Mlađan, D., & Cvetković, V. (2011). Sistem obuke pripadnika Sektora za vanredne situacije [Training system for members of the Emergency Situations Sector]. Zaštita na radu u XXI veku (pp. 35–44). Beograd: Nacionalna konferencija sa međunarodnim učešćem.

Проф. др Драган Млађан, Криминалистичко-полицијска академија, Београд

Владимир Цветковић, Криминалистичко-полицијска академија, Београд

 

Систем  обуке припадника Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих  послова Републике Србије

 

1. Увод

 

Србија је учинила значајан корак усвајањем Закона о ванредним ситуацијама (29. децембар 2009. године),  ка системском  регулисању и повећању ефикасности у обезбеђењу сигурности како својих тако и грађана који пролазе кроз нашу земљу, али и суседних земаља.

Имајући у виду глобалне климатске промене и чињеницу да  су Република Србија и регион Југоисточне Европе захваћени различитим природним непогодама (поплаве, шумски пожари, клизишта,  земљотреси), половином 2009. године у Републици Србији  је формиран  Сектор за ванредне ситуације,  који је настао спајањем Сектора за заштиту и спасавање Министарства унутрашњих послова и Управе за ванредне ситуације Министарства одбране. Циљ формирања јединствене службе – Сектора за ВС (ванрдне ситуације) у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Србије је да се успостави интегрисани систем управљања у ванредним ситуацијама, подигне ниво способности за спречавање настајања или ублажавања последица ВС,  ефикасније ангажовање у организованом одговору на све изазове, ризике и претње по безбедност и успостави сарадња државе са међународним организацијама и удружењима на једном месту. Основни подаци о структури Ватрогасно спасилачких јединица (ВСЈ) појединих земаља за 2008. годину дати су у наредној табели.

Држава		Број пожар  (хиља)	Број стан.	Број возила		Број ватрогасаца		Број погинулих
	Бр. становника (хиљада)			Навалних и  других	Лестави платф.	Профес.	Добров.	Становн	Ватрог.
Кина	1,321,852	–	–	–	–	130,000	7,500,000	–	–
САД	305,000	1451,5	51,450	67,800	6,500	323,350	825,450	3200	103
Русија	141,378	20,17	5,300	17,100	1,600	280,000	145,000	15279	12
Јапан	128,000	–	1,687	8,147	1,282	154,020	944,134	–	–
Немачка	82,218	–	37,717	43,343	2,107	40,918	1,039,737	–	–
Иран	64,000	–	452	1,300	20	9,285	–	–	–
Француска	63,714	31,21	8,196	–	997	38,800	199,200	402	–
В.Британија	60,776	32,75	2,053	2,900	235	40,100	1,400	453	–
Италија	58,148	23,67	103	1,517	330	30,000	3,000	5	5
Аустралиа	20,016	36	–	4,448	–	–	0	50	2
Грчка	11,237	33,9	350	1,503	86	9,300	26,851	–	–
Португалија	11,000	41,624	473	1,419	–	2,000	16,786	0	0
Србија	10,150	6.673	194	422	37	3,222	17,749	–	–
Мађарска	10,045	19,828	610	710	99	9,032	88,384	0	0
Шведска	9,256	28,693	1,016	–	–	5,157	15,909	0	0
Аустриа	8,305	36,031	5,067	9,005	282	2,419	254,721	–	–
Хрватска	4,446	8,008	1,923	1,536	69	3,396	57,666	3	3
Словенија	2,026	4,504	1,308	830	37	600	40,274	0	0

1. Табела. 2. Подаци о окружењу и структури ВСС појединих земаља за 2008. годину (извор: Bruschlinsky N., Sokolov S., Vagner P.: World Fire Statistics-International Association of Fire and Rescue Services- Center of Fire Statistics, № 15, 2010.)

                             

2. Систем обуке

 

Обука представља планирано и систематско мењање понашања кроз учење, програме и инструкције који омогућавају појединцима да достигну ниво знања, вештина и компетентности који су неопходни како би они ефикасно обављали свој посао.[1] Обука се спроводи у Националном и регионалним тренинг центрима Сектора.

Образовање подразумева шире концепте од ускостручних концепата које садржи обука.[2] Образовање је педагошки процес и резултат усвајања знања, умења и навика посредством школе и других фактора и личним напорима који доприносе формирању личности и воде самообразовању. Уско је повезано са васпитањем, даје му основу, нарочито за интелектуално, културно, техничко и морално образовање.[3] Образовање припадника Сектора се за сада реализује у више образовних установа: на Факултету заштите од пожара и две Више школе за заштиту од пожара, факултету безбедности (бивши факултет цивилне заштите) и другим пре свега техничким школама и факултетима..

Трећа дефиниција која је битна за  професију је искуство. Искуство је јасно „учење“ и зато се може сматрати стицањем знања кроз нетрадиционалну врсту инструкција. Амерички стручњак Вебстер дефинише искуство као  „знање или практична мудрост која се стиче од оног што се посматра, искуси или догоди“.

Појмови уско везани за појам обуке, и њему сродни, су: стручно оспособљавање и стручно усавршавање. Законом о полицији (чл.153.), дат је појам стручног оспособљавања под којим се подразумевају знања, вештине, ставови и понашања, који су неопходни да би полицијски службеници могли компетентно и одговорно обављати полицијске послове и задатке.

Обука је према томе средство којим се стручно оспособљавање службеника у Сектору за ВС (односи се и на ватрогасце-спасиоце) постиже жељени (потребни) ниво. Стручно усавршавање појмовно није одређено Законом, али би се под овим појмомом подразумевао процес даљег развијања базичних знања ових службеника, као и стицање и развијање знања и вештина у одређеним областима рада све до најуже специјализације. Стручно усавршавање се остварује кроз различите обуке и семинаре, као и кроз образовање на стручним и другим школама и факултетима.

Основни циљ стручног оспособљавања и стручног усавршавања је повећање ефективности, као и ефикасности обављања предвиђених послова.

 

Систем обуке за службенике у Сектору за ВС има за Приоритетни циљ:

 

• Давање доприноса ефектној и ефикасној трансформацији сектора за ВС Србије у модеран сервис грађана, који обезбеђује поштовање свих признатих вредности националне заједнице, као и заједнице европских народа и свих земаља модерног света;
• Усклађивање циљева обуке са циљевима организације Сектора за ВС;
• Обезбеђивање одређених услова за друштвени развој заједнице и безбедну будућност;
• Професионализам;
• Потпуна посвећеност мисији обуке, односно службеницима, као корисницима и њиховим потребама, све до обезбеђења могућности за самоактуализацију;
• Праћење и имплементација европских и светских трендова у области обучавања кадрова;
• Научни приступ у изради планова и програма обука;
• Имплементација савремених стандарда, принципа и метода извођења наставе на обукама, засновани на андрагошком моделу;
• Стварање, непрекидан развој и унапређење нових цертификованих кадрова за извођење наставе – тренера, инструктора и ментора;
• Стварање логистичких и других материјалних предуслова за извођење обуке који одговарају савременим стандардима;
• Уједначавање ниова оспосбљености и обучености свих субјеката система заштие и спасавања у ванредним ситуације у циљу интегрисаног и функционалног система за смањење ризика и одговора на настале ванредне догађаје и ситуације

3. Постојеће стање

 

Реформа Сектора за ВС МУП-а Републике Србије обухвата три основна сегмента: организацију, послове (подизање стандарда) и обука и образовање службеника  Сектора и других релевантих снага система заштите и спасавања (структурирање система и остваривање потребних стандарда).

 

Постојећи модел унутрашњих односа и руковођења у Сектору за ВС и у поређењу са савременим моделима унутрашњих односа и руковођења или менаџмента организација напредних европских земаља, захтева доградњу, па постоји образовна потреба за увођењем, напреднијег модела, у склопу конципирања и спровођења  система обуке  службеника Сектора за ВС у Републици Србији.

 

Садашње стање система обуке службеника Сектора за ВС карактерише: постојање основне обуке за ватрогасце-спасиоце, која се организује у објектима организационих јединица Сектора за ванредне ситуације, у виду привремених центара за обуку у ватрогасно-спасилачким јединицама, у Београду и Панчеву и основне обуке у виду курса за инспекторе превентивне заштите од пожара. Поред наведених, спроводе се курсе за руководиоце у ватрогасно-спасилачким јединицама. Курсеви се спроводе на организационом нивоу (команданти ватрогасно-спасилачких јединица и командири подручних ватрогасно-спасилачких јединица) и  на оперативном нивоу (руководиоци у  ватрогасно спасилачким јединицама (вође групе, командир одељења, командири  водова). Наведени курсеви, као стални и одрживи курсеви, сада се одржавају периодично.

У оквиру послова смањења ризика и цивилне заштите службеници Секотра оспособљавају се кроз Курсеве за Начелнике штанова за ванредне ситуације (инспектори за цивилнузаштиту и смањење ризика на подручју одговорности где се формира штаб). Неопходно је напоменути да је у циљу адекватног смањења ризика и ефикасног одговра на ванредне ситуације Сектора организатор обуке Команданта штабова за ванредне ситуације ( председници општина и градоначелници градова).  У току је процес усвјања наствних планова и програм аза обуку специјализованих јединица цивилне заштите  чије је формирање у току а у складу са Законом о ванрдним ситуацијама.

Од 2003. године у организацији МУП-а Р Србије и ОЕБС-а изводе се курсеви за тренере, за евалуацију наставе, за израду наставних планова и програма, као основни и као виши курсеви. Потпуно преузимање ових курсева од стране Министарства унутрашњих послова Србије извршено је 2011. године. У циљу одговора на сложене послове ВСЈ и захтеве на интервенцијама развијен систем специјализованих курсева срповоде се и специјалистички курсеви, као што су курс за рад на интервенција  са опасним материјама, курс за рад на техничким интервенцијама у саобраћају (у организацији Националног тренинг центра за ванредне ситуације) и курсеви  за трагање и  спасавање из рушевина ( у коорганизацији француске амбасаде), односо за спасавање и рад на  води (у координацији француске и руске амбасаде).

 

Наставу на осовим курсевима карактеришу: програми који нису до краја научно засновани, што значи да претходно нису дефинисани радни и образовни профили, као и да није спроведена  до краја анализа образовне потребе на основу које би се донели наставни програми. Затим, настава се још у значајној мери изводи по традиционалном педагошком моделу и у већим групама. Међутим, запажено је настојање да се на курсевима унесу модерн елементи извођења наставе по андрагошком моделу, односно на основу знања, вештина и искустава стечени на курсевима за тренере, евалуацију наставе и др. Наставници ангажовани на основним курсевима још увек су у значајној мери наставници у традиционалном смислу – предавачи.

 

Настава која се изводи у ватрогасно-спасилачким јединицама као стална обука или дообука (стручно усавршавање) изводи се по традиционалнним методама а посебан проблем је што се у многим јединицама изводи неквалитетно или се уопште не изводи.  У мањем  броју организационих јединица ангажују се оспособљени и остручени тренери на реализацији наставе, што доприноси бољем преносту и усвајању занања. Такође, приправнички стаж младих ватрогасаца-спасилаца, који се после обуке враћају у своје станице, услед смањеног броја извршиоца и повећаног броја догађаја,  спроводи се недовољно организовано и са неуједначеним квалитетом, што је последица непостојања компетентних сертификованих ментора[4].

Систем обуке у Републици Србији за потребе службеника Сектора за ВС у значајној мери данас  сачињава:

1. Основна обука
2. Специјалистичка обука
3. Обука руководиоца
4. Редовна обука

 

4. Основна обука

 

Основна обука је први и основни ниво обучавања кандидата за службенике, који ће извршавати дужности ватрогасца-спасиоца и инспектора. Она је увод и неопходан услов за приступање служби. Ова обука представља организовано оспособљавање, које се спроводи у складу са утврђеним планом и програмом.

 

Циљеви основне обуке су да кандидати усвоје знања, вештине и развију способности и понашања, која су неопходна за компетентно преузимање својих надлежности у оквиру Сектора. Такоће, циљ основне обуке је оспособљавање полазника за обављање послова у симулираним ситуацијама које имају карактер отежавајућих услова рада, као што су: повећана опасност за живот и здравље, односно стресне  ситуације и др.

 

Основну обуку, по истом програму завршавају или треба да завршавају сви  службеници без обзира на актуелно или касније опредељење за одређену врсту  послова и без обзира на степен стручне спреме (средња, виша или висока).

 

Процедура избора и селекције кандидата за основну обуку

 

Професионална селекција кандидата основне обуке службеника представља стручно – методолошки избор кандидата за запошљавање у МУП Републике Србије, на основу стручне провере усклађености личних особина и способности кандидата са захтевима основног посла и радног окружења. Професионална селекција је поступак елиминаторног карактера са циљем да се одаберу кандидати који поседују особине потребне за овај посао.

 

Избор кандидата за пријем и обуку врши се на основу општих критеријума и посебних услова путем четири различита теста:

• Тест који показује да кандидат има неопходну количину сазајних (когнитивних) капацитета;
• Тест личности базиран на селективним техникама важним за одређени посао;
• Тест здравствене и физичке способности који анализира ове две компоненте у односу на радно место за које се пријављује;
• Разговор пред комисијом у вези са селекцијом које се завршава коначном општом евалуацијом.

 

Програм основне обуке

 

Програм основне обуке за ватрогасно-спасилачке јединице и инспекторе превентивне заштите од пожара доноси министар унутрашњих послова. У току је ревизија постојећег и исти ће се припремити (конципирати) по научно заснованој методологији коју стратегијски чини: утврђивање радних и образовних профила, идентификација и анализа образовне потребе и израда наставног плана и програма. Образовна потреба је разлика између онога што запослени знају, раде или осећају и онога што би требало да знају, раде и осећају како би компетентно обављали одређени посао.

 

Потреба треба да буде у вези са знањима, вештинама и ставовима које појединац мора да има како би компетентно обављао свој посао и како би задовољио радне стандарде и испунио задатке.

Концепт програма је модуларног типа, а састоји се од функционалних области, тематских области, модула и наставних јединица. Наставне модуле наставници реализују тимским радом, а суштина таквог начина извођења наставе је да се настава што више приближи пракси, односно решавању службених задатака у којима се сажимају различити аспекти послова,  као и да се таквим начином извођења наставе изналазе најбоља наставна решења. Програм се редовно процењује и ревидира у складу са најновијим променама које се односе на активности службе за заштиту и спасавање.

У складу са новом организацијом службе и  повећању обима и врсте послова у новим наставним плановима и програмима основне обуке за службенике нашле су се  и нове функционалне области (заштита становништва, савладавање и управљање у ванредним ситуацијама, физичка и психолошка припрема и др.)

Настава у Центрима за обуку треба да се изводи у малим групама, са не већим од 15 полазника, у складу са принципима и методама учења одраслих, односно по андрагошком моделу, по коме се одговорност за учење преноси на полазнике. Такође, настава је теоријског и практичног типа, односно реализује се у сва три домена учења (когнитивном, афективном и психомоторном), при чему практични део не сме да буде мањи од 35% укупне наставе.

Ватрогасно-спасилачка служба у Србији има традицију дужу од 140 година а методе обуке које се примењују су сличне методама које примењује војска. Поједине методе се још увек користа, али примењују се и друге ефикасније методе. Данас се најчешће користе следеће наставне методе:

предавање, презентација, модификовано предавање, брејнсторминг, групна дискусија, дебата, студија случаја, демонстрација, симулација, играње улоге, игра и учење на даљину.

Наставно особље које реализује обуку треба да буде стално и повремено.

Селекција сталних наставника врши се у складу са одрећеним критеријумима (радно искуство,резултати рада, мотивисаност за рад у настави, завршен Курс за тренере и Курс за евалуацију наставе са реализованим менторским фазама, курс за инструкторе ватрогасно-спасилачких вештина и курс за менторе основне обуке службеника Сектора).

 

Стални наставници морају сваке три године да обнављају лиценцу тренера, чиме поново стичу правну и фактичку компетенцију за извођење наставе на обуци. Такође, стални наставници ускостручних области морају у току једне календарске године имати 180 сати рада у подручним организационим  јединицама на пословима који одговарају наставним областима за које су ангажовани.

Повремени наставници и тренери се ангажују из МУП-а,  као и из образовних установа изван МУП-а. Такође, повремени наставници морају да имају компетентност за извођење наставе (Курс за тренере или одговарајући курс или едукација) по андрагошком моделу.

Наставници (стални и повремени) су обавезни да пре извођења наставе сачине план реализације наставне јединице – модула и приручник (припремни материјал) за полазнике.

Наставно окружење подразумева стварање функционалног, подстицајног, и удобног простора, затим снабдевеност разноврсним наставним средствима и материјалом. Креирањем наставног окружења морају се задовољити: потребе полазника (основне животне потребе, температура, столице, писање и радни простор, осветљење, прегледност и одсуство буке) и одговарајуће уређење простора, што подразумева декорисање учионице (постери и цитати) и распоред седења ако је настава учионичког типа, односно све мере безбедности, ако се настава изводи на полигонима.

Саставни део креирања наставног окружења је креирање климе у којој може да се учи захваљујући демократском, односно хуманистичком начину извођења наставе, којом се свим полазницима омогућава да искажу и развију све своје способности и потенцијале, уз максималну сигурност, поверење, поштовање и дисциплину.

 

Евалуација-оцењивање наставе на обуци представља систематски процес којим се генерално даје оцена да ли су настава и пракса примене стечених знања, вештина и ставова, задовољили образовну потребу која је утврђена дефинисањем радних и образовних профила.  Садржајно евалуација наставе на обуци обухвата: реакције полазника, учење на часу и понашање на радном месту. Полазницима треба омогућити (групном дискусијом, индивидуалним разговором и анонимном анкетом) да дају повратне информације о настави која се изводи на обуци. Конкретно, полазници треба да оцене тренера, наставни материјал, примењене наставне методе, применљивост наставног садржаја за полицијску праксу, и наставно окружење. Квалитет савладавања наставних садржаја на часу обавља се усменим испитивањем, опажањем наставника и писменим испитом. Процењивање понашања  службеника који су завршили обуку је последња фаза и компонента евалуације која је такође веома важна, јер се највише на основу ње могу донети судови и закључци колико је настава на обуци успела у решавању образовних потреба. Ова евалуација се врши на основу прикупљених информација од самих службеника који су завршили основну обуку, од њихових непосредних и надлежних руководилаца, од државних органа, грађана, затим на основу оцена рада (годишњих), као и да ли су знања, а пре свега вештине стечене на обуци допринели у постизању циљева сектора за заштиту и спасавање.

 

Инфраструктуру привремених центара за основну обуку службеника данас чине објекти ватрогасно-спасилачких јединица у неколико градова, што има значајну предност јер су полазници од првог дана курса укључени у  живот и рад организационе јединице Сектора и стичу праксу на најбољи могући начин. У свету постоје посебно издвојени објекти за центре за обуку Службеника а велике земље имају прописане стандарде за њихову израду.

Стручна пракса-приправнички стаж службеника спроводи се након положеног завршног испита на курсу за основну обуку у законом прописаном у подручним организационим деловима Сектора. Циљ овог дела обуке је да полазници знања, вештине и ставове које су стекли током наставе на основној обуци, примене, учврсте и развију у радном окружењу, у чему им помажу ментори.

 

5. Специјалистичка обука

 

Ватрогасно-спасилачка као и друге службе у оквиру Сектора ВС захтева да  службеници, поред основних функција, обављају и послове који захтевају висок и специфичан ниво знања и вештина. Да би  службеници стекли таква знања и вештине, потребна је посебна, односно специјалистичка обука.

Специјалистичка обука, као напреднији вид обуке, представља компоненту или ниво у систему обуке, која следи након завршеног Курса за основну обуку, као и остварених других услова и критеријума које службеници треба да испуне (миниму три године стажа, склоност ка одређеној врсти посла, добри резултати у раду и др.)

Циљ специјалистичке обуке је да се омогући службеницима напредовање у служби и стицање уже стручних знања и вештина, потребних за компетентно обављање специјалистичких послова из различитих области, као што су:

• поступање на интервенцијама са опасним материјама,
• управљање и руковање са возилима
• рад у командно-оперативном центру,
• поступање на интевенција у саобраћајним удесима,
• заштита и спасавање од последица земљотреса, поплава и других видова ванредних ситуација,
• Препознавање и уклањање неексплодираних убојних средства.

 

За сваки специјалистички курс превиђена је менторска фаза у одређеном трајању, након које службеник који је са успехом завршио менторску фазу добија цертификат на основу кога може наставити са радом на пословима за које је компетентан. Менторска фаза се спроводи уз надзор и оцењивање рада ментора, компетентног за област рада службе за коју се кандидат определио.

 

У наредном периоду у циљу дефинисања и структурирања концепта специјалистичке обуке, потребно је идентификовати и анализирати образовне потребе, као и сачинити феноменолошку анализу послова и радних задатака на радним местима на којима се захтевају специјалистичка (општа-шира и посебна-ужа) знања и вештине, те на основу тога сачинити план и програм за све врсте специјалистичке обуке.

 

Обука за тренере и менторе

 

Обука за тренере представља посебну врсту специјалистичког обучавања службеника Сектора. Концепт извођења наставе на обукама и концепт наставника, засновани на традиционалном, педагошком моделу, трансформисани су у савремени андрагошки модел извођења наставе, по коме се настава схвата као тренинг, а наставник као тренер.

 

Према андрагошком моделу, тренинг је преношење професионалних вештина, знања и информација, а тренер је цертификован и компетентан  службеник који је одговоран за преношење професионалних вештина, знања и информација, коришћењем андрагошке методологије. Тренер наставу изводи у центрима за све врсте обуке  и у ватрогасно-спасилачким јединицама и другим организацијоним јединицама Сектора (редовна обука).

 

Систем курсева за тренере обухвата:

 

• Курс за тренере
• Виши курс за тренере
• Курс за евалуацију наставе
• Виши курс за евалуацију наставе
• Курс за израду наставног плана и програма
• Виши курс за израду наставног плана и програма

 

Обука за менторе

 

Обука за менторе представља веома важан сегмент специјалистичке обуке.

 

Ментор је мудар и поуздан службеник који помаже развоју будућих професионалаца.  Он је саветник и помоћник само једном неискусном  службенику и њихов организован однос (између експерта и почетника) траје током неког временског периода ( обуке).

 

Према томе, основни задатак ментора је да обучава полазнике, да прати њихов рад, да их подржава у току менторске (практичне) фазе и да оцењује њихов рад.

 

Систем курсева за менторе обухвата:

 

• Курс за менторе основне ватрогасно-спасилачке и инспекторске обуке
• Курс за менторе обуке за тренере
• Курс за менторе обуке за руководиоце

 

Поред осталих услова ментор морају имати углед у средини у којој раде, мотивисаност, добровољност, добре радне радне резултате и склоност за извршавање задатака ментора.

Ментор је ватрогасац-спасиоц, инспектор или руководилац, распоређен на рад у станицама са пуним радним временом, а са Центром за  обуку има склопљен уговор о ангажовању. .

 

Обука за тренере – инструкторе ватрогасно-спасилачких вештина

 

Основни курс за тренере пружа могућност за квалитетно извођење наставе било које врсте, међутим да би се у потпуности стекла комепетенција за извођење наставе на основној и специјалистичкој обуци као и на редовној обуци (дообуци) у домену  ватрогасно-спасилачких вештина, потребно је програмирати  курсеве за исте (спасавање са висина, из дубина, из воде, рад са опремом за опасне материје употреба специјалне опреме и средстава и др.)

 

6. Обука руководиоца

 

Виша обука представља обуку руководилаца у Сектору ВС.

Циљ програма Више обуке је пружање могућности полазницима усвајања циљева и задатака руковођења у Сектору, затим савремених концепата, функција и вештина, на основу којих полазници постају компетентни за ефикасно струкурирање, коришћење и контролисање људских и материјалних ресурса Сектора, ради законите и ефикасније  безбедности грађана.

 

Систем обуке за руковођење у Сектору може да чини:

• Курс за оперативни ниво руковођења
• Курс за организациони ниво руквођења
• Курс за стратегијски ниво руковођење

У наредном периоду, предстоји дефинисање и систематизовање потребних курсева за сва радна места у Сектору и утврђивање начина издавања и времена трајања цертификата и лиценци.

Суштина  курсирања састоји се у чињеници да се без потребног курса неће моћи напредовати у служби, као и да без обзира што није дошло до промене радног места, службеници морају после 5 година похађати и положити курс-обнове знања.

 

7. Редовна обука

 

Савремена служба Сектора у циљу што ефикаснијег рада, захтева редовну (сталну) обуку својих кадрова и проверу знања вештина и способности у зависности од радног места (позиције) и година старости. Редовна обука (стална, целоживотна обука, додатна обука) представља посебан облик обучавања и усавршавања  кадрова.

 

Програм редовне обуке зависи од конкретног стања обучености  службеника, измена законодавне регулативе, развоја технологије опреме и средстава и конкретних образовних потреба за свако радно место.

Редовна обука је обавезна за све службенике без обзира на године старости, а организује се у регионалним центрима (или у оквиру ватрогасно-спасилачке јединице) издвајањем службеника из редовног процеса рада (за ватрогасце-спасиоце обука се изводи у радно време) и упућивањем на редовну обуку. Усвојена и утврђена знања и вештине на редовној обуци се оцењују. Ако се не покаже задовољвајуће знање, примењују се значајне казнене и друге рестриктивне мере, па и губитка лиценце.

Опште физичке способности се проверавају два пута годишње, а одговорност за припреме и кондицирање пренете су на  службенике.

 

8. Закључак

 

Сектор за ванредне стуације се развијао од организације чија је једина одговорност некада била гашење пожара до организације за заштиту живота, здравља и имовине грађана, очување услова неопходних за живот и припремање за превладавање ситуација у условима пожара, елементарних непогода, тероризма, дејстава опасних материја и других стања опасности.

Током година посао ватрогасно-спасилчких јединица постаје мање физички (лакша заштитна и друга опрема) а све више ментално напоран.

Због свега горе наведеног потребно је у наредном периоду учинити значајне напоре на успостављању и спровођење у дело модерног и ефикасног система свих врста обука и курсирања (развоја каријере) за све службенике  у Сектору.

Стручне анализе говоре да се доследном применом модерног и ефикасног система обуке и курсирања запослних, ефикасност организације може повећати и до 30%.

 

Литература:

1. Стратегију развоја Министарства унутрашњих послова за период 2011-2016. Година.
2. Стратегија развоја система обуке и образовања за потребе полиције. (2005) МУП Републике Србије.
3. Национална Стратегија за заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама Републике Србије-предлог (2011).
4. Мајкл Армстронг: “Пракса управљања људским ресурсима”, 9. Издање (у оригиналу: Human  Resources Management Prastice, 9 th Edition, Michael Armstrong).
5. Нацрта стратегије полицијске обуке – Србија и Црна Гора, којег је ОЕБС, доставио МУП-у децембра 2005.

[1]    Мајкл Армстронг: “Пракса управљања људским ресурсима”, 9. Издање (у оригиналу: Human

Resources Management Prastice, 9 th Edition, Michael Armstrong).

[2]    Према Стратегији  развоја система обуке и образовања за потребе полиције образовање представља стицање знања, вредности и разумевања  неопходних у свим аспектима живота, насупрот знању, вештинама и способностима који се  односе на одређену област деловања.

[3]    Мала енциклопедија ПРОСВЕТА – општа енциклопедија, четврто издање, Просвета,

Београд, 1986, стр. 850. „образовање, инструкцију, или дисциплину особе или ствари која се

обучава“, а обучавати се значи „усавршавати се помоћу инструкција и вежби

[4] МУП РС од 2009. године спроводи двонедељну обуку за полицијске менторе основне полицијске обуке.