y., Koga, T., & Mizumura, H. (2014). Household and Community Disaster Preparedness in Japanese Provincial City: A Population-Based Household Survey. Advances in Anthropology, 2014.