Cvetković, V. (2016). Strah i poplave u Srbiji: Spremnost građana za reagovanje na prirodne katastrofe [Fear and floods in Serbia: Citizens preparedness for responding to natural disaster]. Matica Srpska Journal of Social Sciences, 155(2), 303–324.

 

СТРАХ И ПОПЛАВЕ У СРБИЈИ: СПРЕМНОСТ ГРАЂАНА ЗА РЕАГОВАЊЕ НА ПРИРОДНE КАТАСТРОФE

ВЛАДИМИР М. ЦВЕТКОВИЋ

Криминалистичко-полицијска академија Цара Душана 196, Београд, Србија vladimir.cvetkovic@kpa.edu.rs

САЖЕТАК: Последице пoплaвa кoje су зaдeсилe пoдручje Србиje у тoку 2014. године укaзaлe су нa вeoмa низaк стeпeн спрeмнoсти стaнoвништвa зa рeaгoвaњe у прирoдним кaтaстрoфaмa. Управо стога, предмет квантита- тивног истраживања представља испитивање утицаја страха на спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Репу- блици Србији са циљем научне експликације природе такве повезаности. Имајући у виду све локалне заједнице у Србији у којима се догодила или постоји висок ризик да се догоди поплава, методом случајног узорка одабра- но је њих деветнаест од укупно 150 општина и 23 града и града Београда. У одабраним локалним заједницама истраживање се обавило у оним дело- вима који су били најугроженији у односу на висину воде или потенцијал- ни ризик. У анкетном испитивању спроведеном у току 2015. године којим је обухваћено 2.500 испитаника била је примењена стратегија испитивања у домаћинствима уз примену вишеетапног случајног узорка. Резултати ис- траживања указују да грађани који имају страх од поплава у односу на грађане који га немају, у већем проценту познају безбедносне процедуре поступања; предузели су превентивне мере; истичу да још увек нису спрем- ни за реаговање, али планирају да то ураде у наредних шест месеци; евакуи- сали би се на више спратове куће; истичу да их је неко у породици едуковао о поплавама. Супротно томе, грађани који немају страх не предузимају ништа да би се припремили за реаговање у поменутим ситуацијама, си- гурни су у сопствене способности да се изборе с последицама поплаве итд. Оригиналност истраживања огледа се у чињеници да у Србији није ника- да спроведено истраживање којим би се испитало стање спремности гра- ђана за реаговање. Резултати истраживања могу се искористити приликом креирања стратегија за унапређење нивоа спремности грађана за реагова-

ње. Истраживање указује на који начин треба утицати на грађане с обзиром на страх од поплава како би се спремност подигла на виши ниво.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: грађани, пол, поплаве, природне катастрофе, спрем- ност за реаговање, Србија

Истраживања спроведена у последњих тридесет година у великој мери су осветлила и појаснила демографске, социо-економске и психолошке факторе који утичу на спремност грађана за реаговање на природне ката- строфе [Dooley et al., 1992; Цветковић 2015аб; Cvetković and Stanišić 2015]. Спремност као концепт у теорији катастрофа подразумева активности предузете пре природне катастрофе у циљу побољшања одговора и опо- равка од насталих последица [Gillespie et al., 1993: 36]. При томе, спрем- ност подразумева знања и способности у вези реаговања (познавање ло- калних поплавних ризика, система упозорења, и начина реаговања), као и поседовање залиха и планова.

Велики број истраживача испитивао је повезаност страха од природ- них катастрофа и спремности за реаговање на природне катастрофе [Di- ekman et al., 2007; Dooley et al., 1992; Page et al., 2008; Paton 2003; Russell et al., 1995]. Гринберг и сарадници [Greenberg et al., 1993: 229] утврдили су да људи који развију конструктивне механизме одбране највероватни- је се у себи боре против страха од природних катастрофа на друштвено прихватљив начин. С друге стране, постоје појединци који се боре протих страха од природних катастрофа негирајући постојање претње, одбацу- јући информације о опасности или коришћењем других непожељних ме- ханизама. Такви механизми имају тенденцију да буду самодеструктивни и асоцијални. Долеј и сарадници [Dooley et al., 1992] испитивајући однос између страха и спремности заједнице за земљотрес потврдили су да по- стоји позитивна корелација. Расел и сарадници [Russell et al., 1995] у ре- зултатима истраживања указују да висок ниво личне забринутости, мерена као честа размишљања о земљотресу, у значајној мери утичу на спремност за катастрофу. Џексон и Мукурје [Jackson and Mukerjee 1972] утврдили су да очекивања око будућих последица земљотреса не утичу на усваја- ње мера спремности за реаговање. Судећи по резултатима истраживања Цветковић и сарадници [Cvetković et al., 2015] у раду су утврдили да не постоји статистички значајна повезаност страха од природних катастро- фа и перцепције, знања и познавања безбедносне процедуре за реаговање природним катастрофама изазваним земљотресом.

Значајније и озбиљније поплаве које су погодиле геопростор Србије,

у току 1999, 2000, 2005, 2006, 2007, 2009. и 2014. године указале се на не- довољну спремност грађана за реаговање. Управо зато, спроведено је ис- траживање којим би се испитало стање спремности грађана за реаговање које није било утврђено. Резултати истраживања могу се искористити приликом креирања стратегија за унапређење нивоа спремности грађана за реаговање. Истраживање указује на који начин треба утицати на гра-

ђане с обзиром на стање њиховог страха од поплава, како би се спремност подигла на виши ниво.

МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА

Операционализацијом теоријског појма спремности за реаговање, утврђене су три димензије које су проучаване тако што је за сваку утврђен већи број променљивих (Сл. 1). Перцепција о спремности за реаговање обухвата променљиве о спремности на различитим нивоима; баријерама за подизање нивоа спремности; променљиве о очекивању помоћи од раз- личитих категорија људи и организација; оцене ефикасности реаговања интервентно-спасилачких служби. Знање је испитивано кроз променљиве које се односе на ниво знања; карта поплавног ризика; знање где се налазе и начини руковања, жеља за обуком, жеља за начинима едукације, начин доласка до информација о поплавама. И трећа димензија, залихе се односе на поседовања усмених/писмених планова, поседовање залиха хране и воде, радио-транзистор, батеријска лампа, крамп, лопата, мотика и ашов, прва помоћ, осигурање.

 

Слика 1. Дизајн истраживања – операционализација теоријског одређења спремности

Имајући у виду предмет истраживања, за реализацију истраживања одабране су локалне заједнице с високим и ниским ризиком настанка поплава. Сходно условима под којима се резултати научног истраживања могу генерализовати на целокупну популацију грађана Србије, истражи- вање је спроведено на територији већег броја локалних заједница разли- читих по својим демографско-социјалним карактеристикама. Обухваћене су градске и сеоске локалне заједнице у различитим деловима Србије: Обре- новац, Шабац, Крушевац, Крагујевац, Сремска Митровица, Прибој, Ба- точина, Свилајнац, Лапово, Параћин, Смедеревска Паланка, Јаша Томић, Лозница, Бајина Башта, Смедерево, Нови Сад, Краљево, Рековац и Ужице (Сл. 2).

 

Слика 2. Прегледна карта геопросторног размештаја анкетираних испитаника по локалним заједницама у Републици Србији

УЗОРАК

Популацију чине сви пунолетни становници локалних заједница у којима се догађала или постоји ризик да се догоди поплава или поплава узрокована пуцањем бране. Величина узорка је усклађивана с географском (заступљене су локалне заједнице из свих региона Србије) и демографском величином саме заједнице (Таб. 1). Имајући у виду све локалне заједнице у Републици Србији у којима се догодила или постоји висок ризик да се догоди поплава, методом случајног узорка одабрано је 19 од укупно 150 општина и 23 града и града Београда. У одабраним локалним заједницама истраживање се обавило у оним деловима који су били најугроженији у односу на висину воде или потенцијални ризик. У самом анкетном испи- тивању била је примењена стратегија испитивања у домаћинствима уз примену вишеетапног случајног узорка. У првом кораку, који се односи на примарне јединице узорака били су одређени делови заједнице у којима ће се обавити истраживање. Тај процес, пратило је креирање мапе и одре- ђивање процентуалног учешћа сваког таквог сегмента у укупном узорку. У другом кораку који се односи на истраживачка језгра, одређене су улице

или делови улица на нивоу примарних јединица узорака. Свако истражи- вачко језгро било је одређено као путања с прецизираном почетном и крај- њом тачком кретања. У следећем кораку, одређена су домаћинства у којима је спроведено анкетирање. Број домаћинстава је усклађиван с бројношћу заједнице. Коначни корак односио се на процедуру избора испитаника унутар претходно дефинисаног домаћинства. Селекција испитаника је спроведена процедуром следећег рођендана за пунолетне чланове дома- ћинства. Сâм процес анкетирања за сваку локалну самоуправу обављао се три дана у току недеље (укључујући и викенде) у различита доба дана. У истраживању је укупно анкетирано 2.500 грађана.

Табела 1. Преглед локалних заједница у којима је спроведено анкетирање гра- ђана о спремности за реаговање на природне катастрофе изазване поплавом.

Локална заједница	Укупна квадратна површина	Насеља	Број становника	Број домаћинства	Број анкетираних	Проценти (%)
Обреновац	410	29	72682	7752	178	7,12
Шабац	797	52	114548	19585	140	5,60
Крушевац	854	101	131368	19342	180	7,20
Крагујевац	835	5	179417	49969	191	7,64
Сремска Митровица	762	26	78776	14213	174	6,96
Прибој	553	33	26386	6199	122	4,88
Баточина	136	11	11525	1678	80	3,20
Свилајнац	336	22	22940	3141	115	4,60
Лапово	55	2	7650	2300	39	1,56
Параћин	542	35	53327	8565	147	5,88
Смед. Паланка	421	18	49185	8700	205	8,20
Сечањ – Jaша Томић	82	1	2373	1111	97	3,88
Лозница	612	54	78136	6666	149	5,96
Бајина Башта	673	36	7432	3014	50	2,00
Смедерево	484	28	107048	20948	145	5,80
Нови Сад	699	16	346163	72513	150	6,00
Краљево	1530	92	123724	19360	141	5,64
Рековац	336	32	10525	710	50	2,00
Ужице	667	41	76886	17836	147	5,88
Укупно: 19	10784	634	1500091	283602	2500	100,00

Према подацима Републичког завода за статистику жене у Србији у укупној популацији имају удео од 51,37%, а мушкарци 48,63%. Посматра- но у апсолутним бројевима, од укупно 7.498.001 становника Србије, на жене отпада 3.852.071, а на мушкарце 3.645.930. Слично као и у целокуп- ној популацији и у узорку има више жена (50,2%), него мушкараца (49,8%). У току 2014. године, просечна старост укупног становништва у Републици Србији износила је 42,6 година (мушкарци 41,2 и жене 43,9), док је просеч- на старост испитаника 39,95 (мушкараца 40,9 и жена 38,61). Образовну структуру грађана Србије чине: без школске спреме 2,68%; с непотпуним основним образовање 11%; с основним образовањем 20,76%; са средњим образовањем 48,93%; с вишим образовањем 4,51%; и високим образова- њем 10,59% [РЗС РС 2011]. Дакле, највећи број становника има завршену средњу школу, док је мање оних с високим образовањем. Када се сагледа образовна структура грађана који су обухваћени узорком, такође се при- мећује да је највише грађана са завршеном средњом/четворогодишњом школом 41,3%. Најмање је грађана са завршеним мастер-студијама 2,9% и докторским студијама 0,4%. Брачни статус може се посматрати с аспекта законског брачног статуса и суштинског брачног статуса који укључује и лица која живе у ванбрачној заједници. Према подацима, у Србији је неоже- њених односно неудатих грађана 27,91%, ожењених односно удатих 55,12%, удоваца односно удовица 11,64%, и разведених 4,93% [РЗС РС 2011]. У узорку, ожењених односно удатих је 54,6%, удоваца односно удовица 3%, неожењених односно неудатих (самац/самица) 18,8%, верених 2,7% и у вези је 16,9%. У Табели 2 дат је детаљнији преглед структуре узорка анке- тираних грађана.

Табела 2. Преглед структуре узорка анкетираних грађана

Варијабле	Категорије	Фреквенција	Проценат (%)
Пол	Мушки	1244	49,76
	Женски	1256	50,24
Године старости	18–28 година	711	28,4
	28–38 година	554	22,2
	38–48 година	521	20,8
	48–58 година	492	19,7
	58–68 година	169	6,8
	> 68 година	53	2,2

Образовање	Основно	180	7,2
	Средње/трогодишње	520	20,8
	Средње/четворогодишње	1032	41,3
	Више	245	9,8
	Високо	439	17,6
	Мастер	73	2,9
	Докторат	11	0,4
Брачни статус	Самац/самица	470	18,8
	У вези	423	16,9
	Верен/верена	67	2,7
	Ожењен/удата	1366	54,6
	Разведен/разведена	99	4,0
	Удовац/удовица	75	3,0
Удаљеност домаћинства од реке	До 2 км	1479	59,2
	Од 2 до 5 км	744	29,8
	Од 5 до 10 км	231	9,2
	Преко 10 км	46	1,8
Број чланова домаћинства	До 2 члана	63	2,5
	Од 2 до 4 члана	1223	48,9
	Од 4 до 6 члана	639	25,6
	Преко 6 члана	575	23,0
Статус запослености	Да	1519	60,8
	Не	883	35,3
Величина стана/куће	Од 35 m2	128	3,9
	Од 35–60 m2	237	7,2
	Од 60–80 m2	279	8,5
	Од 80–100 m2	126	3,9
	Преко 100 m2	45	1,4
Висина прихода	До 25.000 динара	727	29,1
	До 50.000 динара	935	37,4
	До 75.000 динара	475	19,0
	Преко 90.000 динара	191	7,6

Инструмент

Приликом развијања валидног и поузданог инструмента, предузето je више корака. У првом, идентификована су сва истраживања у којима су биле коришћене скале за мерење спремности грађана за реаговање на

катастрофе: 27 скала спремности за земљотрес [Mulilis and Lippa 1990], 17 чек-листа спремности за земљотрес [Hurnen 1997], скала с 13 ставки од Хиросеa [Hirose 1986], чек-листа од 16 ставки од Тарнера и сар. [Turner et al., 1986], чек-листа од пет ставки Меклура и сар. [McClure, Walkey and Allen 1999]. У другом кораку утврђене су све димензије спремности гра- ђана за реаговање на поплаву. Трећи корак је подразумевао већ поменуту операционализацију спремности за реаговање и опредељивање за три основ- не димензије (перцепције о спремности за реаговање, знање и залихе). У четвртом кораку су утврђене варијабле за сваку димензију (перцепције о спремности за реаговање – 46 променљива; знање – 50 и залихе – 18), а затим је за сваку варијаблу преузето, адаптирано или посебно конструи- сано питање у инструменту. У петом и последњем кораку спроведено је прелиминарно (пилот) истраживање у Баточини, на узорку од 50 испи- таника са циљем провере конструисаног инструмента (његова унутрашња сагласност скале, тј. степен сродности ставки од којих се састоји, као и да ли су упутства, питања и вредности на скалама јасни).

Анализа података

Статистичка анализа прикупљених података рађена је у IBM-овом софтверском пакету SPSS. Хи-квадрат тест независности (χ2) коришћен је за испитивање везе између пола и категоријских променљива о перцеп- цији, знању и поседовању залиха и планова за природну катастрофу иза- звану поплавом. Том приликом биле су испуњене додатне претпоставке о најмање очекиваној учесталости у свим ћелијама која је износила 5 и више. За оцену величине утицаја коришћен је коефицијент фи (phi) који представља коефицијент корелације у опсегу од 0 до 1, при чему већи број показује јачу везу између две променљиве. Коришћени су Коенови крите- ријуми: од 0,10 за мали, 0,30 за средњи и 0,50 за велики утицај [Cohen 1988]. Зa тaбeлe вeћe од 2 с 2, за оцену величине утицаја коришћен је Крамеров показатељ В (Cramers V) који узима у обзир број степени слободе. Сходно томе, да је за Р-1 или К-1 једнако 1, коришћени су следећи критеријуми величине утицаја: мали=0,01, средњи=0,30, и велики=0,50 [Gravetter and Wallnau 2004]. За испитивање повезаности страха и непрекидних зависних променљива о перцепцији, знању и поседовању залиха и планова за при- родне катастрофе изазване поплавом, изабран је т – тест независних узо- рака (independent samples T test). Пре приступања спровођења теста, биле су испитане опште и посебне претпоставке за његово спровођење.

РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА

Резултати истраживања показују да од 2.500 испитаника 49,7% осећа страх, 16,1% није сигурно, и 33,2% не осећа страх од природне катастрофе изазване поплавом. Надаље, Хи-квадрат тестом независности (χ2) истра- жена је веза између страха од природних катастрофа изазваних попла- вама и категоријских променљива о перцепцији спремности за реаговање.

Резултати хи-квадрат теста независности (χ2) (уз корекцију непрекидно- сти према Јејтсу где се радило о табелама 2 са 2) показали су да постоји статистички значајна веза између пола и следећих променљива: превен- тивне мере (p = 0,00 < 0,05, phi = 0,22 – мали утицај); новчана средства (p = 0,04 < 0,05, phi = -0,12 – мали утицај); обилазак поплављених места (p = 0,02 < 0,05, phi = -0,04 – мали утицај); дуготрајне кише (p = 0,00 < 0,05, phi = 0,08 – мали утицај); подизање нивоа река (p = 0,00 < 0,05, phi = 0,11 – мали утицај); и ниво спремности (p = 0,00 < 0,05, v = 0,10 – мали ути- цај). С друге стране, не постоји статистички значајна повезаност с промен- љивима: ангажовани на терену (p = 0,60 > 0,05) и ангажовани у прихватним центрима (p = 0,70 > 0,05) (табела 1).

На основу резултата, примећује се да су грађани који имају страх од природних катастрофа изазваних поплавом у односу на оне који немају:

• у већем проценту: предузели су одређене превентивне мере у циљу смањења материјалних последица поплаве (грађани са страхом – 24%, без страха – 8%); дуготрајне кише их подстичу на размишљање о спремности за реаговање на поплаве (грађани са страхом – 43,7%, без страха – 35,4%), подизање нивоа воде (грађани са страхом – 43,3%, без страха – 32,1%); истичу да још увек нису спремни за реаговање, али планирају да то ураде у наредних шест месеци (грађани са стра- хом – 13,5%, без страха – 11,9%); недавно су почели с припремама (грађани са страхом – 9%, без страха – 6,5%),
• у мањем проценту: уплатили би новчана средства за помоћ жртвама поплава (грађани са страхом – 25,2%, без страха – 36,8%); обилазак поплављених места их подстиче на размишљање о спремности за реаговање на поплаве (грађани са страхом – 8,5%, без страха – 11,4%), и извештаји медија (грађани са страхом – 25,1%, без страха – 33%); још увек нису спремни, али почеће с припремама наредног месеца (грађани са страхом – 10,3%, без страха – 10,7%); не раде ништа да би припремили себе за реаговање у таквим ситуацијама (грађани са стра- хом – 56,4%, без страха – 63,8%).

За испитивање повезаности страха и непрекидних зависних промен- љива о перцепцији, изабран је т – тест независних узорака (independent samples T test). Њиме је испитана статистички значајна разлика између средњих вредности свих непрекидних променљива o перцепцији код ис- питаника који имају и немају страх од поплава. Пре приступања спрове- ђења теста, биле су испитане опште и посебне претпоставке за његово спро- вођење. Статистички значајне разлике резултата код грађана који имају страх и оних који их немају било је код следећих непрекидних променљива: сопствене способности – (грађани који имају страх: M = 2,93, SD = 1,05; грађани који немају страх: М = 3,05, SD = 1,01; t (2432) = -3,02 p = 0,003, ek = 0,0037 – мали утицај); ИСС – (грађани који имају страх: M = 2,73, SD

= 1,33; грађани који немају страх: М = 2,58, SD = 1,32; t (2409) = 2,78 p = 0,005, ek = 0,0031 – мали утицај); то је веома скупо – (грађани који имају страх: M = 2,88, SD = 1,29; грађани који немају страх: М = 2,64, SD = 1,33;

Табела 1. Приказ резултата Хи-квадрат теста независности (χ2) страха и наве- дених променљива о перцепцији спремности за реаговање

Променљиве о перцепцији	Вредност Хи квадрата	Број степени слободе – df	Ниво значајности – Asymp. Sig. (2-sided)	Крамеров коефицијент
Превентивне мере	115,299	2	,000*	,227**
Новчана средства	35,674	1	,000*	-,125
Ангажовани на терену	,267	1	,605	,012
Ангажовани у прих. центру	,148	1	,700	,010
Обилазак поплављених места	5,248	1	,022*	-,049
Дуготрајне кише	16,644	1	,000*	,086
Подизање нивоа река	30,849	1	,000*	,116
Извештаји медија	16,660	1	,000*	-,086
Ниво спремности	22,943	5	,000*	,100**

* статистички значајна повезаност – p ≤ 0,05

** Крамеров коефицијент за табеле веће од 2 са 2

t (2391) = 4,51 p = 0,000, ek = 0,0084 – мали утицај); укућани – (грађани који имају страх: M = 4,33, SD = 1,18; грађани који немају страх: М = 4,19, SD = 1,28; t (2394) = 2,79 p = 0,005, ek = 0,0032 – мали утицај); МХО – (гра-

ђани који имају страх: M = 2,47, SD = 1,16; грађани који немају страх: М

= 2,35, SD = 1,14; t (2398) = 2,50 p = 0,012, ek = 0,0026 – мали утицај); оба-

вештеност – (грађани који имају страх: M = 2,89, SD = 1,30; грађани који немају страх: М = 2,71, SD = 1,18; t (2427) = 3,65 p = 0,000, ek = 0,0054 –

мали утицај); помоћ не би значила – (грађани који имају страх: M = 2,73, SD = 1,31; грађани који немају страх: М = 2,51, SD = 1,17; t (2273) = 4,20 p

= 0,000, ek = 0,0077 – мали утицај); други су помогли – (грађани који има- ју страх: M = 2,81, SD = 1,24; грађани који немају страх: М = 2,66, SD = 1,19; t (2299) = 2,81 p = 0,005, ek = 0,0034 – мали утицај); превише кошта – (гра- ђани који имају страх: M = 2,43, SD = 1,25; грађани који немају страх: М

= 2,59, SD = 1,24; t (2261) = 2,57 p = 0,010, ek = 0,0029 – мали утицај); ефи-

касност СХМП – (грађани који имају страх: M = 3,56, SD = 1,26; грађани који немају страх: М = 3,44, SD = 1,18; t (2369) = 2,54 p = 0,011, ek = 0,0027 – мали утицај) (Табела 2).

Уопштеније речено, грађани који имају страх у мањој мери сигурни су у сопствене способности да се изборе с последицама поплава. Када је реч о разлозима за не предузимање превентивних мера за смањење по- следица поплава, у већој мери истичу да ће им интервентно-спасилачке

службе помоћи па има такве мере нису потребне и да је то веома скупо. Када је реч о очекивању помоћи у прва 72 сата након настанка поплаве, у већој мери истичу да очекују помоћ од укућана и међународних хума- нитарних организација. Затим, ниво њихове обавештености о потенцијал- ним поплавним ризицима је на вишем нивоу. Као разлоге за не ангажова- ње на терену у пружању помоћи угроженим људима у већој мери истичу да њихова помоћ не би значила и да су други већ помогли. И на крају, они у већој мери оцењују ефикасност реаговања службе хитне медицинске помоћи у таквим катастрофама.

Табела 2. Резултати т – теста (independent-samples t – test) поређења средње вредности разноврсних променљива о перцепцији спремности у односу на страх испитаника

Променљиве о перцепцији	Ливинов тест једнако- сти варијансе		Т-тест независних узорака
	F – вредност	Sig. – ниво значајности	T – вредност	df – број степени слободе	Sig. (2-tailed) – ниво значајности	Средња вредност разлике	Стандардна грешка – разлика	95% Интервал поверења разлике
								Доња	Горња
Индивид. спремност	12,536	,000	,799	2430,633	,424	,034	,042	-,049	,117
Спрем. домаћинства	5,895	,015	,425	2440,300	,671	,017	,040	-,061	,094
Спремност лок. зајед.	5,176	,023	1,689	2428,761	,091	,076	,045	-,012	,164
Спремност држава	1,302	,254	1,054	2443	,292	,049	,047	-,042	,141
Сопствене способности	3,592	,058	-3,020	2432	,003*	-,127	,042	-,209	-,044
Значај предузетих мера	,023	,881	-1,461	2439	,144	-,067	,046	-,157	,023
Интервентно-спасил. службе (ИСС)	,166	,684	2,785	2409	,005*	,151	,054	,045	,257
Нисам угрожен	4,334	,037	-1,805	2417,368	,071	-,106	,059	-,222	,009
Немам времена за то	,051	,822	,250	2401	,803	,014	,055	-,094	,121
То је веома скупо	14,960	,000	4,512	2391	,000*	,243	,054	,137	,348
Неће утицати на безб.	,013	,909	1,050	2396	,294	,056	,054	-,049	,161
Нисам способан	,154	,695	,168	2390	,866	,009	,054	-,097	,115
Немам подршку	8,512	,004	2,121	2398,743	,034	,114	,054	,009	,219
Не могу спречити	8,407	,004	,708	2381,068	,479	,039	,056	-,070	,149
Укућани	13,371	,000	2,790	2393,971	,005*	,140	,050	,042	,239
Комшије	,769	,381	-1,598	2411,729	,110	-,081	,051	-,181	,018
Невладине хуман. орг.	,029	,866	-,755	2399	,450	-,036	,048	-,130	,058

Међународне хуман. орг. (МХО)	,137	,711	2,500	2398	,012*	,117	,047	,025	,210
Верска заједница	,008	,930	-1,861	2396	,063	-,094	,050	-,192	,005
Полиција	1,330	,249	1,716	2412	,086	,092	,054	-,013	,197
Ватрогасно-спас. једин.	4,729	,030	1,947	2412,709	,052	,098	,050	-,001	,196
Служба хитне мед. пом. (СХМП)	8,262	,004	1,441	2405,509	,150	,073	,051	-,026	,172
Војска	22,735	,000	-1,160	2394,726	,246	-,063	,055	-,170	,044
Самоорг. појединци	,516	,473	,581	2414	,561	,032	,055	-,075	,139
Обавештеност	6,159	,013	3,656	2427,733	,000*	,184	,050	,085	,283
Помоћ не би значила	6,311	,012	4,203	2273,505	,000*	,219	,052	,117	,320
Други су помогли	,240	,624	2,811	2299	,005*	,143	,051	,043	,243
Посао држ. органа	,098	,754	2,068	2294	,039*	,107	,052	,006	,209
Грађани из попл. подр.	1,798	,180	-,715	2276	,475	-,037	,051	-,138	,064
Недостатак времена	5,912	,015	1,645	2268,251	,100	,089	,054	-,017	,196
Превише кошта	8,534	,004	2,576	2261,126	,010*	,129	,050	,031	,227
Ефикасност полиције	15,347	,000	,623	2359,691	,533	,033	,052	-,070	,135
Ефикасност ватрогасно- -спас. јединица	15,347	,000	-,016	2368,442	,987	-,001	,053	-,104	,103
Ефикасност службе хитне медицин. помоћи	14,201	,000	2,541	2369,575	,011	,128	,050	,029	,226
Ефикасност војске	23,994	,000	-1,637	2339,021	,102	-,090	,055	-,197	,018
Ефик. штаба за ванредне ситуације	,323	,570	,094	2386	,925	,005	,056	-,105	,115

* статистички значајна разлика резултата тестирања – p ≤ 0,05

Резултати Хи-квадрат теста независности (χ2) показали су да посто- ји статистички значајна повезаност страха од природних катастрофа изазваних поплавом и следећих променљива о знању о природним ката- строфама изазваним поплавама: знање о поплави (p = 0,000 < 0,05, v = 0,068 – мали утицај); познавање безбедносних процедура за реаговање (p = 0,004 < 0,05, v = 0,069 – мали утицај); eвакуацијa (p = 0,000 < 0,05, v

= 0,115 – мали утицај); eдукација у породици (p = 0,011 < 0,05, v = 0,062 – мали утицај); eдукација на послу (p = 0,001 < 0,05, v = 0,081–мали утицај); старији, хендикепирани (p = 0,024 < 0,05, v = 0,057–мали утицај); приста- нак на евакуацију (p = 0,000 < 0,05, v = 0,110–мали утицај); помоћ – стари- ји, инвалиди (p = 0,000 < 0,05, v = 0,081 – мали утицај); комшије – само- стално (p = 0,000 < 0,05, v = 0,114 – мали утицај); званично упозорење (p

= 0,006 < 0,05, v = 0,067 – мали утицај); потенцијалне заразе (p = 0,000 < 0,05, v = 0,086 – мали утицај); вентил за воду (p = 0,000 < 0,05, v = 0,086 – мали утицај); вентил за гас (p = 0,000 < 0,05, v = 0,124 – мали утицај);

прекидач за електричну енергију (p = 0,000 < 0,05, v = 0,116 – мали утицај); руковање вентилом за воду (p = 0,001 < 0,05, v = 0,074 – мали утицај); ру- ковање вентилом за гас (p = 0,000 < 0,05, v = 0,092 – мали утицај); руковање прек. ел. енергије (p = 0,000 < 0,05, v = 0,136 – мали утицај); информације о комшија (p = 0,000 < 0,05, phi = 0,114 – мали утицај); информације у шко- ли (p = 0,005 < 0,05, phi = -0,059 – мали утицај); информације на факул- тету (p = 0,002 < 0,05, phi = -0,066 – мали утицај); информације кроз неф. систем (p = 0,014 < 0,05, phi = -0,053 – мали утицај); информације на послу (p = 0,035 < 0,05, phi = -0,045 – мали утицај); информације на радију (p = 0,016 < 0,05, phi = 0,051 – мали утицај); информације из штампе (p = 0,012

< 0,05, phi = 0,053 – мали утицај); телевизија (p = 0,031 < 0,05, phi = -0,046 – мали утицај); интернет (p = 0,041 < 0,05, phi = -0,044 – мали утицај).

С друге стране, не постоји статистички значајна повезаност с промен- љивама: едукација у школи (p = 0,194 > 0,05); карта поплавног ризика (p = 0,277 > 0,05); информације од укућана (p = 0,259 > 0,05); информације од другова/ца (p = 0,863 > 0,05); информације од фамилије (p = 0,064 > 0,05); информације од верске заједнице (p = 0,508 > 0,05); информације на теле- визији (p = 0,622 > 0,05); информације преко интернета (p = 0,105 > 0,05); прошли обуку (p = 0,133 > 0,05); жеља за обуком (p = 0,223 > 0,05); радио (p = 0,907 > 0,05); видео игрице (p = 0,453 > 0,05); предавања (p = 0,639 > 0,05); неформални систем (p = 0,237 > 0,05) (Табела 3).

На основу резултата, примећује се да грађани који имају страх од природних катастрофа изазваних поплавом у односу на оне који немају:

• у већем проценту: знају шта је поплава (грађани са страхом – 83,2%, без страха – 79,3%); познају безбедносне процедуре поступања (гра- ђани са страхом – 26,7%, без страха – 21,2%); евакуисали би се на више спратове куће (грађани са страхом – 41,6%, без страха – 33,5%); истичу да их је неко у породици едуковао о поплавама (грађани са страхом – 44,9%, без страха – 40,5%); истичу да их је неко на послу едуковао о поплавама (грађани са страхом – 35,4%, без страха – 29,8%); знају где живе старији, хендикепирани и одојчад у локалној заједни- ци (грађани са страхом – 45,1%, без страха – 39,8%); истичу да би се евакуисали када се очекује наилазак поплавног таласа који може угрозити живот и здравље (грађани са страхом – 94,3%, без страха – 88%); знају какву помоћ изискују старији, инвалиди и одојчад (гра- ђани са страхом – 59,2%, без страха – 47,3%); знају шта треба радити након званичног упозорења о наиласку поплавног таласа (грађани са страхом – 361,2%, без страха – 26,1%); упознати с вирусима и зара- зама које прате период након поплаве (грађани са страхом – 49,6%, без страха – 41,6%); знају где се налази вентил за воду (грађани са страхом – 82,5%, без страха – 75,6%), вентил за гас (грађани са стра- хом – 59,6%, без страха – 47,6%), прекидач за електричну енергију (грађани са страхом – 83,5%, без страха – 74,5%); знају да рукују вен- тилом за воду (грађани са страхом – 77,5%, без страха – 71,1%), вен- тилом за гас (грађани са страхом – 55,7%, без страха – 46,5%), и пре- кидачем електричне енергије (грађани са страхом – 78,3%, без страха
  • 66,1%); стекли информације о поплавама од комшија (грађани са страхом – 20,4%, без страха – 12%), преко радија (грађани са страхом
  • 17,7%, без страха – 14%), преко штампе (грађани са страхом – 34,5%, без страха – 29,5%),

• у мањем проценту: евакуисали би се код пријатеља (грађани са страхом

– 34,5%, без страха – 37,3%), и у прихватним центрима (грађани са страхом – 10,3%, без страха – 16,8%); истичу да се њихове комшије могу самостално спасити у случају поплаве (грађани са страхом – 36,5%, без страха – 40,5%); стекли информације о поплавама у школи (гра- ђани са страхом – 16,1%, без страха – 12%), на факултету (грађани са страхом – 4%, без страха – 7%), преко неформалног система образо- вања (грађани са страхом – 7,1%, без страха – 10%), на послу (грађани са страхом – 12,6%, без страха – 15,7%); желели би да буду едукова- ни преко телевизије (грађани са страхом – 60,2%, без страха – 64,6%), интернета (грађани са страхом – 22,4%, без страха – 26,1%).

Табела 3. Приказ резултата Хи-квадрат теста независности (χ2) страха и знања као елемента спремности за реаговање

Променљиве о знању	Вредност Хи квадрата	Број степе- ни слободе – df	Ниво значај- ности – Asymp. Sig. (2-sided)	Фи коефи- цијент
Знање о поплави	10,888	2	,004*	,068**
Познавање безбедн. процедура	10,941	2	,004*	,069**
Евакуацијa	28,962	4	,000*	,115**
Едукација у школи	3,281	2	,194	,038**
Едукација у породици	9,104	2	,011*	,062**
Едукација на послу	15,047	2	,001*	,081**
Старији, хендикепирани	7,486	2	,024*	,057**
Пристанак на евакуацију	27,860	1	,000*	,110**
Помоћ – старији, инвалиди	34,603	2	,000*	,081**
Комшије – самостално	29,549	1	,000*	,114**
Карта поплавног ризика	2,569	2	,277	,033**
Званично упозорење	10,196	2	,006*	,067**
Потенцијалне заразе	17,378	2	,000*	,086**
Вентил за воду	17,349	2	,000*	,086**
Вентил за гас	29,374	2	,000*	,124**
Прекидач за електричну енергију	30,625	2	,000*	,116**
Руковање вентилом за воду	13,079	2	,001*	,074**

Руковање вентилом за гас	16,494	2	,000*	,092**
Руковање прекидачем ел. енергије	42,648	2	,000*	,136**
Информације од укућана	1,275	1	,259	,024
Информације од комшија	29,549	1	,000*	,114
Информације од другова/ца	,030	1	,863	-,005
Информације од фамилије	3,443	1	,064	,040
Информације у школи	7,841	1	,005*	-,059
Информације на факултету	9,647	1	,002*	-,066
Информације кроз неформ. систем	6,034	1	,014*	-,053
Информације на послу	4,458	1	,035*	-,045
Информације у верској заједници	,439	1	,508	,017
Информације на телевизији	,244	1	,622	-,011
Информације на радију	5,797	1	,016*	,051
Информације из штампе	6,385	1	,012*	,053
Информације преко интернета	2,623	1	,105	,035
Прошли обуку	2,254	1	,133	,033
Жеља за обуком	3,005	2	,223	,036
Едукација преко телевизије	4,654	1	,031*	-,046
Едукација преко радија	,014	1	,907	-,004
Едукација преко видео-игрица	,563	1	,453	-,019
Едукација преко интернета	4,180	1	,041*	-,044
Едукација преко предавања	,220	1	,639	,011
Неформални систем	1,398	1	,237	,026

* статистички значајна повезаност – p ≤ 0,05

** Крамеров коефицијент за табеле веће од 2 са 2

За испитивање повезаности страха и непрекидних зависних промен- љива о знању, изабран је Т – тест независних узорака (independent samples T test). Пре приступања спровођења теста, биле су испитане опште и по- себне претпоставке за његово спровођење. Статистички значајне разлике резултата код мушкараца и жена било је код следећих непрекидних про- менљива о знању (Табела 4): могућност плављења у наредних годину дана – (грађани који осећају страх: M = 3,08, SD = 1,35; без страха: М = 2,04, SD = 1,13; t (2365) = 20,43 p = 0,000, ek = 0,150 – велики утицај); могућност плављења у наредних пет година – (грађани који осећају страх: M = 3,40, SD = 1,30; без страха: М = 2,30, SD = 1,23; t (2375) = 21,16 p = 0,000, ek =

0,158 – велики утицај). Грађани који осећају страх у већој мери истичу да постоји могућност плављења њиховог домаћинства у наредних годину и пет година.

Табела 4. Резултати Т – теста (independent-samples t – test) поређења средње вредности разноврсних променљива о знању у односу на страх испитаника

Променљиве о знању	Ливинов тест једнакости варијансе		Т-тест независних узорака
	F – вредност	Sig. – ниво значајности	T – вредност	df – број степени слободе	Sig. (2-tailed) – ниво значајности	Средња вредност разлике	Стандардна грешка – разлика	95% Интервал поверења разлике
								Доња	Горња
Ниво знања	,684	,410	-,703	139	,483	-,096	,137	-,367	,175
Могућност плављења – 1 год.	28,111	,000	20,435	2365,783	,000	1,034	,051	,934	1,133
Могућност плављења – 5 год.	4,135	,042	21,161	2375,226	,000	1,099	,052	,997	1,201
Системи упозорења	7,512	,006	,754	2383,794	,451	,037	,049	-,059	,132
Полиција	16,075	,000	1,237	2382,527	,216	,063	,051	-,037	,164
Ватрогасно-спасил. јединице	6,637	,010	,408	2387,547	,683	,021	,053	-,082	,125
Штаб за ванредне ситуације	5,994	,014	,072	2389,561	,942	,004	,052	-,099	,106
Путеви евакуације	9,034	,003	1,940	2382,197	,052	,101	,052	-,001	,204
Оближња склоништа	9,285	,002	,319	2382,330	,750	,016	,050	-,083	,115
Процена угрожен. и планови	1,807	,179	-,626	2390	,531	-,031	,049	-,127	,066

* статистички значајна разлика резултата тестирања – p ≤ 0,05

Резултати Хи-квадрат теста независности (χ2) показали су да постоји статистички значајна веза између страха и следећих променљива о зали- хама и плановима: залихе у дому – (p = 0,017 < 0,05, phi = 0,058 – мали утицај); залихе воде – (p = 0,006 < 0,05, v = 0,121 – мали утицај); радио- транзистор – (p = 0,19 < 0,05, phi = 0,069 – мали утицај); батеријска лампа – (p = 0,000 < 0,05, phi = 0,163 – мали утицај); лопата – (p = 0,000 < 0,05, phi = 0,133 – мали утицај); крамп – (p = 0,000 < 0,05, phi = 0,120 – мали утицај); мотика и ашов – (p = 0,039 < 0,05, phi = 0,060 – мали утицај); апарат за гашење почетних пожара – (p = 0,000 < 0,05, phi = 0,118 – мали утицај); обнављање залиха – (p = 0,001 < 0,05, v = 0,104 – мали утицај); комплет прве помоћи у дому – (p = 0,001 < 0,05, v = 0,104 – мали утицај); комплет прве помоћи у возилу – (p = 0,001 < 0,05, v = 0,076 – мали утицај); комплет прве помоћи – лако доступно – (p = 0,011 < 0,05, v = 0,070 – мали утицај); дискусија о плану – (p = 0,003 < 0,05, v = 0,077 – мали утицај); копије до- кумената – (p = 0,000 < 0,05, v = 0,098 – мали утицај); осигурање – (p = 0,003 < 0,05, v = 0,070 – мали утицај). С друге стране, не постоји стати-

стички значајна повезаност с променљивама: залихе хране (p = 0,741 > 0,05), залихе у аутомобилу (p = 0,052 > 0,05) и план за реаговање (p = 0,103 > 0,05) (Табела 5).

На основу резултата, примећује се да грађани који осећају страх од природних катастрофа изазваних поплавом у односу на оне грађане који то не осећају:

• у већем проценту поседују: залихе (грађани који имају страх 27,4%, грађани који немају 22,6%); залихе воде за четири дана (грађани који имају страх 51,2%, грађани који немају 39,3%); радио-транзистор (гра- ђани који имају страх 19,9%, грађани који немају 14,7%); батеријску лампу (грађани који имају страх 47,2%, грађани који немају 31,3%); лопату (грађани који имају страх 46,4%, грађани који немају 33,4%); крамп (грађани који имају страх 31,5%, грађани који немају 20,5%); мотику (грађани који имају страх 35,9%, грађани који немају 30,3%); aпарат за гашење почетних пожара (грађани који имају страх 17,9%, грађани који немају 9,8%); обнављају залихе једном месечно (грађа- ни који имају страх 39,4%, грађани који немају 29,5%); комплет прве промоћи у кући (грађани који имају страх 54,7%, грађани који немају 48,4%); комплет прве помоћи у возилу (грађани који имају страх 8%,7%, грађани који немају 74,9%); држе комплет прве помоћи на лако доступном месту (грађани који имају страх 67,8%, грађани који нема- ју 62,9%); дискутују о плановима за реаговање на поплаве (грађани који имају страх 18,6%, грађани који немају 12%); копије важних лич- них, финансијских и осигуравајући докумената (грађани који имају страх 32%, грађани који немају 23,4%); осигурање од последица по- плава (грађани који имају страх 8,7%, грађани који немају 8,3%),
• у мањем проценту поседују: залихе воде за један дан (грађани који имају страх 22%, грађани који немају 25,4%), за два дана (грађани који имају страх 26,8%, грађани који немају 35,3%); обнављају залихе јед- ном годишње (грађани који имају страх 18,8%, грађани који немају 22,2%); никада не обнављају залихе (грађани који имају страх 41,8%, грађани који немају 48,3%).

Табела 5. Приказ резултата Хи-квадрат теста независности (χ2) страха и посе- довања залиха и планова за реаговање

Променљиве о залихама и плановима	Вредност хи квадрата	Број степени слободе – df	Ниво значај- ности – Asymp. Sig. (2-sided)	Крамеров коефицијент
Залихе у дому	8,160	2	,017*	,058
Залихе хране	,601	2	,741	,029
Залихе воде	10,257	2	,006*	,121
Радио-транзистор	5,505	1	,019*	,069**

Батеријска лампа	32,917	1	,000*	,163**
Лопата	21,827	1	,000*	,133**
Крамп	17,441	1	,000*	,120**
Мотика и ашов	4,247	1	,039*	,060**
Апарат за гашење почетних пожара	15,511	1	,000*	,118**
Обнављање залиха	13,751	2	,001*	,104
Залихе у аутомобилу	7,736	3	,052	,059
Комплет прве помоћи у дому	13,105	2	,001*	,076
Комплет прве помоћи у возилу	9,103	2	,011*	,070
Комплет прве помоћи – лако доступно	11,596	2	,003*	,077
План за реаговање	6,180	3	,103	,051
Дискусија о плану	21,611	2	,000*	,098
Копије докумената	32,095	2	,000*	,121
Осигурање	11,395	2	,003*	,070

* статистички значајна повезаност – p ≤ 0,05

** Фи (phi) коефицијент, табела 2 са 2

ЗАКЉУЧАК

Грађани који имају страх, у већем проценту (већој мери) у односу на грађане који немају:

• предузели би одређене превентивне мере у циљу смањења матери­ јалних последица поплаве,

• дуготрајне кише подстичу их на размишљање о спремности за ре­ аговање на поплаве и подизање нивоа вода,

• истичу да још увек нису спремни за реаговање, али планирају да то ураде у наредних шест месеци,

• недавно су почели с припремама,

• истичу да ће им интервентно­спасилачке службе помоћи те им такве мере нису потребне,

• истичу да су мере припреме веома скупе,

• очекују помоћ од укућана и међународних хуманитарних организација,

• обавештени су о поплавним ризицима,

• знају шта је поплава,

• познају безбедоносне процедуре поступања,

• евакуисали би се на више спратове куће,

• истичу да их је неко у породици едуковао о поплавама,

• истичу да их је неко на послу едуковао о поплавама,

• знају где живе старији, хендикепирани и одојчад у локалној заједници,

• истичу да би се евакуисали када се очекује наилазак поплавног та­ ласа који може угрозити здравље и живот,

• знају какву помоћ изискују старији, инвалиди и одојчад,

  • знају шта треба радити након званичног упозорења о наиласку по­ плавног таласа,

  • упознати су с вирусима и заразама које прате период након поплаве,

  • знају где се налази вентил за воду, вентил за гас, прекидач за елек­ тричну енергију,

  • знају да рукују вентилом за воду, вентилом за гас, и прекидачем електричне енергије,

  • стекли су информације о поплавама од комшија, преко радија и штампе,

  • поседују залихе, залихе воде за четири дана, радио­транзистор, батеријску лампу, лопату, крамп, мотику, aпарат за гашење ини­ цијалних пожара,

  • обнављају залихе једном месечно,

  • имају комплет прве помоћи у кући и возилу, држе комплет прве по­ моћи на лако доступном месту,

  • дискутују о плановима за реаговање на поплаве,

  • имају копије важних личних, финансијских и осигуравајући докуме­ ната, осигуранији су од последица поплава.

    Супротно њима, грађани који немају страх у већем проценту (већој мери) у односу на грађане који то имају:

  • уплатили би новчана средства за помоћ жртвама поплава,
  • обилазак поплављених места их подстиче на размишљање о спрем- ности за реаговање на поплаве, и извештаји медија,
  • још увек нису спремни, али почеће с припремама наредног месеца,
  • не раде ништа да би припремили себе за реаговање у таквим ситуа- цијама,
  • сигурни су у сопствене способности да се изборе с последицама по- плаве,
  • евакуисали би се код пријатеља, и у прихватним центрима,
  • истичу да се њихове комшије могу самостално спасити у случају поплаве,
  • стекли су информације о поплавама у школи, на факултету, преко неформалног система образовања, на послу,
  • желели би да буду едуковани преко телевизије, интернета,
  • поседују залихе воде за један и два дана, обнављају залихе једном годишње или никада не обнављају залихе.

Препоруке за унапређење спремности за реаговање – грађане који имају страх, подстицати да уплаћују новчана средства за помоћ жртвама у ситуацијама када је то неопходно; користити обилазак поплављених места као начин за подстицање на унапређење мера спремности за реа- говање; утицати на грађане да предузимају одређене мере на унапређење мера спремности за реаговање; утицати кроз едукацију и обуке да се ниво сигурности у сопствене способности за реаговање подигне на виши ниво; подстаћи да прибаве залихе воде за један и два дана; да обнављају залихе једном месечно.

Грађане који немају страх подстаћи да предузимају превентивне мере спремности; уз помоћ слика и снимака о дуготрајним кишама и по- дизања нивоа воде подстаћи их на размишљање о мерама спремности за реаговање; утицати да се ниво обавештености о потенцијалним поплав- ним ризицима подигне на виши ниво; едуковати их о поплавама; упознати их с безбедносним процедурама за реаговање; утицати на свест о неопход- ности евакуације приликом наиласка поплавног таласа; подстаћи на еду- кацију преко телевизије и интернета; подстаћи да прибаве залихе, залихе воде за четири дана, радио-транзистор, батеријску лампу, лопату, крамп, мотику, апарат за гашење иницијалних пожара; утицати да дискутују са члановима домаћинства о начину реаговања; да поседују осигуравајућа документа и да осигурају своја домаћинства.

ЦИТИРАНА ЛИТЕРАТУРА

Цветковић, Владимир (2015а). Спремност за реаговање на природну катастрофу – пре- глед литературе. Безбједност, полиција и грађани, 1–2/15(XI): 165–183.

Цветковић, Владимир (2015б). Феноменологија природних катастрофа – теоријско од- ређење и класификација природних катастрофа. Безбједност, полиција и грађани 3–4: 311–335.

Cvetković, Vladimir and Jelena Stanišić (2015). Relationship between demographic and en- vironmental factors with knowledge of secondary school students on natural disasters, SASA, Journal of the Geographical Institut Jovan Cvijić, 65(3): 323–340.

Cvetković, M. Vladimir; Slavoljub Dragićević, Marina Petrović, Saša Mijaković, Vladimir Jakovljević and Jasmina Gačić (2015). Knowledge and perception of secondary school students in Belgrade about earthquakes as natural disasters. Polish journal of environ­ mental studies, 24(4): 1553–1561.

Cohen, W. Jacob (1988). Statistical power analysis for the behavioral sciences (2nd ed). Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum Associates.

Diekman, T. Shane; Sean P. Kearney, Mary E. O’neil, and Karin A. Mack (2007). Qualitative study of homeowners’ emergency preparedness: experiences, perceptions, and practices. Prehospital and disaster medicine, 22(06): 494–501.

Dooley, David; Ralph Catalano, Shiraz Mishra, Seth Serxner (1992). Earthquake Preparedness: Predictors in a Community Survey. Journal of Applied Social Psychology, 22(6), 451– 470. Gillespie, F. David and Calvin L. Streeter (1987). Conceptualizing and measuring disaster preparedness. International Journal of Mass Emergencies and Disasters, 5(2): 155–176.

Gravetter, J. Frederik and Larry B. Wallnau (2004). Statistics for the behavioral sciences (6th edn).

Belmont, CA: Wadsworth.

Greenberg, Jeff; Tom Pyszczynski, Sheldon Solomon, Elizabeth Pinel, Linda Simon and Krista Jordan (1993). Effects of self-esteem on vulnerability denying defensive distortions: Further evidence of an anxiety-buffering function of self-esteem. Journal of Experi­ mental Social Psychology, 29(3): 229–251.

Hirose, Hirotada (1986). The psychological impact of the Tokai Earthquake prediction: Indi- vidual’s responses and the mass media’s coverage. Japanese Psychological Research, 28(2): 64–76.

Hurnen, R. Francisco (1997). Perceived Damage Preventability, Knowledge, and Preparation for Earthquakes, Victoria University of Wellington, Wellington.

Jackson, L. Edgar and Tapan Mukerjee (1972). Human adjustment to the earthquake hazard in San Francisco, California, In: Gilbert F. White (ed.), Natural Hazards: Local, National, Global. New York: Oxford University Press, 160–166.

McClure, John, Frank Walkey and Michael Allen (1999). When earthquake damage is seen as preventable: attributions, locus of control and attitudes to risk. Applied Psychology: An International Review, 48: 239–256.

Mulilis, John-Paul and Richard Lippa (1990). Behavioral change in earthquake preparedness due to negative threat appeals: A test of protection motivation theory. Journal of Applied Social Psychology, 20(8): 619–638.

Page, Lisa; James Rubin, Richard Amlôt, John Simpson and Simon Wessely (2008). Are Lon- doners prepared for an emergency? A longitudinal study following the London bombings. Biosecurity and bioterrorism: biodefense strategy, practice, and science, 6(4): 309–319. Paton, Douglas (2003). Disaster preparedness: a social-cognitive perspective”, Disaster Pre­

vention and Management: An International Journal, 12(3): 210–216.

Russell, A. Lisa; James D. Goltz and Linda B. Bourque (1995). Preparedness and hazard mi- tigation actions before and after two earthquakes. Environment and Behavior, 27(6): 744–770.

Turner, H. Ralph; Joanne M. Nigg, Heller Paz Denise (1986). Waiting for Disaster: Earthquake Watch in California. University of California Press.

ИНТЕРНЕТ ИЗВОРИ

Републички завод за статистику (2011). Доступно на: http://popis2011.stat.rs/?page_id=2134.

ORIGINAL SCIENTIFIC PAPER

FEAR AND FLOODS IN SERBIA: CITIZENS PREPAREDNESS FOR RESPONDING

TO NATURAL DISASTER

by

VLADIMIR M. CVETKOVIĆ

Academy of Criminalistic and Police Studies Cara Dušana 196, Belgrade, Serbia vladimir.cvetkovic@kpa.edu.rs

SUMMARY: The consequences of the floods that had affected the area of Serbia in 2014 indicated a very low level of preparedness of population to respond to natural disasters. Therefore, the aim of quantitative research is to examine the impact of fear on the willingness of citizens to respond to a natural disaster caused by the flood in the Re- public of Serbia. Bearing in mind all local communities in Serbia where floods occurred or there is a high risk of flooding, there was selected a random sample consisting of 19 out of 150 municipalities and 23 towns and the city of Belgrade. In the selected commu- nities, a research was undertaken in those areas that had been most affected in relation to the amount of water or potential risk of flooding. The survey used strategy of testing in households with the use of a multi-stage random sample. The research results indicate that the citizens who have a fear of floods are familiar with safety procedures to a greater extent in relation to citizens who do not have the fear; they have taken the preventive measures; they point out that they still are not ready to respond, but plan to do so in the next 6 months; they would evacuate to the upper floor of the house; they point out that someone in the family has educated them about the flood. In contrast to that, citizens

who do not have the fear are not doing anything to prepare themselves to react in such situations, they are confident in their own abilities to cope with the consequences of flo- ods, etc. The originality of the research lies in the fact that in Serbia there has never been conducted a research to examine the state of preparedness of citizens to respond. Bearing in mind that the research is based on the territory of Serbia, conclusions can be genera- lized to the entire population. The research results can be used when creating a strategy for improving the level of preparedness of citizens to respond.

KEYWORDS: natural disasters, floods, citizens, gender, preparedness for response, Serbia

‌мисли попут Макијавелија (Machiavelli. Die Begründung des politischen Denkens der Neuzeit aus der Krise der Republik Florenz, 2004), Хобса (Thomas Hobbes, 2001) и Клаузевица (Clausewitz’ Theorie des Krieges, 2003), теорији империја (Imperien. Die Logik der Weltherrschaft – vom Alten Rom bis zu den Vereinigten Staaten, 2005; српско издање: Империје. Логика владавине светом: од старог Рима до Сједи­ њених Држава, 2009) као и историји Првог светског рата (Der Große Krieg. Die Welt 1914 bis 1918, 2013). Приредио је бројне књиге међу којима је од нарочите важности Приручник за политичке идеје у пет томова у издању издавачке куће Пипер (Pipers Handbuch der politischen Ideen, I–V, 1985–1993).

ДЕЈАН МИРОВИЋ (Бар, 1972). Доцент Правног факултета Универзитета у Приштини (Косовској Митровици).

Дипломирао на ПФ УБг. Магистрирао је из области међународног привред- ног права. Од 2007. до 2012. године био је посланик у НС РС. Докторирао је 2012. на ПФ УБг. Од 2013. године је доцент на ПФ УПр у Косовској Митровици.

Важније књиге: Запад или Русија, Београд 2004; Косово и Метохија – Па­ лестина, систем криза, Београд 2007; Аргументи против Европске уније, Бео- град 2008.

ВАЛЕНТИНА СОКОЛОВСКА (Вршац, 1970). Ванредни професор на Од- секу за социологију Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.

Дипломирала 1996, магистрирала 2005. године („Етнички идентитет Ма- кедонаца у Војводини”) и докторирала 2009. године („Акултурациони процеси етничких група у Војводини”) на Одсеку за социологију ФФ УНС. Главна инте- ресовања, истраживања и студије односе се на области социологије етницитета, демографије, као и примене статистичких метода у социологији. Ванредни је професор на Одсеку за социологију ФФ УНС. Учествовала je на многобројним научним и стручним пројектима, а тренутно је руководилац три научна про- јекта која финансирају ПСНТР АПВ и МПНТР РС.

Важније књиге: Традиција, језик, идентитет, Нови Сад 2008 (коаутор); Акултурација етничких група у Војводини, Нови Сад 2010; Социјалне мреже, социјални капитал и друштвени статус, Београд 2011; Дескриптивна стати­ стика, Нови Сад 2013.

ТОДОР СПАРИОСУ (Зрењанин, 1956). Економски консултант. Дипломирао 1979. и магистрирао 1985. године на ЕФ УБг. У припреми од-

брана докторске тезе „Теоријска и емпиријска анализа ефикасности стечајног процеса” на истом факултету. Од 1981. до 2007. године био асистент и истражи- вач-сарадник у ИЕН у Београду. У својству истраживача и руководиоца био је ангажован на многим пројектима. Један од пројеката био је „Програм економ- ског опоравка Југославије, привредни систем и мере у 1994. години” тзв. „Авра- мовићев програм”. Руководио је израдом и био је један од аутора сепарата: Стра­ тегија управљања процесима дуализације привреде: улога и значај скривене­сиве економије у опоравку и стабилизацији привреде. Од 2007. до 2012. године бавио се истраживачким и пословима консалтинга у властитој агенцији „Спарит”. Од 2012. године ради као приватни консултант.

Важнији радови: Животна средина и развој: концепт одрживог развоја, Београд 1997 (коаутор).

ВЛАДИМИР М. ЦВЕТКОВИЋ (Крагујевац, 1987). Асистент на Кримина- листичко-полицијској академији у Београду.

Завршио СШУП у Срeмској Каменици. Дипломирао на КПА у Београду (2010). У току 2012. године одбранио је мастер рад на Криминалистичко-поли- цијској академији („Управљање у ванредним ситуацијама изазваним злоупотре- бом оружја за масовно уништавање”). Докторску дисертацију одбранио је на ФБ УБг (2016). Аутор је преко 100 научних радова објављених у домаћим и ме- ђународним часописима, зборницима и монографијама. Асистент је на КПА у Београду на предметима: Безбедност у ванредним ситуацијама, Управљање ризицима у систему заштите и спасавања и Кризни менаџмент.

Важније књиге: Интервентно­спасилачке службе у ванредним ситуаци­ јама, Београд 2013; Природне катастрофе и образовање, Београд 2015 (коаутор); Супротстављање савременом организованом криминалу и тероризму, Београд 2015 (коаутор); Полиција и природне катастрофе, Београд 2016 (коаутор); Евакуација у природним катастрофама, Београд 2016.

СКРАЋЕНИЦЕ

АПВ	Аутономна Покрајина Војво-	ТФ	Технолошки факултет
	дина	УБг	Универзитет у Београду
АФД	Аустријско филозофско дру-	УБЛ	Универзитет у Бања Луци
	штво	УБох	Универзитет у Бохуму
БФ	Богословски факултет	УБч	Универзитет у Бечу
ВПШСС	Висока пословна школа стру-	УНС	Универзитет у Новом Саду
	ковних студија	УПр	Универзитет у Приштини
ГУ	Гетеов универзитет	УФ	Учитељски факултет
ЕФ	Економски факултет	ФБ	Факултет безбедности
ИЕН	Институт економских наука	ФМ	Факултет за менаџмент
ИФДТ	Институт за филозофију и дру-	ФФ	Филозофски факултет
	штвену теорију	ФФП	Форум за филозофију права
ИЦКНФ	Истраживачки центар за кла-	ХА	Хегелов архив
	сичну немачку филозофију	ХУ	Хумболтов универзитет
КПА	Криминалистичко-полицијска

академија

МПНТР Министарство просвете, науке и технолошког развоја