Mlađan, D., & Cvetković, V. (2011). Stanje i izazovi vatrogasno-spasilačkih službi u svetu [State and challenges of firefighting-rescue services in the world]. Suprotstavljanje organizovanom kriminalu i terorizmu (pp. 95–109). Beograd: Kriminalističko-policijska akademija.

Доц. др Драган МЛАЂАН,

Kриминалистичко – полицијска академија, Београд

Владимир ЦВЕТКОВИЋ,

Криминалистичко-полицијска академија, Београд

 

 СТАЊЕ И НОВИ ИЗАЗОВИ ВАТРОГАСНО-СПАСИЛАЧКИХ СЛУЖБИ У СВЕТУ

 

Апстракт:  Друштвено–економски услови, посебно свеопшта економска криза и њен даљи ток најзначајнији су узрок даљег развоја и усавршавања ватрогасно-спасилачких служби, посебно у великим градовима. Анализа статистичких података у раду говори у прилог томе да се ВСС развијају и опремају,  пре свега пратећи развој градова, повећање броја становника и општег напретка науке и технике. Стално самоиспитивање заједно са препознавањем прихватљивих индустријских стандарда дозвољавају ВСС да поставе циљеве, измере степен њиховог остварења (резултате) и уколико је неопходно, установе програм достизања циљева по фазама. Наредне генерације руководилаца у ВСС  мораће све више да користе научне методе предвиђања у функцији планирања ангажовања током ванредних ситуација и катастрофа (земљотреса, поплава техничко-технолошких удеса и др.), јер ће се  суочавати са новим изазовима, који су узроковани појавама о којима немају довољно искуства (на пример, употребом оружја за масовно уништавање и др.).

Кључне речи:  ватрогасно-спасилачка служба, статистика, пожари, хаварије, експлозије.

УВОД

Први подаци о организованим облицима гашења пожара потичу од старих Римљана. Цар Август је у главном граду Риму, који је у то време имао око два милиона становника, организовао седам јединица (чета) чувара који су поред обезбеђења обављали послове у вези са заштитом од пожара. Свака јединица имала је једног “siphonariusa” (мајстора шмрка), “aguarii” (тим ватрогасаца) и “bucinatoresa”[1] (трубача у рог). Основно средство за гашење је била вода, која се на запрежним возилима у бачвама допремала на место пожара.[2]

Са индустријализацијом, изградњом високих и сложених пословних, јавних објеката наметнула се потреба за оснивањем професионалних ватрогасних служби. Њихова основна надлежност била је гашење пожара, а у највећем броју оснивају се у градовима у 19. веку (Париз око 1800, Санкт Петерсбург 1803, Москва 1804,  Берлин 1851, Њујорк 1865, Беч 1886. године).  Крајем 20-тог и почетком 21. века, у многоме се мењају задаци ватрогасних јединица и служби спасавања уопште. Данас је то организација, која може да спречи и реагује на све врсте хитних случајева, ради спасавања људских живота, имовине и животне средине.

Крајем 70-тих година при ОУН формиран је светски центар пожарне статистике, који је ограничио своју делатност на проучавање економских аспеката борбе са пожарима. Један број земаља (углавном европских) шаље у тај центар извештаје о  штети од пожара, као и податке о томе колико ватрогасно-спасилачке службе (у даљем тексту ВСС) тих земаља потроше материјалних средстава за своје функционисање. Међународни технички комитет за спречавање и гашење пожара (CTIF-Comité Technique International De Prevention Et DÉxtintion Du Feu), покушава да прикупља и обрађује податке пожарне статистике. Обједињавање и анализирање података из пожарне статистике омогућује стварање представе о стању пожарне безбедности и делатности ВСС.                             

Основни проблем у раду CTIF-a представља чињеница да велики број земаља не шаље потребне статистичке податке о пожарима, а подаци који се шаљу су различитог садржаја и карактера. На заседањима извршних органа CTIF, инсистирано је да земље чланице уредније и ажурније шаљу податке и да се подаци прикупљају по јединственој методологији. С тим у вези, овим радом се проблематизује наведена методологија и резултати до којих се долази њеном применом, а све то у функцији идентификације стања и нових изазова ватрогасно-спасилачких служби у свету.

 

 

СТАЊЕ У ВАТРОГАСНО-СПАСИЛАЧКИМ СЛУЖБАМА  ПОЈЕДИНИХ ДРЖАВА  И ВЕЛИКИХ ГРАДОВА

 

Последњих година (према подацима из 2008. године) на нашој планети укупно у земљама са око 3,5 милијарде становника региструје се око 4,5 милиона пожара, од чега око 1,45 милиона у САД. У тим пожарима животе изгуби око 60.000 људи, од чега у Русији 15.279, а у САД 3.500. Ако узмемо податак да данас на планети Земљи живи више од седам милијарди људи, сигурно је да је број пожара много већи.

 

Год.	Број држава	Укупан број становника (милијарда)	Укупан број пожара              (милион)	Број погинулих   (хиљаду)	Просечан број пожара на 1000 становника	Просечан број погинулих
						на 100 пожара	На 100.000 становника
1993	39	2,4	3.9	30.2	1.6	0.8	1,3
1994	27	1,1	4.0	29.5	3.7	0.7	2,7
1995	40	1,2	4.5	32.5	3.8	0.7	2,7
1996	40	0,9	4.0	29,1	4.4	0.8	3,2
1997	43	2,8	3.7	57,7	4.1	0.9	2,1
1998	42	3,0	3.6	51,7	3.8	0.9	1,7
1999	48	3,1	3.9	51,8	3.6	0.8	1,7
2000	52	3,3	4.5	56,2	3.7	0.9	1,7
2001	41	3,5	3.8	61,9	1.4	1.1	1,8
2002	31	3,5	4.3	62,3	1.6	0.9	1,8
2003	31	3,5	4.5	61,1	3.6	0.9	1,7
2004	33	3,5	4.1	60,1	3.2	0.9	1,7
2005	45	3.5	4.3	57.4	1.2	1.3	1,6
2006	37	3.6	4.1	52.2	1.1	1.3	1,5
2007	39	3.6	4.0	52.5	1.1	1.3	1,5
2008	28	0.9	3.2	26.8	3.6	0.8	3,1

Табела 1. Подаци о укупном броју становника, пожара и погинулих  у (28-52) земаља за  период од 1993 до 2008. године [3]                                                                                                                                                      

Основни узроци пожара у целом свету су исти: непажљиво руковање отвореним пламеном, не пажња код пушења и технички недостаци код електричних уређаја и инсталација. Статистика такође показује да један велики део обухвата пожаре у стамбеним зградама. Код највећег броја интервенција (80-90%) ВСС потребно је једно ватрогасно возило са посадом. У мањем броју случајева неопходно је ангажовање већег броја различитих ватрогасних возила, посадама. Ови подаци и закључци из њих упућују на потребу њиховог укључивања у образовни процес оспособљавања и усавршавања кадрова ВСС.

У великим и развијеним земљама постоје специјални центри за обуку ватрогасних кадрова (САД, Велика Британија, Немачка, Аустрија, Русија, Јапан). Организациона структура ВСС у већини земаља је слична, са мање или више специфичности. У свим већим градовима постоји мање или више развијена мрежа ватрогасно-спасилачких станица у којима се налазе ватрогасна и друга интервентна возила. Ватрогасци-спасиоци у свим земљама воде бригу о чувању и одржавањуи ватрогасне технике и објеката. У свим ВСС у градовима ватрогасци-спасиоци су ангажовани мање или више на превентиви заштите од пожара, а посебно на едукацији и оспособљавању деце и становништва у борби против пожара и других ванредних ситуација. У већини земаља, значајан утицај на рад и ангажовање ВСС имају министарства унутрашњих послова тих земаља. С тим у вези, основни подаци о окружењу и структури ВСС појединих земаља за 2008. годину дати су у наредној табели.

 

Држава			Број пожара  (хиљада)	Број стан.	Број возила		Број ватрогасаца		Број погинулих
	Бр. становника (хиљада)				Навалних и  других	Лестава и платф.	Профес.	Добров.	Становн.	Ватрог.
Кина	1,321,852	–		–	–	–	130,000	7,500,000	–	–
Сад	305,000	1451,5		51,450	67,800	6,500	323,350	825,450	3200	103
Русија	141,378	20,17		5,300	17,100	1,600	280,000	145,000	15279	12
Јапан	128,000	–		1,687	8,147	1,282	154,020	944,134	–	–
Немачка	82,218	–		37,717	43,343	2,107	40,918	1,039,737	–	–
Иран	64,000	–		452	1,300	20	9,285	–	–	–
Француска	63,714	31,21		8,196	–	997	38,800	199,200	402	–
Велика Британија	60,776	32,75		2,053	2,900	235	40,100	1,400	453	–
Италија	58,148	23,67		103	1,517	330	30,000	3,000	5	5
Пољска	38,135	16,1		17310	7,212	564	30,491	497.600	0	0
Румунија	21,517	1,55		275	410	101	31,294	158,201	1	1
Аустралиа	20,016	36		–	4,448	–	–	0	50	2
Грчка	11,237	33,9		350	1,503	86	9,300	26,851	–	–
Португалија	11,000	41,624		473	1,419	–	2,000	16,786	0	0
Белгија	10,667	27,095		252	1,680	270	5,519	52,683	3	3
Србија	10,150	6.673		194	422	37	3,222	17,749	–	–
Мађарска	10,045	19,828		610	710	99	9,032	88,384	0	0
Белорусија	9,751	8,654		–	–	–	11,802	3,222	–	–
Шведска	9,256	28,693		1,016	–	–	5,157	15,909	0	0
Аустриа	8,305	36,031		5,067	9,005	282	2,419	254,721	–	–
Бугарска	7,607	38,099		215	784	35	6,569	6,569	–	–
Швајцарска	7,459	15,503		2,319	–	–	1,169	104,695	–	–
Израел	6,500			93	187	31	1,500	1,900	–	–
Данска	5,500	20,786		313	406	79	1,817	7,870	0	0
Словачка	5,412	11,267		114	325	113	4,096	39,771	–	–
Финска	5,250	–		1,310	–	44	4,650	14,580	–	–
Норвешка	4,628	–		921	1,119	66	3,348	11,376	–	–
Исланд	4,459	15,760		222	300	40	1,453	3,547	–	–
Хрватска	4,446	8,008		1,923	1,536	69	3,396	57,666	3	3
Словенија	2,026	4,504		1,308	830	37	600	40,274	0	0
Естониа	1,341	9,170		87	114	21	1,696	2,288	–	–

 

Табела. 2[4]. Подаци о окружењу и структури ВСС појединих земаља за 2008. годину                                

Финансијски издаци за издржавање и развој ВСС у целом свету су изузетно високи (3-5% градских буџета), од чега 95% иде за финансирање личних доходака (плата). У већој или мањој мери, у свим земљама света развијена је организација добровољног ватрогаства. Посебно добре резултате и организованост имају добровољне ватрогасне организације у Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Јапану и др. У укупном деловању ВСС, нарочито се повећавају активности: указивања техничке помоћи, пружања помоћи код разних ванредних ситуација, пружања прве медицинске помоћи, транспорта повређених и заштите животне средине. У табелама 1, 2 и 3 изнети су подаци за већи број држава и милионских градова (10 параметра-показатеља). Они карактеришу величину државе и градова (становништво и површина), обим послова и задатака ВСС (број интервенција), степен реалних пожарних опасности у граду (број пожара и број погинулих) и могућности – оспособљености ВСС [број ватрогасних станица, ватрогасних возила за гашење пожара ватрогасних лестава и платформи, возила за интервенције и ватрогасаца-спасилаца (професионалних и добровољних)].

На основу наведених података из табела 1, 2 и 3 (који се односе на популацију од 2,7 милијарди становника) може се закључити следеће:

• на 1.000 становника дешава се 2,8 пожара годишње,
• 000 становника има два погинула од пожара на годишње, односно, у просеку дешава се 0,93 смртних исхода грађана на 100 пожара,
• на 10000 пожара погине 0,35 ватрогасаца-спасилаца.

 

Основне карактеристике појединих великих градова и структура интервенција ВСС у 2008. години наводе се наредном табелом.

Град	Број становн. (хиљад)		Област (км)	Укуп. позива	Укуп. пожара	Инцид.	Техн.  Интер.	Медиц. интерв.	Погинули у пожар.	Повређ. у пожар.
Токио	12,222	1,751		–	5,762	22139	–	653260	128	–
Москва	10,500	1,078		58,228	9,718	–	–	–	309	420
Лондон	8,300	1,589		93,491	29,589				38	1,718
Њујорк	8,141	790		473,395	44,054	191,926	–	211776	86	–
Хонг Конг	6,980	1,104		703,509	8,500	–	24,398	643,611	10	397
Париз	6,508	759		479,618	17,778	41,398	26,937	342546	58	–
Атина	3,762	3,808		12,174	10,158	122	–	57	1	18
Мелбурн	3,150	811		36,673	9,881				11	–
Ханој	2,900	921		–	208				7	–
Кијев	2,753	836		13,903	3,835				61	–
Рим	2,750	1,285		56,474	12,404	1,669	8,712	–	9	12
Београд	2,000	3.600		5.139	3,345	33	877	–	74	220
Букурешт	1,931	228		19,412	1,708	2,513	885	13495	18	98
Варшава	1,710	517		15,427	5,578	1220	1038	106	28	136
Будимпешта	1,702	525		11,668	2,784	210	–	–	8	72
Софија	1,247	1,349		5,668	3,748	465	449	–	14	44
Праг	1,212	496		–	2,493				–	–
Брисел	1,048	161		–	2,659				11	204
Стокхолм	810	188		6,100	1,791	1,105	–	–	9	123
Загреб	779	641		4,571	1,473	28	1,845	–	3	16
Женева	700	243		15,495	1,870				4	5
Беч	547	402		3,682	2,145	–	13,117	–	24	50
Копенхаген	500	89		5,581	2,573	210	–	–	5	–
Братислава	429	368		2,742	1,246	349	878	0	3	29
Љубљана	277	275		–	798				0	–
Велингтон	193	290		4,533	923	186	5	201	0	18

Табела 3.  Основне карактеристике поојединх великих градова и структура интервенција ВСС у 2008. години[5]

Приликом израде и груписања статистичких података у табелама 1, 2 и 3 постоје многи проблеми и нетачности. У табели су различито интерпретирани подаци о укупном броју возила за интервенције у различитим градовима. При томе овај параметар није сувише поуздан. Такође, из ове табеле може се закључити да у многим случајевима, за исту или сличну групу интервенција имамо различите називе (инциденти и техничке интервенције). Такође, проблем представља евидентирање повезаности и сарадње професионалних и добровољних ватрогасних јединица, а посебно код интервенисања. Даље, проблем представља и чињеница да различити градови обухватају територије различитих површина. Најзад, у многим државама није могуће добити све параметре и податке. Приликом анализирања података из табела 1, 2 и 3 треба узети у обзир све потешкоће и мора се имати довољно критички приступ вредновању наведених података. Све наведено, чини анализу статистичких података за 30 држава и 26 градова у свету веома сложеном.

Као што се може видети из табеле 3, веома су бројне интервенције ВСС града Токија (653.260 хитних медицинских интервенција), Хонг Конга (703.509 интервенција), Њујорка (473.395 интервенција) и Париза (479.618 интервенција, у којима ВСС интервенишу у случајевима хитне медицинске помоћи.

 

                                   

Из табеле 3 и графикона 1 закључује се да је у већини анализираних ангажовања у великим градовима учешће пожара у укупном броју разлога за интервенције сразмерно мало (Токио, Хонг Конг, Њујорк, Париз и Лондон) и да ВСС имају задатке да у знатном проценту обављају и задатке медицинског или техничког пружања помоћи. На другој страни су градови Атина, Софија и Београд са знатно мањим бројем излазака ватрогасно-спасилачких јединица на интервенције, али број излазака на пожаре је још увек врло велики. При томе, треба нагласити да су ватрогасцима-спасиоцима у поменутим градовима најзначајнији задатак и даље борба против пожара. Помоћ у елементарним непогодама и другим ванредним ситуацијама, у овим а и другим градовима све више се додељују ВСС. Ако би се анализирала заједничка статистика службе за хитно медицинско спасавање, разних техничких интервенција и гашење пожара, тада би се добио податак од више стотина хиљада интервенција.[6] Дакле, таквом анализом добија се слична слика као у случајевима великих градова у западним земљама и њихових ватрогасних служби који су упоређивани у табелама.

Анализа показатеља из ових табела и гафикона омогућава израду законских решења о организацији ВСС. У градовима САД и Канаде присутан је висок степен пожарних опасности и насталих пожара. Ради тога у њима је присутан висок степен густине ватрогасних станица са савременом опремом. Слично је и са осталим северноамеричким градовима, као и са градовима у Јапану. Број пожара у градовима Африке је много мањи.

Обим истраживања ангажовања ВСС у наведеним градовима треба стално проширивати. При томе,  потребна је у великој мери подршка националних и међународних организација (међународна ватрогасна и спасилачка удружења), ради унификације (стандардизације) посматраних података. На пример, још увек нема унифициране статистике за ватрогаство и службу спасавања, без обзира што се у том правцу у неким земљама ради. Постоје и многа питања: које показатеље треба прикупити, обрађивати и дати на евалуацију? Са којим циљем и сврхом треба ове податке посматрати? Битно је нагласити да све специјализоване службе треба да имају заједнички став за утврђивање јединствене, али флексибилне методологије, чији ће резултати бити примерени за практичну примену. При томе, треба имати у виду да се обим података за већину градова односи само на градску област без предграђа. Посебно се мора посматрати степен изграђености површине града.

Статистика интервенција ВСС показује да је на изграђеним и насељеним површинама највећа концентрација догађаја (пожара, саобраћајни удеси и разне интервенције где је потребна помоћ). Инфраструктура градова се мења и самим тим и структура становништва (пренасељеност градских центара, прираштај становништва у спољним деловима града и предграђима). Поводом тога, графикон 3 мора да се тумачи уз опрез, често због значајне разлике у извештавању [нпр., неке земље (првенствено европске) пожаре димњака приказују посебно, док их остали (укључујући и САД) приказују као пожаре у зградама,  затим, неке земље (укључујући и Белорусију и Русију) не евидентирају већину пожара који захватају одређене делове траве, док су неке друге земље (укључујући Кипар и Румунију), такве врсте пожара сврстале у тзв. остале категорије].

 

                                  

 

Закључујући, овај део рада могуће је извести више значајних закључака. На основу података о становништву у милионским градовима, свакако се може извести најзначајнији закључак међу њима, којим се може успоставити норматив: „На 100.000 становника треба да постоји једна ватрогасна станица, а на 1000 становника треба да постоји један ватрогасац“.

 

НОВИ ИЗАЗОВИ ВАТРОГАСНО-СПАСИЛАЧКИХ СЛУЖБИ У 21. ВЕКУ

 

Ватрогасну службу и службу спасавања у 21. веку очекују многи значајни проблеми, за које стручњаци морају да дају одговарајућа решења. Као помоћ у томе, могу послужити подаци о броју становника по годинама у највећим светским градовима, израженом у милионима (табела бр. 4). При томе, стручњаци морају дати одговоре и на питања организације, руковођења, унапређења заштите од пожара и службе спасавања, при чему се мора водити рачуна о природним показатељима и искуствима из праксе.

 

Година Подручје	1700.	1800.	1900.	1950.	1960.	1970.	1987.	1990.	2000.	2025.
Берлин	0.06	0.17	1.88	3.30	3.20	3.20	3.20	3.30	3.50	5.00
Бомбај	0.07	0.18	0.80	4.00	4.20	6.00	11.2	12.5	16.3	27.00
Истанбул	0.40	0.70	1.00	1.00	1.80	3.00	6.50	8.50	10.00	13.00
Каиро	–	–	1.00	2.20	3.50	6.50	13.30	15.50	16.50	19.30
Калкута	–	0.10	1.00	4.40	4.00	3.10	12.50	13.70	15.90	26.40
Лондон	0.65	1.00	6.50	8.40	8.30	7.20	8.70	6.70	8.00	7.00
Лос Анђелес	–	–	0.02	1.95	2.50	2.90	9.00	11.50	13.30	14.00
Мексико Сити	–	–	0.40	2.10	4.50	10.00	18.00	18.10	27.60	37.70
Москва	0.10	0.25	1.30	4.50	6.20	7.50	9.00	9.00	13.30	13.80
Њујорк	–	0.10	5.50	12.80	14.00	16.00	16.00	16.10	16.60	17.20
Париз	–	–	4.00	5.40	6.00	6.40	10.60	10.80	11.00	11.00
Пекинг	2.50	1.80	0.85	1.60	7.50	7.70	9.50	10.20	23.00	32.00
Сао Паоло	–	0.02	0.25	2.20	5.20	8.50	13.50	15.50	21.50	29.60
Сеул	–	–	–	–	–	6.00	9.50	10.60	23.00	32.00
Токио	1.00	1.37	2.00	7.20	8.50	10.00	14.50	25.00	28.00	28.90
Беч	0.10	0.20	0.90	1.70	1.60	1.61	1.06	1.40	1.50	1.30

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Табела 4[7]:Преглед повећања броја становништва у неким градовима света од 1700-2025. године (подаци ОУН)

Предвиђања (са аспеката начина и исхода) разликују се од земље до земље. У Руској Федерацији и САД пројектовани су математички симулациони модели прогнозирања догађаја, њихове локације, ангажованост ватрогасно-спасилачких екипа на интервенцијама, време заузетости и др. Наравно, предвиђања су јаснија када се најпре анализирају догађаји из прошлости. Стара изрека каже, да ако не изучавамо историју – бићемо приморани да је понављамо. Постоји још једна, која каже: „Ако не знаш где идеш, никада се нећеш изгубити“

Све већа забринутост у вези употребе оружја за масовно уништавање (ОМУ), или објеката у којима се ова средста производе и складиште, односно средстава којима се транспортују, као и спремност за терористичке нападе, навели су, поред других служби и ВСС, да стимулишу планирање везано за ширење улога ВСС на пољу безбедности друштва.

Према мишљењу експерата, хемијске супстанце[8] и биолошки агенси[9] чија је употреба највероватнија при извођењу терористичких акција јесу: токсични хербициди и инсектициди; опасне хемијске супстанце: хлор, фозген, цијановодонична киселина и друге; отровне супстанце: сарин, соман, иперит, луизит; психогене супстанце и наркотици; изазивачи тешких инфекција: црног пришта, великих богиња, туларемије и других; природни отрови и токсини: стрихнин, рицин, ботулотоксин и др. Међу главне претње нуклеарног[10] акцидента од терористичког или неког другог акта (на пример: земљотрес у Јапану који је изазвао цунами, који је затим оштетио одговарајуће системе који су за последицу имали хаварију, пожар и и истицање радиоактивне материје у нуклеарној електрани Фукушима)  убрајају се: хаварија или намерне диверзије, експлозије и уништење нуклеарног реактора.     Ватрогасно-спасилачке службе у целом свету у потрази су за прецизнијим одговорима на нека кључна питања: Која врста и ниво снага је потребан за одговарајућу безбедност различитим типовима локалних и друштвених заједница; Које снаге и средства су неопходни за пружање основних ватрогасно-спасилачких  услуга заједници; Који су индикатори и карактеристике адекватне или боље ВСС (?); Може ли професионални и добровољни састав ватрогасаца-спасиоца, да ради заједно организовано и продуктивно; Које службе за хитне интервенције, (нпр. хитна медицинска помоћ) боље обављају поједине послове и задатке од ВСС; Шта би требало да буде извор фондова за финансирање локалних ВСС; Које улоге и одговорности треба да имају националне ВСС и друге националне службе, чија је активност усмерена и на пожаре и спасавање. Одговарајући на наведена питања, може се констатовати да је сигурно да ће ВСС и службе спасавања у наредном периоду, за приоритет у раду имати решавање следећих питања:

1. Најшири и најважнији изазов са којим ће се у будућности суочавати руководиоци у ВСС је константно мењање броја и врсте послова и задатака (услуга) које ватрогасно-спасилачке јединице треба да пружају заједници (гашење пожара; спречавање пожара: учешће у решавању и санирању хемијских и биолошких хаварија и радиоактивних материја; учешће у решавању и санирању хаварија са нафтом и нафтоводима; помоћ утопљенима и спасавања на води; хитна медицинска помоћ и транспорт болесника и пострадалих; помоћ при индустријским хаваријама; помоћ при елементарним непогодама; техничко спасавање људи, животиња и имовине; указивање техничке помоћи и услуга; заједничка деловања са службама поретка, (полиције). Посебно се поставља питање адекватности нивоа послова, као и њиховог финансирања.
2. Тренд повећања површине градова и броја становника у њима (стварање градова са више од 35 милиона становника).
3. У свим ВСС биће повећана пажња на идентификацију свих врста опасности и процену ризика, што одговара промени приоритета у државној политици скоро свих земаља у области безбедности становништва и територије од опасности и претњи различите врсте – уместо „културе реаговања“ на ванредне ситуације, на прво место мора доћи „култура спречавања“.
4. Дефинисање односа између ВСС и служби хитне медицинске помоћи у смислу њиховог даљег фузионисања и могућег прерастања у једну службу.
5. Заштита животне средине постаје све више приоритет у плановима свих земаља, а оспособљавање и ангажовање ВСС за еколошке интервенције све значајније.
6. Стандардизација и акредитација процедура у ВСС (нпр: стандард покривања територије[11], стандарди оперативних процедура код гашења пожара, спасавања и др.) је као и у свим другим областима у интересу унапређења безбедности грађана и друштва и  додатно повећава безбедност и статус ватрогасаца-спасилаца, подиже квалитет рада ВС јединица.
7. Предвиђањем у планирању ванредних ситуација и катастрофа (земљотреса, поплава, техничко-технолошких удеса и др.), јер ће се ВСС суочавати са новим изазовом – одговором на проблеме који се ретко догађају и за које немају пуно претходног искуства (на пример, ОМУ) и то ангажовањем знатних снага и средстава. Суштина је у преласку са израде планова и припреме за догађаје са великом вероватноћом на догађаје са малом вероватноћом.
8. Фаворизовање од стране ВСС историјског концепта „најгори могући сценарио“ (присутан још од античке Грчке и то у делима филозофа Сенеке), у односу на концепт процењеног ризика.
9. Брзина у стварању нових специјалистичких служби и тимова [тренутно ВСС има предност над примарним реаговањем и урбаним тимовима за тражење и спасавање (УСАР)] ради реаговања на новонастале изазове у значајној мери ће закомпликовати и усложити регулисање њихових надлежности и компетенција. У наредном периоду, ВСС ће све више радити у широј области заједничког реаговања, делећи одговорности и ресурсе са хитним и другим службама.
10. Могући проблеми у току грађанских немира и демонстрација, када ВСС може постати мета напада од стране грађана, тако да припадници ВСС морају да обрате пажњу на своју безбедност.
11. Терористи знају да изазивањем секундарних експлозија и других штетних дејстава, могу да изазову смртне исходе у односу на ватрогасце-спасиоце, полицајце и припаднике других служби (нпр. 343 погинула ватрогасца-спасиоца приликом терористичког акта 11.09.2000 у САД)[12].
12. Могуће је, да ће неке надлежности и одговорности, везане за хитну помоћ и спасавање бити преведене на неке специјализоване службе полиције и војске.
13. Даље повећавање броја ватрогасно-спасилачких станица (ради приближавања места њиховог базирања месту могућих ванредних догађаја).
14. Прелазак са великих и спорих на мала и бржа ватрогасна возила, која ће у условима велике саобраћајне загушености путева брже напредовати према месту интервенисања, обезбеђење лестава и платформи “телескопског“ типа са великим дохватним висинама, командама са земље, изградња возила и надградњи “контејнерског“ типа будући су правци модернизације опреме ВСС. Такође, ради се на развоју специјалне опреме за извршавање задатака тражења (трагања) и спасавања у рушевинама, воденим површинама и свим другим просторима, а посебно за извршавање специјалних задатака, приликом радиолошких, хемијских и биолошких ванредних ситуација (роботи).
15. Усавршавање и употреба лакше и функционалније личне заштитне опреме (изолациони апарати, шлемови, заштитна одела, одећа и обућа), у циљу стварања услова за ефикаснији рад на интервенцијама, при чему се мора водити рачуна о томе да много заштите може умањити основни инстинкт личне заштите ватрогасца – спасиоца.
16. Даља компјутеризација рада [системи за глобално позиционирање (ГПС) и географско информациони системи (ГИС)] као и побољшање система веза у ВСС.
17. Примена нових савремених средстава за гашење; повећавање ефикасности деловања постојећих средстава као и смањење штете настале гашењем,
18. Изградња савремених центара за обуку ватрогасаца-спасиоца, осавремењавање обуке, како моделом “реалне ватре“ тако и виртуелним моделима, даља специјализација ватрогасаца-спасиоца за одређене врсте послова, а руководилаца за више нивое руковођења.
19. У одређеном броју градова, велики број ватрогасаца-спасиоца и командира ће се пензионисати, што значи да оне ВС јединице које имају велики проценат старијих радника биће суочене са последицом запошљавања и обуке нових ватрогасаца-спасилаца и руководног кадра у веома кратком периоду.
20. Унапређење законодавства у области заштите од пожара, поплава, земљотреса и др., чиме ће се побољшати, пре свега, мере безбедности у објектима.
21. Размере опасности и претњи у 21. веку условљавају потребу за јачањем улоге светских институција и међународне сарадње у области супротстављања тим опасностима, у којима ВСС имају посебну улогу.
22. Даља изградња објеката за становање или производњу у областима подложним елементарним непогодама (земљотрес и његове последице, поплаве, урагани, и др.) захтеваће креирање масовних програма за обуку где ће ВСС имати значајну улогу.

 

ЗАКЉУЧАК

Идентификација стања и нових изазова ватрогасно-спасилачких служби у свету у функцији је дефинисања стратегије њиховог будућег развоја. Начин да се то постигне је прикупљање, обрада и коришћење података о стању ВСС у свету, посебно у великим градовима најразвијених држава, за које се основано сматра да представљају стандард (минимум квалитета) ватрогаства и спасилаштва. Међутим, наведени подаци не сматрају се довољно поузданим због изостанка јединствене методологије њихове обраде и коришћења. Упркос томе, постоје подаци извесног нивоа поузданости на основу којих се могу дефинисати одређене узрочно-последичне везе и очекивања у домену ватрогаства и спасилаштва, од којих су нека наведена у главном делу рада. Међутим, да би наведени подаци били довољног, по могућству и оптималног (максималног) нивоа поузданости, потребно је развити, примењивати и унапређивати једниствену методологију прикупљања, обраде и коришћења података о стању ВСС у свету.

Изазови ватрогасно-спасилачких служби у свету, као професионалне противречности, треба да буду хармонизоване, како би се наведени субјекти безбедности оптмално ангажовали у обављању наменских службених послова и задатака. За сада на ту тему постоје малобројна позната и проверена (научна) знања, као и бројна позната, а не проверена (тиме и ненаучна) знања, искуства и још више непознаница. Хипотетички ставови о идентификацији актуелних и могућих изазова ватрогасно-спасилачких служби у свету, од којих су многи наведени у главном делу овог рада, представљају солидну основу (заправо својеврсна предистраживања) пројектовања, организације и реализације макро, мезо и микро пројеката у области развоја ватрогасно-спасилачких служби у свету.

 

 

 

ЛИТЕРАТУРА

1. Bruschlinsky N., Sokolov S., Vagner P.: World Fire Statistics-International Association of Fire and Rescue Services- Center of Fire Statistics, № 15, 2010.
2. Fire and Fire Safety in 2008, Statistics Journal, Statistics of Fires and their analysis – Moscow, Russia, VNIIPO, 2009.
3. Data of Fire Statistics of 25 countries in 2008.
4. Fire Statistics Monitor. Prepared by Fire Statistics & Social Research Branch. Issue № 04/09. London, October 2009.
5. Michael J. Karter Jr. Fire Loss in the United States During 2008 Abridged Report. NFPA, July 2009.
6. Michael J. Karter Jr. US Fire Department Profile Through 2008. NFPA, October 2009.
7. Information Bulletin of the World Fire Statistics Centre, № 25, October 2009.
8. Les Statistiques des Services d’Incendie et de Secours – Edition 2009.
9. Statistica Del Corpo Nazionale Dei Vigili Del Fuoco. Area Telecomunicazioni Statistica 2009.
10. The Singapore Civil Defence Force. Annual report 2009.
11. Barr R., Eversole J.,: The Fire chief”s handbook, sixth edition 2003.
12. Bruschlinsky N., Nitzschke M., Sokolov S., Vagner P.: “Feuerwehren in Millionenstadten”. Kohlhammer, Berlin, 1995.
13. Brušlinskiy N, “Požarna statistika nekatorih stran mira“; Naučno tehnički žurnal “Požarnaja bezopasnost informatika i tehnika“, № 4/1996.

Овај рад је резултат реализовања научноистраживачког пројекта под називом Развој институционалних капацитета, стандарда и процедура за супротстављање организованом криминалу и тероризму у условима међународних интеграција. Пројекат финансира Министарство науке и технолошког развоја Републике Србије (бр. 179045), а реализује Криминалистичко-полицијска академија у Београду (2011−2014). Руководилац пројекта је проф. др Саша Мијалковић.

[2] Kaufhold F., Rempe A.,: Feuerloschmittel, Kohlhammer, Stuttgart, 2. Aufl , 1982.

 

[3] Bruschlinsky N., Sokolov S., Vagner P.: World Fire Statistics-International Association of Fire and Rescue Services- Center of Fire Statistics, (tabela 1) № 15, 2010.

 

[4] Bruschlinsky N., Sokolov S., Vagner P.: World Fire Statistics-International Association of Fire and Rescue Services- Center of Fire Statistics, tabela 14, 15, 16 i 17. № 15, 2010.

 

[5] Поља попуњена „—“ указују на то да за наведене категорије анализе нису прикупљени подаци.

[6]  Služba hitne medicinske pomoći u Beogradu godišnje ima oko 90.000 intervencija.

[7] Brušlinskiy N, “Požarna statistika nekatorih stran mira“; Naučno tehnički žurnal “Požarnaja bezopasnost informatika i tehnika“, № 4/1996.

[8] Терористички напад  или пожар, хаварија, експлозија на великом хемијски опасном објекту, који се налази у великом граду, може довести до контаминације површине до 30 км², а број повређених би могао да достигне 60 хиљада особа, док се може очекивати до пет хиљада погинулих људи.

[9] Специфичност терористичких напада или пожара, хаварије, експлозије, на биолошки опасне објекте, јесте то што нападом изазвана локална ванредна ситуација, може касније прерасти у регионалну, националну или наднационалну. Такав развој ситуације могућ је уколико у атмосферу доспеју узрочници заразних болести, као и генетски модификовани сојеви бактерија које изазивају инфекције.

[10] При терористичком нападу или акциденту на објекат, где постоји опасност од радијације, може доћи до контаминације природне средине радионуклидима на површини до 1200 км², при чему број страдалих може достићи 10 хиљада особа. У одговарајућим околностима, те цифре могу бити и знатно веће.

[11] NFPA стандард 1710, предвиђа да прва ватрогасно-спасилачка јединица треба да стигне на место пожара за четири минута  и/или све потребне  јединице треба да стигну за осам минута, за минимум 90% интервенција у току једне године.

[12] Ту тактику користиле су и снаге НАТО приликом агресије на Републику Србију током 1999. године, када су у више наврата по други пут бомбардовале исти објекат, знајући да ватрогасци-спасиоци гасе пожар који је настао као последица првог бомбардовања.