Cvetković, V., & Filipović, M. (2017). Pripremljenost za prirodne katastrofe – preporuke za unapređenje pripremljenosti [Preparedness for Natural Disasters – Recommendations for Improvement]. Beograd: Zadužbina Andrejević.

Припремљеност за природне катастрофе: утицај претходног искуства грађана на ниво припремљености

Household preparedness for natural disasters: The impact of previous experiences of citizens on level of preparedness

 

Владимир М. Цветковић,

доцент

Универзитет у Београду, Факултет безбедности

Господара Вучића 50, 11000 Београд

vladimirkpa@gmail.com

 

Марина Х. Филиповић,

докторанткиња и сарадница у настави

Универзитет у Београду, Факултет безбедности

Господара Вучића 50, 11000 Београд

 

fmarina@fb.bg.ac.rs

Vladimir M. Cvetković,

Assistant Professor

University of Belgrade, Faculty of Security Studies

Gospodara Vučića 50, 11000 Beograd

vladimirkpa@gmail.com

Marina H. Filipović,

PhD student and Teaching Associate

University of Belgrade, Faculty for Security Studies

Gospodara Vučića 50, 11000 Beograd

fmarina@fb.bg.ac.rs

Кључне речи: безбедност, природна катастрофа, припремљеност, претходно искуство, Србија

Рад примљен: 27.11.2016.

Paper received: 11/27/2016

 

Рад прихваћен: 25.12.2016.

Paper accepted: 12/25/2016

Сажетак

У овом раду изнети су резултати квантитативног истраживања ути- цаја претходног искуства грађана на припремљеност домаћинства за природне катастрофе. У анкетном испитивању спроведеном у току 2015. године, применом вишеетапног случајног узорка анкетирано је 2.500 грађана у 19 локалних заједница. Резултати истраживања показују да постоји статистички значајна повезаност претходног искуства са већи- ном анализираних променљивих у вези са перцепцијом припремље- ности, знањем, залихама и плановима: превентивне мере, ангажовање у пружању помоћи на терену, ниво припремљености домаћинства, залихе воде и хране, познавање безбедносних процедура и начина евакуације итд. Полазећи од добијених резултата истраживања, у овом раду су из- нете и препоруке за унапређење припремљености домаћинства за при- родне катастрофе с обзиром на претходно искуство грађана.

Key words: security, natural disaster preparedness,

previous experiences, Serbia

Аbstract

The paper presents the results of the quantitative research of the impact of previous experiences of citizens on preparedness for natural disasters. In the research survey conducted in 2015, using a multi-stage random sample, 2,500 citizens were surveyed in 19 local communities. The research results show that there is a statistically significant correlation between previous experience and most of the analyzed variables regarding the perception of preparedness, knowledge, stock and plans: preventive measures, involvement in providing assistance on the ground, the level of preparedness of household water supplies and food, knowledge of safety procedures and ways of evacuation etc. Starting from the research results, the paper presents recommendations for improving household preparedness for natural disasters, having in mind the previous experience of citizens.

Увод

Припремљеност домаћинства за при- родне катастрофе представља један од битних предуслова за унапређење отпор- ности саме локалне заједнице за несме- тано функционисање у битно измењеном друштвеном амбијенту. Да би једно до- маћинство било припремљено, потребно је да поседује план за реаговање у природ- ним катастрофама, залихе хране и воде за 72 сата и да њени чланови поседују свест о ризику, начинима евакуације, локацији склоништа итд. [1, 2]. Фалкинер (Falkiner) истиче да је припремљеност домаћинства за природне катастрофе на нижем нивоу од очекиваног [3]. До сличних резулта- та су дошли Лемар (Lemyre) и сарадници у погледу припремљености за катастро- фе изазване терористичким нападима [4]. Капуку [5] утврдио је да су домаћинства Флориде лоше припремљена и да само 8% испитаника поседује довољно резерви хра- не, воде и лекова да би њихова породица преживела три дана. Такође, до сличних резултата дошао је Пејџ (Page) са својим сарадницима у истраживању спроведеном у Великој Британији [6]. Свакако, на при- премљеност домаћинства за природне ка- тастрофе утичу разноврсни демографски, социо-економски и психолошки фактори. Рецимо, Абле и Неслон су утврдили да у домаћинству мушкарци више воде рачуна

о заштитним превентивним техничким ме- рама и средствима, као и о поседовању за- лиха хране и воде у односу на жене [7].

Посебну пажњу истраживача одувек је заокупљивало питање, да ли су грађани у локалним заједницама које се често сусрећу са природним катастрофама спремнији за реаговање на њих. Конкретније речено, да ли је знање и перцепција ризика о таквим катастрофама на вишем нивоу у односу на локалне заједнице које се нису сусретале са последицама таквих догађаја [8–15]. Често се каже да су локалне заједнице које су се више пута сусретале са природним ката- строфама отпорније из разлога развијања тзв. „супкултура катастрофа“ (disaster subcutlures), под чијим окриљем долази до размене знања, искуства и других мера припремљености неопходних за реаговање у таквим ситуацијама. Рецимо, цунами из 2004. године који је задесио обале Индијс- ког океана проузроковао је смрт само неко- лико људи од укупно њих 83.000 [16]. Такве минималне последице биле су условљене претходним искуством из 1907. године, које се у виду песама и поема преносило са ге- нерације на генерацију (нпр. уколико осе- тиш потресе изазване земљотресом, онда се истог тренутка удаљи од морске обале). Из тих истраживачких побуда спроведе- на су истраживања широм света са циљем покушаја давања научне експликације

8 Владимир М. Цветковић / Марина Х. Филиповић ▪ Припремљеност за природне катастрофе: утицај претходног

повезаности претходног искуства са при- родним катастрофама и припремљености за реаговање на њих. Хелер (Heller) и са- радници [17] истичу да су старији грађани емотивно отпорнији на последице природ- них катастрофа, имајући у виду да поседују претходна искуства и да су научили да ће такви догађаји проћи и људи преживети. Сетлер (Sattler) и сарадници [18] испитива- ли су корелацију између нивоа припремље- ности за катастрофе и претходног искуства и том приликом установили да је таква ко- релација позитивна. Хелслот (Helsloot) и Руитенберг (Ruitenberg) [19], спроводећи истраживање, утврдили су да су локалне заједнице које су више пута биле суочене са природним катастрофама условљавале настанак посебне субкултуре у оквиру које је долазило до размене знања и искустава у погледу начина реаговања пре, за време и после њиховог настанка. Такво искуство несумњиво је утицало и на побољшање перцепције људи о начинима заштите и от- клањања последица природних катастрофа.

У овом раду аутор испитује утицај прет- ходног искуства на припремљеност до- маћинства за природне катастрофе: пер- цепција припремљености, знање, залихе и планови. Резултати истраживања прика- зани су табеларно са одговарајућим и пра- тећим дискусијама резултата.

Методолошки оквир истраживања

Квантитативно истраживање реализо- вано је применом стратегије испитивања у домаћинствима уз примену вишеетапног случајног узорка. У првом кораку који се односио на примарне узорачне јединице били су одређени делови заједнице у који- ма ће се обавити истраживање. Тај процес пратило је креирање мапе и одређивање процентуалног учешћа сваког таквог сег- мента у укупном узорку. У другом кораку који се односио на истраживачка језгра, одређене су улице или делови улица на ни- воу примарних узорачних јединица. Сва- ко истраживачко језгро било је одређено као путања са прецизираном почетном и

крајњом тачком кретања. У следећем ко- раку одређена су домаћинства у којима је спроведено анкетирање. Број домаћинста- ва обухваћен узорком одређен је у односу на њихов укупан број у општини. Конач- ни корак односио се на процедуру избора испитаника унутар претходно дефиниса- ног домаћинства. Селекција испитаника је спроведена процедуром следећег рођен- дана за пунолетне чланове домаћинства. Процес анкетирања у општинама обављао се три дана у току недеље (укључујући и ви- кенде) у различито доба дана. У истражи- вању је укупно анкетирано 2.500 грађана (face to face – лични интервју) у следећим локалним заједницама: Обреновац (178), Шабац (140), Крушевац (180), Крагујевац

(191), Сремска Митровица (174), Прибој

(122), Баточина (80), Свилајнац (115),

Лапово (39), Параћин (147), Смедеревска

Паланка (205), Сечањ (97), Лозница (149),

Бајина Башта (50), Смедерево (145), Нови

Сад (150), Краљево (141), Рековац (50) и Ужице (147). Изложени методолошки оквир део је обимнијег истраживања о припремљености грађана за реаговање на природну катастрофу.

Анализа структуре узорка показује да у узорку има више жена (50,2%) него мушка- раца (49,8%). Највише анкетираних грађана 41,3% је са завршеном средњом/четворо- годишњом школом. Најмање је грађана са завршеним мастер 2,9% и докторским сту- дијама 0,4%. У узорку, ожењених/удатих је 54,6%, удоваца/ица је 3%, испитаника који нису у вези је 18,8%, верених је 2,7% и у вези је њих 16,9%. Статистичка анализа при- купљених података рађена је у статистич-

ком програму за друштвене науке (Statistical Package for the Social Sciences). За испити- вање повезаности претходног искуства и

припремљености домаћинства за природне катастрофе коришћен је т – тест независ- них узорака, х2 тест независних узорака и једнофакторска анализа варијансе.

Резултати и дискусија

Утицај претходног искуства

на перцепцију припремљености за реаговање

Хи-квадрат тестом независности (χ2) истражена је веза претходног искуства са поплавама и категоријских променљивих о перцепцији припремљености за реаго- вање на природну катастрофу изазвану поплавом. Резултати Хи-квадрат теста не- зависности (χ2) (уз корекцију непрекидно- сти према Јејтсу, где се радило о табелама 2 са 2) показали су да постоји статистички

значајна веза између претходног искуства

без искуства – 34,2%); на размишљање о припремљености за реаговање подсти- чу их извештаји медија (грађани са ис- куством – 23,5%, грађани без искуства – 30,7%); још увек нису спремни, али почеће са припремама наредног месеца (грађани са искуством – 8%, грађани без искуства – 10,2%); не раде ништа да би се припремили за реаговање (грађани са искуством – 54,1%, грађани без искуства – 62,6%).

Табела 1. Приказ резултата Хи-квадрат теста независности (χ2) претходног искуства

и наведених променљивих о перцепцији

               припремљености за реаговање

са поплавама и следећих променљивих:

Asymp.

value df Sig.

Phi coefficient

превентивне мере (p = 0,000 < 0,05, v = 0,26

• мали утицај); новчана средства (p = 0,000

  < 0,05, phi = – 0,125 – мали утицај); ангажо- вани на терену (p = 0,001 < 0,05, phi = 0,075

• мали утицај); дуготрајне кише (p = 0,002

< 0,05, phi = 0,068 – мали утицај); извештаји медија (p = 0,002 < 0,05, phi = 0,068 – мали утицај); ниво припремљености (p = 0,000

< 0,05, phi = 0,136 – мали утицај) (табела 1).

На основу добијених резултата при- мећује се разлика у одговорима грађана са

                                       (2-sided)

138,281	2	,000*	,260**
32,862	1	,000*	– ,125
11,561	1	,001*	,075
,082	1	,775	,009
,112	1	,738	,009
9,660	1	,002*	,068
1,132	1	,287	,024
9,382	1	,002*	– ,068

 

Превентивне мере Новчана средства

Ангажовани на терену

Ангажовани у прихватном центру

Обилазак поплављених места

Дуготрајне кише Подизање нивоа река Извештаји медија

Ниво

38,419 5 ,000* ,136**

претходним искуством са поплавама у од- носу на оне без искуства као што следи.

• У већем проценту: предузели су одређене превентивне мере у циљу смањења мате- ријалних последица поплаве (грађани са искуством – 33,2%, грађани без искуства – 10,9%); ангажовали би се у пружању помоћи жртвама на терену (грађани са искуством – 21,8%, грађани без искуства – 15,3%); на размишљање о припремље- ности за реаговање подстичу их дуготрај- не кише (грађани са искуством – 44,3%, грађани без искуства – 36,5%); још увек нису спремни, али намеравају да то ура- де у наредних шест месеци (грађани са искуством – 13,5%, грађани без искуства – 12,7%); недавно су почели са припрема- ма (грађани са искуством – 12,2%, грађа- ни без искуства – 6,4%).

• У мањем проценту: уплатили би новча- на средства за помоћ жртвама поплава (грађани са искуством – 20,7%, грађани

                               припремљености

* статистички значајна повезаност – p  0,05

** Крамеров коефицијент за табеле веће од 2 са 2

Т-тестом независних узорака (indepen­ dent samples T­test) испитана је статистич- ки значајна разлика између средњих вред- ности свих непрекидних променљивих

o перцепцији код грађана који су имали претходног искуства са поплавама и оних који то нису имали. Статистички значај- них разлика резултата код наведених група грађана било је код следећих непрекидних променљивих: индивид. припремљеност (грађани са искуством: M = 3,09, SD = 1,18; грађани без искуства: М = 2,93, SD = 0,989; t (826,01) = 2,875 p = 0,004, ета квадрат

= 0,0098 – мали утицај); припремље- ност лок. зајед. (грађани са искуством: M = 3,10, SD = 1,28; грађани без искуства: М = 2,90, SD = 1,12; t (842,3) = 3,22 p = 0,001,

ета квадрат = 0,012 – мали утицај); при- премљеност држава (грађани са искуством:

M = 3,00, SD = 1,26; грађани без искуства: М = 2,81, SD = 1,06; t (826,5) = 3,23 p = 0,001,

ета квадрат = 0,0124 – мали утицај); ИСС (грађани са искуством: M = 2,84, SD = 1,39; грађани без искуства: М = 2,62, SD = 1,31; t (877,9) = 3,34 p = 0,001, ета квадрат = 0,0125 – мали утицај); то је веома скупо (грађани са искуством: M = 3,03, SD = 1,29; грађани без искуства: М = 2,69, SD = 1,33; t (926,6)

= 5,29 p = 0,000, ета квадрат = 0,029 – мали утицај); укућани (грађани са искуством: M = 4,47, SD = 1,12; грађани без искуства: М = 4,20, SD = 1,25; t (998,02) = 4,74 p = 0,000,

ета квадрат = 0,00156 – мали утицај); ком- шије (грађани са искуством: M = 3,42, SD = 1,29; грађани без искуства: М = 3,67, SD = 1,23; t (897,87) = – 4,11 p = 0,000, ета

квадрат = 0,0184 – мали утицај); невладине хуманитарне организације (грађани са ис- куством: M = 2,36, SD = 1,17; грађани без искуства: М = 2,52, SD = 1,16; t (2206) = – 2,69

p = 0,007, ета квадрат = 0,0032 – мали ути- цај); верска заједница (грађани са иску- ством: M = 2,21, SD = 1,25; грађани без ис- куства: М = 2,43, SD = 1,20; t (2205) = – 3,64

p = 0,000, ета квадрат = 0,0059 – мали ути- цај); полиција (грађани са искуством: M = 3,10, SD = 1,40; грађани без иску- ства: М = 3,36, SD = 1,27; t (859,12) = – 3,79,

p = 0,000, ета квадрат = 0,0164 – мали ути- цај); ВС (грађани са искуством: M = 3,38, SD = 1,35; грађани без искуства: М = 3,36, SD = 1,27; t (824,6) = – 4,72 p = 0,000, ета

квадрат = 0,0263 – мали утицај); служ- ба хитне помоћи (грађани са искуством: M = 3,27, SD = 1,37; грађани без искуства: М = 3,46, SD = 1,19; t (830,7) = – 2,87 p = 0,004,

ета квадрат = 0,0098 – мали утицај); по- моћ не би значила (грађани са искуством: M = 2,80, SD = 1,36; грађани без иску- ства: М = 2,54, SD = 1,20; t (803,01) = 3,857

p = 0,000, ета квадрат = 0,0181 – мали ути- цај); недостатак времена (грађани са иску- ством: M = 2,81, SD = 1,37; грађани без ис- куства: М = 2,56, SD = 1,26; t (2114) = 3,71

p = 0,000, ета квадрат = 0,0064 – мали ути- цај); превише кошта (грађани са искуством: M = 2,81, SD = 1,37; грађани без искуства: М = 2,56, SD = 1,26; t (2112) = 6,27 p = 0,000,

ета квадрат = 0,0182 – мали утицај);

ефикасност полиције (грађани са искус- твом: M = 3,44, SD = 1,30; грађани без иску- ства: М = 3,26, SD = 1,25; t (864,59) = 2,825

p = 0,005, ета квадрат = 0,0091 – мали ути- цај) (табела 2).

Код грађана који су имали претходног искуства са поплавама, у односу на оне који немају таква искуства, забележен је виши ниво: оцене индивидуалне припремље- ности за реаговање на природне катастро- фе изазване поплавом; оцене припремље- ности локалне заједнице и државе за реаго- вање; ослањања у прва 72 сата од настанка поплаве на укућане и ватрогасно-спаси- лачке јединице; истицања као разлога за непружање помоћи жртвама угроженим поплавама да њихова помоћ не би значила, недостатак времена и да превише кошта.

Са друге стране, код грађана који нису имали претходног искуства са поплава- ма, у односу на оне који имају, забележен је виши ниво: истицања следећих разло- га за непредузимање превентивних мера; мислим да ће ми интервентно-спасилачке службе помоћи, па ми такве мере нису ни потребне, и то је веома скупо; ослањања у прва 72 сата од настанака поплаве на не- владине хуманитарне организације, верске заједнице, полицију и службу хитне меди- цинске помоћи.

Утицај претходног искуства на знање о природним катастрофама

Резултати Хи-квадрат теста независ- ности (χ2) показали су да постоји статис- тички значајна повезаност претходног ис- куства и следећих променљивих о знању у вези са природним катастрофама иза- званим поплавама: познавање безбеднос- них процедура (p = 0,006 < 0,05, v = 0,070 – мали утицај); евакуацијa (p = 0,003 < 0,05, v=0,089–малиутицај);едукацијаупородици (p = 0,001 < 0,05, v = 0,084 – мали утицај); едукација на послу (p = 0,002 < 0,05, v = 0,076 – мали утицај); помоћ-старији, инвалиди (p = 0,000 < 0,05, v = 0,094 – мали утицај); комшије – самостално (p = 0,000 < 0,05, v = 0,085 – мали утицај); званично упозо- рење (p= 0,000 < 0,05, v = 0,093 – мали утицај);

потенцијалне заразе (p = 0,000 < 0,05, v = 0,092 – мали утицај); вентил за воду (p = 0,000 < 0,05, v = 0,114 – мали утицај); вентил за гас (p = 0,000 < 0,05, v = 0,140 – мали утицај); прекидач за електричну енергију (p= 0,000 < 0,05, v = 0,106 – мали ути- цај); руковање вентилом за воду (p = 0,000

< 0,05, v = 0,107 – мали утицај); руковање вентилом за гас (p = 0,000 < 0,05, v = 0,117 – мали утицај); руковање прекидачима елек- тричне енергије (p = 0,000 < 0,05, v = 0,110 – мали утицај); информације од укућана (p = 0,000 < 0,05, phi = 0,105 – мали утицај); информације од комшија (p = 0,000 < 0,05, phi = 0,126 – мали утицај); информације од фамилије (p = 0,001 < 0,05, phi = 0,070 – мали утицај); информације у школи (p = 0,022

< 0,05, phi = 0,051– мали утицај); информа- ције у верској заједници (p = 0,022 < 0,05, phi = 0,053 – мали утицај); информације на телевизији (p = 0,001 < 0,05, phi = – 0,074 – мали утицај); информације преко интер- нета (p = 0,000 < 0,05, phi = – 0,083 – мали утицај); прошли обуку (p = 0,002 < 0,05, v = 0,067 – мали утицај); жеља за обуком (p = 0,000 < 0,05, v = 0,099 – мали утицај); об- разовање преко интернета (p = 0,000 < 0,05, phi = – 0,083 – мали утицај) (табела 2).

На основу резултата примећује се да грађани са претходним искуством са поп- лавама у односу на оне који то немају:

• у већем проценту знају шта треба ради- ти након званичног упозорења о наи- ласку поплавног таласа (грађани са ис- куством – 32,7%, грађани без искуства – 26,4%); боље познају вирусе и заразе који прате период након поплава (грађа- ни са искуством – 52,8%, грађани без искуства – 42,4%); знају где се налази вентил за воду (грађани са искуством – 85,5%, грађани без искуства – 76,1%), вентил за гас (грађани са искуством – 64,4%, грађани без искуства – 49,5%), прекидач електричне енергије (грађани са искуством – 85%, грађани без искуства – 76,1%); знају да рукују вентилом за воду (грађани са искуством – 81,6%, грађани без искуства – 71,8%), вентилом за гас

(грађани са искуством – 60,1%, грађани без искуства – 48,3%), прекидачем елек- тричне енергије (грађани са искуством – 80,2%, грађани без искуства – 69,3%); истичу да су информације о поплавама стекли преко укућана (грађани са ис- куством – 38,7%, грађани без искуства – 27,5%), комшија (грађани са искуством – 24,7%, грађани без искуства – 13,8%), фамилије (грађани са искуством – 16,9%, грађани без искуства – 11,4%), верске заједнице (грађани са искуством – 3,9%, грађани без искуства – 2%); прошли обу- ку за поступање за време поплава (грађа- ни са искуством – 8,4%, грађани без иску- ства – 4,8%); желели би да прођу одређене обуке о поступању у таквим ситуацијама (грађани са искуством – 40,9%, грађани без искуства – 35,6%); истичу да су кроз неформални систем образовања прошли одређене обуке за поступање (грађани са искуством – 21,2%, грађани без искуства –16,4%);

• у мањем проценту евакуисали би се код пријатеља (грађани са искуством – 34,2%, грађани без искуства – 36,7%), у прихватним центрима (грађани са ис- куством – 10,1%, грађани без искуства – 14,5%), изнајмљеним становима (грађа- ни са искуством – 2,6%, грађани без иску- ства – 3,6%); тврде да се њихове комшије могу самостално спасити за време попла- ва (грађани са искуством – 32,4%, грађа- ни без искуства – 40,2%); истичу да су ин- формације о поплавама стекли у школи (грађани са искуством – 10,5%, грађани без искуства – 14,6%); истичу да су инфор- мације о поплавама стекли преко телеви- зије (грађани са искуством – 53,5%, грађа- ни без искуства – 61,9%), преко штампе (грађани са искуством – 28,2%, грађани без искуства – 33,7%), преко интернета (грађани са искуством – 22,5%, грађани без искуства – 31,3%); желели би да буду едуковани о поплавама преко интернета (грађани са искуством – 18,1%, грађани без искуства – 26,4%).

  Табела 2. Приказ резултата Хи-квадрат теста независности (χ2) претходног искуства и знања

               као елемента припремљености за реаговање

  value df			Asymp. Sig. (2 – sided)	Cramers v
  Знање о поплави	3,813	2	,149	,042
  Познавање безб. процедура	10,281	2	,006*	,070
  Евакуацијa	15,970	4	,003*	,089
  Едукација у школи	4,872	2	,087	,048
  Едукација у породици	14,995	2	,001*	,084
  Едукација на послу	12,028	2	,002*	,076
  Старији, хендикепирани	2,172	2	,338	,032
  Пристанак на евакуацију	,256	1	,613	,013**
  Помоћ – старији, инвалиди	19,165	2	,000*	,094
  Комшије – самостално	15,429	2	,000*	,085
  Карта поплавног ризика	2,907	2	,234	,037
  Званично упозорење	18,019	2	,000*	,093
  Потенцијалне заразе	18,216	2	,000*	,092
  Вентил за воду	28,499	2	,000*	,114
  Вентил за гас	34,292	2	,000*	,140
  Прекидач за електричну енергију	23,650	2	,000*	,106
  Руковање вентилом за воду	25,281	2	,000*	,107
  Руковање вентилом за гас	24,551	2	,000*	,117
  Руковање прек. ел. енергије	25,515	2	,000*	,110
  Информације од укућана	23,022	1	,000*	,105**
  Информације од комшија	33,108	1	,000*	,126**
  Информације од другара/ца	,741	1	,389	,020**
  Информације од фамилије	10,141	1	,001*	,070**
  Информације у школи	5,249	1	,022*	,051**
  Информације на факултету	,618	1	,432	– ,019**
  Информације кроз неформални систем	2,323	1	,127	– ,035**
  Информације на послу	,016	1	,899	– ,004**
  Информације у верској заједници	5,266	1	,022*	,053**
  Информације на телевизији	11,344	1	,001*	– ,074**
  Информације на радију	,906	1	,341	– ,022**
  Информације из штампе	5,135	1	,023*	– ,050**
  Информације преко интернета	14,282	1	,000*	– ,083**
  Прошли обуку	9,233	1	,002*	,067
  Жеља за обуком	20,388	2	,000*	,099
  Едукација преко телевизије	1,562	1	,211	– ,028**
  Едукација преко радија	1,284	1	,257	,026**
  Едукација преко видео-игрица	,693	1	,405	,022**
  Едукација преко интернета	14,214	1	,000*	– ,083**
  Едукација преко предавања	,140	1	,709	– ,009**

  Неформални систем                    5,954    1    ,015      ,054**

  * статистички значајна повезаност – p  0,05

  ** Фи (phi) коефицијент за табеле веће од 2 са 2

  Утицај претходног искуства

  о поседовању залиха и планова за реаговање на природну катастро- фу изазвану поплавом. Резулта- ти Хи-квадрат теста независности (χ2) (уз корекцију непрекидности према Јејтсу где се радило о табе- лама 2 са 2) показали су да постоји статистички значајна веза између претходног искуства са поплавама и следећих променљивих: залихе у дому (p = 0,011 < 0,05, v = 0,064

  • мали утицај); залихе воде (p = 0,030

    < 0,05, v = 0,104 – мали утицај); ра- дио-транзистор (p = 0,014 < 0,05, phi

    = 0,075 – мали утицај); батеријска лампа (p = 0,001 < 0,05, phi = 0,096

  • мали утицај); лопата (p = 0,000

    < 0,05, phi = 0,179 – мали утицај); крамп (p = 0,000 < 0,05, phi = 0,169

  • мали утицај); мотика и ашов (p = 0,000 < 0,05, phi = 0,160 – мали

  утицај); обнављање залиха (p = 0,001

  < 0,05, v = 0,108 – мали утицај); ком- плет прве помоћи – лако доступно (p = 0,000 < 0,05, v = 0,092 – мали

  утицај); дискусија о плану (p = 0,000

  < 0,05, v = 0,093 – мали утицај); ко- пије докумената (p = 0,000 < 0,05, v = 0,100 – мали утицај); осигурање (p = 0,000 < 0,05, v = 0,219 – мали

  утицај) (табела 3).

  На основу резултата примећује се да грађани са претходним иску- ством са поплавама у односу на оне који то немају:

• у већем проценту поседују: залихе за природне катастрофе изазване поплавом (грађани са искуством –30,3%,грађанибезискуства–24%); залихе хране за два дана (грађани са искуством – 21,5%, грађани без искуства – 17%) и за четири дана (грађани са искуством – 63%, грађа-

на поседовање залиха и планова

Хи-квадрат тестом независности (χ2) истражена је веза претходног искуства са поплавама и категоријских променљивих

ни без искуства – 61,7%); залихе воде за четири дана (грађани са искуством – 54,8%, грађани без искуства – 43,2%); радио-транзистор (грађани са искуством – 22,6%, грађани без искуства – 15,8%);

личних докумената (грађаниса искуством	План за реаговање	1,179	3	,758	,023
– 33,1%, грађани без искуства – 26,4%);	Дискусија о плану	17,830	2	,000*	,093
у мањем проценту поседују: залихе хра-	Копије докуменатa	20,209	2	,000*	,100

 

батеријску лампу (грађани са искуством – 47,3%, грађани без искуства – 36,2%), лопату (грађани са искуством – 55%, грађани без искуства – 34,2%), крамп (грађани са искуством – 38,7%, грађани без искуства – 20,4%), мотику (грађани са искуством – 45,8%, грађани без иску- ства – 28%), апарат за гашење почетних пожара (грађани са искуством – 18%, грађани без искуства – 12,1%); једном месечно обнављају залихе (грађани са искуством – 37%, грађани без искуства – 33,7%) и једном годишње обнављају залихе (грађани са искуством – 29,2%, грађани без искуства – 20,6%); дискутују о плану за реаговање на природнката- строфе изазване поплавом са чланови- ма домаћинства (грађани са искуством – 20,5%, грађани без искуства – 12,9%); поседују копије важних финансијских и

Табела 3. Приказ резултата Хи-квадрат теста независности (χ2) претходног искуства и поседовања

залиха и планова за реаговање Asymp. Crames, value df Sig. (2 – v                                            sided)
Залихе у дому	9,028	2	,011*	,064
Залихе хране	3,879	2	,144	,075
Залихе воде	7,019	2	,030*	,104
Радио-транзистор	6,045	1	,014*	,075**
Батеријска лампа	10,456	1	,001*	,096**
Лопата	37,161	1	,000*	,179**
Крамп	36,705	1	,000*	,179**
Мотика и ашов Апарат за гашење	29,862 5,037	1 1	,000* ,025	,160** ,071**

почетних пожара
Обнављање залиха	13,900	2	,001*	,108
Залихе у аутомобилу	1,274	3	,735	,025

 

,730	2	,694	,019
1,211	2	,546	,027
15,543	2	,000*	,092

 

Комплет прве помоћи у дому

Комплет прве помоћи у возилу

Комплет прве помоћи – лако доступно

■

не за један дан (грађани са искуством – 15,5%, грађани без искуства – 21,3%); поседују залихе воде за један дан (грађа- ни са искуством – 19,2%, грађани без ис- куства – 23,1%), и за два дана (грађани са искуством – 26%, грађани без искуства – 33,7%); никада не обнављају залихе (грађани са искуством – 30,3%, грађани без искуства – 24%); држе комплет прве помоћи на лако доступном месту (грађа- ни са искуством – 59,4%, грађани без ис- куства – 66,9%); истичу да им је кућа оси- гурана од последица поплава (грађани са искуством – 7,5%, грађани без искуства – 9,4%).

Закључак

У обимном истраживању утицаја прет-

Осигурање                35,964    2      ,000*    ,129

* статистички значајна повезаност – p  0,05

** Фи (phi) коефицијент, табела 2 са 2

смањења материјалних последица и анга- жовали би се у пружању помоћи жртвама на терену. Грађане који немају искуства на размишљање о припремљености за реаго- вање подстичу дуготрајне кише, још увек нису спремни, али намеравају да се припре- ме у наредних шест месеци или су недавно почели са припремама. Оцене индивидуал- не припремљености за реаговање на при- родне катастрофе изазване поплавом су следеће: оцењују припремљеност локалне заједнице и државе за реаговање, ослањају се у прва 72 сата од настанка поплаве на укућане и ватрогасно-спасилачке јединице, истичу као разлог за непружање помоћи

ходног искуства на припремљеност до- маћинства за природне катастрофе ис- кристалисали су се многобројни закључци. Грађани који имају претходног искуства би у већем проценту/мери у односу на грађане који таквог искуства немају пре- дузели одређене превентивне мере у циљу

жртвама угроженим поплавама чињеницу да њихова помоћ не би значила, недостатак времена или да то превише кошта, познају безбедносне процедуре реаговања, евакуи- сали би се на вишим спратовима куће, код комшија, истичу да им је неко у породици и послу причао о природним катастрофама

изазваним поплавама, упознатији су са вр- стом помоћи који изискују старији, инва- лиди и одојчад за време поплава, познају шта је потребно радити након званичног упозорења о наиласку поплавног таласа, познају вирусе и заразе који прате период након поплава, знају где се налази вентил за воду, вентил за гас, прекидач електричне енергије, знају да рукују вентилом за воду, вентилом за гас, прекидачем електричне енергије, истичу да су информације о поп- лавама стекли преко укућана, комшија, фа- милије, верске заједнице, прошли обуку за поступање за време поплава, желели би да прођу одређене обуке о поступању у таквим ситуацијама, истичу да су кроз неформални систем образовања прошли одређене обуке за поступање, оцењују могућност плављења локалне заједнице у наредних годину до пет година, познају надлежности полиције у природним катастрофама изазваним поп- лавама, поседују: залихе у дому, залихе хра- не за два дана и за четири дана, залихе воде за четири дана, радио-транзистор, бате- ријску лампу, лопату, крамп, мотику, апарат за гашење почетних пожара, једном месеч- но обнављају залихе и једном годишње дис- кутују о плану за реаговање на природне катастрофе изазване поплавом са члано- вима домаћинства, поседују копије важних финансијских и личних докумената.

Препоруке за унапређење припремљености

Грађане који имају претходног иску- ства потребно је: подстаћи да уплате нов- чана средства за жртве поплава у ситуа- цијама када је то неопходно; уз помоћ из- вештаја медија утицати на њих да почну да размишљају о мерама припремљености за реаговање; утицати на развијање свести о неопходности евентуалне евакуације код пријатеља и у прихватним центрима; ути- цати да прибаве залихе хране и воде за је- дан дан.

Грађане који немају претходног иску- ства потребно је: подстаћи да предузи- мају превентивне мере припремљености;

коришћењем слика или видео-снимака о дуготрајним кишама утицати да размиш- љају о мерама припремљености за реаго- вање; утицати на њих да се ангажују у пру- жању помоћи угроженим грађанима на те- рену; едуковати их о безбедносним проце- дурама реаговања; упознати их са врстом помоћи коју изискују старији, инвалиди и одојчад за време поплава; едуковати их о томе где се налази вентил за воду, гас и прекидач електричне енергије; едуковати их о начину руковања вентилима; утицати на њих да прибаве залихе хране за четири дана, радио-транзистор, батеријску лампу, крамп и апарат за гашење почетних пожа- ра, да једном месечно обнављају залихе и да имају копије важних финансијских, осигу- равајућих и других докумената.

Summary

The paper presents the results of the quan- titative research of the impact of previous ex- periences of citizens on preparedness for natu- ral disasters. In the research survey conducted in 2015, using a multi-stage random sample, 2,500 citizens were surveyed in 19 local com- munities. The research results show that there is a statistically significant correlation between previous experience and most of the analyz- ed variables regarding the perception of pre- paredness, knowledge, stock and plans: pre- ventive measures, involvement in providing assistance on the ground, the level of prepar- edness of household water supplies and food, knowledge of safety procedures and ways of evacuation etc. The extensive research on the impact of previous experience of household preparedness for natural disasters gave numer- ous conclusions. Citizens, who have previous experience in higher percentage in relation to citizens who do not have: they have taken certain preventive measures aimed at reduc- ing the financial consequences, they would be engaged in providing assistance to victims in the field, they think about preparedness for responding, they are encouraged by heavy rains, they are not yet ready, or they intend to do so in the next six months, they have begun preparations recently.

 

One of the measures is the assessment of the individual preparedness to respond to nat- ural disasters caused by flood, as well as the as- sessment of the preparedness of the local com- munity and the state response, relying on the occurrence of flooding in the household in the first 72 hours, and fire-rescue units. They state the reasons for not providing the assistance to victims affected by floods saying that their help would not mean much, the lack of time and that it costs too much. Also, they show knowledge of safety procedures reactions – evacuation to the upper floors of the house, the neighbors; they point out that someone in the family and the business talked about natural disasters caused by flooding, they are

more familiar with the kind of assistance that the older, disabled and infants require during the floods; they know what is necessary to do after official warnings about the approach of the flood wave, known viruses and infections that accompany a period after the floods; they know where the water valve, gas valve, switch, electricity are, they know how to handle the valve for water, the valve for gas, electric switch energy; they point out that the information is gained through the flood family, neighbors, family, religious community. Starting from the research results, the paper presents recom- mendations for improving household prepar- edness for natural disasters, having in mind the previous experience of citizens.

 

Литература

1. Mimaki, J., Takeuchi, Y., Shaw, R. (2009). The role of community based organization in the promotion of dis- aster preparedness at the community level: A case study of a coastal town in the Kochi Prefecture of the Shiko- ku Region, Japan. Journal of Coastal Conservation, 13(4), 207-215.

2. Public Safety and Emergency Prepar- edness Canada (2016). Your emer­ gency preparedness guide. 72 hours. Is your family prepared? On http:// www.redcross.ca/cmslib/general/ep- week72hour_guide_e.pdf.

3. Falkiner, L. (2003). Impact analysis of the Canadian Red Cross Expect the Unexpected Program. On http:// www.redcross.ca/cmslib/general/ imact_analysis_full_version.pdf.

4. Lemyre, L., Lee, J. E. C., Turner, M. C., Krewski, D. (2007). Terrorism preparedness in Canada: A public survey on perceived institutional and individual response to terror- ism. International Journal of Emer­

   gency Management, 4(2), 296-315.

5. Kapucu, N. (2008). Culture of pre- paredness: Household disaster pre- paredness. Disaster Prevention and Management, 17(4), 526-535.

6. Page, L., Rubin, J., Amlot, R., Simp-

   son, J., Wessely, S. (2008). Are Lon- doners prepared for an emergency? A longitudinal study following the London bombings. Biosecurity & Bi­ oterrorism, 6(4), 309-319.

7. Able, E., Nelson, M. (1990). Circles of Care: Work and Identity in Wom­ en’s Lives, Albany, NY: SUNY Press.

8. Cvetković, M. V. (2016). The im- pact fo demographic factors on the expetation of assistance from the police inn natural disaster. Serbian Science Today, 1(1), 8-17.

9. Cvetković, V. (2016). Fear and floods

   in Serbia: Citizens preparedness for responding to natural disaster. Mat­ ica Srpska Journal of Social Sciences, 155(2), 303-324.

10. Cvetković, V., Dragićević, S., Pet- rović, M., Mijaković, S., Jakovlje- vić, V., Gačić, J. (2015). Knowledge and perception of secondary school students in Belgrade about earth- quakes as natural disasters. Polish journal of environmental studies, 24(4), 1553-1561.

11. Cvetković, V., Lipovac, M., Milojk- ović, B. (2016). Inquiring of knowl- edge of secondary school students as an element of flood prepared- ness. Journal for social sciences, TEME (in press).

12. Cvetković, V. (2016). The relation- ship between educational level and citizen preparedness for respond- ing to natural disasters. Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić” SASA, 66(2), 237-253.

13. Cvetković, V. (2016). Influence of

    employment status on citizen pre- paredness for response to natural

    disasasters. NBP – Journal of crimi­ nalistics and law, 21(2), 46-95.

14. Цветковић, В. (2016). Утицај мо- тивисаности на припремљеност грађана Републике Србије да реагују на природну катастрофу изазвану поплавом. Војно дело, 68(3), 141-171.

15. Цветковић, В. (2016). Утицај де- мографских, социо-економских и психолошких фактора на преду- зимање превентивних мера. Кул­ тура полиса, XIII(32), 393-404.

16. Blaikie, P., Cannon, T., Davis, I., Wisner, B. (2014). At risk: natural hazards, people’s vulnerability and disasters. New York: Routledge.

17. Heller, K., Alexander, D. B., Gatz, M., Knight, B. G., Rose, T. (2005). Social and Personal Factors as Predictors of Earthquake Preparation: The Role of Support Provision, Network Dis- cussion, Negative Affect, Age, and Education. Journal of Applied Social

    Psychology, 35(2), 399-422.

18. Sattler, D. N., Kaiser, C. F., Hittner,

    J. B. (2000). Disaster Preparedness: Relationships Among Prior Experi- ence, Personal Characteristics, and Distress. Journal of Applied Social Psychology, 30(7), 1396-1420.

19. Helsloot, I., Ruitenberg, A. (2004).

Citizen response to disasters: a survey of literature and some practical impli- cations. Journal of Contingencies and Crisis Management, 12(3), 98-111.