Cvetković, V. (2017). Spremnost građana za reagovanje u prirodnim katastrofama izazvanim poplavama u Republici Srbiji [Citizen preparedness for responding to natural disasters caused by floods in the Republic of Serbia]. Vojno delo, 69(1), 153–190.
СПРЕМНОСТ ГРАЂАНА ЗА РЕАГОВАЊЕ У ПРИРОДНИМ КАТАСТРОФАМА ИЗАЗВАНИМ ПОПЛАВАМА У СРБИЈИ
Владимир M. Цветковић* Криминалистичко-полицијска академија, Београд
Квантитативним истраживањем испитивани су ниво, перцепција и знање грађана у вези са спремношћу за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. Имајући у виду све локалне заједнице у Србији у којима се догодила или постоји висок ризик да се догоди поплава, методом случајног узорка одабрано је де- ветнаест од укупно 150 општина, 23 града и града Београда. У ода- браним локалним заједницама истраживање се обавило у оним де- ловима који су били најугроженији у односу на висину воде. У самом ан- кетном испитивању била је примењена стратегија испитивања у дома- ћинствима, уз примену вишеетапног случајног узорка. Резултати истра- живања указују на то да су грађани Републике Србије у извесној мери неспремни за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом, имајући у виду скор од 10,5. При томе, укупан скор за перцепцију спрем- ности за реаговање износи 0,9 од укупно 5, затим 6,51 од укупно 13 за знање и, на крају, 3,09 од укупно 15 за поседовање залиха.
У домаћој литератури која се односи на природне катастрофе вео- ма мало пажње је придавано спремности грађана за реаговање у так- вим ситуацијама. Управо стога, истраживање има високу научну и друштвену оправданост, имајући у виду последице природних ката- строфа по људе и њихова материјална добра. Резултати истраживања могу се искористити приликом креирања стратегија за унапређење нивоа спремности грађана за реаговање. Истраживање указује на на- чин на који треба утицати на грађане с обзиром на њихову перцепцију и знање како би се спремност подигла на виши ниво.
Кључне речи: природне катастрофе, поплава, грађани, ниво, спремност за реаговање, Србија, перцепција, знање
Увод
У протеклих неколико деценија вишеструко је повећан број и озбиљност после- дица различитих природних катастрофа (Цветковић, Гачић & Јаковљевић, 2015). Свакако, једна од најучесталијих природних катастрофа јесте и поплава која је оз-
* Др Владимир М. Цветковић, vladimir.cvetkovic@kpa.edu.rs
биљно угрозила националну безбедност РС у току 2014. године. Опасност од поплава једино постоји као део односа између воде и људског становања (Цветковић, Вучић & Гачић, 2015). За већи део светске популације поплава је редовна сезонска појава која обезбеђује раст усева али и доноси опасност. Поплаве су важне за екологију многих области. Имајући у виду немогућност апсолутне безбедности од последица природних катастрофа, као и спреченост надлежних органа да свим грађанима у кратком периоду помогну, спремност као концепт, односно један од циклуса управљања у природним катастрофама, добија посебно на значају.
Може се рећи да су научна истраживања посебно подстакнута недовољно об- јашњеном природом утицаја демографских, социо-економских и психолошких ка- рактеристика грађана на њихову спремност за реаговање на различите природне катастрофе (Цветковић, 2015ав). Објашњење природе утицаја, наведених фактора, условљено је неопходношћу подизања нивоа спремности појединца, домаћинства и локалне заједнице за реаговање на природне катастрофе. Такође, резултати так- вих истраживања имају директног утицаја на осмишљавање стратегија и програма подизања нивоа спремности.
У теорији не постоји универзална дефиниција спремности за реаговање на природне катастрофе. Спремност као концепт у теорији катастрофа подразумева активности пре- дузете пре природне катастрофе ради побољшања одговора и опоравка од насталих последица (Цветковић, 2015а). При томе, спремност подразумева знања и способности у вези с реаговањем (познавање локалних поплавних ризика, система упозорења, и начина реаговања), као и поседовање залиха и планова.
Методологија истраживања
Операционализацијом теоријског појма спремности за реаговање дошло се до две димензије које су проучаване тако што је за сваку утврђен већи број про- менљивих (слика 1). Перцепција о спремности за реаговање обухвата: променљиве о спремности на различитим нивоима и баријерама за подизање нивоа спремности; променљиве о очекивању помоћи од различитих категорија људи и организација; оцене ефикасности реаговања интервентно-спасилачких служби. Знање је испи- тивано кроз променљиве које се односе на: ниво знања; карту поплавног ризика; саз- нање о томе где се налазе и начине руковања, жељу за обуком, жељу за начинима едукације, као и начин доласка до информација о поплавама.
Имајући у виду предмет истраживања, за реализацију истраживања одабране су локалне заједнице са високим и ниским ризиком настанка равничарских и бујучних поплава. Сходно условима под којима се резултати научног истраживања могу генерализовати на целокупну популацију грађана Србије, истраживање је спроведено на територији већег броја локалних заједница различитих по својим демографским и социјалним карактеристикама. Обухваћене су градске и сеоске локалне заједнице у различитим деловима Србије: Обреновац, Шабац, Крушевац, Крагујевац, Сремска Митровица, Прибој, Баточина, Свилајнац, Лапово, Параћин, Смед. Паланка, Јаша Томић, Лозница, Бајина Башта, Смедерево, Нови Сад, Кра- љево, Рековац и Ужице (слика 1).
Слика 1 – Преглед укупног броја испитаника анкетираних у локалним заједницама у Србији
Узорак
Популацију чине сви пунолетни становници локалних заједница у којима се дога- ђала или постоји ризик да се догоди равничарска/бујична поплава или поплава узро- кована пуцањем бране. Величина узорка усклађивана је са географском (биће за- ступљене локалне заједнице из свих региона Србије) и демографском величином саме заједнице (у свакој заједници биће анкетирано 0,3% становника) (табела 1). Имајући у виду све локалне заједнице у Републици Србији у којима се догодила или постоји висок ризик да се догоди поплава, методом случајног узорка одабрано је 19 од укупно 150 општина, 23 града и града Београда. У одабраним локалним зајед- ницама истраживање се обавило у оним деловима који су били најугроженији у односу на висину воде или потенцијални ризик. У самом анкетном испитивању била је примењена стратегија испитивања у домаћинствима уз примену вишеетапног случајног узорка. У првом кораку, који се односи на примарне узорачне јединице, били су одређени делови заједнице у којима ће се обавити истраживање. Тај процес, пратило је креирање мапе и одређивање процентуалног учешћа сваког таквог сегмента у укупном узорку. У другом кораку који се односи на истраживачка језгра, одређене су улице или делови улица на нивоу примарних узорачних јединица. Свако истраживачко језгро било је одређено као путања са прецизираном почетном и крајњом тачком кретања. У следећем кораку одређена су домаћинства у којима је спроведено анкетирање. Број домаћинстава је усклађиван са бројношћу заједнице.
Коначни корак односио се на процедуру избора испитаника унутар претходно дефи- нисаног домаћинства. Селекција испитаника спроведена је процедуром следећег рођендана за пунолетне чланове домаћинства. Сам процес анкетирања за сваку ло- калну самоуправу обављао се три дана у току недеље (укључујући и викенде) у раз- личита доба дана. У истраживању је анкетирано укупно 2.500 грађана.
Табела 1 – Преглед локалних заједница у којима је спроведено анкетирање грађана о спремности за реагоавање на природне катастрофе изазване поплавом
|
Локална заједница |
Укупна квадратна површина |
Насеља |
Број становника |
Број домаћинства |
Број анкетираних |
Проценти |
| Обреновац | 410 | 29 | 72682 | 7752 | 178 | 7,71% |
| Шабац | 797 | 52 | 114548 | 19585 | 140 | 6,06% |
| Крушевац | 854 | 101 | 131368 | 19342 | 90 | 3,90% |
| Крагујевац | 835 | 5 | 179417 | 49969 | 91 | 3,94% |
| Сремска Митровица | 762 | 26 | 78776 | 14213 | 174 | 7,53% |
| Прибој | 553 | 33 | 26386 | 6199 | 122 | 5,28% |
| Баточина | 136 | 11 | 11525 | 1678 | 80 | 3,46% |
| Свилајнац | 336 | 22 | 22940 | 3141 | 115 | 4,98% |
| Лапово | 55 | 2 | 7650 | 2300 | 39 | 1,69% |
| Параћин | 542 | 35 | 53327 | 8565 | 147 | 6,36% |
| Смед. Паланка | 421 | 18 | 49185 | 8700 | 205 | 8,87% |
| Сечањ – Jaша Томић | 82 | 1 | 2373 | 1111 | 97 | 4,20% |
| Лозница | 612 | 54 | 78136 | 6666 | 149 | 6,45% |
| Бајина Башта | 673 | 36 | 7432 | 3014 | 50 | 2,16% |
| Смедерево | 484 | 28 | 107048 | 20948 | 145 | 6,28% |
| Нови Сад | 699 | 16 | 346163 | 72513 | 150 | 6,49% |
| Краљево | 1530 | 92 | 123724 | 19360 | 141 | 6,10% |
| Рековац | 336 | 32 | 10525 | 710 | 50 | 2,16% |
| Ужице | 667 | 41 | 76886 | 17836 | 147 | 6,36% |
| Укупно: 19 | 10784 | 634 | 1500091 | 283602 | 2500 | 100% |
Када се сагледа образовна структура грађана који су обухваћени узорком, при- мећује се да највише грађана има завршену средњу/четрворогодишњу школу (41,3%). Најмање је грађана са завршеним мастер студијама (2,9%) и докторским студијама (0,4%). У узорку ожењених/удатих је 54,6%, удоваца/удовица је 3%, неоже- њених/неудатих (самац/самица) 18,8%, верених 2,7% и у вези је 16,9%. У табели 2 дат је детаљнији преглед структуре узорка анкетираних грађана.
Табела 2 – Преглед структуре узорка анкетираних грађана
|
Променљиве |
Категорије |
Фреквенција |
Проценти |
| Пол | Мушки | 1244 | 49,8% |
| Женски | 1256 | 50,2% | |
|
Године старости |
Од 18 до 28 година | 711 | 28,4% |
| Од 28 до 38 година | 554 | 22,2% | |
| Од 38 до 48 година | 521 | 20,8% | |
| Од 48 до 58 година | 492 | 19,7% | |
| Од 58 до 68 година | 169 | 6,8% | |
| Преко 68 година | 53 | 2,2% | |
|
Образовање |
Основно | 180 | 7,2% |
| Средње/трогодишње | 520 | 20,8% | |
| Средње/четворогодишње | 1032 | 41,3% | |
| Више | 245 | 9,8% | |
| Високо | 439 | 17,6% | |
| Мастер | 73 | 2,9% | |
| Докторат | 11 | 0,4% | |
|
Брачни статус |
Самац/самица | 470 | 18,8% |
| У вези | 423 | 16,9% | |
| Верен/верена | 67 | 2,7% | |
| Ожењен/удата | 1366 | 54,6% | |
| Разведен/разведена | 99 | 4,0% | |
| Удовац/удовица | 75 | 3,0% | |
|
Удаљеност домаћинства од реке |
До 2 km | 1479 | 59,2% |
| Од 2 до 5 km | 744 | 29,8% | |
| Од 5 до 10 km | 231 | 9,2% | |
| Преко 10 km | 46 | 1,8% | |
|
Број чланова домаћинства |
До 2 члана | 63 | 2,5% |
| Од 2 до 4 члана | 1223 | 48,9% | |
| Од 4 до 6 члана | 639 | 25,6% | |
| Преко 6 члана | 575 | 23,0% | |
| Статус запослености | Да | 1519 | 60,8% |
| Не | 883 | 35,3% | |
|
Величина стана/куће |
Од 35m2 | 128 | 3,9% |
| Од 35-60 m2 | 237 | 7,2% | |
| Од 60-80 m2 | 279 | 8,5% | |
| Од 80-100 m2 | 126 | 3,9% | |
| Преко 100 m2 | 45 | 1,4% | |
|
Висина прихода |
До 25.000 динара | 727 | 29,1% |
| До 50.000 динара | 935 | 37,4% | |
| До 75.000 динара | 475 | 19,0% | |
| Преко 90.000 динара | 191 | 7,6% |
Инструмент
Приликом развијања валидног и поузданог инструмента предузето je више корака. У првом су идентификована сва истраживања у којима су биле коришћене скале за мерење спремности грађана за реаговање на катастрофе. У другом кораку утврђене су све димензије спремности грађана за реаговање на поплаву. Трећи корак подра- зумевао је већ поменуту операцонализацију спремности за реаговање и опреде- љивање за три основне димензије (перцепције о спремности за реаговање, знање и залихе). У четвртом кораку утврђиване су променљиве за сваку димензију (перцепције о спремности за реаговање – 46 варијабли; знање – 50 и залихе – 18), а онда је за сваку варијаблу преузето, адаптирано или посебно конструисано питање у инстру- менту. У петом и последњем кораку спроведено је прелиминарно (пилот) истражи- вање у Баточини, на узорку од 50 испитаника ради провере конструисаног инстру- мента (његова унутрашња сагласност скале, тј. степен сродности ставки од којих се састоји, као и да ли су упутства, питања и вредности на скалама јасни).
Анализа података
Након завршеног анкетног испитивања, сваки појединачни упитник добио је јединствену шифру како би се омогућила провера унетих података, а затим је извршен унос података у базу података коју подржава статистички софтвер SPSS. Пре спровођења анализе, а након прикупљања података, спроведена је припрема података за анализу. Припрема података састојала се од едитовања података, кодирања и статистичког прилагођавања података. Едитовање по- датака обухватило је поступке којима се утврдило да ли постоје недостајући, не- јасни и погрешни одговори. Кодирање података подразумевало је додељивање одређених симбола модалитетима одговора како би се успешније пратиле одређене категорије и структура одговора. Након завршене припреме података, први корак односио се на анализу сваког питања или мере саме по себи. Таква анализа спроведена је табелирањем података које обухвата једноставно пре- бројавање броја случајева који припадају различитим категоријама. У следећем кораку подаци су подвргнути унакрсном табелирању ради уочавања било какве повезаности између две (типично) нормалне променљиве. Дакле, анализа пода- така прикупљених анкетним испитивањем заснивала се на примени дескриптивне статистике, тачније утврђивању фреквенција, израчунавању процената и сред- њих вредности. Наведена примена дескриптивне статистике укључивала је: мере централне тенденције (средња вредност, медијана и модус); мере дисперзије (интервал варијације, стандардна девијација и коефицијент варијације) и мере облика распореда (симетричност и спљоштеност). При томе, за добијање опи- сних статистичких показатеља категоријских променљивих, коришћена је учес- талост (frequencies) њихових вредности, а за непрекидне променљиве функција (descritpives).
Резултати и дискусија
Перцепција грађана у вези с природним катастрофама
Природна катастрофа изазвана поплавом често проузрокује озбиљне мате- ријалне и нематеријалне последице по живот и имовину људи, али и по животну средину. Руководећи се тиме, од испитаника је затражено да одговоре на питање: да ли су доживели нематеријалне и материјалне последице поплава. Према резул- татима, 77,4% испитаника доживело је нематеријалне и 67,3% материјалне после- дице. Из приказаног се јасно увиђа да је већи број људи доживео нематеријалне последице поплава (стрес, финансијски губици, немогућност нормалног функцио- нисања итд.) (табела 3).
Табела 3 – Преглед одговора на питање:
,,Да ли сте доживели нематеријалне и материјалне последице поплава у РС?”
| Фреквенција | Проценти (%) | ||
| Нематеријалне | Да | 1934 | 77,4 |
| последице | Не | 380 | 15,2 |
| Укупно | 2314 | 92,6 | |
| Материјалне | Да | 1683 | 67,3 |
| последице | Не | 556 | 22,2 |
| Укупно | 2239 | 89,6 | |
Од испитаника је затражено да одговоре и на питање да ли су због последица поплава били спречени да буду у свом дому. Према резултатима, од 2049 испитаника, 34% је истакло да је било спречено да буде у дому услед последица поплава. Са друге стране, 48% није било спречено (табела 4). Резултати истраживања спроведеног у Шкотској показују да је 9,5% било спречено да буде у свом домаћинству од једне до седам ноћи, 3,9% од 8 до 28 ноћи, 10,2% од једног до три месеца, 31% од четири до шест месеци, а више од шест месеци 44,8% (Werritty et al., 2007: 112).
Табела 4 – Преглед одговора на питање:
,,Да ли сте због последица поплава били спречени да будете у вашем дому (стан/кућа)?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| Да | 600 | 34% |
| Не | 1449 | 48,0 |
| Укупно | 2049 | 82,0 |
Страх од природних катастрофа може имати велики утицај на предузимање одре- ђених мера спремности за реаговање. Свакако, страх у великој мери зависи и од пер- цепције ризика од поплава. Управо стога, испитаницима је било постављено питање да ли осећају страх од природне катастрофе изазване поплавом. Према резултатима, од 2476 испитаника који су дали одговор, 49,7% осећа, док 49,3% не осећа страх од природних катастрофа изазваних поплавама (табела 55). Резултати истраживања спро- веденог у Шкотској (Werritty et al., 2007: 112) показују да 13,8% испитаника стално раз- мишља и плаши се од поплава, 38,1% често, 54,9% понекад и 11,3% никада.
Табела 5 – Преглед одговора на питање:
,,Да ли осећате страх од природне катастрофе изазване поплавом?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| Да | 1243 | 49,7 |
| Не | 1233 | 49,3 |
| Укупно | 2476 | 99,0 |
У условима природних катастрофа добровољна ангажовања грађана имају од- лучујућу улогу у фазама пре, за време и након поплава. Због тих разлога од испи- таника је затражено да одговоре на питање да ли би се као волонтер ангажовали у отклањању последица поплава? Према резултатима, од 2399 испитаника који су дали одговор, 23,3% би као волонтери учествовали у отклањању последица попла- ва, док 72,6% то не би учинило (табела 6).
Табела 6 – Преглед одговора на питање: ,,Да ли бисте као волонтер учествовали у отклањању последица поплава?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| Да | 583 | 23,3 |
| Не | 1816 | 72,6 |
| Укупно | 2399 | 96,0 |
Перцепција спремности за реаговање као субјективан суд о спремности може у великој мери утицати на објективан ниво спремности за реаговање. Због тога је од испитаника затражено да на скали од 1 (апсолутно неспреман) до 5 (апсолутно спреман) оцене сопствену индивидуалну спремност за реаговање. Судећи по резултатима, од 2471 испитаника који су дали одговор, 26,6% истиче да је спремно за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом. Насупрот томе, 28,2% истиче да је неспремно. Интересантно је споменути да је 44% испитаника истакло да је нити спремно нити неспремно. Средња вредност (M) oцене индивидуалне спремности за реаговање код испитаника износи 2,98 (SD = 1,052) ( табела 77).
Табела 7 – Преглед одговора на питање: ,,Како на скали од 1 (апсолутно неспреман) до 5 (апсолутно спреман) оцењујете вашу индивидуалну спремност за реаговање?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| 1 – Апсолутно неспреман | 236 | 9,4 |
| 2 – У извесној мери неспреман | 470 | 18,8 |
| 3 – Нити спреман нити неспреман | 1101 | 44,0 |
| 4 – У извесној мери спреман | 445 | 17,8 |
| 5 – Апсолутно спреман | 219 | 8,8 |
| Укупно | 2471 | 98,8 |
Полазећи од перцепције индивидуалне спремности, желела се испитати и пер- цепција спремности домаћинства за реаговање. Руководећи се тиме, од испита- ника је затражено да на скали од 1 (апсолутно неспремно) до 5 (апсолутно спрем- но) оцене спремност њиховог домаћинства за реаговање. Судећи по резултатима,
од 2479 испитаника који су дали одговор, 28,7% истиче да је њихово домаћинство спремно за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом. Насупрот томе, 25% испитаника истиче да је њихово домаћинство неспремно за реаговање. Најви- ше испитаника истакло је да њихово домаћинство није ни спремно ни неспремно (45,5%). Средња вредност (M) оцене спремности домаћинства за реаговање изно- си 3,03 (SD = 0,982) (табела 8).
Табела 8 – Преглед одговора на питање: ,,Како на скали од 1 (апсолутно неспремно) до 5 (апсолутно спремно) оцењујете спремност вашег домаћинства за реаговање?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| 1 – Апсолутно неспремно | 181 | 7,2 |
| 2 – У извесној мери неспремно | 445 | 17,8 |
| 3 – Нити спремно нити неспремно | 1137 | 45,5 |
| 4 – У извесној мери спремно | 547 | 21,9 |
| 5 – Апсолутно спремно | 169 | 6,8 |
| Укупно | 2479 | 99,2 |
Надаље, од испитаника је затражено да на скали од 1 (апсолутно неспремна) до 5 (апсолутно спремна) оцене спремност њихове локалне заједнице за реаго- вање. Судећи по резултатима, од 2464 испитаника који су дали одговор, 25,5% истиче да је њихова локална заједница спремна за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом. Са друге стране, 35,7% истиче да је она неспремна за реаговање. Највише испитаника је истакло да њихова локална заједница није ни спремна ни неспремна (37,8%). Средња вредност (M) оцене спремности локалне заједнице за реаговање износи 2,95 (SD = 0,157) (табела 9).
Табела 9 – Преглед одговора на питање: ,,Како на скали од 1 (апсолутно неспремна) до 5 (апсолутно спремна) оцењујете спремност ваше локалне заједнице за реаговање?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| 1 – Апсолутно неспремна | 313 | 12,5 |
| 2 – У извесној мери неспремна | 569 | 22,8 |
| 3 – Нити спремна нити неспремна | 945 | 37,8 |
| 4 – У извесној мери спремна | 427 | 17,1 |
| 5 – Апсолутно спремна | 210 | 8,4 |
| Укупно | 2464 | 98,6 |
На крају, желела се испитати и перцепција испитаника о спремности државе за реаговање. И, у вези с тим, испитаницима је постављено питање да на скали од 1 (апсолутно неспремна) до 5 (апсолутно спремна) оцене спремност државе за реаговање. Судећи по резултатима, од 2469 испитаника који су дали одговор, 31,6% истиче да је држава Србија спремна за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом. Насупрот томе, 31,8% истиче да је држава неспремна за реаговање. Највише испитаника истакло је да је њихова држава нити спремна нити неспремна 35,4%. Средња вредност (M) оцене спремности државе за реаговање износи 2,86 (SD = 1,111) (табела 1010).
Табела 10 – Преглед одговора на питање: ,,Како на скали од 1 до 5 оцењујете спремност државе за реаговање на природне катастрофе изазване поплавом?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| 1 – Апсолутно неспремна | 345 | 13,8 |
| 2 – У извесној мери неспремна | 450 | 18,0 |
| 3 – Нити спремна нити неспремна | 885 | 35,4 |
| 4 – У извесној мери спремна | 559 | 22,4 |
| 5 – Апсолутно спремна | 230 | 9,2 |
| Укупно | 2469 | 98,8 |
Самоувереност особе да се самостално избори са последицама поплаве може бити и веома лоша, имајући у виду недовољну свест, односно знање о безбед- носним процедурама реаговања. Због тога је од испитаника затражено да на скали од 1 (апсолутно несигуран) до 5 (апсолутно сигуран) оцене ниво сопствене сигурно- сти да се изборе са последицама поплаве. Судећи по резултатима, од 2456 испи- таника који су дали одговор, 26,2% истиче да је сигурно у сопствене способности за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом. Насупрот томе, 27,6% испитаника истиче да није сигурно да би било способно да одговарајуће реагује. Највише испитаника истакло је да није ни сигурно ни несигурно у сопствене способности за реаговање (44,6%). Средња вредност (M) оцене сигурности у сопствене способности за реаговање износи 2,99 (SD = 1,038) (табела 1111). Резултати истраживања спроведеног у САД показују да је 61% испитаника сигурно у сопствене способности да се избори са последицама поплава, док 14% није уопште сигурно у своје способности (FEMA, 2009).
Табела 11 – Преглед одговора на питање: ,,Како на скали од 1 до 5 оцењујете ниво сигурности у сопствене способности да се изборите са поплавом?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| 1 – Апсолутно несигуран | 214 | 8,6 |
| 2 – У извесној мери несигуран | 474 | 19,0 |
| 3 – Нити сигуран нити несигуран | 1114 | 44,6 |
| 4 – У извесној мери сигуран | 434 | 17,4 |
| 5 – Апсолутно сигуран | 219 | 8,8 |
| Укупно | 2456 | 98,2 |
Од испитаника је затражено да на скали од 1 (апсолутно неће помоћи) до 5 (апсолутно ће помоћи) оцене значај предузимања одређених мера спремности за реаговање. Према резултатима, од 2465 испитаника који су дали одговор, 38,6% истиче да ће им предузимање мера спремности помоћи да се изборе са после- дицама природне катастрофе изазване поплавом. Са друге стране, 22% истиче да им предузимање таквих мера неће помоћи. Највише испитаника истакло је да им такве мере неће ни помоћи ни одмоћи 38%. Средња вредност (M) оцене значаја предузимања мера спремности износи 3,23 (SD = 1,137) (табела 112).
Табела 12 – Преглед одговора на питање: ,,Како на скали од 1 до 5 оцењујете да ће вам предузимање одређених мера спремности помоћи да се изборите са последицама поплаве?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| 1 – Апсолутно неће помоћи | 222 | 8,9 |
| 2 – У извесној мери неће помоћи | 327 | 13,1 |
| 3 – Нити ће помоћи нити одмоћи | 950 | 38,0 |
| 4 – У извесној мери ће помоћи | 586 | 23,4 |
| 5 – Апсолутно ће помоћи | 380 | 15,2 |
| Укупно | 2465 | 98,6 |
Од испитаника је затражено да одговоре на питање: да ли су предузели одре- ђене превентивне мере ради смањења материјалних последица поплава. Према резултатима, од 2249 испитаника који су дали одговор, 14,3% истиче да је пре- дузело превентивне мере ради смањења материјалних последица поплава. Насу- прот томе, 57,7% није предузело превентивне мере и 18% није сигурно да их је предузело. Дакле, највише испитаника дало је негативни одговор (табела 13).
Табела 13 – Преглед одговора на питање: ,,Да ли сте предузели одређене превентивне мере ради смањења материјалних последица поплава?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| Да | 357 | 14,3 |
| Нисам сигуран | 450 | 18,0 |
| Не | 1442 | 57,7 |
| Укупно | 2249 | 90,0 |
Испитивање баријера, односно разлога за неунапређење нивоа спремности представља врло актуелно питање. Сходно томе, од испитаника је затражено да изразе степен слагања са наведеним разлозима за непредузимање мера спремности на личном плану које би им могле помоћи. Резултати су следећи: 20,5% (4 – апсолутно се слажем
+ 5 – у извесној мери се слажем) испитаника мисли да ће му интервентно-спасилачке службе ионако помоћи, па му такве мере нису ни потребне; 31,7% испитаника не сматра да је он лично или његово домаћинство угрожено од последица поплава; 20,9% испитаника истиче да нема времена за то; 23,1% испитаника мисли да је предузимање тих мера веома скупо; 19,4% мисли да није способно за тако нешто; 22,8% истиче да нема подршку локалне заједнице; 27% истиче да не може спречити последице ни на који начин. Када се сагледа средња вредност датих одговора, забележена средња вредност истицања разлога ,,сматрам да ће ми ИСС ионако помоћи, па ми такве мере нису потребне” износи 2,66 (SD = 1,329), ,,не сматрам да смо ја или моје домаћинство угрожени од последица поплава” износи 2,92 (SD = 1,452), ,,немам времена за то” износи 2,64 (SD = 1,342), ,,то је веома скупо” 2,75 (SD = 1,321), ,,мислим да то неће утицати на личну или безбедност домаћинства” 2,89 (SD = 1,310), ,,мислим да нисам способан за тако нешто” 2,61 (SD = 1,325), ,,немам подршку локалне заједнице” 2,75 (SD = 1,312), ,,не могу спречити последице ни на који начин” 2,89 (SD = 1,359). Процентуално посматрано са аспекта средње вредности, највише се истиче разлог ,,не сматра да је он лично или његово домаћинство угрожено од последица поплава“ (табела 14).
У поређењу са резултатима истраживања спремности грађана за реаговање на катастрофе у САД, 45% испитаника није размишљало о мерама спремности, 34% мисли да се неће сусрести са катастрофама, 25% сматра да не може ништа променити тиме, 24% не жели да размишља о томе, 18% истиче да нема довољно времена за то и 16% да такве мере коштају много. Са друге стране, резултати истраживања спроведеног у Шкотској (Werritty et al., 2007: 126) указују на следеће разлоге за непредузимање превентивних мера у циљу смањења материјалних последица поплава: нисам знао да могу нешто променити – 14,4%, нисам могао да приуштим такве мере – 13,9%, пла- нирам да се ускоро преселим – 2,5%, мислим да не би биле ефикасне – 14,8%, поплава таквих размера се неће догодити поново – 18,6%, осигурао сам домаћинство – 23,1%. У поређењу са наведеним резултатима, грађани РС у већем проценту истичу да немају довољно времена и да су такве мере скупе, тј. да много коштају.
|
Табела 14 – Преглед израженог слагања или неслагања са наведеним разлозима за непредузимање мера спремности на личном плану које би могле помоћи у случају поплава
ионако помоћи, па ми
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Не могу спречити
Надаље, од испитаника је затражено да одговоре на питање како на скали од 1 (апсолутно се не слажем) до 5 (апсолутно се слажем) оцењују очекивање помоћи у првих 72 сата од настанка поплаве од наведених категорија особа. Према резул- татима, 74,7% испитаника очекује помоћ од укућана, 53,7% од комшија, 16,2% од невладиних хуманитарних организација, 14,7% од међународних хуманитарних орга- низација, 45,1% од полиције, 16% од верских заједница, 53,9% од ватрогасно-спаси- лачких јединица, 48,5% од службе хитне медицинске помоћи, 54,3% од војске и 38,6% од самоорганизованих појединаца. Када се сагледа средња вредност датих одговора, забележена средња вредност очекивања помоћи од укућана износи 4,26 (SD = 1,234), комшија 3,60 (SD = 1,252), невладиних хуманитарних организација 2,48 (SD = 1,174), међународних хуманитарних организација 2,41 (SD = 1,149), верских заједница 2,39 (SD = 1,229), полиције 3,31 (SD = 1,318), ватрогасно-спасилачких јединица 3,62 (SD = 1,233), службе хитне медицинске помоћи 3,44 (SD = 1,242), војске 3,57 (SD = 1,341), и самоорганизованих појединаца 3,10 (SD = 1,342). Процентуално и са аспекта средње вредности посматрано, помоћ у прва 72 сата највише се очекује од укућана, а понајмање од међународних хуманитарних организација (табела 15). У поређењу са резултатима истраживања спремности грађана за реаговање на ка- тастрофе у САД 70% очекује помоћ од укућана, 61% од ватрогасно-спасилачких једи- ница и полиције, 49% од комшија, 42% од непрофитних организација, 36% од држа- вних агенција и служби (FEMA, 2009).
Табела 15 – Преглед очекивања помоћи од наведених категорија у прва 72 сата од настанка поплаве
| Категорије | Фреквенција | Проценти (%) | |
| 1 – Aпсолутно се не слажем | 184 | 7,4 | |
| 2 – У извесној мери се не слажем | 67 | 2,7 | |
| Укућани | 3 – Нити се слажем нити не слажем | 317 | 12,7 |
| 4 – У извесној мери се слажем | 241 | 9,6 | |
| 5 – Апсолутно се слажем | 1628 | 65,1 | |
| Укупно | 2437 | 97,5 |
| Фреквенција | Проценти (%) | ||
| 1 – Aпсолутно се не слажем | 213 | 8,5 | |
| 2 – У извесној мери се не слажем | 221 | 8,8 | |
| Комшије | 3 – Нити се слажем нити не слажем | 660 | 26,4 |
| 4 – У извесној мери се слажем | 588 | 23,5 | |
| 5 – Апсолутно се слажем | 756 | 30,2 | |
| Укупно | 2438 | 97,5 | |
| Фреквенција | Проценти (%) | ||
| 1 – Aпсолутно се не слажем | 673 | 26,9 | |
| Невладине | 2 – У извесној мери се не слажем | 456 | 18,2 |
| хуманитарне | 3 – Нити се слажем нити не слажем | 888 | 35,5 |
| организације | 4 – У извесној мери се слажем | 261 | 10,4 |
| 5 – Апсолутно се слажем | 144 | 5,8 | |
| Укупно | 2422 | 96,9 | |
| Фреквенција | Проценти (%) | ||
| 1 – Aпсолутно се не слажем | 689 | 27,6 | |
| Међународне | 2 – У извесној мери се не слажем | 543 | 21,7 |
| хуманитарне | 3 – Нити се слажем нити не слажем | 822 | 32,9 |
| организације | 4 – У извесној мери се слажем | 242 | 9,7 |
| 5 – Апсолутно се слажем | 125 | 5,0 | |
| Укупно | 2421 | 96,8 | |
| Фреквенција | Проценти (%) | ||
| 1 – Aпсолутно се не слажем | 763 | 30,5 | |
| 2 – У извесној мери се не слажем | 542 | 21,7 | |
| Верска заједница | 3 – Нити се слажем нити не слажем | 716 | 28,6 |
| 4 – У извесној мери се слажем | 209 | 8,4 | |
| 5 – Апсолутно се слажем | 189 | 7,6 | |
| Укупно | 2419 | 96,8 | |
| Фреквенција | Проценти (%) | ||
| 1 – Aпсолутно се не слажем | 338 | 13,5 | |
| 2 – У извесној мери се не слажем | 272 | 10,9 | |
| Полиција | 3 – Нити се слажем нити не слажем | 697 | 27,9 |
| 4 – У извесној мери се слажем | 560 | 22,4 | |
| 5 – Апсолутно се слажем | 568 | 22,7 | |
| Укупно | 2435 | 97,4 | |
| Фреквенција | Проценти (%) | ||
| 1 – Aпсолутно се не слажем | 198 | 7,9 | |
| Ватрогасно- | 2 – У извесној мери се не слажем | 205 | 8,2 |
| спасилачке јединице | 3 – Нити се слажем нити не слажем | 686 | 27,4 |
| 4 – У извесној мери се слажем | 583 | 23,3 | |
| 5 – Апсолутно се слажем | 766 | 30,6 | |
| Укупно | 2438 | 97,5 | |
| Фреквенција | Проценти (%) | ||
| 1 – Aпсолутно се не слажем | 236 | 9,4 | |
| Служба хитне | 2 – У извесној мери се не слажем | 274 | 11,0 |
| медицинске помоћи | 3 – Нити се слажем нити не слажем | 714 | 28,6 |
| 4 – У извесној мери се слажем | 615 | 24,6 | |
| 5 – Апсолутно се слажем | 598 | 23,9 | |
| Укупно | 2437 | 97,5 |
| Фреквенција | Проценти (%) | ||
| 1 – Aпсолутно се не слажем | 276 | 11,0 | |
| 2 – У извесној мери се не слажем | 236 | 9,4 | |
| Војска | 3 – Нити се слажем нити не слажем | 571 | 22,8 |
| 4 – У извесној мери се слажем | 527 | 21,1 | |
| 5 – Апсолутно се слажем | 829 | 33,2 | |
| Укупно | 2439 | 97,6 | |
| Фреквенција | Проценти (%) | ||
| 1 – Aпсолутно се не слажем | 408 | 16,3 | |
| Самоорганизовани | 2 – У извесној мери се не слажем | 378 | 15,1 |
| појединци | 3 – Нити се слажем нити не слажем | 686 | 27,4 |
| 4 – У извесној мери се слажем | 486 | 19,4 | |
| 5 – Апсолутно се слажем | 479 | 19,2 | |
| Укупно | 2437 | 97,5 |
Интервентно-спасилачке службе имају значајну улогу у заштити и спасавaњу у природним катастрофама изазваним поплавама. Управо због тога од испитаника је затражено да на скали од 1 (апсолутно се не слажем) до 5 (апсолутно се слажем) оцене спремност интервентно-спасилачких служби за реаговање. Од укупног броја испитаника који су дали одговор, 41,4% истиче да је полиција спремна за реаговање, 49,9% то мисли за ватрогасно-спасилачке јединице, 49,6% за службу хитне меди- цинске помоћи, 59,5% за војску и 46,5% за штаб за ванредне ситуације. Када се сагледа средња вредност датих одговора, забележена перцепција спремности поли- ције износи 3,28 (SD = 1,281), ватрогасно-спасилачких јединица 3,50 (SD = 1,292), службе хитне медицинске помоћи 3,50 (SD = 1,226), војске 3,72 (SD = 1,333) и штаба за ванредне ситуације 3,72 (SD = 1,333). Посматрано са аспекта процентуално датих одговора, али и забележене средње вредности, перцепција спремности је, према мишљењу испитаника, највиша код војске (табела 6).
Табела 16 – Преглед перцепције испитаника о спремности интервентно-спасилачких служби за реаговање у природним катастрофама изазваним поплавом
| Фреквенција | Проценти (%) | ||
| 1 – Aпсолутно се не слажем | 314 | 12,6 | |
| 2 – У извесној мери се не слажем | 259 | 10,4 | |
| Полиција | 3 – Нити се слажем нити не слажем | 805 | 32,2 |
| 4 – У извесној мери се слажем | 501 | 20,0 | |
| 5 – Апсолутно се слажем | 535 | 21,4 | |
| Укупно | 2414 | 96,6 | |
| Фреквенција | Проценти (%) | ||
| 1 – Aпсолутно се не слажем | 245 | 9,8 | |
| Ватрогасно-спасилачке | 2 – У извесној мери се не слажем | 263 | 10,5 |
| јединице | 3 – Нити се слажем нити не слажем | 660 | 26,4 |
| 4 – У извесној мери се слажем | 532 | 21,3 | |
| 5 – Апсолутно се слажем | 715 | 28,6 | |
| Укупно | 2415 | 96,6 |
| Фреквенција | Проценти (%) | ||
| 1 – Aпсолутно се не слажем | 209 | 8,4 | |
| 2 – У извесној мери се не слажем | 255 | 10,2 | |
| Служба хитне
медицинске помоћи |
3 – Нити се слажем нити не слажем | 709 | 28,4 |
| 4 – У извесној мери се слажем | 610 | 24,4 | |
| 5 – Апсолутно се слажем | 631 | 25,2 | |
| Укупно | 2414 | 96,6 | |
| Фреквенција | Проценти (%) | ||
| 1 – Aпсолутно се не слажем | 265 | 10,6 | |
| 2 – У извесној мери се не слажем | 160 | 6,4 | |
| Војска | 3 – Нити се слажем нити не слажем | 488 | 19,5 |
| 4 – У извесној мери се слажем | 550 | 22,0 | |
| 5 – Апсолутно се слажем | 938 | 37,5 | |
| Укупно | 2401 | 96,0 | |
| Фреквенција | Проценти (%) | ||
| 1 – Aпсолутно се не слажем | 350 | 14,0 | |
| 2 – У извесној мери се не слажем | 266 | 10,6 | |
| Штаб за ванредне
ситуације |
3 – Нити се слажем нити не слажем | 631 | 25,2 |
| 4 – У извесној мери се слажем | 503 | 20,1 | |
| 5 – Апсолутно се слажем | 661 | 26,4 | |
| Укупно | 2411 | 96,4 |
Подизање нивоа спремности грађана за реаговање недвосмислено је повезано са њиховом обавештеношћу о поплавним ризицима који постоје у њиховим локал- ним заједницама. Због тога је од испитаника затражено да на скали од 1 (апсо- лутно необавештен) до 5 (апсолутно обавештен) оцене сопствену обавештеност о поплавним ризицима у заједници у којој живе. Судећи по резултатима, само 26,1% испитаника обавештено је о локалним поплавним ризицима. Може се рећи да су резултати врло поражавајући, јер је, са друге стране, 36,8% испитаника апсолутно необавештено. Највише је испитаника који су нити обавештени нити необавештени – 36%. Средња вредност обавештености о поплавним ризицима износи 2,81 (SD = 1,25) (табела 7). Резултати истраживања спроведеног у Шкотској (Werritty et al, 2007: 120) показују да је међу испитаницима који су доживели последице поплава 6,8% испитаника апсолутно обавештено о поплавним ризицима, 25,3% у извесној мери, 41,3% је у извесној мери необавештено и 26,5% апсолутно необавештено. Када је реч о испитаницима који нису доживели поплаве, 5,7% испитаника апсо- лутно је обавештено о поплавним ризицима, 27,4% у извесној мери, 40,9% у извес- ној мери је необавештено и 26% апсолутно необавештено. У поређењу са резул- татима истраживања спроведеног у Србији, примећује се да је много мањи број испитаника апсолутно и у извесној мери обавештен о потенцијалним поплавним ризицима на локалном нивоу.
Табела 17 – Преглед личне оцене обавештености на скали од 1 до 5 о потенцијалним поплавним ризицима у локалним заједницама
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| 1 – Апсолутно необавештен | 503 | 20,1 |
| 2 – У извесној мери необавештен | 417 | 16,7 |
| 3 – Нити обавештени нити необавештен | 900 | 36,0 |
| 4 – У извесној мери обавештен | 353 | 14,1 |
| 5 – Апсолутно обавештен | 299 | 12,0 |
| Укупно | 2472 | 98,9 |
Врло актуелно истраживачко питање које је побуђивало пажњу истраживача од- носило се на ниво и чиниоце који утичу на степен мотивисаности грађана за импле- ментацију одређених мера спремности за реаговање. Управо због таквих интере- совања, од испитаника је затражено да на скали од 1 (апсолутно немотивисан) до 5 (апсолутно мотивисан) оцене њихову обавештеност о поплавним ризицима у заједници у којој живе. Судећи по резултатима, 41,5% испитаника мотивисано је за подизање нивоа спремности за реаговање, док је, са друге стране, немотивисано 19,6%. Највише испитаника нити је мотивисано нити немотивисано (37,2%). Када се сагледа средња вредност датих одговора, забележена мотивисаност испитаника је 3,35 (SD = 1,175) (табела 18).
Табела 18 – Преглед оцене мотивисаности на скали од 1 (апсолутно немотивисан) до 5 (апсолутно мотивисан) у вези с подизањем нивоа спремности за реаговање
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| 1 – Апсолутно немотивисан | 205 | 8,2 |
| 2 – У извесној мери мотивисан | 286 | 11,4 |
| 3 – Нити мотивисан нити немотивисан | 931 | 37,2 |
| 4 – У извесној мери мотивисан | 521 | 20,8 |
| 5 – Апсолутно мотивисан | 517 | 20,7 |
| Укупно | 2460 | 98,4 |
Озбиљне последице које поплава може проузроковати често бацају на колена националне економије широм света. Тада је хуманост која се често исказује у виду разноврсних видова помоћи неопходна. Имајући у виду поплаве које су задесиле подручје Србије у току 2014. године, од испитаника је затражено да одговоре на пи- тање да ли би уплатили одређена новчана средства на неки рачун за помоћ жртвама поплава. Резултати указују на то да би 29% испитаника уплатило новац у виду помоћи, док 64,8% то не би урадило (табела 9).
Табела 19 – Преглед одговора на питање: ,,Да ли бисте уплатили одређена новчана средства на неки од рачуна за помоћ жртвама поплава?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| Да | 724 | 29,0 |
| Не | 1620 | 64,8 |
| Укупно | 2344 | 93,8 |
Поред новчане помоћи, веома значајну помоћ понекад представља и храна која се доставља жртвама поплава. Испитаницима је постављено питање да ли би дали одређену помоћ у виду хране жртвама поплава. Из приказаних резултата се види да би 18,2% испитаника дало помоћ у виду хране, док 66,6% то не би учинило (табела 20).
Табела 20 – Преглед одговора на питање: ,,Да ли бисте дали одређену помоћ у храни жртвама поплава?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| Да | 456 | 18,2 |
| Не | 1666 | 66,6 |
| Укупно | 2122 | 84,9 |
Велики број људи који остане без свог дома и свих ствари у њему често ће бити приморан да позајми или купи одећу и обућу. Поред питања о помоћи у виду воде и хране, испитаницима је постављено и питање да ли би дали одређену помоћ у виду одеће и обуће жртвама поплава. Према добијеним резултатима, 21,6% испитаника пружило би помоћ у виду одеће и обуће, док 58,9% не би то учинило (табела 21).
Табела 21 – Преглед одговора на питање: ,,Да ли бисте дали одређену помоћ у одећи, обући, постељини жртвама поплава?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| Да | 539 | 21,6 |
| Не | 1472 | 58,9 |
| Укупно | 2011 | 80,4 |
Надаље, испитаницима је постављено питање да ли би се ангажовали у пружа- њу помоћи жртвама угроженим последицама поплава. Судећи по резултатима, 16,3% испитаника би се ангажовало, док 78% то не би учинило (табела 2). Резул- тати истраживања у САД показују да би се 23% ангажовало у пружању помоћи угроженим људима, док 77% то не би учинило. Са друге стране, 34% би помагало интервентно-спасилачким службама уколико би то затребало, док 66% не би то учинило (FEMA, 2009).
Табела 22 – Преглед одговора на питање: ,,Да ли бисте се ангажовали у пружању помоћи жртвама поплава на терену (спасавање, евакуација, пружање прве помоћи, допремање хране?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| Да | 408 | 16,3 |
| Не | 1951 | 78,0 |
| Укупно | 2359 | 94,4 |
Поред пружања помоћи угроженим људима од поплава, посебно значајно је пи- тање да ли би се ангажовали у заштити објеката и материјалних добара, домаћих животиња и слично од поплава на терену. Према резултатима, 16,4% испитаника би се ангажовало, док 78% то не би учинило (табела 3).
Табела 23 – Преглед одговора на питање: ,,Да ли бисте се ангажовали у заштити објеката и материјалних добара, домаћих животиња од поплава на терену?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| Да | 411 | 16,4 |
| Не | 1950 | 78,0 |
| Укупно | 2361 | 94,4 |
Евакуација и привремено смештање људи у одређеним објектима тзв. прих- ватним центрима саставни је део заштите и спасавања грађана угрожених попла- вом. Као таква, представља један од ефективнијих начина заштите становништва од катастрофа. У одређеним ситуацијама (на пример, настајање катастрофалних поплава, ширење опасних материја итд.) то је начин који представља једини при- хватљив вид заштите. Организовано и планско премештање становништва и њихо- вих материјалних вредности у подручја која су безбедна представља суштину ева- куације. Управо зато испитаницима је постављено питање које се односило на то да ли би се ангажовали у неком од прихватних центара за жртве поплава. Судећи по резултатима, 4,6% би се ангажовало у прихватним центрима, док 89,8% то не би учинило (табела 4).
Табела 24 – Преглед одговора на питање: ,,Да ли бисте се ангажовани у неком од прихватних центара за жртве поплаве?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| Да | 116 | 4,6 |
| Не | 2246 | 89,8 |
| Укупно | 2362 | 94,5 |
Имајући у виду велики проценат истицања недовољне жеље за пружањем помоћи угроженим грађанима од поплава, од испитаника је затражено да одговоре на питање у којој се мери од 1 (апсолутно се не слажем) до 5 (апсолутно се сла- жем) слажу се наведеним тврдњама. Из приказаних резултата 15,5% испитаника истиче да њихова помоћ не би много значила угроженим грађанима, 18,8% да су други довољно помогли, 23,5% да је то посао државних органа/интервентно- спасилачких служби, 18,6% да су очекивали да првенствено буду ангажовани грађани из поплавом угрожених подручја, 16,5% да немају довољно времена за такве активности и 10,3% да такве активности превише коштају. Када се сагледа средња вредност датих одговора, забележена средња вредност код наведених разлога износи: моја помоћ не би много значила угроженим грађанима – 2,62 (SD = 1,251), други су довољно помогли – 2,73 (SD = 1,222), то је посао државних органа и специјализованих служби – 2,95 (SD = 1,244), очекивао сам да првенствено буду ангажовани грађани из поплавом захваћеног подручја – 2,79 (SD = 1,227), нисам имао времена – 2,62 (SD = 1,296), превише кошта – 2,36 (SD = 1,199). Посматрано са аспекта процентуално датих одговора, али и забележене средње вредности, најчешће истицани разлог јесте да је то посао државних органа (табела 25).
Табела 25 – Преглед истицања разлога од 1 (апсолутно се не слажем) до 5 (апсолутно се слажем) за неангажовање у пружању помоћи поплавама угрожених грађана
| Фреквенција | Проценти (%) | ||
| 1 – Aпсолутно се не слажем | 648 | 25,9 | |
| Моја помоћ није много | 2 – У извесној мери се не слажем | 237 | 9,5 |
| значила | 3 – Нити се слажем нити не слажем | 1052 | 42,1 |
| 4 – У извесној мери се не слажем | 132 | 5,3 | |
| 5 – Апсолутно се не слажем | 254 | 10,2 | |
| Укупно | 2323 | 92,9 | |
| Фреквенција | Проценти (%) | ||
| 1 – Aпсолутно се не слажем | 528 | 21,1 | |
| Други су довољно | 2 – У извесној мери се не слажем | 290 | 11,6 |
| помагали | 3 – Нити се слажем нити не слажем | 1034 | 41,4 |
| 4 – У извесној мери се слажем | 217 | 8,7 | |
| 5 – Апсолутно се слажем | 253 | 10,1 | |
| Укупно | 2322 | 92,9 | |
| Фреквенција | Проценти (%) | ||
| 1 – Aпсолутно се не слажем | 424 | 17,0 | |
| То је посао државних | 2 – У извесној мери се не слажем | 217 | 8,7 |
| органа/интервентно- | 3 – Нити се слажем нити не слажем | 1087 | 43,5 |
| спасилачких служби | 4 – У извесној мери се слажем | 226 | 9,0 |
| 5 – Апсолутно се слажем | 363 | 14,5 | |
| Укупно | 2317 | 92,7 | |
| Фреквенција | Проценти (%) | ||
| Очекивао/ла сам да | 1 – Aпсолутно се не слажем | 490 | 19,6 |
| првенствено буду | 2 – У извесној мери се не слажем | 267 | 10,7 |
| ангажовани грађани из | 3 – Нити се слажем нити не слажем | 1073 | 42,9 |
| поплавом захваћеног | 4 – У извесној мери се слажем | 179 | 7,2 |
| подручја | 5 – Апсолутно се слажем | 290 | 11,6 |
| Укупно | 2299 | 92,0 | |
| Фреквенција | Проценти (%) | ||
| 1 – Aпсолутно се не слажем | 660 | 26,4 | |
| Нисам имао/ла | 2 – У извесној мери се не слажем | 257 | 10,3 |
| времена за такве | 3 – Нити се слажем нити не слажем | 980 | 39,2 |
| активности | 4 – У извесној мери се слажем | 114 | 4,6 |
| 5 – Апсолутно се слажем | 298 | 11,9 | |
| Укупно | 2309 | 92,4 | |
| Фреквенција | Проценти (%) | ||
| 1 – Aпсолутно се не слажем | 812 | 32,5 | |
| 2 – У извесној мери се не слажем | 276 | 11,0 | |
| Превише кошта | 3 – Нити се слажем нити не слажем | 963 | 38,5 |
| 4 – У извесној мери се слажем | 94 | 3,8 | |
| 5 – Апсолутно се слажем | 162 | 6,5 | |
| Укупно | 2307 | 92,3 |
Надаље, од испитаника је затражено да одговоре на питање у којој се мери од 1 (апсолутно се не слажем) до 5 (апсолутно се слажем) слажу са наведеним тврд- њама у вези с тим шта их подстиче на размишљање о спремности за реаговање.
Из приказаних резултата, 9,3% испитаника на размишљање о спремности подстиче обилазак поплављених места, 37% испитаника подстичу дуготрајне кише, 35,4% истичу да је то подизање нивоа воде у рекама и језерима и 26,8% указује на из- вештаје медија. Дакле, највише испитаника истакло је да их подизање нивоа воде подстиче на размишљање о спремности за реаговање (табела 6). Резултати ис- траживања спроведеног у Шкотској показују да испитанике на размишљање о по- плавама и припремама за њих подстиче: обилазак поплављених места (11,9%), разговори о поплавама (4,4%), извештаји медија о поплавама (12,6%), прогнозе и најаве обилних киша (32,4%), обилне кише (48,8%), подизање нивоа река (66,5%) (Werritty et al., 2007: 123).
Табела 26 – Преглед одговора на питање: ,,Шта вас подстиче на размишљање о вашој спремности за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |||
| Обилазак поплављених | Да | 233 | 9,3 | |
| места | Не | 2076 | 83,0 | |
| Укупно | 2309 | 92,4 | ||
| Фреквенција | Проценти (%) | |||
| Дуготрајне кише | Да | 924 | 37,0 | |
| Не | 1411 | 56,4 | ||
| Укупно | 2335 | 93,4 | ||
| Фреквенција | Проценти (%) | |||
| Подизање нивоа реке | Да | 884 | 35,4 | |
| Не | 1466 | 58,6 | ||
| Укупно | 2350 | 94,0 | ||
| Фреквенција | Проценти (%) | |||
| Извештаји медија | Да | 669 | 26,8 | |
| Не | 1645 | 65,8 | ||
| Укупно | 2314 | 92,6 | ||
Према стадијуму промене/транстеоријском моделу, грађане је могуће раз- врстати у 5 нивоа спремности за реаговање: неразмишљање (појединац не наме- рава да промени или не размишља о променама у скоријој будућности – у наред- них 6 месеци), размишљање (појединац није спреман у садашњем тренутку, али намерава да предузме одређене активности у наредних 6 месеци), припремање (појединац је разматрао промену свог понашања за наредни месец), акција (поје- динац је променио понашање у скоријој прошлости али промене нису заживеле), одражавања (појединац је променио своје понашање и промене су заживеле) (Citizen preparedness review, 2006). Сходно томе, посебна пажња посвећена је ис- питивању нивоа спремности грађана за реаговање на природне катастрофе изаз- ване поплавом. Том приликом, од њих је затражено да оцене на којем нивоу спрем- ности се налазе у односу на понуђене одговоре. Од укупно 2297 грађана који су да- ли одговор на питање ,,На којем нивоу спремности за реаговање на природну ка- тастрофу изазвану поплавом се у овом тренутку налазите”, највећи проценат је
оних који не намеравају да промене или не размишљају о променама у скоријој бу- дућности – у наредних шест месеци (60,3%). Са друге стране, најмање је оних гра- ђана који су променили своје понашање у скоријој прошлости, али промене нису заживеле (3,3%). Резултати истраживања спроведеног у САД указују на то да се 23% налази на стадијуму неразмишљања, 35% на нивоу одржавања, 9% на нивоу припремања, 16% на нивоу размишљања и 17% на нивоу акције (табела 7). У по- ређењу са резултатима националног истраживања у САД, грађани Србије су у мно- го већем проценту на нивоу неразмишљања, а у мањем на нивоу одржавања.
Табела 27 – Преглед перцепције нивоа спремности за реаговање
Фреквенција Проценти (%)
Неразмишљање
Размишљање
Појединац не размишља о променама у скоријој будућности – у наредних
6 месеци
Појединац није спреман да предузме одређене активности у садашњем тренутку, али намерава у наредних 6 месеци
1477 60,3
82 3,3
|
свог понашања за наредни месец
Одржавање Појединац је променио своје понашање и промене су заживеле
291 11,6
Укупно 2297 91,9
Озбиљност последица поплава посебно долази до изражаја у случајевима гра- ђана који имају неки физички или други инвалидитет који утиче на њихову спо- собност да реагују у случају поплаве. Руководећи се тиме, испитаницима је по- стављено питање које се односило на то да ли имају неки физички или други инва- лидитет који утиче на њихову способност реаговања у случају поплава. Том прили- ком, 3,7% испитаника одговорило је да имају, 8,6% није било сигурно и 76,6% одго- ворило је негативно (табела 8).
Табела 28 – Преглед одговора на питање: ,,Да ли имате физички или неки други инвалидитет који утиче на вашу способност реаговања у случају поплаве?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| Да | 93 | 3,7 |
| Нисам сигуран | 214 | 8,6 |
| Не | 1914 | 76,6 |
| Укупно | 2221 | 88,8 |
Знање о природним катастрофа изазваних поплавом
Знање о природним катастрофама, посматрано из ширег контекста, представља један од значајних елемената спремности за реаговање (Цветковић, 2015аб; Ја- ковљевић, Цветковић % Гачић, 2015). Грађани који су упознати са феноменом при- родних катастрофа, као и начином реаговања у таквим ситуацијама, способни су да брзо и одговарајуће одреагују, како ради сопствене заштите, тако и ради упозо- равања других на потенцијалне опасности (Cvetković et all., 2015). Један од кла- сичних примера снаге знања и образовања је прича о десетогодишњој девојчици из Британије Тили Смит, која је упозорила туристе да беже пре него што је цунами у Индијском океану дошао до обале. Тако је спасила више од 100 туриста. Она је пре- познала знаке цунамија који се приближава, пошто је у школи из географије учила о тој појави, само недељу дана пре него што је посетила Тајланд (Shaw et al., 2011). Уколико грађани немају информације о ризицима настанка природних катастрофа на локалном нивоу, неће бити ни мотивисани да се припреме за реаговање (Matsuda & Okada, 2006: 26). Поред познавања ризика од настанка природних катастрофа, потребно је да знају шта треба да раде пре и за време катастрофе, где и како да се евакуишу и како да обезбеде своју имовину.
У нашем образовном систему, почев од 1975. па све до 1993. године, постојао је наставни предмет Одбрана и заштита у оквиру којег су ученици, поред осталог,
стицали овакву врсту знања. Данас се поново јавља иницијатива за увођене на- ставног предмета са сличним наставним садржајима. Међутим, потребно је уради- ти детаљну анализу наставних планова и програма за основну и средњу школу и утврдити у којој мери су овакви наставни садржаји инкорпорирани у наставне про- граме. На основу тога, потребно је извести закључак да ли је неопходно само реви- дирање постојећих наставних програма ради измена и допуна садржаја о природ- ним катастрофама или је потребно увођење новог наставног предмета (Цветковић & Станишић, 2015). Испитаницима је било постављено питање да ли знају шта је поплава? Резултати указују на то да 77,9% зна, 12,7% није сигурно и 5,4% не зна (табела 9).
Табела 29 – Преглед одговора на питање: ,,Да ли знате шта је поплава?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| Да | 1948 | 77,9 |
| Нисам сигуран | 317 | 12,7 |
| Не | 134 | 5,4 |
| Укупно | 2399 | 96,0 |
Надаље, испитиванa је перцепција нивоа знања o природним катастрофама изазваним поплавама. Од укупно 2372 испитаника који су дали одговор на питање како на скали од 1 (апсолутно не зна) до 5 (апсолутно зна) оцењујете ниво вашег знања, највише испитаника 44,1% одговорило је да нити зна нити не зна. При томе, 27,5% испитаника је одговорило да не зна, док је 23,4% истакло да зна. Посматрано са аспекта средње вредности знања за реаговање, она износи 2,94 (SD = 1,023) (табела 30).
Табела 30 – Преглед перцепције нивоа знања за реаговање приказане на скали од 1 до 5
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| 1 – Апсолутно не знам | 219 | 8,8 |
| 2 – У извесној мери не знам | 467 | 18,7 |
| 3 – Нити знам нити не знам | 1102 | 44,1 |
| 4 – У извесној мери знам | 397 | 15,9 |
| 5 – Апсолутно знам | 187 | 7,5 |
| Укупно | 2372 | 94,9 |
У безбедносном контексту посматрано, знање из области тактике поступања у природним катастрофама је од виталног значаја за преживљавање грађана. Када се говори о познавању безбедносне процедуре реаговања, превасходно се мисли на начине понашања пре, за време и после природне катастрофе. Познавање так- вих процедура је у тесној вези пристанком на евакуацију услед нарастајуће опас- ности по живот или здравље људи. Од испитаника је затражено да одговоре на пи- тање да ли познају безбедносне процедуре за реаговање. Судећи по резултатима, само 22% испитаника дало је позитиван одговор. Може се рећи да су резултати поражавајући, имајући у виду њихову потенцијалну угроженост услед таквог непоз- навања. Много већи број испитаника, њих 32,2%, одговорио је да не зна. Највише испитаника (37,5%) одговорило је да није сигурно (табела 31).
Табела 31 – Преглед одговора на питање: ,,Да ли познајете безбедносне процедуре за реаговање приликом поплава?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| Да | 550 | 22,0 |
| Нисам сигуран | 938 | 37,5 |
| Не | 805 | 32,2 |
| Укупно | 2293 | 91,7 |
Имајући у виду значај познавања безбедносних процедура реаговања, од испи- таника је затражено да се определе шта би радили у случају сазнања о наиласку поплавног таласа. Судећи по резултатима, 41,4% испитаника пунило би вреће са песком, 3,3% би зазидало врата и затворило све отворе, 23,9% би изнело намештај на више спратове, 23,9% би понело најбитније ствари и 4,3% би препаркирало своје возило (табела 2). Резултати истраживања утицаја поплавних ризика и поп- лава на друштво, спроведеног у Шкотској (Werritty, Houston, Ball, Tavendale, & Black, 2007), показују да би 37,4% пунило вреће са песком, 39,3% би зазидало врата и затворило све отворе на објекту, 21,3% испитаника би изнело намештај на вишим спратовима, 33,9% би препаркирало возило, док 27,3% не би предузело ништа.
Табела 32 – Преглед одговора на питање: ,,Шта бисте радили у периоду када се очекује поплавни талас?”
| Категорије | Фреквенција | Проценти (%) | |
| Да | 1035 | 41,4 | |
| Пунио бих вреће са песком | Не | 1205 | 48,2 |
| Укупно | 2240 | 89,6 | |
| Зазидао бих врата и затворио | Да | 82 | 3,3 |
| све отворе | Не | 2138 | 85,5 |
| Укупно | 2220 | 88,8 | |
| Изнео бих намештај на више | Да | 598 | 23,9 |
| спратове | Не | 1630 | 65,2 |
| Укупно | 2228 | 89,1 | |
| Да | 598 | 23,9 | |
| Понео бих најбитније ствари | Не | 1630 | 65,2 |
| Укупно | 2228 | 89,1 | |
| Да | 107 | 4,3 | |
| Препаркирао бих возило | Не | 1765 | 70,6 |
| Укупно | 1872 | 74,9 |
Евакуација као организовано и планско премештање људи ради заштите њихо- вог здравља и имовине једна је од најчешћих мера заштите и спасавања у природ- ним катастрофама изазваним поплавама. Фокус различитих истраживачких радова уобичајено се односи на разлоге одбијања спровођења евакуације. На питање: да ли бисте се евакуисали у случајевима када се очекује наилазак поплавног таласа, 86,7% испитаника дало је позитиван одговор, за разлику од 8,4% који су одговори- ли са не (табела 3).
Табела 33 – Преглед одговора на питање: ,,Да ли бисте се евакуисали када се очекује наилазак поплавног таласа који може угрозити ваш живот и здравље?“
| Фре | квенција Проценти (%) | |
| Да | 2168 | 86,7 |
| Не | 209 | 8,4 |
| Укупно | 2377 | 95,1 |
У даљем раду испитиван је модалитет евакуације коју грађани радије префе- рирају. У вези с тим, грађанима је постављено питање: где бисте се евакуисали за време поплава? Резултати указују на то да би се 33,4% испитаника евакуисало на више спратове куће, 32% код пријатеља, 11,9% у прихватне центре, 8,6% код ком- шија и 3% у изнајмљене станове (табела 34).
Табела 34 – Преглед одговора на питање: ,,Где бисте се са вашом породицом евакуисали или сте се евакуисали за време поплаве?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| На више спратове куће | 835 | 33,4 |
| Код комшија | 214 | 8,6 |
| Код пријатеља | 799 | 32,0 |
| У прихватне центре | 298 | 11,9 |
| У изнајмљени стан | 74 | 3,0 |
| Укупно | 2220 | 88,8 |
У пoглeду смaњeњa ризикa oд кaтaстрoфa шкoлe би трeбaлo дa пoстaну свe знaчajниjи субjeкти крeирaњa и унaпрeђeњa бeзбeднoснe културe млaдих, штo сe oднoси и нa њихoвo oспoсoбљaвaњe зa рeaгoвaњe у случају природних катастрофа изазваним поплавама. Као такве, оне би мoрaлe дa имају кључну улoгу у oбeз- бeђивaњу oснoвних инфoрмaциja (знaњa) o кaтaстрoфaмa у jeднoj лoкaлнoj зajeд- ници. Може се рећи да је знaчaj шкoлскoг oбрaзoвaњa o кaтaстрoфaмa нaглo пoрaс- тao, поготово имајући у виду да су дeцa нajoсeтљивиja кaтeгoриja. Шкoлa je цeнтaр oбрaзoвaњa и сaми рeзултaти oбрaзoвнoг прoцeсa прeнoсe сe нa њихoвe пoрoдицe и лoкaлну зajeдницу. Шкoлe сe прeпoзнajу кao цeнтри културe и oбрaзoвaњa. Сходно томе, од испитаника је затражено да одговоре на питање да ли их је неко у средњој школи едуковао о природним катастрофама изазваним поплавом. Том приликом 24,9% одговорило је потврдно, 27,1% није било сигурно и 42% одгово- рило је негативно. Дакле, резултати указују на то да се у школи врло мала пажња посвећује едукацији ученика о природним катастрофама (табела 5).
Табела 35 – Преглед одговора на питање: ,,Да ли вас је неко у средњој школи едуковао о природним катастрофама изазваним поплавама?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| Да | 623 | 24,9 |
| Нисам сигуран | 677 | 27,1 |
| Не | 1051 | 42,0 |
| Укупно | 2351 | 94,0 |
Породица сноси велике последице услед природних катастрофа изазваних по- плавом. Генерално, породице и локалне заједнице на адекватан начин суочавају се са последицама природних катастрофа користећи своја знања и искуства која су стекли суочивши се са таквим ситуацијама. Стога је неопходно да развијају своје способности како би препознали карактеристике таквих појава, да заштите себе и друге, односно да адекватно одреагују у одређеном моменту. Од испитаника је за- тражено да одговоре на питање да ли их је неко у породици едуковао о природним катастрофама изазваним поплавама. Судећи по резултатима, 40,2% истиче да их је у породици неко едуковао, 15,2% није сигурно и 38,9% истиче да нису едуковани (табела 6).
Табела 36 – Преглед одговора на питање: ,,Да ли вас је неко у породици едуковао о поплавама?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| Да | 1004 | 40,2 |
| Нисам сигуран | 381 | 15,2 |
| Не | 972 | 38,9 |
| Укупно | 2357 | 94,3 |
Надаље, од испитаника је затражено да одговоре на питање да ли их је неко на послу едуковао о поплавама. Према резултатима, 29,9% испитаника одговорило је да јесте, 15,5% није сигурно и 45,4% је дало негативан одговор (табела 7).
Табела 37 – Преглед одговора на питање: ,,Да ли вас је неко на послу едуковао о поплавама?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| Да | 747 | 29,9 |
| Нисам сигуран | 413 | 16,5 |
| Не | 1134 | 45,4 |
| Укупно | 2294 | 91,8 |
Предузимање мера спремности често је условљено озбиљним схватањем и по- знавањем поплавних ризика у локалној заједници. Руковођени тиме, од испитаника је затражено да оцене вероватноћу да се суоче са последицама поплаве у на- редних годину дана и пет година. Резултати указују на то да 13,4% испитаника оце- њује вероватно, за разлику од 48,5% испитаника који сматрају да је невероватно њихово суочавање са последицама поплаве у наредних годину дана. Средња вредност вероватноће суочавања са последицама у наредних годину дана износи 2,56 (SD = 1,354). Према даљим резултатима, 28,9% испитаника оцењује веро- ватно, док 48,9% мисли да је невероватно да ће се суочавати са последицама поплаве у наредних пет година. Средња вредност вероватноће суочавања са по- следицама у наредних годину дана износи 2,84 (SD = 1,382) (табела 8). Резултати истраживања спроведеног у Шкотској (Werritty et al, 2007: 120) показују да 30% испитаника сматра да је апсолутно вероватно да ће се сусрести са поплавама у наредних пет година, 33,6% оцењује да је то у извесној мери вероватно, 23,9% сматра да то нити је вероватно нити невероватно, 10,7% сматра да је то у извесној мери невероватно и 1,8% сматра да је то апсолутно невероватно. У поређењу са резултатима спроведеног истраживања у Србији, примећује се да су грађани много сигурнији да се неће сусретати са поплавама.
Табела 38 – Преглед перцепције вероватноће суочавања са последицама природне катастрофе изазване поплавом у наредних годину дана и пет година
| Категорије | Фреквенција | Проценти (%) | |
| 1 – Aпсолутно невероватно | 764 | 30,6 | |
| У наредних | 2 – У извесној мери невероватно | 448 | 17,9 |
| годину дана | 3 – Нити вероватно нити невероватно | 669 | 26,8 |
| 4 – У извесној мери вероватно | 279 | 11,2 | |
| 5 – Апсолутно вероватно | 304 | 12,2 | |
| Укупно | 2464 | 98,6 | |
| Категорије | Фреквенција | Проценти (%) | |
| 1 – Aпсолутно невероватно | 562 | 22,5 | |
| У наредних 5 | 2 – У извесној мери невероватно | 404 | 16,2 |
| година | 3 – Нити вероватно нити невероватно | 720 | 28,8 |
| 4 – У извесној мери вероватно | 295 | 11,8 | |
| 5 – Апсолутно вероватно | 428 | 17,1 | |
| Укупно | 2409 | 96,4 |
Испитаници су замољени да оцене угроженост своје куће/стана од последица поплава. Том приликом, 39,3% испитаника одговорило је да је угрожена њихова кућа/стан, 24,6% да је нити угрожена нити неугрожена и 24,5% да је неугрожена (табела 9).
Табела 39 – Преглед одговора на питање:
,,Како оцењујете угроженост ваше куће/стана од поплава?“
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| 1 – Aпсолутно неугрожен | 734 | 12,8 |
| 2 – У извесној мери неугрожен | 498 | 11,7 |
| 3 – Нити угрожен нити неугрожен | 614 | 24,6 |
| 4 – У извесној мери угрожен | 292 | 19,9 |
| 5 – Апсолутно угрожен | 319 | 29,4 |
| Укупно | 2457 | 98,3 |
Приликом спровођења евакуације велики проблем представљају чланови поро- дице који се не могу самостално евакуисати. Руководећи се тиме, од испитаника је затражено да одговоре на питање да ли у њиховој породици постоји неко ко се не би могао евакуисати сам у случају поплава. Највише испитаника одговорило је нега- тивно (60,2%), није било сигурно 11,5% и потврдно је одговорило 23,1% (40).
Табела 40 – Преглед одговора на питање: ,,Да ли у вашој породици постоји неко ко не би могао сам да се евакуише у случају поплаве?“
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| Да | 577 | 23,1 |
| Нисам сигуран | 288 | 11,5 |
| Не | 1506 | 60,2 |
| Укупно | 2371 | 94,8 |
Међусобно помагање и уважавање приликом природних катастрофа посебно долази до изражаја. Међутим, како би се адекватна помоћ угроженим људима и пружила, грађани локалних заједница треба да знају где у њиховој заједници живе старији, хендикепирани и одојчад. Испитаници су упитани да ли знају где у њиховој заједници живе старији, инвалиди и одојчад. Из приказаних резултата може се видете да 39,9% зна где живе наведене категорије особа, 25% није сигурно и 28,9% не зна (табела 41).
Табела 41 – Преглед одговора на питање: ,,Да ли знате где у вашој заједници живе старији, хендикепирани и одојчад?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| Да | 998 | 39,9 |
| Нисам сигуран | 626 | 25,0 |
| Не | 722 | 28,9 |
| Укупно | 2346 | 93,8 |
С тим у вези, од испитаника је затражено и да одговоре на питање: да ли знају какву помоћ изискују старији, инвалиди и одојчад пре, за време и након природне катастрофе изазване поплавом. Судећи по резултатима, 51,6% зна какву помоћ наведене категорије особа изискују, 26,8% није сигурно и 18,4% то не зна (табела 2).
Табела 42 – Преглед одговора на питање: ,,Да ли знате какву помоћ изискују старији, инвалиди и одојчад пре, за време и након поплаве?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| Да | 1289 | 51,6 |
| Нисам сигуран | 669 | 26,8 |
| Не | 460 | 18,4 |
| Укупно | 2418 | 96,7 |
Испитаницима је постављено и питање да ли мисле да се њихове комшије могу самостално спасити у случају наиласка поплавног таласа. Одговори показују да 36,6% мисли да се могу спасити самостално, 34,8% није сигурно и 22,8% мисли да не могу (табела 3).
Табела 43 – Преглед одговора на питање: ,,Да ли мислите да се ваше комшије могу самостално спасити у случају поплава?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| Да | 914 | 36,6 |
| Нисам сигуран | 895 | 35,8 |
| Не | 570 | 22,8 |
| Укупно | 2379 | 95,2 |
Познавање поплавних ризика у једној локалној заједници представља основни предуслов постојања свести о неопходности имплементације мера спремности за реаговање. Управо због тога, од испитаника је затражено да одговоре да ли су упознати са картом поплавног ризика у локалној заједници? Нажалост, само 14% је истакло да познаје поплавне ризике, 23,5% није сигурно и 58,1% није упознатом са поплавним ризицима у локалној заједници (табела 44).
Табела 44 – Преглед одговора на питање: ,,Да ли сте упознати са поплавним ризицима ваше локалне заједнице?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| Да | 349 | 14,0 |
| Нисам сигуран | 587 | 23,5 |
| Не | 1452 | 58,1 |
| Укупно | 2388 | 95,5 |
У свакој држави постоји развијен и утемељен систем, по правилу опште познат јавности, помоћу којег се грађани обавештавају о читавом спректру надолазећих опасности. Међутим, посебно је значајно да грађани буду упознати са системима упозорења, а још важније да знају како да се понашају након добијања таквог упозорења. Испитаницима је постављено питање да ли знају шта треба радити након званичног упозорења о наиласку поплавног таласа. У складу са резултатима, 26,6% истиче да зна шта треба радити, 33,8% није сигурно и 32% не зна (табела 5).
Табела 45 – Преглед одговора на питање: ,,Да ли знате шта треба радити након званичног упозорења о наиласку поплавног таласа?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| Да | 664 | 26,6 |
| Нисам сигуран | 846 | 33,8 |
| Не | 801 | 32,0 |
| Укупно | 2311 | 92,4 |
Од испитаника је затражено да одговоре на питање да ли су упознати са вирусима и заразама које прате период након поплаве. Према резултатима, 43,1% испитаника је упознато, 26,6% није сигурно и 24,7% није упознато (табела 6).
Табела 46 – Преглед одговора на питање: ,,Да ли сте упознати са вирусима и заразама које прате период након поплаве?”
| Фреквенција | Проценти (%) | |
| Да | 1077 | 43,1 |
| Нисам сигуран | 666 | 26,6 |
| Не | 617 | 24,7 |
| Укупно | 2360 | 94,4 |
У природним катастрофама грађани морају адекватно и у што краћем периоду одреаговати у погледу одређених инсталација критичних за домаћинство. Сходно томе, морају добро познавати где се налази вентил за воду, гас и главни прекидач електричне енергије. Због тога је испитаницима постављено питање да ли знају где се налази и да ли знају да рукују вентилом за воду, гас и прекидачем електричне енергије. Према резултатима, 76% испитаника зна где се налази вентил за воду, 41% зна где се налази вентил за гас и 72,5% зна где се налази главни прекидач електричне енергије (табела 7).
Табела 47 – Преглед одговора на питање: ,,Да ли знате где се налазе различити наведени вентили у вашем домаћинству?“
| Категорија | Фреквенција | Проценти (%) | |
| Да | 1899 | 76,0 | |
| Вентил за воду | Нисам сигуран | 190 | 7,6 |
| Не | 308 | 12,3 | |
| Укупно | 2397 | 95,9 | |
| Да | 1024 | 41,0 | |
| Вентил за гас | Нисам сигуран | 272 | 10,9 |
| Не | 619 | 24,8 | |
| Укупно | 1915 | 76,6 | |
| Да | 1812 | 72,5 | |
| Главни прекидач електричне енергије | Нисам сигуран | 210 | 8,4 |
| Не | 276 | 11,0 | |
| Укупно | 2298 | 91,9 |
Када је реч о знању у вези руковања наведеним вентилима, 71,8% испитаника зна да рукује вентилом за воду, 39,8% зна да рукује вентилом за гас и 66,7% зна да рукује прекидачем електричне енергије у домаћинству (табела 8).
Табела 48 – Преглед одговора на питање: ,,Да ли знате да рукујете наведеним вентилима у вашем домаћинству?”
| Категорија | Фреквенција | Проценти (%) | |
| Да | 1794 | 71,8 | |
| Вентил за воду | Нисам сигуран | 208 | 8,3 |
| Не | 413 | 16,5 | |
| Укупно | 2415 | 96,6 | |
| Да | 994 | 39,8 | |
| Вентил за гас | Нисам сигуран | 305 | 12,2 |
| Не | 653 | 26,1 | |
| Укупно | 1952 | 78,1 | |
| Да | 1667 | 66,7 | |
| Главни прекидач електричне енергије | Нисам сигуран | 252 | 10,1 |
| Не | 394 | 15,8 | |
| Укупно | 2313 | 92,5 |
Едукација о природној катастрофи изазваној поплавом може се одвијати на разли- чите начине. Информације о природним катастрофама изазваним поплавама могуће је добити у комуникацији са укућанима, комшијама и пријатељима. Таква врста комуни- кације и размене информација може се одвијати на различитим местима (у школи, на послу, факултету) и преко различитих средстава јавног информисања (радио, теле- визија, интернет итд.). Судећи по резултатима, 29,3% испитаника добило је инфор- мације о природним катастрофама изазваним поплавама преко укућана, 15% преко ком- шија, 10,3% преко другара, 11,2% од чланова шире фамилије, 13,2% испитаника добило је информације у школи, 5,3% на факултету, 13,4% на послу, 2,4% у верској заједници, 56,2% преко телевизије, 14,8% преко радија, 29,9% преко штампе, 7,8% преко не- формалног система образовања, и 27% преко интернета (табела 9). Резултати истра- живања спроведеног у Шкотској показују да је (Werritty et al., 2007: 112) 38,1% испи- таника информисано преко комшија, пријатеља, 28,6% преко радија, 27,2% преко штам- пе, 28,5% преко националне телевизије, 36,7% преко надлежних државних органа и 12,8% на друге начине.
Табела 49 – Преглед одговора на питање: ,,На који начин сте стекли информације о природној катастрофи изазваној поплавом?”
| Категорије | Фреквенција | Проценти (%) | |
| Да | 733 | 29,3 | |
| Од укућана | Не | 1614 | 64,6 |
| Укупно | 2347 | 93,9 | |
| Да | 374 | 15,0 | |
| Од комшија | Не | 1962 | 78,5 |
| Укупно | 2336 | 93,4 |
| Да | 257 | 10,3 | |
| Од пријатеља | Не | 2093 | 83,7 |
| Укупно | 2350 | 94,0 | |
| Да | 281 | 11,2 | |
| Од чланова шире фамилије | Не | 2059 | 82,4 |
| Укупно | 2340 | 93,6 | |
| Да | 331 | 13,2 | |
| У школи | Не | 2013 | 80,5 |
| Укупно | 2344 | 93,8 | |
| Да | 133 | 5,3 | |
| На факултету | Не | 2203 | 88,1 |
| Укупно | 2336 | 93,4 | |
| Да | 334 | 13,4 | |
| На послу | Не | 2006 | 80,2 |
| Укупно | 2340 | 93,6 | |
| Да | 60 | 2,4 | |
| У верској заједници | Не | 2274 | 91,0 |
| Укупно | 2334 | 93,4 | |
| Да | 1404 | 56,2 | |
| Преко телевизије | Не | 979 | 39,2 |
| Укупно | 2383 | 95,3 | |
| Да | 370 | 14,8 | |
| Преко радија | Не | 1982 | 79,3 |
| Укупно | 2352 | 94,1 | |
| Да | 748 | 29,9 | |
| Преко штампе | Не | 1612 | 64,5 |
| Укупно | 2360 | 94,4 | |
| Да | 195 | 7,8 | |
| Преко неформалног образовања | Не | 2111 | 84,4 |
| Укупно | 2306 | 92,2 | |
| Да | 674 | 27,0 | |
| Преко интернета | Не | 1673 | 66,9 |
| Укупно | 2347 | 93,9 |
Када је реч о информисаности грађана, резултати истраживања указују да је 22% испитаника информисано о надлежностима полиције у природној катастрофи изаз- ваној поплавом (М = 2,26, SD = 1,191), 26,6% испитаника је упознато са надлеж- ностима ватрогасно-спасилачких јединица (М = 2,62, SD = 1,258), 22,2% испитаника са надлежностима штабова за ванредне ситуације (М = 2,78, SD = 1,290), 17,8% испитаника са путевима за евакуцију (М = 2,41, SD = 1,281), 14,8% са оближњим склоништима (М = 2,28, SD = 1,233) и 12,8% испитаника упознато је са проценом угрожености и планом заштите и спасавања (М = 2,30, SD = 1,206). На основу ре- зултата примећује се да је информисаност највиша у вези надлежности ватро- гасно-спасилачких јединица у природним катастрофама изазваним поплавом (50). Резултати истраживања спремности грађана за реаговање спроведено у САД, ука- зују да је 30% испитаника упознато са системима упозорења и обавештавања о природним катастрофама, 31% познаје начин на који може добити значајне инфор-
мације током природне катастрофе, 47% зна како да се евакуише, 48% упознато је са локалним ризицима од природних катастрофа, 54% испитаника зна где се нала- зе најближа склоништа и 58% познаје евакуационе руте (FEMA, 2009).
Табела 50 – Преглед информисаности грађана о надлежностима интервентно-спасилачких служби у природној катастрофи изазваној поплавом
| Фреквенција | Проценти (%) | ||
| 1 – Aпсолутно необавештен | 591 | 23,6 | |
| 2 – У извесној мери необавештен | 524 | 21,0 | |
| Надлежности полиције | 3 – Нити обавештен нити необавештен | 761 | 30,4 |
| 4 – У извесној мери обавештен | 302 | 12,1 | |
| 5 – Апсолутно обавештен | 247 | 9,9 | |
| Укупно | 2425 | 97,0 | |
| Фреквенција | Проценти (%) | ||
| 1 – Aпсолутно необавештен | 549 | 22,0 | |
| Надлежности ватрогасно- | 2 – У извесној мери необавештен | 394 | 15,8 |
| спасилачких јединица | 3 – Нити обавештен нити необавештен | 813 | 32,5 |
| 4 – У извесној мери обавештен | 369 | 14,8 | |
| 5 – Апсолутно обавештен | 296 | 11,8 | |
| Укупно | 549 | 22,0 | |
| Фреквенција | Проценти (%) | ||
| 1 – Aпсолутно необавештен | 622 | 24,9 | |
| Надлежности штабова | 2 – У извесној мери необавештен | 451 | 18,0 |
| за ванредне ситуације | 3 – Нити обавештен нити необавештен | 792 | 31,7 |
| 4 – У извесној мери обавештен | 294 | 11,8 | |
| 5 – Апсолутно обавештен | 260 | 10,4 | |
| Укупно | 2419 | 96,8 | |
| Фреквенција | Проценти (%) | ||
| 1 – Aпсолутно необавештен | 794 | 31,8 | |
| 2 – У извесној мери необавештен | 505 | 20,2 | |
| Путеви за евакуацији | 3 – Нити обавештен нити необавештен | 673 | 26,9 |
| 4 – У извесној мери обавештен | 219 | 8,8 | |
| 5 – Апсолутно обавештен | 225 | 9,0 | |
| Укупно | 794 | 31,8 | |
| Фреквенција | Проценти (%) | ||
| 1 – Aпсолутно необавештен | 871 | 34,8 | |
| 2 – У извесној мери необавештен | 539 | 21,6 | |
| Оближња склоништа | 3 – Нити обавештен нити необавештен | 642 | 25,7 |
| 4 – У извесној мери се слажем | 192 | 7,7 | |
| 5 – Апсолутно обавештен | 177 | 7,1 | |
| Укупно | 2421 | 96,8 | |
| Фреквенција | Проценти (%) | ||
| 1 – Aпсолутно необавештен | 847 | 33,9 | |
| Процена угрожености и | 2 – У извесној мери необавештен | 484 | 19,4 |
| план заштите и | 3 – Нити обавештен нити необавештен | 760 | 30,4 |
| спасавања | 4 – У извесној мери се слажем | 156 | 6,2 |
| 5 – Апсолутно обавештен | 166 | 6,6 | |
| Укупно | 2413 | 96,5 |
Ниво спремности грађана Србије за реаговање
У многобројним државама широм света често се испитује јавни индекс спремности грађана за реаговање на природне катастрофе (the public readiness index – PRI). У jeднoм oд извeштaja СAД, под нaслoвoм ,,Дa ли смo спрeмни”, дeтaљнo сe oписуje
,,индeкс спрeмнoсти грaђaнa за реаговање на природне катастрофе”. При тoмe сe дaje дeтaљaн прeглeд истрaживaчких aлaтa кojи сe кoристe зa мeрeњe спрeмнoсти пojeдинaцa, дoмaћинствa и зajeдницa. Taкoђe, наводи сe и прeглeд ,,скoрa спрeмнoсти за реаговање”. Зa мeрeњe спрeмнoсти кoристи сe ,,РQ тeст” кojи сe сaстojи oд 10 питaњa (1–3 oднoсe сe нa знaњe; 4–10 oднoсe сe нa пoнaшaњe). У истраживању које је спроведено 2006. године у којем је анкетирано 1.000 грађана САД о спремности за реаговање на катастрофе утврђен је јавни индекс спремности грађана који је износио 3,31. При томе, резултати су указали на то да 38% поседује план за реаговање, 43% зна на којем каналу може добити информације о актуелној катастрофи, 42% поседује залихе, 15% је спремно да помогне другим грађанима итд. (Citizen corps, 2006).
Табела 51 – Индекс спремности грађана за реаговање
| Индекс спремности грађана |
Укупан скор |
||
|
Перцепција |
Превентивне мере | 0,14 |
0,9 |
| Индивидуална спремност | 0,28 | ||
| Сопствене способности | 0,27 | ||
| Значај пред. мера | 0,21 | ||
|
Знање |
Знање о деф. поплаве | 0,77 |
6,51 |
| Познавање безб. процедура | 0,22 | ||
| Вентил за воду | 0,75 | ||
| Вентил за гас | 0,40 | ||
| Прекид. електричне енергије | 0,72 | ||
| Руковање вентилом за воду | 0,71 | ||
| Руковање вентилом за гас | 0,39 | ||
| Руковање прек. ел. енергије | 0,66 | ||
| Карта поплавног ризика | 0,13 | ||
| Званично упозорење | 0,26 | ||
| Потенцијалне заразе | 0,43 | ||
| Помоћ – старији, инвалиди | 0,51 | ||
| Системи упозорења | 0,56 | ||
|
Залихе |
Залихе у дому | 0,24 |
3,09 |
| Залихе хране за 4 дана | 0,18 | ||
| Залихе воде за 4 дана | 0,13 | ||
| Радио-транзистор | 0,08 | ||
| Батеријска лампа | 0,19 | ||
| Лопата | 0,20 | ||
| Крамп | 0,12 | ||
| Мотика и ашов | 0,16 | ||
| Апарат за гаш. пожара | 0,06 | ||
| Обнављање залиха | 0,28 | ||
| Залихе у аутомобилу | 0,05 | ||
| Комплет прве помоћи у дому | 0,47 | ||
| Комплет прве пом. у возилу | 0,57 | ||
| План домаћинства | 0,12 | ||
| Копије важних докумената | 0,24 | ||
| УКУПНО | 10,5 | ||
Индекс спремности грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поп- лавом у РС израчунат је на следећи начин: свака ставка мере спремности за реа- говање која је предузета, без обзира на то да ли се ради о перцепцији, знању или за- лихама, означена је јединицом (1). Са друге стране, уколико таква мера није предузета, означена је нулом (0). Надаље, за све испитанике у вези појединачних ставки мера спремности извршено је сабирање и добијени број је подељен са укупним бројем датих одговора (узета је у обзир средња вредност). Сходно томе, индекс појединачне ставке мере спремности могао је достићи вредност од 0 до 1. Највиша укупна вредност скора перцепције спремности могла је износити 5, знања 13 и поседовања залиха 15. Дакле, индекс спремности грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији може достићи максималну вредност скора који износи 33, имајући у виду укупан број посматраних мера спремности. Надаље, укупан скор од 33 дели се са 5 нивоа и добија се: од 1 до 6,6 апсолутно неспремни за реаговање, од 6,6 до 13,2 у извесној мери неспремни за реаговање, 13,2 до 19,8 нити спремни нити неспремни за реаговање, од 19,8 до 26,4 у извесној мери спремни за реаговање и од 26,4 до 33 ап- солутно спремни за реаговање. Судећи по резултатима, грађани Републике Србије су у извесној мери неспремни за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом, имајући у виду скор од 10,5. При томе, укупан скор за перцепцију спремности за реаго- вање износи 0,9 од укупно 5, 6,51 од укупно 13 за знање и 3,09 од укупно 15 за поседо- вање залиха (табела 51).
Судећи по резултатима, преко 50% испитаника зна шта је поплава, зна где и како да рукује вентилом за воду и прекидачем електричне енергије, зна какву помоћ изискују старији, инвалиди и одојчад, као и шта треба радити након званичног упозорења о наи- ласку поплавног таласа и поседује комплет прве помоћи у дому (графикон 1).
Графикон 1 – Процентуални преглед спремности грађана за реаговање
Закључак
Када је реч о перцепцији спремности за реаговање 77,4% испитаника доживело је нематеријалне и 67,3% материјалне последице поплаве; 34% је било спречено да буде у дому услед последица поплава; 49,7% осећа док 49,3% не осећа страх од поплава; 23,3% би као волонтери учествовали у отклањању последица поплава; 26,6% истиче да је индивидуално спремно за реаговање (М = 2,98); 28,7% изјављује да је њихово домаћинство спремно за реаговање (М = 2,98); 25,5% се изјашњава да је њихова локална заједница спремна за реаговање (М = 2,95); 31,6% истиче да је држава Србија спремна за реаговање (М = 2,86); 26,2% истиче да је сигурно у сопствене способности за реаговање (М = 2,99); 38,6% истиче да ће им предузимање мера спремности помоћи да се изборе са последицама поплава (М = 3,23); 14,3% истиче да је предузело превентивне мере ради смањења материјалних последица поплава; када је реч о баријерама за неунапређења нивоа спремности: 20,5% испи- таника мисли да ће му интервентно-спасилачке службе ионако помоћи, па му такве мере нису ни потребне (М = 2,66); 31,7% испитаника не сматра да је он лично или његово домаћинство угрожено од последица поплава (М = 2,92); 20,9% испитаника истиче да нема времена за то (М = 2,61); 23,1% испитаника сматра да је предузимање тих мера веома скупо (М = 2,64); 19,4% мисли да није способно за тако нешто (М = 2,61); 22,8% истиче да нема подршку локалне заједнице (М = 2,75); 27% истиче да не може спречити последице ни на који начин (М = 2,75); када је реч о очекивању помоћи у прва 72 сата од настанка поплаве, 74,7% испитаника очекује помоћ од укућана (М = 4,26); 53,7% од комшија (М = 3,60); 16,2% од невладиних ху- манитарних организација (М = 2,48); 14,7% од међународних хуманитарних орга- низација (М = 2,41); 45,1% од полиције (М = 3,31); 16% од верских заједница (М = 2,39); 53,9% од ватрогасно-спасилачких јединица (М = 3,62); 48,5% од службе хитне медицинске помоћи (М = 3,44); 54,3% од војске (М = 3,57) и 38,6% од самоорга- низованих појединаца (М = 3,10). Када је реч о оцени ефикасности реаговања, 41,4% испитаника истиче да је полиција спремна за реаговање (М = 3,28); 49,9% то мисли за ватрогасно-спасилачке јединице (М = 3,50); 49,6% за службу хитне медицинске помоћи (М = 3,50); 59,5% за војску (М = 3,72) и 46,5% за штаб за ванредне ситуације (М
= 3,72). Надаље, 26,1% испитаника обавештено је о поплавним ризицима (М = 2,81);
41,5% испитаника мотивисано је за подизање нивоа спремности за реаговање (М = 3,33); 29% уплатило би новац у виду помоћи; 18,2% испитаника би дало помоћ у виду хране; 21,6% би дало помоћ у виду одеће и обуће; 16,3% испитаника би се анга- жовало у пружању помоћи жртвама; 16,4% би се ангажовало у заштити објеката и материјалних добара, домаћих животиња и слично на терену; 4,6% би се ангажовало у прихватним центрима; када је реч о разлозима за непружање помоћи угроженим људима, 15,5% испитаника истиче да њихова помоћ не би много значила угроженим грађанима (М = 2,62), 18,8% да су други довољно помогли (М = 2,73), 23,5% да је то посао државних органа/интервентно-спасилачких служби (М = 2,95), 18,6% да су очекивали да првенствено буду ангажовани грађани из поплавом угрожених подручја (М = 2,79), 16,5% да нису имали довољно времена за такве активности (М = 2,62) и 10,3% да такве активности превише коштају (М = 2,36). Када је реч о томе шта их подстиче на размишљање о спремности за реаговање, 9,3% испитаника изјављује да
их подстиче обилазак поплављених места, 37% дуготрајне кише, 35,4% подизање нивоа воде у рекама и језерима и 26,8% извештаји медија. Највећи је проценат оних који не намеравају да промене или не размишљају о променама у скоријој будућ- ности – у наредних шест месеци (60,3%), док је 3,7% испитаника одговорило да имају неки физички инвалидитет који их спречава да реагују.
Када је реч о знању у вези с реаговањем на природну катастрофу изазвану поп- лавом: 77,9% истиче да зна шта је поплава; 22% познаје безбедносне процедуре реаговања; када се очекује наилазак поплавног таласа, 41,4% испитаника би пунило вреће са песком, 3,3% би зазидало врата и затворило све отворе, 23,9% би изнело намештај на вишим спратовима, 23,9% би понело најбитније ствари и 4,3% би пре- паркирало своје возило; 86,7% евакуисало би се у случају наиласка поплавног таласа, 33,4% испитаника евакуисало на вишим спратовима куће, 32% код пријатеља, 11,9% у прихватним центрима, 8,6% код комшија и 3% у изнајмљеним становима; 24,9% истиче да их је неко у средњој школи едуковао о поплавама; 40,2% истиче да их је у породици неко едуковао; 29,9% испитаника одговорило је да их неко на послу едуковао; 39,3% испитаника одговорило је да је угрожена њихова кућа/стан; 39,9% зна где живе старији, хендикепирани и одојчад у локалној заједници; 36,6% испитаника мисли да се њихове комшије могу самостално спасити у случајевима поплава; 14% је истакло да познаје поплавне ризике у локалној заједници; 26,6% истиче да зна шта треба радити након званичног упозорења о наиласку поплавног таласа; 43,1% испитаника је упознато са вирусима и заразама које прате период након поплаве; 76% испитаника зна где се налази вентил за воду, 41% зна где се налази вентил за гас и 72,5% зна где се налази главни прекидач електричне енергије; 71,8% испитаника зна да рукује вентилом за во- ду, 39,8% зна да рукује вентилом за гас и 66,7% зна да рукује прекидачем електричне енергије у домаћинству; када је реч о начину доласка до информација о поплавама, 29,3% испитаника добило је информације преко укућана, 15% преко комшија, 10,3% преко другара, 11,2% од чланова шире фамилије, 13,2% испитаника је добило инфор- мације у школи, 5,3% на факултету, 13,4% на послу, 2,4% у верској заједници, 56,2% преко телевизије, 14,8% преко радија, 29,9% преко штампе, 7,8% преко неформалног система образовања, и 27% преко интернета.
Судећи по резултатима испитивања грађани Републике Србије су у извесној ме- ри неспремни за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом, имајући у виду скор од 10,5. При томе, укупан скор за перцепцију спремности за реаговање износи 0,9 од укупно 5, затим 6,51 од укупно 13 за знање и, на крају, 3,09 од укупно 15 за поседовање залиха.
Литература
- Цветковић, В. (2015a). Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. Универзитет у Београду, Факултет безбедности.
- Cvetković, V., & Stanišić, J. (2015). Relationship between demographic and environmental factors with knowledge of secondary school students on natural disasters. Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic, 65(3);
- Цветковић, В. (2015б). Фактори утицаја на знање и перцепцију ученика средњих школа у Београду о природним катастрофама изазваним клизиштима. Безбедност, LVII(1/2015), 32-51.
- Cvetković, V., Gačić, J., & Jakovljević, V. (2015). Impact of climate change on the distribution of extreme temperatures as natural disasters. Vojno delo, 6/2015.
- Цветковић, В., Вучић, С., & Гачић, Ј. (2015). Климатске промене и национална одбрана.
Војно дело, 5/2015.
- Цветковић, В. (2015в). Спремност за реаговање на природну катастрофу – преглед литературе. Безбједност, полиција и грађани, 1-2/15(XI), 165-183;
- Јаковљевић, В., Цветковић, В., & Гачић, Ј. (2015). Природне катастрофе и образо- вање. Београд: Универзитет у Београду, Факултет безбедности.
- Cvetković, V., Dragićević, S., Petrović, M., Mijaković, S., Jakovljević, V., & Gačić, J. (2015). Knowledge and perception of secondary school students in Belgrade about earthquakes as natural disasters. Polish journal of environmental studies, 2015, 24(4), 1553-1561.
- Werritty, A., Houston, D., Ball, T., Tavendale, A., & Black, A. (2007). Exploring the social impacts of flood risk and flooding in Scotland: Scottish Executive Edinburgh.
- (2009). Personal Preparedness in America: Findings from the Citizen Corps National Survey.
- Citizen corps (2006). Citizen preparedness review, community resilience through civic responsibility and self-reliance.
- Shaw, , Shiwaku, K., & Takeuchi, Y. (2011). Disaster education. United Kingdom: Emerald group publishing limited.
- Matsuda, Y., & Okada, N. (2006). Community diagnosis for sustainable disaster Journal of Natural Disaster Science, 28(1), 25-33.
