Cvetković - Prof. Dr. Vladimir M. Cvetković – Disaster Risk Management; Faculty of Security Studies University of Belgrade; Technical University of Leoben in Austria; Scientific-Professional Society for DRM; International Institute for Disaster Research; ProSafeNet; International Journal of Disaster Risk Management.

Spremnost za reagovanje na prirodnu katastrofu – pregled literature

Cvetković, V. (2015). Spremnost za reagovanje na prirodnu katastrofu – pregled literature [Preparedness for natural disaster response – a literature review]. Bezbjednost, policija i građani, 1–2, 165–183. Спремност за реаговање на природну катастрофу Владимир М. Цветковић, MA* Aпстракт: У научној литератури не постоји јасан консензус у погледу теоријског одређења, као и начина (природе) утицаја разноврсних фактора на спремност за реаговање на природне катастрофе. Управо стога, систематичним прегледом постојећих истраживања и примењених теоријских концепата, могуће је уочити неопходност њихове даље систематизације, а посебно потребе даљег објашњења међусобне повезаности демографских, социоекономских и психолошких фактора са нивоом спремности за реаговање на природну катастрофу. Сходно томе, предмет рада представља дескрипција и анализа релевантних научних радова (88) са циљем њиховог разврставања према критеријумима теоријског одређења и фактора утицаја на ниво спремности за реаговање на природне катастрофе. Резултати истраживања омогућавају јасан увид у мрежу постојећих теоријских објашњења и фактора који утичу на ниво спремности. Претрага постојећих радова у домаћој и страној литератури извршена је уз помоћ сервиса ,,Google scholar“, популарне мреже кооперативног ,,on line“ библиографског система и сервиса (COBISS), српског цитатног индекса (SCI) и портала конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку (KoBSON). Кључне речи: безбедност, природна катастрофа, спремност, реаговање, грађани, домаћинства, заједница, преглед литературе. УВОД Последице природних катастрофа је немогуће избећи. Ипак, адекватним системом управљања (ублажавање, спремност, одговор, опоравак) у природним катастрофама, могуће их је минимизовати. Значајност унапређења спремности за реаговање посебно долази до изражаја ако се има у виду тренд пораста броја природних катастрофа * Криминалистичко-полицијска академија, Београд; email: vladimir.cvetkovic@kpa.edu.rs. (Цветковић, 2013; Цветковић и Мијалковић, 2013; Цветковић, 2014, 2014а, 2014б; Цветковић, Милојковић и Стојковић, 2014). Истраживања спроведена у протеклих тридесет година су у великој мери осветлила и појаснила социјалне факторе који утичу на спремност домаћинства за катастрофе. Уопштено узев, спремнија су домаћинства у оквиру којих се редовно прате извештавања медија. При […]

August 12, 2025Uncategorized

Spremnost studenata Kriminalističko-policijske akademije za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji

Cvetković, V., Gačić, J., & Petrović, D. (2015). Spremnost studenata Kriminalističko-policijske akademije za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji [Preparedness of students of the Academy of Criminalistic and Police Studies for response to a natural disaster caused by flooding in the Republic of Serbia]. Ecologica, 22(78), 302–309. Spremnost studenata Kriminalističko-policijske akademije za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji Orginalni naučni rad UDC:614.8.02:627.14(497.11) Vladimir V. Cvetković1, Jasmina Gačić2, Davor Petrović3 Rad primljen:22.04.2015. godine Rad prihvaćen: 18.05.2015. godine Sažetak: Imajući u vidu nemogućnost ostvarivanja apsolutne bezbednosti od posledica prirodnih katastrofa, kao i sprečenost nadležnih organa da svim građanima u kratkom periodu pomognu, spremnost kao koncept odnosno jedan od ciklusa upravlјanja u prirodnim katastrofama posebno dobija na značaju. Pri tome, može se reći da su naučna istraživanja posebno podstaknuta nedovolјno objašnjenom prirodom uticaja demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških karakteristika građana na njihovu spremnost za reagovanje na različite prirodne katastrofe. Shodno tome, predmet kvantitativnog istraživanja predstavlja utvrđivanje objektivne i subjektivne spremnosti studenata Kriminalističko-policijske akademije za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom. Pored toga, u cilju ispitivanja uticaja demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških karakteristika studenata Akademije na spremnost za reagovanje, korišćen je hi-kvadrat test. Za ispitivanje korelacije između neprekidnih promenljiva kao što su visina, težina, godine i prosečna ocena sa spremnošću biće korišćen Pirsonov koeficijent r. Tom prilikom je korišćen metod anketiranja studenata uz pomoć instrumenta za te potrebe i kreiranog. Imajući u vidu da se studenti Kriminalističko-policijske akademije nalaze u formiranim grupama po godinama studiranja opredelili smo se za klasterski uzorak. Dakle, odlučili smo se da se izbor članova populacije u uzorak ne vrši neposredno nego da se odabere jedna cela grupa (prva godina studenata). Konkretnije rečeno, članovi iz populacije koju čine svi studenti Kriminalističko-policijske akademije (od prve do četvrte godine studiranja) nisu se izvlačili pojedinačno […]

August 12, 2025Uncategorized

Spremnost građana za reagovanje u prirodnim katastrofama izazvanim poplavama u Republici Srbiji

Cvetković, V. (2017). Spremnost građana za reagovanje u prirodnim katastrofama izazvanim poplavama u Republici Srbiji [Citizen preparedness for responding to natural disasters caused by floods in the Republic of Serbia]. Vojno delo, 69(1), 153–190. СПРЕМНОСТ ГРАЂАНА ЗА РЕАГОВАЊЕ У ПРИРОДНИМ КАТАСТРОФАМА ИЗАЗВАНИМ ПОПЛАВАМА У СРБИЈИ Владимир M. Цветковић* Криминалистичко-полицијска академија, Београд Квантитативним истраживањем испитивани су ниво, перцепција и знање грађана у вези са спремношћу за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. Имајући у виду све локалне заједнице у Србији у којима се догодила или постоји висок ризик да се догоди поплава, методом случајног узорка одабрано је де- ветнаест од укупно 150 општина, 23 града и града Београда. У ода- браним локалним заједницама истраживање се обавило у оним де- ловима који су били најугроженији у односу на висину воде. У самом ан- кетном испитивању била је примењена стратегија испитивања у дома- ћинствима, уз примену вишеетапног случајног узорка. Резултати истра- живања указују на то да су грађани Републике Србије у извесној мери неспремни за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом, имајући у виду скор од 10,5. При томе, укупан скор за перцепцију спрем- ности за реаговање износи 0,9 од укупно 5, затим 6,51 од укупно 13 за знање и, на крају, 3,09 од укупно 15 за поседовање залиха. У домаћој литератури која се односи на природне катастрофе вео- ма мало пажње је придавано спремности грађана за реаговање у так- вим ситуацијама. Управо стога, истраживање има високу научну и друштвену оправданост, имајући у виду последице природних ката- строфа по људе и њихова материјална добра. Резултати истраживања могу се искористити приликом креирања стратегија за унапређење нивоа спремности грађана за реаговање. Истраживање указује на на- чин на који треба утицати на грађане с обзиром на њихову перцепцију и знање како би се спремност подигла на виши ниво. Кључне речи: природне […]

August 12, 2025Uncategorized

Gender disparities in flood risk perception and preparedness: A Serbian case study

Cvetković, V., Roder, G., Tarolli, P., Öcal, A., Ronan, K., & Dragićević, S. (2017). Gender disparities in flood risk perception and preparedness: A Serbian case study. European Geosciences Union General Assembly 2017, Vienna, Austria. Geophysical Research Abstracts, 19, EGU2017-6720. Gender disparities in flood risk perception and preparedness: a Serbian case study Vladimir M. Cvetkovic´ (1), Giulia Roder (2), Paolo Tarolli (2), Adem Öcal (3), Kevin Ronan (4), and Slavoljub Dragic´evic´ (5) (1) The Academy of Criminalistics and Police studies, Cara Dušana 196, 11000 Belgrade, Serbia (vladimir.cvetkovic@kpa.edu.rs), (2) University of Padova, Department of Land, Environment, Agriculture and Forestry, Legnaro (PD), Italy, (3) Faculty of Gazi Education, Gazi University, Ankara, 06500, Turkey, (4) Clinical Psychology School of Human, Health and Social Sciences, CQ University, Rockhampton, Australia, (5) Faculty of Geography, University of Belgrade, Studentski trg 3/III, 11000 Belgrade, Serbia The catastrophic flood occurred in Serbia in 2014 was one of the most critical events registered in the Balkan area in the last decades. The procedures for evacuation have been tough to manage indicating a low level of perception and preparedness towards flood events. Also, the failure in the response phase showed a gender unbalance, where information did not reach men and women equally. Urgently, the Council for Gender Equality Government of the Republic of Serbia held an extraordinary meeting dedicated to the flood planning and emergency support in a gendered perspective. It concluded with the necessity of developing more gender-sensitive statistics, indicators of vulnerability, reconstruction and recovery to floods. For these reasons, we conducted an extensive interview to underlined the differences in risk perception and preparedness actions of both women and men regarding flood events in Serbia. 2500 face-to-face interviews have been conducted in 27 out of 150 municipalities being a good representative sample of the country with the use of […]

August 12, 2025Uncategorized

Knowledge and Perceptions of Secondary School Students in Kraljevo Regarding Natural Disasters

Cvetković, V., & Stojković, D. (2015). Knowledge and Perceptions of Secondary School Students in Kraljevo Regarding Natural Disasters. Ecologica, 22(77), 42–49. Znanje i percepcija učenika srednje škole u Kraljevu o prirodnim katastrofama Vladimir M. Cvetković1 Originalni naučni rad Dragan Stojković2 UDC: UVOD Prirodne katastrofe predstavljaju događaj, usred¬sređen u vremenu i prostoru koji nanosi ozbiljne gubitke članovima jednog društva i materijalnim vrednostima u kojem društvo ili njegov manji deo podnosi ozbiljne opasnosti remetići društvene strukture, kao i pojedine njihove osnovne funkcije prevencije [4, 10]. Imajući u vidu da je broj prirod¬nih katastrofa u stalnom porastu [2, 3, 5, 7, 8], kao i da proizvode sve ozbiljnije posledice po ljude i nji¬hova materijalna dobra, neophodno je preduzeti sve preventivne mere kako bi se rizik od prirodnih katastrofa smanjio na najmanju moguću meru. Posebno ozbiljan problem predstavljaju klimatske promene koje nedvosmisleno utiču na stepen njiho¬vog pojavljivanja i ozbiljnosti [11]. Pri tome, jedna od značajnih mera smanjenja rizika je i obrazo¬va¬nje o prirodnim katastrofama. Istorijski posmatrano, pravo na obrazovanje o prirodnim katastrofama u prošlosti nije bilo afirmisano i priznavano [9]. Među¬tim, sa XXI vekom, uloga tog vida obrazovanja je postala nedvosmisleno jasna i priznata. Kada se govori o smanjenju rizika od prirodnih katastrofa, sa pravom se može reći da škole pred-stavljaju nezaobilazne subjekte koji igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju osnovnih informacija o pri-rodnim katastrofama u jednoj lokalnoj zajednici. Šivaki navodi da je značaj školskog obrazovanja o prirodnim katastrofama naglo porastao, iznoseći sledeće razloge: deca su najosetljivija kategorija u jednom društvu; ona predstavljaju budućnost; škola je centar obrazovanja i sami rezultati obrazovnog procesa se prenose na njihove porodice i samu lo¬kalnu zajednicu; škole se prepoznaju kao centri kulture i obrazovanja [1, 6]. U pogledu smanjenja rizika od katastrofa, škole bi trebalo da postanu sve značajniji subjekti kreiranja i unapredjenja bezbed¬nosne kulture mladih, što se odnosi […]

August 12, 2025Uncategorized

The fear of natural disaster caused by flood

Cvetković, V., & Sandić, M. (2016). The fear of natural disaster caused by flood. Ecologica, 23(82), 202–209. The fear of natural disaster caused by flood Vladimir M. Cvetković[1], Marinko Sandić[2] Abstract: The subject of quantitative research is a determination of fear level of natural disaster caused by flood and examination its relationships with demographic and socio-economic characteristics of citizens. The aim of such research is a scientific explanation relationships nature of these characteristics and fear. In order to realize research, randomly was selected nineteen communities in which was surveyed 2,500 persons in 2015. On that occasion, it was applied test strategy in households for the application of the multi-stage random sample. According to the survey, 49.7% of respondents said they feel fear, 16.1% were not sure, and 33.2% do not feel the fear of natural disasters caused by flooding. In addition, the results indicate that there is a statistically significant correlation between the fear to sex, age, education, marital status, employment status, income level, swimming abilities and the type of ownership of the facility in which to live, until such a relationship does not exist with level of religiosity and success in high school. Social and scientific justification of the research arising from the necessity to examine the situation and the level of citizens’ fear of natural disaster caused by flood with a view to taking some proactive measures aimed to offset the fear by taking certain measures of preparedness to react in such situations. The research results might be used in planning the psychological help and support to citizens in the stages of preparation, response and recovery from natural disasters. Keywords: security, natural disaster, citizens, fear, floods, demographic and socio-economic characteristics. INTRODUCTION Nowadays, after all the media reports about natural disasters all around the […]

August 12, 2025Uncategorized

Teorijski okvir istraživanja u oblasti katastrofa

Cvetković, V., Filipović, M., & Gačić, J. (2018). Teorijski okvir istraživanja u oblasti katastrofa [Theoretical Framework for Research in the Field of Disasters]. Ecologica, 25(91), 545–551. Teorijski okvir istraživanja u oblasti katastrofa Doc. dr Vladimir M. Cvetković[1] Rad – pregledni naučni rad Marina Filipović, doktorand Prof. dr Jasmina Gačić UDC: UVOD Katastrofe predstavljaju normativno definisane situacije u zajednici u kojima se preduzimaju izuzetni napori da se zaštite i iskoriste određeni socijalni resursi čije postojanje se smatra ugroženim [1]. One se povezuju sa društvenom jedinicom zajednice koja može da bude (geografsko) mesto ali koja ima društveno psihološku komponentu identiteta. U okviru ovog društveno definisanog konteksta, katastrofe su ,,prilike” (možda prilika za akciju u društvenom vremenu) koje izazivaju akciju kako bi se sačuvao socijalni resurs za koji se veruje da je ugrožen. Predstavljaju događaje koji imaju ozbiljne socijalne posledice i često su van kontrole ljudi. Kada se dogode, zajednica doživljava veliki strah i ličnu patnju što je čini nesposobnom za preduzimanje efikasnih akcija. U prvom članku o katastrofama u časopisu sociološkog pregleda (Annual Review of Sociology) koji su napisali Kvaranteli i Dajns [2] dat je koristan programski pregled socioloških istraživanja sprovedenih nakon Drugog svetskog rata i posebno je naznačena rastuća uključenost društvenih istraživača nakon 1970. godine. Jedna od osnovnih odlika istraživanja u oblasti katastrofa jeste interdisciplinarnost koja uslovljava korišćenje metoda različitih naučnih disciplina. Upravo zato, u literaturi o katastrofama postoji veći broj teorija relevantnih za realizaciju istraživanja iz spomenute oblasti [3-8]. Polazeći od multidisciplinarnosti studija katastrofa, istraživači mogu koristiti različite teorije iz oblasti psihologije, organizacionih nauka, ekonomije itd. Sama reč teorija potiče od grčke reči ,,theoria” sa značenjem razmatranje. Pod njom se podrazumeva uopšteno znanje o nekoj pojavi ili osnovni naučni pojmovi koji se posmatraju uopšteno [8]. Naučne teorije su vrlo lako proverljive i one daju objašnjenja određenih pojava […]

August 12, 2025Uncategorized

Stanje i izazovi vatrogasno-spasilačkih službi u svetu

Mlađan, D., & Cvetković, V. (2011). Stanje i izazovi vatrogasno-spasilačkih službi u svetu [State and challenges of firefighting-rescue services in the world]. Suprotstavljanje organizovanom kriminalu i terorizmu (pp. 95–109). Beograd: Kriminalističko-policijska akademija. Доц. др Драган МЛАЂАН, Kриминалистичко – полицијска академија, Београд Владимир ЦВЕТКОВИЋ, Криминалистичко-полицијска академија, Београд СТАЊЕ И НОВИ ИЗАЗОВИ ВАТРОГАСНО-СПАСИЛАЧКИХ СЛУЖБИ У СВЕТУ Апстракт: Друштвено–економски услови, посебно свеопшта економска криза и њен даљи ток најзначајнији су узрок даљег развоја и усавршавања ватрогасно-спасилачких служби, посебно у великим градовима. Анализа статистичких података у раду говори у прилог томе да се ВСС развијају и опремају, пре свега пратећи развој градова, повећање броја становника и општег напретка науке и технике. Стално самоиспитивање заједно са препознавањем прихватљивих индустријских стандарда дозвољавају ВСС да поставе циљеве, измере степен њиховог остварења (резултате) и уколико је неопходно, установе програм достизања циљева по фазама. Наредне генерације руководилаца у ВСС мораће све више да користе научне методе предвиђања у функцији планирања ангажовања током ванредних ситуација и катастрофа (земљотреса, поплава техничко-технолошких удеса и др.), јер ће се суочавати са новим изазовима, који су узроковани појавама о којима немају довољно искуства (на пример, употребом оружја за масовно уништавање и др.). Кључне речи: ватрогасно-спасилачка служба, статистика, пожари, хаварије, експлозије. УВОД Први подаци о организованим облицима гашења пожара потичу од старих Римљана. Цар Август је у главном граду Риму, који је у то време имао око два милиона становника, организовао седам јединица (чета) чувара који су поред обезбеђења обављали послове у вези са заштитом од пожара. Свака јединица имала је једног “siphonariusa” (мајстора шмрка), “aguarii” (тим ватрогасаца) и “bucinatoresa”[1] (трубача у рог). Основно средство за гашење је била вода, која се на запрежним возилима у бачвама допремала на место пожара.[2] Са индустријализацијом, изградњом високих и сложених пословних, јавних објеката наметнула се потреба за оснивањем професионалних ватрогасних служби. Њихова основна надлежност била је […]

August 12, 2025Uncategorized

Spremnost sistema zaštite i spasavanja Republike Srbije za implementaciju integrisanog upravljanja rizicima od katastrofa – preporuke za sprovođenje istraživanja

Cvetković, M. V., & Miladinović, S. (2018). Spremnost sistema zaštite i spasavanja Republike Srbije za implementaciju integrisanog upravljanja rizicima od katastrofa – preporuke za sprovođenje istraživanja [Preparedness of the Serbian protection and rescue system for implementing disaster risk management – research recommendations]. Ecologica, 25(92), 995–1001. Spremnost sistema zaštite i spasavanja Republike Srbije za implementaciju integrisanog upravljanja rizicima od katastrofa – preporuke za sprovođenje istraživanja Doc. dr Vladimir M. Cvetković, Rad – pregledni naučni rad Prof. dr Slobodan Miladinović UDC: UVOD Geoprostor Republike Srbije je ozbiljno ugrožen posledicama prirodnih katastrofa. Samo u periodu od 1989. do 2006. godine u Srbiji su se dogodile 16 prirodnih i 10 tehnoloških katastrofa, što znači ukupno 26 za 17 godina. Pri tome, u prirodnim katastrofama je poginulo 20 i bilo ugroženo 180449 osoba. U tehnološkim katastrofama, poginulo je 171 i bilo ugroženo 433 osoba. Od sveukupnih katastrofa koje su se dogodile, u periodu od 17 godina, poplave su bile najzastupljenije i to sa 34,62%, pa transportni akcidenti sa 26,92% i epidemije i ekstremne temperature, na trećem mestu sa 7,69%. Poplave su ugrozile najveći broj ljudi i to 125412, epidemije 869 i transportni akcidenti 500. Najveći broj poginulih su izazvali transportni akcidenti i to 132, industrijski akcidenti 39 i poplave 14 [1-2]. Poslednje dve velike prirodne katastrofe koje su se dogodile bile su zemljotres u Kraljevu u toku 2010. godine i poplave širom Srbije u toku 2014. godine. Sve spomenute katastrofe koje su se dogodile u geoprostoru Republike Srbije, nedvosmisleno su pokazale na kojem nivou spremnosti za katastrofe se sistem zaštite i spasavanja nalazi i dokle se stiglo u izgradnji takvog sistema kao zakonskoj obavezi. Ozbiljnost problema u funkcionisanju sistema zaštite i spasavanja Republike Srbije ne pokazuje samo njegovo delovanje za vreme katastrofa, već su takvi nedostaci prepoznati i u nacionalnoj strategiji […]

August 12, 2025Uncategorized

Spremnost građana Loznice za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu zemljotresom

Sandić, M., Mlađan, D., & Cvetković, V. (2016). Spremnost građana Loznice za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu zemljotresom [Preparedness of citizens of Loznica to respond to a natural disaster caused by an earthquake]. Ecologica, 81, 40–48. Spremnost građana Loznice za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu zemljotresom Marinko Sandić1, Dragan Mlađan2, rad Vladimir M. Cvetković2 UDC:502.58 UVOD Zemljotresi kao prirodne katastrofe izazvani su iznenadnim slaganjem velikih ploča stena duž fraktura unutar zemlje. Takva pomeranja stvaraju talase koji mogu da pređu ogromne daljine i izazovu neverovatna uništenja kada dođu do površine zemlje. Često izazivaju nasilna podrhtavanja koja mogu trajati i po nekoliko minuta, a takvo podrhtavanje može da uništi građevine, mostove i većinu drugih izgrađenih objekata kritične infrastrukture. Mogu da izazovu klizišta, cunamije, vulkanske erupcije i druge prirodne katastrofe. U literaturi, ne postoji opšte prihvaćena definicija spremnosti za reagovanje na prirodne katastrofe. Jednostavno se može steći utisak da je određivanje sadržaja i obima tog pojma donekle i marginalizovano. Svakako, imajući u vidu značaj spremnosti kao jednog od bitnog elementa upravljanja u prirodnim katastrofama, neophodno je posebnu pažnju posvetiti definisanju spremnosti kao značajnog koncepta u oblasti prirodnih katastrofa i šire. Spremnost kao koncept u teoriji katastrofa podrazumeva aktivnosti preduzete pre prirodne katastrofe u cilju poboljšanja odgovora i oporavka od nastalih posledica [1-4]. Pri tome, spremnost podrazumeva znanja i sposobnosti u vezi reagovanja (pozna-vanje lokalnih rizika od prirodnih katastrofa, sistema upozorenja, i načina reagovanja), kao i posedovanje zaliha sredstava za zbrinjavanje i planova zaštite i spasavanja [5,6,8]. Generalno posmatrano, spremnost za prirodne katastrofe se može posmatrati na tri nivoa: građana, doma-ćinstva i zajednice. Za svaki nivo se može reći da postoji poseban metodološko kvantitativni odnosno kvalitativni istraživački pristup realizacije istraži-vanja. Jedan od ozbiljnijih nedostataka sprovedenih istraživanja, ogleda se i u nedostatku jedinstvenih mernih instrumenata koji bi omogućili komparacije Adrese autora: 1Sektor […]

August 12, 2025Uncategorized

Sistem obuke pripadnika Sektora za vanredne situacije

Mlađan, D., & Cvetković, V. (2011). Sistem obuke pripadnika Sektora za vanredne situacije [Training system for members of the Emergency Situations Sector]. Zaštita na radu u XXI veku (pp. 35–44). Beograd: Nacionalna konferencija sa međunarodnim učešćem. Проф. др Драган Млађан, Криминалистичко-полицијска академија, Београд Владимир Цветковић, Криминалистичко-полицијска академија, Београд Систем обуке припадника Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије Увод Србија је учинила значајан корак усвајањем Закона о ванредним ситуацијама (29. децембар 2009. године), ка системском регулисању и повећању ефикасности у обезбеђењу сигурности како својих тако и грађана који пролазе кроз нашу земљу, али и суседних земаља. Имајући у виду глобалне климатске промене и чињеницу да су Република Србија и регион Југоисточне Европе захваћени различитим природним непогодама (поплаве, шумски пожари, клизишта, земљотреси), половином 2009. године у Републици Србији је формиран Сектор за ванредне ситуације, који је настао спајањем Сектора за заштиту и спасавање Министарства унутрашњих послова и Управе за ванредне ситуације Министарства одбране. Циљ формирања јединствене службе – Сектора за ВС (ванрдне ситуације) у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Србије је да се успостави интегрисани систем управљања у ванредним ситуацијама, подигне ниво способности за спречавање настајања или ублажавања последица ВС, ефикасније ангажовање у организованом одговору на све изазове, ризике и претње по безбедност и успостави сарадња државе са међународним организацијама и удружењима на једном месту. Основни подаци о структури Ватрогасно спасилачких јединица (ВСЈ) појединих земаља за 2008. годину дати су у наредној табели. Држава Број пожар (хиља) Број стан. Број возила Број ватрогасаца Број погинулих Бр. становника (хиљада) Навалних и других Лестави платф. Профес. Добров. Становн Ватрог. Кина 1,321,852 – – – – 130,000 7,500,000 – – САД 305,000 1451,5 51,450 67,800 6,500 323,350 825,450 3200 103 Русија 141,378 20,17 5,300 17,100 1,600 280,000 145,000 15279 […]

August 12, 2025Uncategorized

Potreba za većim uključivanjem društvenih nauka u razvoj nauke o požarnoj bezbednosti

Mlađan, D., Babić, Đ., & Cvetković, V. (2012). Potreba za većim uključivanjem društvenih nauka u razvoj nauke o požarnoj bezbednosti [The need for greater involvement of social sciences in the development of fire safety science]. Bezbednosni inženjering (Zbornik radova). Novi Sad: Visoka tehnička škola strukovnih studija. Потреба за већим укључивањем друштвених наука у развој науке о пожарној безбедности Драган Млађан[1] Ђорђе Бабић[2] Владимир Цветковић[3] РЕЗИМЕ На самом почетку написати једну до две реченице које описују проблематику рада, па након тога, почети ,, Са тим у вези, у раду“. У раду је приказан кратак осврт на развој науке о заштити од пожара. Ризик од пожара зависи од три основна фактора од којих је друштвени фактор под којим се подразумева учешће човека(нејасно и непрецизно) са аспекта науке много мање изучаван него друга два. Развојем наука које се баве човеком као могућим узрочником пожара са различитих аспеката, може се смањити број пожара и људи учинити способнијим за деловање у случају истог. Кључне речи: наука, пожар, безбедност, људи, заштита, узроци пожара. The need for extensive inclusion of social sciences into development of science on fire safety ABSTRACT: This paper contains a short review of the development of fire protection science. Fire risk depends on three basic factors of which the social factor (human acting) has been given less attention in research than the other two. Development of science, which puts human actions as possible fire cause in the centre of its research from different aspects, could significantly reduce the number of fires and increase the capacity of people for response in case of fire. Key words: science, fire, safety, people, protection, causes of fire. УВОД Пожарну безбедност са становишта савремених идеја треба сагледавати као стање заштићености људи, материјалних добара и животне средине од пожара у сложеном систему или објекту […]

August 12, 2025Uncategorized

Obuka građana za reagovanje u vanrednim situacijama

Cvetković, V., Jakovljević, V., Gačić, J., & Filipović, M. (2017). Obuka građana za reagovanje u vanrednim situacijama [Citizen Training for Responding in Emergencies]. Ecologica, 24(88), 856–882. ОBUKA GRAĐANA ZA REAGOVANJE U VANREDNIM SITUACIJAMA Vladimir M. Cvetković, Vladimir Jakovljević, Jasmina Gačić, Marina Filipović Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti, Gospodara Vučića, 50 Sažetak: Od nastanka prvobitnih ljudskih zajednica postojali su organizovani pokušaji da se ublaže odnosno smanje posledice vanrednih situacija. Pri tome, obučavanje ljudi u cilju adekvatnog reagovanja ili preživljavanja takvih događaja oduvek je imalo prioritet u društvenoj zajednici. Polazeći od značaja takvih preventivnih aktivnosti, realizovano je istraživanje stanja obučenosti i zainteresovanosti građana za pohađanjem određenih obuka primenom kvantitativne istraživačke tradicije. Interpretacija dobijenih rezultata pokazuje da je poražavajućih 5,6% građana istaklo da je obučeno za reagovanje, dok je sa druge strane jedna trećina, tačnije 34,8% građana zainteresovano za samu obuku. Pri tome, utvrđeno je da na pohađanja obuke statistički značajno utiče pol, godine starosti, obrazovanje, obrazovanje oca i majke, roditeljstvo, prethodno iskustvo, percepcija rizika i zaposlenost ispitanika, dok ne utiče bračni status ispitanika. Naime, veći procenat pohađanja obuke zabeležili su muškarci, zaposleni ispitanici, ispitanici sa prethodnim iskustvom i višim prihodima itd. Na originalnost istraživanja upućuje neispitanost stanja i nivoa obučenosti građana Srbije za reagovanje u vanrednim situacijama. Naučni i društveni doprinos istraživanja sastoji se u kreiranju naučnih i praktičnih pretpostavki za uspostavljanje sveobuhvatnog i efikasnog programa obučavanja građana Srbije za reagovanje u vanrednim situacijama. Ključne reči: bezbednost, vanredne situacije, građani, obuka, reagovanje, Srbija. UVOD Teškoće u funkcionisanju društva za vreme vanrednih situacija uslovljavaju preduzimanje strukturalnih i nestrukturalnih mera kako bi se ublažile posledice takvih događaja. U jednu od značajnijih nestrukturalnih mera ublažavanja posledica vanrednih situacija svakako spada edukacija [1-5] i sprovođenje permanentnih obuka stanovništva [1]. Dakle, ljudima ne preostaje samo da čekaju i da se bore sa posledicama katastrofa, […]

August 12, 2025Uncategorized

Mesto i uloga Fronteksa u sprovođenju nove politike granične bezbednosti Evropske unije

Janković, B., & Cvetković, V. (2016). Mesto i uloga Fronteksa u sprovođenju nove politike granične bezbednosti Evropske unije [The role of Frontex in implementing the EU’s new border security policy]. Evropsko zakonodavstvo, 55(56–57), 265–277. МЕСТО И УЛОГА ФРОНТЕКС-А У СПРОВОЂЕЊУ НОВЕ ПОЛИТИКЕ ГРАНИЧНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ Бојан Јанковић[1] Владимир М. Цветковић Криминалистичко-полицијска академија, Београд САЖЕТАК Да би се испоштовао један од кључних принципа Европске уније, слобода кретање људи, Шенгенским споразумом су укинуте границе између држава ЕУ. Државе чланице ЕУ су након укидања контроле на унутрашњим границама, остале одговорне за контролу и надзор спољних граница. Ради јачања сигурности спољних граница ЕУ, с улогом координације у оперативној сарадњи држава чланица Европске уније, придружених шенгенских држава и других партнера, основана је Европска агенција за управљање оперативном сарадњом на спољним границама држава чланица Европске уније (ФРОНТЕКС). Србија као држава кандидат за чланство у ЕУ уско сарађује са поменутом Агенцијом. Међутим, у тој сарадњи још има места за напредак. Пре пуноправног чланства у ЕУ Србија ће у наредном периоду морати да усклади све своје процедуре у складу са стандардима које је успоставио ФРОНТЕКС, за шта ће бити неопходна позамашна новчана средства. Кључне речи: ФРОНТЕКС, гранична безбедност, спољне границе, Европска унија, Србија 1) СВРХА Слобода кретања људи је једна од основних и кључних вредности на којима почива Европска унија (ЕУ). Међутим, границе између држава ЕУ онемогућавале су слободу кретања људи. Унутрашње границе међу државама потписницама почеле су постепено да се укидају још Шенгенским споразумом који је потписан 1985, а конвенција за његово спровођење усвојена је пет година касније.[2] Укидање контроле на унутрашњим границама требало је да буде компензирано појачаном контролом на спољним границама држава чланица. Државе чланице ЕУ су након укидања контроле на унутрашњим границама, остале одговорне за контролу и надзор спољних граница у складу са заједничким правилима о стандардима и поступцима […]

August 12, 2025Uncategorized

Koncept otpornosti na katastrofe

Cvetković, V., & Filipović, M. (2018). Koncept otpornosti na katastrofe [The Concept of Disaster Resilience]. Ecologica, 25(89), 202–207. Koncept otpornosti na katastrofe Doc. dr Vladimir M. Cvetković, Marina Filipović, doktorand UVOD U multimetodskim istraživanjima iz oblasti katastrofa autori koriste pristupe naučnih disciplina koje se odnose na bezbednost ili još preciznije na discipline u kojima se katastrofe proučavaju kao bezbednosne pretnje po život, zdravlje i imovinu građana. Koriste se stanovišta najopštijih društvenih nauka – sociologije, psihologije ili konkretnije socijalne-psihologije, zatim prirodnih nauka (u prvom redu geografije, matematike i statistike), ali i organizacionih nauka, prava, ekonomije itd. [1]. Katastrofe kao događaji koji vrše uticaj na društvene jedinice koje zauzvrat osmišljavaju i primenjuju društvene odgovore na različite načine stvaraju poteškoće, čak i za one koji proučavaju katastrofe. Koren tih poteškoća nastaje iz potrebe da se istraživači bave konceptima, koji imaju popularna značenja, a neki od tih koncepata izazvaju moralne i emocionalne reakcije. Konceptualna rasprave o katastrofama i aktivnostima u vezi istih bi izazvale optužbe da istraživači ne shvataju suštinu. Katastrofe su stalno prisutna tema u literaturi i istoriji i iako su sociolozi katastrofe smatrali strategijskim područjem istraživanja, polje istraživanja je krenulo da se razvija tek 1950. godine. Stvaranje novih modela i formalnih teorija ili proširenje postojećeg teorijskog rada u društvenoj nauci radi opisa katastrofa su mere koje pomeraju istraživanje katastrofa u pravcu objašnjavanja i predviđanja. U stvaranju tipologija kako bi se pomoglo sa društveno-naučnom specifikacijom značenja katastrofe, istraživači rade na teorijskom razvoju. Deo korisnosti tipologije je taj što čak i ako naučnik ne uspe da klasfikuje empirijske nalaze, pod uslovom da je dovoljno informacija dato, teoretičai ili drugi naučnici mogu naknadno da smeste nalaze u postojeće tipologije [2-4]. Teorija otpornosti obuhvata savremena shvatanja stresnih situacija, adaptacije i dinamike resursa [5]. Sama reč otpornost predstavlja metaforu i svoje poreklo vodi od fizičkih i […]

August 12, 2025Uncategorized

Ispitivanje stavova i znanja učenika o klizištima kao prirodnim opasnostima

Cvetković, V., & Miladinović, S. (2017). Ispitivanje stavova i znanja učenika o klizištima kao prirodnim opasnostima [Assessment of students’ attitudes and knowledge about landslides as natural hazards]. Ecologica, 24(85), 121–126. Ispitavanje stavova i znanja učenika o klizištima kao prirodnim opasnostima Vladimir M. Cvetković1, Slobodan Miladinović2 UVOD Klizišta nastaju kao rezultat uzajamnog delovanja određenih prirodnih uslova i procesa, ali i antropogenog uticaja. Usled pokretanja površinskih slojeva dolazi do značajne promene zemljišnih i reljefnih uslova na nekom terenu, tako da se stambeni objekti ruše, a zatim umanjuje i onemogućava iskorišćavanje zemljišta na toj teritoriji [1, 2]. Ublažavanje posledica svake prirodne katastrofe usko je povezano sa odgovarajućim znanjem i percepcijom rizika građana i kao takvo je predmet mnogobrojnih istraživanja [3-9]. Pripremljenost za prirodne katastrofe može umanjiti direktne i indirektne nastale posledice. Građani, domaćinstva i lokalne zajednice moraju biti pripremljene za takve događaje. Oni moraju biti znati šta da rade pre, za vreme i posle takvih događaja, posedovati zalihe i biti odlučni da se evakuišu u skloništima, ali i znati zaštiti svoj život i zdravlje pružanjem prve pomoći. Upravo zato, istraživanje je sprovedeno sa ciljem da se utvrdi nivo percipiranog i stvarnog znanja učenika o prirodnim katastrofama izazvanim klizištem. Pored toga, predmet rada odnosi se i na ispitivanje poznavanja bezbednosnih procedura reagovanja u takvim situacijama. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA U kvantitativnom istraživanju percepcije i znanja učenika primenjen je višeetapni uzorak. U prvoj etapi su posmatrane sve Beogradske osvnovne škole i na slučajan način je izabrano 6 (videti tabelu 1). U drugoj etapi, jedinice posmatranja su bile učionice u izabranim školama. Na slučajan način izabrane su učionice u kojima su ispitivani svi učenici. Pri tome, u školi Drinka Pavlović anketirano je 94 učenika (19,7%), Vuk Karadzić 101 (21,2%), Borislav Pekić 96 (20,2%), Marko Orešković 59 (12,4%), Duško Radović 72 (15,1%) i Ratko Mitrović 54 (11,3%). Uzorkom […]

August 12, 2025Uncategorized

Činioci uticaja na znanje o prirodnim katastrofama

Cvetković, V., Filipović, M., Popović, D., & Ostojić, G. (2017). Činioci uticaja na znanje o prirodnim katastrofama [Factors Influencing Knowledge about Natural Disasters]. Ecologica, 24(85), 121–126.Činioci uticaja na znanje o prirodnim katastrofama Vladimir M. Cvetković1, Marina Filipović2 Dejana Jovanović Popović2, Gavrilo Ostojić UVOD Znanje o prirodnim katastrofama je ispitivano u raznovrsnim kvantitativno-kvalitativnim istraživanjima [1,2]. Šau i saradnici [3] su utvrdili da edukacija o prirodnim katastrofama u porodici i lokalnim zajednicama u Japanu ima veći uticaj od edukacije u školama. Adem [4] navodi da su građani koji su imali neki vid edukacije o prirodnim katastrofama u školama posedovali veći nivo znanja i da su ona bila zasnovana na naučnim činjenicama, dok su znanja koja se stiču u okviru porodice i medija bez strukture, nesistematična i mogu dovesti do zabluda i netačnih informacija. Takođe, naučno potvrđuje postojanje jasne korelacije između znanja i stavova o zemljotresu. Tomio i saradnici [5] ukazuju da su građani sa višim nivoom obrazovanja spremniji za reagovanje na prirodne katastrofe, posmatrano na nivou domaćinstva, dok na nivou lokalne zajednice takva veza postoji sa dužinom prebivališta, bračnim statusom i prisustvom starijeg člana porodice. Kurita [6] u radu ukazuju da više od 90% stanovnika nema odgovarajuće znanje o cunamiju i da su glavni izvor informacija tokom katastrofa bili članovi porodice i komšiluk. Pri tome, oni ističu da je školska edukacija veoma važna za podizanje svesti o prirodnim katastrofama. Beker i saradnici [7] u radu opisuju efektivnost generalne prevencije obrazovanja o katastrofama ističući činjenicu da će učenici doći kući sa informacijama o neophodnim merama spremnosti podstičući roditelje da naprave planove. Dakle, autori ukazuju da će doći do transfera znanja sa učenika na roditelje. Autori u [8] u rezultatima svojih istraživanja utvrdili su da učenici srednjih škola u Beogradu u najvećoj meri smatraju da znaju šta je to zemljotres, njih 94,8%, značajno […]

August 12, 2025Uncategorized

Bezbednost učenika od posledica prirodnih katastrofa u školskim objektima

Cvetković, V., Janković, B., & Milojković, S. (2016). Bezbednost učenika od posledica prirodnih katastrofa u školskim objektima [Safety of students from consequences of natural disasters in school facilities]. Ecologica, 23(84), 809–815. Bezbednost učenika od posledica prirodnih katastrofa u školskim objektima Vladimir M. Cvetković[1], Bojan Janković1, Saša Milojević1 Sažetak: U radu su izneti rezultati kvantitativnog istraživanja percepcije učenika srednjih škola o njihovoj bezbednosti u školskim objektima za vreme prirodnih katastrofa. Autori koriste metod anketiranja učenika kako bi identifikovali i opisali faktore koji utiču na percepciju bezbednosti učenika. Iz ukupne populacije učenika srednjih škola u Beogradu, za potrebe ovog istraživanja izvučen je uzorak veličine 3.063 učenika, što čini 4.67% populacije. Iz populacije od 101 Beogradske srednje škole na slučajan način izabrano je njih 13. Rezultati istraživanja pokazuju da se 40,2% učenika oseća bezbedno, 37,8% nije sigurno i 21,8% ističe da se oseća nebezbedno u školskim objektima kada su u pitanju posledice prirodnih katastrofa. Nadalje, rezultati ispitivanja uticaja određenih faktora na percepciju bezbednosti učenika pokazuju da postoji statistički značajna povezanost sa promenljivama – pol, obrazovanje majke, obrazovanje oca, ostvarena prosečna ocena, dok takva povezanost nije utvrđena sa promenljivama – zaposlenost roditelja, živi sa ocem, sa majkom, dedom i babom. Istraživanje se bazira na područje Beograda, tako da se zaključci mogu generalizovati samo na populaciju učenika srednjih škola na tom području. Rezultati istraživanja se mogu iskoristiti prilikom kreiranja strategija unapređenja bezbednosti učenika u školskim objektima od posledica prirodnih katastrofa. Ključne reči: bezbednost, prirodne katastrofe, učenici, škola, anketiranje, Beograd. UVOD Porast broja i ozbiljnosti posledica prirodnih katastrofa uslovljava bolju pripremljenost ljudi i objekata od vitalnog interesa za funkcionisanje društva [1-3]. Prirodne katastrofe se više ne posmatraju samo kao pretnja po bezbednost ljudi, već i kao ozbiljna pretnja nacionalnoj bezbednosti [4, 5]. U teoriji katastrofa postoje raznovrsni radovi koji u fokusu svog predmeta istraživanja […]

August 12, 2025Uncategorized

Aktivnosti Sektora za vanredne situacije na usklađivanju politike Republike Srbije sa bezbednosnom politikom EU

Mlađan, D., Marić, P., Baras, I., & Cvetković, V. (2011). Aktivnosti Sektora za vanredne situacije na usklađivanju politike Republike Srbije sa bezbednosnom politikom EU [Activities of the Sector for Emergency Situations in harmonizing Serbian policy with the EU security policy]. Usklađivanje spoljne politike Srbije sa bezbednosnom politikom EU (pp. 479–492). Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu. AKTIVNOSTI SEKTORA ZA VANREDNE SITUACIJE NA USKLAĐIVANJU POLITIKE REPUBLIKE SRBIJE SA BEZBEDNOSNOM POLITIKOM EVROPSKE UNIJE U OBLASTI CIVILNE ZAŠTITE Prof. dr Dragan Mlađan,vanredni profesor KPA, Beograd; Predrag Marić, Pomoćnk Ministra-Načelnik Sektora za vanredne situacije MUP RS; Ivan Baras, Pomoćnik načelnika Sektora za vanredne situacije MUP RS; Vladimir Cvetković, saradnik u nastavi, KPA. Abstract: This paper explains the way of cooperation and association in the field of emergency management in the European Union (EU). Natural and technical disasters and emergencies are not limited by national boundaries or beyond the capabilities of adequate response of affected countries, and the EU is forced to build and develop capacities in those areas of common security. Republic of Serbia as a potential candidate country for EU membership, build up its own system of protection and rescue in emergency situations, which in most elements is compatible to the EU system. Sector for Emergency Management of the Ministry of Interior, is the most important carrier of construction, harmonization and coordination of the system in the Republic of Serbia (RS), as well as a system of civil protection and humanitarian assistance of EU. Ključne reči: vanredna situacija, međunarodna saradnja, civilna zaštita, opasnost, rizik, upravljanje, evropska Unija, Republika Srbija, Sektor za vanredne situacije. Uvod Elementarne-prirodne nepogode, katastrofe, vanredne situacije i krize ne poznaju granice. O tome jasno svedoči tragedija u nuklearnoj centrali u Černobilju i Fokušimi (posledice su se osetile u mnogim zemljama po stanovništvo, industriju, poljoprivredu, ekologiju i […]

August 12, 2025Uncategorized

Understanding Ransomware Through the Lens of Disaster Risk: Implications for Cybersecurity and Economic Stability

Vidović, N., Cvetković, V. M., Beriša, H., & Milašinović, S. (2025). Understanding Ransomware Through the Lens of Disaster Risk: Implications for Cybersecurity and Economic Stability. International Journal of Disaster Risk Management, 7(1), 247–264. Article Understanding Ransomware Through the Lens of Disaster Risk: Implications for Cybersecurity and Economic Stability Nikola Vidović1, Vladimir M. Cvetković 1,2,3*, Hatidža Beriša4, Srđan Milašinović5 1 Faculty of Security Studies, University of Belgrade, Gospodara Vucica 50, 11040 Belgrade, Serbia; vmc@fb.bg.ac.rs (V.M.C); vidovicnikola.finance@gmail.com (N.V.); 2 Safety and Disaster Studies, Chair of Thermal Processing Technology, Department of Environmental and Energy Process Engineering, Montanuniversitaet, Leoben, Austria; vladimir.cvetkovic@unileoben.ac.at 3 Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management, Dimitrija Tucovića 121, 11040 Belgrade, Serbia; 4 University of Defence, Military academy, Belgrade – Republic of Serbia, Veljka Lukića Kurjaka 1, 11000 Belgrade, hatidza.berisa@mod.gov.rs. 5 University of Criminal Investigation and Police Studies, Cara Dušana 196, Belgrade, srdjan.milasinovic@kpu.edu.rs. * Correspondence: vidovicnikola.finance@gmail.com. Received: 30 December 2024; Revised: 14 February 2025; Accepted: 13 April 2025; Published: 30 June 2025. abstract keywords Ransomware has emerged as a modern digital crisis, mirroring the widespread disruptions typically associated with natural or artificial disasters. As global economies grow increasingly interconnected through digital systems, the fallout from ransomware attacks stretches far beyond mere technical breaches. These incidents result in severe financial damage, disrupt operations, erode reputations, and contribute to broader socioeconomic instability. This study adopts a disaster risk perspective to examine the broader economic and social impact of ransomware, particularly its effects on critical infrastructure and public trust in institutions. Through a multi-case analysis of sixteen significant ransomware attacks between 2015 and 2025, the research highlights a recurring pattern: direct and indirect costs often compound, with impacts varying from ransom demands and halted services to reputational loss and sector-wide vulnerabilities. The rise of Ransomware-as-a-Service (RaaS) has also made these attacks more accessible and complex, deepening the threat landscape. The findings underscore the need […]

August 12, 2025Uncategorized

The role of gender in preparedness and response behaviors towards flood risk in Serbia

Cvetković, V., Roder, G., Öcal, A., Tarolli, P., & Dragićević, S. (2018). The role of gender in preparedness and response behaviors towards flood risk in Serbia. International Journal of Environmental Research and Public Health, 15(12), 2761. Article The Role of Gender in Preparedness and Response Behaviors towards Flood Risk in Serbia Vladimir M. Cvetkovic´ 1, Giulia Roder 2,*, Adem Öcal 3, Paolo Tarolli 2 and Slavoljub Dragic´evic´ 4 1 Faculty of Security Studies, University of Belgrade, Gospodara Vucˇic´a 50, 11040 Belgrade, Serbia; vmc@fb.bg.ac.rs 2 Department of Land, Environment, Agriculture and Forestry, University of Padova, Agripolis, viale dell’ Università 16, 35020 Legnaro, Italy; paolo.tarolli@unipd.it 3 Independent Researcher, 06500 Ankara, Turkey; ocadem@gmail.com 4 Faculty of Geography, University of Belgrade, Studentski Trg 3/III, 11000 Belgrade, Serbia; sasa@gef.bg.ac.rs * Correspondence: giulia.roder@phd.unipd.it; Tel.: +39-(049)-8272700 Received: 18 September 2018; Accepted: 3 December 2018; Published: 6 December 2018 check for updates Abstract: Adverse outcomes from 2014 flooding in Serbia indicated problematic response phase management accentuated by a gender imbalance. For this reason, we investigated the risk perceptions and preparedness of women and men regarding these types of events in Serbia. Face-to-face interviews, administered to 2500 participants, were conducted across 19 of 191 municipalities. In light of the current findings, men seemed to be more confident in their abilities to cope with flooding, perceiving greater individual and household preparedness. By contrast, women displayed a deeper understanding of these events. Perhaps owing to a deeper level of understanding, women demonstrated more household-caring attitudes and behaviors and were more prone to report a willingness to help flood victims at reception centers. Emergency management agencies and land planners should account for these differences in gender awareness and preparedness. Based on these findings, doing so may increase citizen participation and shared responsibility under flood hazard scenarios. Keywords: flood risk; perception; preparedness; gender; Serbia ‌Introduction Gender disparities exert powerful differences within societies worldwide, even in […]

August 12, 2025Uncategorized

Preparedness and preventive behaviors for a pandemic disaster caused by COVID-19 in Serbia

Cvetković, V., Nikolić, N., Nenadić, R. U., Ocal, A., & Zečević, M. (2020). Preparedness and preventive behaviors for a pandemic disaster caused by COVID-19 in Serbia. International Journal of Environmental Research and Public Health, 17(11), 4124. Article Preparedness and Preventive Behaviors for a Pandemic Disaster Caused by COVID-19 in Serbia Vladimir M. Cvetkovic´ 1,*, Neda Nikolic´ 2, Una Radovanovic´ Nenadic´ 3, Adem Öcal 4, Eric K. Noji 5 and Miodrag Zecˇevic´ 6 1 Faculty of Security Studies, University of Belgrade, Gospodara Vucˇic´a 50, 11040 Belgrade, Serbia 2 Faculty of Tehnical Science in Cˇ acˇak, University of Kragujevac, 32000 Cˇ acˇak, Serbia; neda.nikolic@ftn.kg.ac.rs 3 Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management, Dimitrija Tucovic´a 121, 11040 Belgrade, Serbia; una.radovanovic@gmail.com 4 Independent Researcher, Ankara 06500, Turkey; ocadem@gmail.com 5 King Saud University Hospitals and College of Medicine, Riyadh 11564, Saudi Arabia; nojie@alumni.stanford.edu 6 Faculty of International Engineering Management Belgrade, European University, 11000 Belgrade, Serbia; misko.zecevic@gmail.com * Correspondence: vmc@fb.bg.ac.rs; Tel.: +381-6-0373-8606 Received: 30 April 2020; Accepted: 3 June 2020; Published: 9 June 2020 check for updates Abstract: Coronavirus disease 2019 (COVID-19) is an infectious disease caused by severe acute respiratory syndrome coronavirus 2. The disease was first detected in Wuhan, the capital of China’s Hubei province, in December 2019 and has since spread globally, especially to Europe and North America, resulting in the ongoing global coronavirus pandemic disaster of 2019–2020. Although most cases have mild symptoms, there is some progression to viral pneumonia and multi-organ failure and death. More than 4.6 million cases have been registered across 216 countries and territories as of 19 April 2020, resulting in more than 311,000 deaths. Risk to communities with continued widespread disease transmission depends on characteristics of the virus, including how well it spreads between people; the severity of resulting illness; and the medical or other measures available to control the impact of the virus (for example, vaccines or medications that can treat the illness) and the […]

August 12, 2025Uncategorized

Industrial Disasters and Hazards: From Causes to Consequences—A Holistic Approach to Resilience

Cvetković, V. M., Renner, R., & Jakovljević, V. (2024). Industrial Disasters and Hazards: From Causes to Consequences—A Holistic Approach to Resilience. International Journal of Disaster Risk Management, 6(2), 149–168. Review Article Industrial Disasters and Hazards: From Causes to Consequences—A Holistic Approach to Resilience Vladimir M. Cvetković1,2,3,4*, Renate Renner2,4, Vladimir Jakovljević1,2 1 Department of Disaster Management and Environmental Security, Faculty of Security Studies, University of Belgrade, Gospodara Vučića 50, 11040 Belgrade, Serbia; vmc@fb.bg.ac.rs; vladimir.cvetkovic@unileoben. ac.at (V.M.C.); vjakov@fb.bg.ac.rs (V.J.). 2 Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management, Dimitrija Tucovića 121, 11040 Belgrade, Serbia. 3 International Institute for Disaster Research, Dimitrija Tucovića 121, 11040 Belgrade, Serbia. 4 Safety and Disaster Studies, Chair of Thermal Processing Technology, Department of Environmental and Energy Process Engineering, Montanuniversitaet, Leoben, Austria; renate.renner@unileoben.ac.at. * Correspondence: vmc@fb.bg.ac.rs Received: 18 August 2024; Revised: 5 November 2024; Accepted 15 October; Published: 25 December Abstract Starting from accelerated industrial development, industrial disasters (chemical spills, explo- sions, nuclear accidents, etc.), which fall under man-made (technological) disasters, increasingly threaten human lives, the environment, and property. Their complexity and far-reaching conse- quences, both at the local and global levels, require effective management of industrial risks and the disasters themselves (preparedness, mitigation, response, and recovery). For these reasons, the review paper aims to provide a holistic description of the diverse causes, dynamics, and multidi- mensional consequences of disasters. Additionally, it highlights and explains the key factors that directly or indirectly contribute to their occurrence. Furthermore, it could be said that the paper ana- lyzes existing strategies for managing risks from industrial disasters and systematizes recommen- dations for improving preventive and reactive measures in high-risk industries. On the other side, the paper utilizes a comprehensive literature review, which involves the systematic identification, review, analysis, and critical evaluation of existing scientific papers, studies, reports, and regulatory documents on industrial disasters. Besides that, it also includes a detailed analysis of well-known industrial […]

August 12, 2025Uncategorized

Earthquake Risk Perception in Belgrade: Implications for Disaster Risk Management

Cvetković, V., & Planić, J. (2022). Earthquake Risk Perception in Belgrade: Implications for Disaster Risk Management. International Journal of Disaster Risk Management, 4(1), 69–88. EARTHQUAKE RISK PERCEPTION IN BELGRADE: IMPLICATIONS FOR DISASTER RISK MANAGEMENT Vladimir M. Cvetković, 1,2,3,*, Jelena Planić2,3 1 Faculty of Security Studies, University of Belgrade, Gospodara Vučića 50, 11040 Belgrade, Serbia 2 International Institute for Disaster Research, Dimitrija Tucovića 121, 11056 Belgrade, Serbia; 3 Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management, Dimitrija Tucovića 121, 11056 Belgrade, Serbia. Correspondence: vmc@fb.bg.ac.rs Received: 20 February 2022; Revised: 30 March; Accepted: 15 May 2022; Published: 30 June 2022 Abstract: This paper presents quantitative research results regarding the influence of demographic factors on the earthquake risk perception of the citizens of Belgrade. This research aims to determine how much the citizens of Belgrade are aware of the risk and prepared to react in the event of an earthquake. The relationship between gender, age, level of education, and facility ownership with risk perception was examined. T-test, One-way ANOVA, and Pearson correlation coefficient were used to examine the relationship between the variables and the earthquake risk perception. The survey was conducted using a questionnaire that was given and then collected online among 235 Belgrade respondents during September 2020. The questions were divided into three catego- ries. The first part of the questionnaire was consisted of general ques- tions about the demographic characteristics of the respondents, then the questions that would determine the level of awareness of the respond- ents about earthquakes, and finally, the questions for determining the respondents’ preparedness. The results of the research show that women have a higher perception of risk. It has been proven that the youngest respondents from the age category of 18-30 have the lowest risk percep- tion. The influence of education level in no case showed a statistically significant correlation with risk perception. Keywords: disasters, […]

August 12, 2025Uncategorized

Capacity development of local self-governments for disaster risk management

Cvetković, V. M., Tanasić, J., Ocal, A., Kešetović, Ž., Nikolić, N., & Dragašević, A. (2021). Capacity development of local self-governments for disaster risk management. International Journal of Environmental Research and Public Health, 18(19), 10406. Article Capacity Development of Local Self-Governments for Disaster Risk Management Vladimir M. Cvetkovic´ 1,2,*, Jasmina Tanasic´ 3, Adem Ocal 4, Želimir Kešetovic´ 1, Neda Nikolic´ 5 and Aleksandar Dragaševic´ 5 1 Faculty of Security Studies, University of Belgrade, Gospodara Vucˇic´a 50, 11040 Belgrade, Serbia; zelimir.kesetovic@fb.bg.ac.rs 2 Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management, Dimitrija Tucovic´a 121, 11040 Belgrade, Serbia 3 Standing Conference of Towns and Municipalities, 11103 Belgrade, Serbia; jasmina.tanasic@skgo.org 4 Independent Researcher, Ankara 06500, Turkey; ocadem@gmail.com 5 Faculty of Technical Sciences, University of Kragujevac, 32102 Cˇ acˇak, Serbia; neda.nikolic@ftn.kg.ac.rs (N.N.); aleksandar.dragasevic@ftn.kg.ac.rs (A.D.) * Correspondence: vmc@fb.bg.ac.rs check for updates Citation: Cvetkovic´, V.M.; Tanasic´, J.; Ocal, A.; Kešetovic´, Ž.; Nikolic´, N.; Dragaševic´, A. Capacity Development of Local Self-Governments for Disaster Risk Management. Int. J. Environ. Res. Public Health 2021, 18, 10406. https://doi.org/10.3390/ ijerph181910406 Academic Editor: Paul B. Tchounwou Received: 28 July 2021 Accepted: 16 September 2021 Published: 2 October 2021 Publisher’s Note: MDPI stays neutral with regard to jurisdictional claims in published maps and institutional affil- iations. Copyright: © 2021 by the authors. Licensee MDPI, Basel, Switzerland. This article is an open access article distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution (CC BY) license (https:// creativecommons.org/licenses/by/ 4.0/). Abstract: The objective of this research was to examine the capacity development of local self- governments in the field of disaster risk management (DRM). This quantitative research examines the degree of implementation of strategic, legislative, and institutional frameworks, as well as the capacity of local authorities to apply related policies through five analytical scopes: (1) degree of preparedness and legal framework; (2) financial framework; (3) policy aspects; (4) cooperation and partnership; (5) communication. The ability of municipalities and towns to respond to disasters was also analyzed and compared. In […]

August 12, 2025Uncategorized

A Systematic Literary Review on Community Resilience Indicators: Adaptation and Application of the BRIC Method for Measuring Disasters Resilience

Milenković, D. ., Cvetković, V. M., & Renner, R. (2024). A Systematic Literary Review on Community Resilience Indicators: Adaptation and Application of the BRIC Method for Measuring Disasters Resilience. c, 6(2), 79–104. Review Article A Systematic Literary Review on Community Resilience Indicators: Adaptation and Application of the BRIC Method for Measuring Disasters Resilience Dalibor Milenković1,3, Vladimir M. Cvetković 1,2,3,4*, Renate Renner 4,1 1 Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management, Dimitrija Tucovića 121, 11040 Belgrade, Serbia; milenkovic.dalibor82@gmail.com; 2 Department of Disaster Management and Environmental Security, Faculty of Security Studies, University of Belgrade, Gospodara Vučića 50, 11040 Belgrade, Serbia; 3 International Institute for Disaster Research, Dimitrija Tucovića 121, 11040 Belgrade, Serbia; 4 Safety and Disaster Studies, Department of Environmental and Energy Process Engineering, Montanuniversität of Leoben, Franz Josef-Straße 18, 8700 Leoben, Austria; renate.renner@unileoben.ac.at * Correspondence: vladimir.cvetkovic@unileoben.ac.at Received: 17 August 2024; Revised: 9 November 2024; Accepted 5 December; Published: 25 December Abstract Keywords Community resilience represents an important concept in the comprehensive approach to dis- aster management. It is assumed that optimal community resilience can mitigate negative impacts and enable adaptation, thereby reducing the negative consequences of future disasters. The meas- urement of community resilience to disasters has advanced over the past two decades, primarily through the use of indicators that measure community resilience indices. The Baseline Resilience Indicators for Communities (BRIC) represent an increasingly popular and frequently used quanti- tative method for measuring community resilience indices to disasters. This literature review was conducted to examine and assess the use and adaptation of the BRIC method in measuring commu- nity resilience. The review comprehensively analyzes relevant scientific papers, extracting and syn- thesizing the most important findings from the studies, which provided the necessary data to meet the objectives of the literature review. A total of 37 relevant studies were identified for analysis in the review. The indicators used were examined, […]

August 12, 2025Uncategorized

A Predictive Model of Pandemic Disaster Fear Caused by Coronavirus (COVID-19): Implications for Decision-Makers

Cvetković, V. M., Nikolić, N., Ocal, A., Martinović, J., & Dragašević, A. (2022). A Predictive Model of Pandemic Disaster Fear Caused by Coronavirus (COVID-19): Implications for Decision-Makers. International Journal of Environmental Research and Public Health, 19(2), 652. https://doi.org/10.3390/ijerph19020652 Article A Predictive Model of Pandemic Disaster Fear Caused by Coronavirus (COVID-19): Implications for Decision-Makers Vladimir M. Cvetkovic´ 1,2,3,*, Neda Nikolic´ 4, Adem Ocal 5, Jovana Martinovic´ 2,3 and Aleksandar Dragaševic´ 4 1 Faculty of Security Studies, University of Belgrade, Gospodara Vucˇic´a 50, 11040 Belgrade, Serbia 2 Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management, Dimitrija Tucovic´a 121, 11040 Belgrade, Serbia; jovanamartino@gmail.com 3 International Institute for Disaster Research, Dimitrija Tucovic´ 121, 11056 Belgrade, Serbia 4 Faculty of Technical Sciences, University of Kragujevac, 32102 Cacak, Serbia; neda.nikolic@ftn.kg.ac.rs (N.N.); aleksandar.dragasevic@ftn.kg.ac.rs (A.D.) 5 Independent Researcher, Ankara 06500, Turkey; ocadem@gmail.com * Correspondence: vmc@fb.bg.ac.rs check for updates Citation: Cvetkovic´, V.M.; Nikolic´, N.; Ocal, A.; Martinovic´, J.; Dragaševic´, A. A Predictive Model of Pandemic Disaster Fear Caused by Coronavirus (COVID-19): Implications for Decision-Makers. Int. J. Environ. Res. Public Health 2022, 19, 652. https://doi.org/10.3390/ ijerph19020652 Academic Editor: Antonio Palazón-Bru Received: 7 November 2021 Accepted: 22 December 2021 Published: 7 January 2022 Publisher’s Note: MDPI stays neutral with regard to jurisdictional claims in published maps and institutional affil- iations. Copyright: © 2022 by the authors. Licensee MDPI, Basel, Switzerland. This article is an open access article distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution (CC BY) license (https:// creativecommons.org/licenses/by/ 4.0/). Abstract: This paper presents quantitative research results regarding a predictive model of pandemic disaster fear caused by the coronavirus disease (COVI˙D-19). The aim of this paper was to establish the level and impact of certain demographic and socioeconomic characteristics on pandemic disaster fear caused by the coronavirus (COVID-19). The research was conducted using a questionnaire that was provided and then collected online for 1226 respondents during May 2021. A closed, five-point Likert scale was used to create the structured […]

August 12, 2025Uncategorized

A predictive model of community disaster resilience based on social identity influences (MODERSI)

Cvetković, V. (2023). A predictive model of community disaster resilience based on social identity influences (MODERSI). International Journal of Disaster Risk Management, 5(2), 57–80. Review article A PREDICTIVE MODEL OF COMMUNITY DISASTER RESILIENCE BASED ON SOCIAL IDENTITY INFLUENCES (MODERSI) Vladimir M. Cvetković, 1,2,3,* 1 Faculty of Security Studies, University of Belgrade, Gospodara Vučića 50, 11040 Belgrade, Serbia 2 International Institute for Disaster Research, Dimitrija Tucovića 121, 11056 Belgrade, Serbia; 3 Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management, Dimitrija Tucovića 121, 11056 Belgrade, Serbia Correspondence: vladimirkpa@gmail.com Received: 1 June 2023; Accepted: 10 October 2023; Published: 31 December 2023 Abstract: The territory of Serbia is vulnerable to various types of natural and man-made disasters. The risk is not equal across the entire territory, depending on the type of hazard and the expected potential for damage. So far, the level of community disaster resilience has not been determined in Serbia. There are no scientific preconditions for its improvement to reduce the future material and in- tangible consequences of disasters. Regarding that, the project’s main objective is to develop and validate a predictive model of community disaster resilience based on social identity influences through an investigation impact of social identity indicators on the level of community disaster resilience in Serbia. The project is based on the upcoming research on whether the level of community disaster resilience can be predicted based on social identity indicators, how social identity indicators affect different dimensions of community disaster resilience, and how disasters shape social identity. The project is based on multimethod research in which quantitative (face-to-face interviews in 40 of the 191 municipalities), and qualitative (semi-structured interviews) research methodology will be applied. A developed predictive model with an index of community disaster resilience in Serbia will empower the creation of preconditions for designing public policies, strategies and procedures for improving resilience and reducing the consequenc- […]

August 12, 2025Uncategorized

Examination of citizens’ attitudes towards providing support to vulnerable people and volunteering during disasters

Cvetković, V., Milašinović, S., & Lazić, Ž. (2018). Examination of citizens’ attitudes towards providing support to vulnerable people and volunteering during disasters. Journal for Social Sciences, TEME, 42(1), 35–56. EXAMINATION OF CITIZENS’ ATTITUDES TOWARDS PROVIDING SUPPORT TO VULNERABLE PEOPLE AND VOLUNTEERING DURING DISASTERS* Vladimir M. Cvetković1*, Srđan Milašinović2, Željko Lazić3 1Faculty of Security Studies, University of Belgrade, Belgrade, Serbia 2The Academy of Criminalistic and Police Studies, Belgrade, Serbia 3Special Advisor to the Director of the Security Intelligence Agency, Belgrade, Serbia *vmc@fb.bg.ac.rs Abstract The subject of quantitative research is to examine the factors influencing citizens’ attitudes towards assisting vulnerable people and volunteering during natural disasters. In this paper, the authors examine the relationship between gender, age, level of education, marital status, employment, income level and perception of personal religiosity, and the attitudes to assisting vulnerable people and volunteering. Multiple-point random sampling was used to survey 2500 citizens in the area of 19 local communities endangered by the consequences of natural disasters. The results of the survey show that 29% of respondents would provide assistance to vulnerable people in the form of money, 18,2% in the form of food and water, 21,6% in clothing and footwear, 23,3% would volunteer, while 4,6% would engage in shelter centers for endangered people. In addition, it was found that there was no statistically significant relationship between the attitudes towards providing assistance in the form of money and the employment status. As well as, attitudes about volunteering and provision of food and water assistance are not related to the employment status of respondents, etc. The results of the research can be used to improve the management system in natural disasters and to create appropriate educational programs for establishing a more efficient and comprehensive system of assistance to vulnerable people and the operation of volunteer organizations. Key words: natural disasters, […]

August 8, 2025Uncategorized

Značaj i uloga privatnih vojnih kompanija u rešavanju savremenih problema nacionalne i međunarodne bezbednosti

Vraćević, N., & Cvetković, M. V. (2019). Značaj i uloga privatnih vojnih kompanija u rešavanju savremenih problema nacionalne i međunarodne bezbednosti [Importance and role of private military companies in solving contemporary national and international security issues]. Vojno delo, 71(3), 73–94. ZNAČAJ I ULOGA PRIVATNIH VOJNIH KOMPANIJA U REŠAVANJU SAVREMENIH PROBLEMA NACIONALNE I MEĐUNARODNE BEZBEDNOSTI Nikola Vračević Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije Vladimir M. Cvetković Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti Pitanje sistema unutrašnje bezbednosti države i dalje nastavlja da zao- kuplja veliku pažnju kako međunarodne javnosti, tako i političkih činilaca i običnih ljudi u mnogim zemljama. Takva situacija je postala očigledna, ima- jući u vidu sve učestalije terorističke aktivnosti na međunarodnom planu i pro- bleme koji nastaju delovanjem organizovanih transnacionalnih kriminalnih gru- pa. Rukovodeći se time, a polazeći od pregleda strane i domaće literature, autori u prvom delu rada opisuju karakteristike sukoba niskog intenziteta sa osvrtom na slabe države, zatim razmatraju konceptualne osnove privatnih voj- nih kompanija, kao i njihovu povezanost sa mirovnim misijama Ujedinjenih naci- ja i privatne vojne kompanije kao multiplikatore oružanih snaga. U drugom delu rada, autori analiziraju i sagledavaju ulogu privatnih vojnih kompanija u eksploa- taciji prirodnih resursa u zemljama visokog bezbednosnog rizika, ali i njihovu ulogu u sistemu unutrašnje bezbednosti i borbe protiv organizovanog kriminala. Ključne reči: bezbednost, privatne vojne kompanije, nacionalna i me- đunarodna bezbednost, uloga Uvod U Parizu, 14. decembra 1995. godine, Republika Bosna i Hercegovina, Republika Hr- vatska, i Savezna Republika Jugoslavija potpisale su Dejtonski sporazum, kojim je okončan građanski rat u Bosni i Hercegovini. To je bio surovi etnički konflikt u centralnoj Evro- pi, koji je počeo 1992. godine. U cilju primene i poštovanja potpisanog mirovnog sporazuma, kao i garancije mira u Bosni i Hercegovini, pod komandom Severnoatlantskog saveza (North Atlantic Treaty Organization – NATO), tj. NATO-a, u zemlju su došle multinacionalne vojne snage (Implementation Force, Bosnia […]

August 8, 2025Uncategorized

Žene u mirovnim operacijama i odlučivanju u sektoru bezbednosti

Popović, M., & Cvetković, V. (2012). Žene u mirovnim operacijama i odlučivanju u sektoru bezbednosti [Women in peacekeeping operations and decision-making in the security sector]. Kultura – Polis, 1(1), 201–214. ЖЕНЕ КАО УЧЕСНИЦИ У МИРОВНИМ ОПЕРАЦИЈАМА И ДОНОСИОЦИ ОДЛУКА У СЕКТОРУ БЕЗБЕДНОСТИ Сажетак: Савет безбедности Уједињених нација усвојио је 2000. годи- не Резолуцију 1325, која се залаже за процес интеграције жена у сферу безбед- ности и њихово учествовање у основним операцијама достизања и очувања мира и безбедности. Процес интеграције жена у ту област подразумева равноп- равно учешће жена у конфликтним ситуацијама, ради превенције насиља, из- грађивања мира и спровођења хуманитарних операција. Резолуција 1325 је такође и документ којим је гарантована родна равноправност и заштита права жена у конфликтним подручјима. Потреба заштите права жена као пасивних или активних учесника оружаних сукоба произлази, с једне стране, из њихове рањивости и угрожености последицама оружаних сукоба, а са друге стране, из чињенице да жене као доносиоци одлука у сектору безбедности по природи теже ненасилним и неоружаним начинима решавања проблема. Међутим, спровођење Резолуције 1325 у пракси наилази на многобројне проблеме, па се улога жена у сектору безбедности занемарује, и често се своди само на фор- мално присуство у различитим структурама, без могућности жена да равнопра- вно учествују у процесима планирања, одлучивања и спровођења одлука. Циљ  marija.popovic@kpa.edu.rs  vladimir.cvetkovic@kpa.edu.rs  Овај рад је резултат реализовања научноистраживачког пројекта под називом „Развој институционалних капацитета, стандарда и процедура за супротстављање организова- ном криминалу и тероризму у условима међународних интеграција”. Пројекат финанси- ра Министарство просвете и науке Републике Србије (бр. 179045), а реализује Кримина- листичко-полицијска академија у Београду (2011–2014). Руководилац пројекта је проф. др Саша Мијалковић. овог рада је да укаже на реално стање заступљености жена у сектору безбедно- сти у свету и у Републици Србији, нарочито на највишим позицијама, и њихову улогу у мировним операцијама и процесу доношења најважнијих безбедносних одлука. […]

August 8, 2025Uncategorized

Zaštita kritične infrastrukture od posledica prirodnih katastrofa

Cvetković, V. (2014). Zaštita kritične infrastrukture od posledica prirodnih katastrofa [Protection of Critical Infrastructure from the Consequences of Natural Disasters]. Dani kriznog upravljanja (pp. 1281–1295). Velika Gorica: Hrvatska. ZAŠTITA KRITIČNE INFRASTRUKTURE OD POSLEDICA PRIRODNIH KATASTROFA Vladimir Cvetković, MSc Kriminalističko-policijska akademija,Beograd, R. Srbija Sažetak Zaštita kritične infrastrukture je jedna od značajnih mera ublažavanja posledica prirodnih katastrofa. Kao takva, prepoznata je kao osnova održavanja funkcionalnosti društvene zajednice u vanrednim situacijama. Slobodno se može reći da je glavni cilj zaštite kritične infrastrukture od uticaja prirodnih katastrofa održavanje kontinuiteta u njenom funkcionisanju. Naime, smanjenje uticaja prirodnih katastrofa na ljude i kritičnu infrastrukturu obuhvata intervencije sa ciljem sprečavanja ili smanjivanja mogućnosti fizičkog ugrožavanja i socijalnog remećenja. Pri tome, postoje dva dominantna tipa smanjenja uticaja prirodnih katastrofa, strukturalno i nestrukturalno.Strukturalno smanjenje podrazumeva dizajniranje, konstruisanje, održavanje i renoviranje fizičkih struktura i infrastruktura kako bi se oduprli fizičkim silama i udarima prirodnih katastrofa, dok nestrukturalna smanjenja obuhvataju napore za smanjenje izloženosti ljudske populacije, fizičkih struktura i infrastruktura uslovima opasnosti. Pristupi nestruktural- nog smanjenja uključuju zakonski donete urbanističke mere koje uzimaju u obzir moguće udare katastrofa; reguli- sanje razvoja u zonama visoke opasnosti kao što su tereni pod nagibom koji su skloni kližištima i priobalne zone kao meta olujnih talasa; i čak u nekim slučajevima otkup i izmeštanje zajednica ili delova zajednica.Upravo stoga, u radu autor analizira mogućnosti zaštite kritične infrastrukture od direktnih/indirektnih posledica prirodnih katastrofa, sa posebnim osvrtom na strukturalne i nestrukturalne mere njihove zaštite. Takođe, posebna pažnja se posvećuje feno- menološkoj strukturi i posledicama različitih vrsta prirodnih katastrofa po kritičnu infrastrukturu. Ključne riječi: kritična infrastruktura, prirodne katastrofe, posledice ugrožavanja kritične infrastrukture, zašti- ta kritične infrastrukture, bezbednost, vanredne situacije Uvod Katastrofe su prirodni i ljudski izazvani događaji koji imaju negativan utjecaj na zajednicu, regiju ili državu. Događaji povezani sa katastrofom mogu prevladati resurse odgovora i imati opasne ekonomske, […]

August 8, 2025Uncategorized

Zadaci vatrogasno-spasilačkih jedinica u terorističkom napadu izazvanom upotrebom oružja za masovno uništavanje

Cvetković, V. (2012). Zadaci vatrogasno-spasilačkih jedinica u terorističkom napadu izazvanom upotrebom oružja za masovno uništavanje [Tasks of Firefighting and Rescue Units in a Terrorist Attack Involving Weapons of Mass Destruction]. Suprotstavljanje organizovanom kriminalu i terorizmu (pp. 146–160). Beograd: Kriminalističko-policijska akademija ЗАДАЦИ ВАТРОГАСНО-СПАСИЛАЧКИХ ЈЕДИНИЦА У TEРОРИСТИЧКОМ НАПАДУ ИЗАЗВАНОМ УПОТРЕБОМ ОРУЖЈА ЗА МАСОВНО УНИШТАВАЊЕ Владимир Цветковић Криминалистичко-полицијска академија, Београд Апстракт: Терористички напади, изазвани употребом оружја за масовно уништавање, представљају ,,ноћну мору“ озбиљних руководилаца ватрогасно-спасилачких јединицa. Поред полиције и службе хитне медицинске помоћи, ове јединице имају значајну улогу на лицу места терористичког напада. Приликом отклањања последица терористичког напада, особље ватрогасно-спасилачких јединица биће оптерећено многобројним задацима које ће морати да предузме. Присуство oружја за масовно уништавање и великог броја повређених који су уједно и контаминирани, умногоме ће компликовати поступање ових јединица. Особље ватрогасно-спасилачких јединица мора бити способно да идентификује ово оружје, одреди димензије опасности, као и мере предострожности које ће бити захтеване. У циљу ефикаснијег обављања послова, морају имати развијене процедуре и разрађене тактике поступања, као и одговарајућа заштитна средства. Дакле, морају поседовати одговарајућу опрему за рад са опасним материјама. Један од најважнијих задатака, поред заштите живота и здравља, биће деконтаминација којој се мора приступити крајње савесно и обазриво. У раду се анализира и сагледава улога ватрогасно-спасилачких јединица на лицу места терористичког напада изазваног употребом оружја за масовно уништавање. Даје се генерални преглед њихових активности од пријема дојаве до завршетка интервенције са посебним освртом на саму тактику приступања лицу места терористичког напада. Разматрају се заштитна средства и опрема неопходна за рад у опасном окружењу, као и улога ватрогасно-спасилачких јединица у процесу деконтаминације. Кључне речи: ватрогасно-спасилачке јединице, оружје за масовно уништавање, задаци, тактика, деконтаминације, опасно окружење. УВОД Бројни спектакуларни терористички напади, које су у протекле четири године овог века терористичке групе извеле на виталне вредности у многим земљама, показали су прилично успешно функционисање изнурујуће, а застрашујуће стратегије, […]

August 8, 2025Uncategorized

Young adults’ fear of disasters: A case study of residents from Turkey, Serbia and Macedonia

Cvetković, V., Öcal, A., & Ivanov, A. (2019). Young adults’ fear of disasters: A case study of residents from Turkey, Serbia and Macedonia. International Journal of Disaster Risk Reduction, 35, 101095. ‌Young adults’ fear of disasters: A case study of residents from Turkey, Serbia and Macedonia Vladimir M. Cvetkovića,∗, Adem Öcalb, Aleksandar Ivanovc ‌a Faculty of Security Studies, University of Belgrade, Gospodara Vučića 50, 11040, Belgrade, Serbia‌ ‌b Independent Researcher, 06500, Ankara, Turkey Faculty of Security Studies, University “St. Kliment Ohridski” – Bitola, Skopje, Macedonia A R T I C L E I N F O Keywords: Fear Disasters Young adult Turkey Serbia Macedonia A B S T R A C T This paper presents the results of quantitative research regarding the level and the causes of fear of disasters among young adults in Turkey, Serbia, and Macedonia. The survey was conducted using a questionnaire that was given and then collected hand by hand that explored in depth the disaster-related fears among 537 respondents during 2016. The questionnaire explored students’ basic demographics and their level of fear, as well as the causes and sources of fear. Across the three countries, the results indicated an excessive level of fear both of earthquakes and of epidemics. In addition, participants reported that they were particularly afraid for their personal lives and, to a greater extent, for the health of their parents. Experiences with bad weather conditions, pictures of the consequences of disasters, and past disaster experience were found to exacerbate fear. It was also found that females were more afraid, with a possible socio-cultural-laden link to an ethos of protection versus participation. Findings can be used to create focused strategies at a national level intended to reduce excess fear of disasters and facilitate a more prepared public through policy and education programme development. ‌Introduction By deﬁnition, […]

August 8, 2025Uncategorized

Vulnerability of critical infrastructure by natural disasters

Mijalković, S., & Cvetković, V. (2013). Vulnerability of critical infrastructure by natural disasters. National Critical Infrastructure Protection: Regional Perspective (pp. 91–102). Beograd: Faculty of Security Studies. Saša Mijalković, Vladimir Cvetković The Academy of Criminalistic and Police Studies, Belgrade sasa.mijalkovic@kpa.edu.rs vladimir.cvetkovic@kpa.edu.rs VULNERABILITY OF CRITICAL INFRASTRUCTURE BY NATURAL DISASTERS Abstract: Natural disasters increasingly threaten the safety of the mankind. Not only that, in past decades there has been an obvious increase in the number of natural disasters, but it is also present an increase in their destructiveness. This results in a higher loss of life, material and non-material damage. In addition, compromising critical infrastructure prevents or limits the implementation of vital state functions (governance, health, education, energy, economic, social, and general se- curity functions), which is further reflected in the safety of states and citizens. Despite the techno- logical development of mankind, societies are increasingly threatened. It is clear that the disasters and their impact on people and critical infrastructure cannot be prevented, but mechanisms for prediction and early warning of disasters can be improved that the resilience and capacity for faster and more efficient revitalization of endangered values and goods can be increased. Besides the degree of destruction, the response strategy in an emergency situation will depend on the type of disaster, but also on the kind of critical infrastructure and specific goods and values that are threatened. In this regard, the paper gives an overview of the scope and the content of (still undetermined) concept of critical infrastructure, the term and the phenomenology of natural disasters, the consequences of geophysical, hydrological and meteorological disasters on critical infrastructure and critical infrastructure protection capabilities against natural disasters. Key words: safety, critical infrastructure, natural disasters, the consequences of threats to critical infrastructure by natural disasters, protection of critical infrastructure from natural disasters. INTRODUCTION […]

August 8, 2025Uncategorized

Viktimizacija ljudi prirodnim katastrofama – geoprostorna i vremenska distribucija

Mijalković, S., & Cvetković, V. (2015). Viktimizacija ljudi prirodnim katastrofama – geoprostorna i vremenska distribucija [Victimisation of people by natural disasters – geospatial and temporal distribution]. Temida, 17(4), 19–43. Viktimizacija ljudi prirodnim katastrofama: geoprostorna i vremenska distribucija posledica Saša Mijalković Vladimir M. Cvetković* Predmet rada je deskriptivna statistička analiza geoprostorne i vremenske distribucije viktimizacije ljudi (poginuli, povređeni, pogođeni i materijalna šteta) sa posebnim osvrtom na geofizičke, meteorološke, klimatske, biološke i hidrološke nepogode koje su se dogodile u svetu od 1900. do 2013. godine. Pri tome, ljudi koji su pogođeni raznovrsnim prirodnim katastrofama se mogu posmatrati kao nevidljive žrtve jer ih država i društvo ne prepoznaju kao žrtve, pa samim tim ne dobijaju adekvatnu zaštitu, pomoć i podršku. Statističko istraživanje je sprovedeno na podacima međunarodne baze podataka Centra za istraživanje epidemiologije katastrofa (CRED) u Briselu. U okviru vremenske analize raz- matrana je distribucija posledica prirodnih katastrofa po ljude, u intervalima od po deset godina. Istom metodologijom analizirana je geoprostorna distribucija viktimizacije ljudi prirodnim katastrofama po kontinentima. Cilj istraživanja je utvrđivanje geoprostorne i vremenske distribucije viktimizacije ljudi prirodnim katastrofama u svetskom geopro- storu u periodu od 1900. do 2013. godine. Rezultati istraživanja nedvosmisleno ukazuju na porast broja i ozbiljnosti posledica prirodnih katastrofa. Ključne reči: viktimizacija, prirodne katastrofe, nevidljive žrtve, ljudska i nacionalna bezbednost. 1 Rad je rezultat naučnoistraživačkog projekta pod nazivom Razvoj metodologije evidentiranja kriminaliteta kao osnova kreiranja efikasnih mera za njegovo suzbijanje i prevenciju. Projekat finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije (br. 179044), a realizuje Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu (2011-2015). Rukovoditeljka projekta je prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović. * Dr Saša Mijalković je vanredni profesor Kriminalističko-policijske akademije u Beogradu. E-mail: sasa.mijalkovic@kpa.edu.rs. Vladimir Cvetković, diplomirani kriminalista-master, asistent na Kriminalističko-policijskoj akademiji u Beogradu. E-mail: vladimir.cvetkovic@kpa.edu.rs. Uvod Prirodne katastrofe su posledice međusobnih uticaja prirodnih događaja (geofizički i ostali procesi u prirodi) […]

August 8, 2025August 8, 2025Uncategorized

Vanredne situacije izazvane upotrebom radiološkog oružja u terorističke svrhe: stvarnost ili imaginacija

Cvetković, V., & Filipović, M. (2017). Vanredne situacije izazvane upotrebom radiološkog oružja u terorističke svrhe: stvarnost ili imaginacija [Emergency situations caused by use of the radiological weapons for terrorist purposes]. First International Conference Environmental Safety and Health at Work, Proceedings, Zrenjanin, 16. November, 2017. ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ ИЗАЗВАНЕ УПОТРЕБОМ РАДИОЛОШКОГ ОРУЖЈА У ТЕРОРИСТИЧКЕ СВРХЕ: СТВАРНОСТ ИЛИ ИМАГИНАЦИЈА EMERGENCY SITUATIONS CAUSED BY THE USE OF RADIOLOGICAL WEAPONS FOR THE PURPOSES OF TERRORISM: REALITY OR IMAGINATION Доц.др Владимир М. Цветковић, мр Марина Филиповић, Факултет безбедности,Универзитет у Београду Апстракт: Савремени тероризам кога карактерише употреба оружја за масовно уништавање представља један од најозбиљнијих сценарија угрожавања безбедности грађана. Терористима на располагању стоји различит избор оружја за масовно уништавање које се разликује по својим карактеристикама и начинима његове примене. Због повећане претње употребе радиолошког оружја у терористичке сврхе, крајем XX века је увршћено у оружје за масовно уништавање иако је његова употреба разматрана још давне 1941. године. Полазећи од могућности злоупотребе радиолошког оружја у терористичке сврхе, аутори у раду елаборирају појам и врсте радиолошког оружја, са посебним освртом на његову примену у прошлости. Поред тога, анализирају се и описују карактеристике и начини његове употребе у терористичке сврхе. Кључне речи: ванредне ситуације, тероризам, радиолошко оружје, начини злоупотребе. Abstract: Modern terrorism characterized by the use of weapons of mass destruction is one of the most serious scenarios for endangering the safety of citizens. Terrorists have a variety of weapons of mass destruction that are different in their characteristics and ways of their use. Due to the increasing threat of the use of radiological weapons for terrorist purposes, at the end of the 20th century it was included in weapons of mass destruction, although its use was considered back in 1941. Starting from the possibility of the abuse of radiological weapons for terrorist purposes, the authors elaborate the concept and types of radiological […]

August 8, 2025Uncategorized

Uticaj zaposlenosti na spremnost građana za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom

Cvetković, V. (2016). Uticaj zaposlenosti na spremnost građana za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom [The impact of employment on citizen preparedness for responding to a flood]. NBP – Žurnal za kriminalistiku i pravo 21 (2), 49-94. UTICAJ ZAPOSLENOSTI NA SPREMNOST GRAĐANA ZA REAGOVANJE NA PRIRODNU KATASTROFU IZAZVANU POPLAVOM Vladimir M. Cvetković1 Kriminalističko-policijska akademija, Beograd Sažetak: Posledice poplava koje su zadesile područje Srbije u toku 2014. godine ukazale su na veoma nizak stepen spremnosti sta- novništva za reagovanje u takvim prirodnim katastrofama. Cilj kvantitativnog istraživanja predstavlja ispitivanje uticaja zaposle- nosti na spremnost građana za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji. Imajući u vidu sve lokalne zajednice u Srbiji u kojima se dogodila ili postoji visok rizik da se dogodi poplava, metodom slučajnog uzorka odabrano je 19 od ukupno 150 opština, 23 grada i grada Beograda. U samom an- ketnom ispitivanju u kojem je učestvovalo 2.500 građana bila je primenjena strategija ispitivanja u domaćinstvima uz primenu višeetapnog slučajnog uzorka. Originalnost istraživanja ogleda se u činjenici da u Srbiji nikada nije sprovedeno istraživanje kojim bi se ispitalo stanje spremnosti građana za reagovanje. Rezulta- ti istraživanja se mogu iskoristiti prilikom kreiranja strategija za unapređenje nivoa spremnosti građana za reagovanje s obzirom na njihovu zaposlenost. Istraživanje ukazuje na koji način treba uticati na građane s obzirom na status zaposlenosti kako bi se spremnost podigla na viši nivo. Ključne reči: prirodne katastrofe, poplave, građani, zaposlenost, spremnost za reagovanje. Asistent; vladimir.cvetkovic@kpa.edu.rs. Uvod Posledice poplava nedvosmisleno predstavljaju jednu od najozbiljnijih opasnosti za ljudsku zajednicu.2 Iako su jedno vreme pojave ugrožavanja be zbednosti pojavama prirodnog porekla bile zanemarene, danas one itekako dobijaju na značaju.3 Prvobitne ljudske zajednice oduvek su se susretale sa raznovrsnim prirodnim katastrofama. Učestale i ozbiljne posledice koje su bacale na kolena čitave zajednice, zbog nepostojanja njihovog racionalnog objašnjenja, dugo su posmatrane kao način „Božijeg obraćanja, […]

August 8, 2025Uncategorized

Uticaj udaljenosti naselja od reke na spremnost građana za reagovanje na poplave u Republici Srbiji

Cvetković, V., & Ivanov, A. (2016). Uticaj udaljenosti naselja od reke na spremnost građana za reagovanje na poplave u Republici Srbiji [The impact of settlement distance from river on citizen preparedness for flood response in the Republic of Serbia]. Zbornik radova Devete međunarodne znanstveno-stručne konferencije „Dani kriznog upravljanja“ (pp. 169–176). Velika Gorica: Veleučilište Velika Gorica. UTICAJ UDALJENOSTI NASELJA OD REKE NA SPREMNOST GRAĐANA ZA REAGOVANJE NA POPLAVE U REPUBLICI SRBIJI Sažetak PhD Vladimir M. Cvetković PhD Aleksandar Ivanov Prethodno priopćenje UDK 351.862.21(497.1):627.512 614.81(497.1):627.512 Kriminalističko-policijska akademija Faculty of Security Cilj kvantitativnog istraživanja predstavlja ispitivanje uticaja udaljenosti domaćinstva (kuće/stana) na spremnost građana za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji. Imajući u vidu sve lokalne zajednice u Srbiji u kojima se dogodila ili postoji visok rizik da se dogodi poplava, metodom slučajnog uzorka odabrano je njih devetnaest od ukupno 150 opština i 23 grada i grada Beograda. U odabranim lokalnim zajednicama istraživanje obavilo se u onim delovima koji su bili najugroženiji u odnosu na visinu vode ili potencijalni rizik. U samom anketnom ispitivanju bila je primenjena strategija ispitivanja u domaćinstvima uz primenu višeetapnog slučajnog uzorka. Rezultati istraživanja ukazuju: građani koji žive u domaćinstvu udaljenom do 2 km od izvora potencijalne poplave u najvećoj meri preduzeli su preventivne mere u cilju smanjenja materijalnih posledica, na razmišljanje o spremnosti podstiču ih dugotrajne kiše, znaju šta je poplava, poznaju bezbednosne procedure reagovanja. Suprotno tome, građani koji žive u domaćinstvu udaljenom preko 10 km od izvora potencijalne poplave u najmanjoj meri preduzeli su preventivne mere u cilju smanjenja materijalnih posledica, angažovali bi se u nekom od prihvatnih centara za pružanje pomoći žrtvama poplave, na razmišljanje o spremnosti podstiču ih dugotrajne kiše. Orginalnost istraživanja ogleda se u činjenici da u Srbiji nije nikada sprovedeno istraživanje kojim bi se ispitalo stanje spremnosti građana za reagovanje. Rezultati […]

August 8, 2025Uncategorized

Uticaj statusa regulisane vojne obaveze na spremnost građana za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom

Cvetković, V., Gačić, J., & Jakovljević, V. (2015). Uticaj statusa regulisane vojne obaveze na spremnost građana za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom [The impact of regulated military obligation status on citizens’ preparedness for flood response]. Ecologica, 22(80), 584–590. Uticaj statusa regulisane vojne obaveze na spremnost građana za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji Vladimir M. Cvetković1, Jasmina Gačić2, Vladimir Jakovljević2 COBISS.SR – ID 80263175 UVOD Spremnost kao koncept u teoriji katastrofa pod- razumeva aktivnosti preduzete pre prirodne kata- strofe u cilju poboljšanja odgovora i oporavka od nastalih posledica [1]. Pri tome, spremnost podra- zumeva znanja i sposobnosti u vezi reagovanja (poznavanje lokalnih poplavnih rizika, sistema upo- zorenja, i načina reagovanja), kao i posedovanje zaliha i planova [2-4]. Značajnije i ozbiljnije poplave koje su pogodile geoprostor Srbije, u toku 1999., 2000., 2005., 20006., 2007., 2009., i 2014. godine ukazale se na nedovoljnu spremnost građana za reagovanje [5]. Upravo stoga, sprovedeno je istra- živanje kojim se ispitao uticaj statusa regulisane vojne obaveze na spremnost građana za reago- vanje. Takođe, izračunat je i indeks spremnosti građana tako što je svaka stavka mere spremnosti za reagovanje koja je preduzeta, bez obzira da li se radi o percepciji, znanju ili zalihama označena jedinicom (1). Sa druge strane, kada takva mera nije preduzeta, označena je sa nulom (0). Nadalje, za sve ispitanike u vezi pojedinačnih stavki mera spremnosti izvršeno je sabiranje i dobijeni broj je podeljen sa ukupnim brojem datih odgovora (uzeta je u obzir srednja vrednost). Shodno tome, indeks pojedinačne stavke mere spremnosti mogao je dostići vrednost od 0 do 1. Najviša ukupna vred- nost skora percepcije spremnosti mogla je iznositi 5, znanja 13 i posedovanja zaliha 15. Dakle, indeks spremnosti građana za reagovanje na prirodnu ka- tastrofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji mogao je dostići maksimalnu vrednost skora koji iznosi 33 […]

August 8, 2025Uncategorized

Uticaj personalnih i sredinskih faktora na očekivanje pomoći od interventno-spasilačkih službi i humanitarnih organizacija za vreme prirodnih katastrofa

Cvetković, V. (2017). Uticaj personalnih i sredinskih faktora na očekivanje pomoći od interventno-spasilačkih službi i humanitarnih organizacija za vreme prirodnih katastrofa [Influence of personal and environmental factors on expectations of aid during natural disasters]. Bezbednost, 59(3), 28–53. Доц. др Владимир М. ЦВЕТКОВИЋ Факултет безбедности, Универзитет у Београду doi:10.5937/bezbednost1703028C УДК: 351.78:614.8(497.11)(047.31) Оригинални научни рад Примљен: 21. 08. 2017. године Ревизија: 11. 11. 2017. године Датум прихватања: 17. 01. 2018. године Утицај персоналних и срединских фактора на очекивање помоћи од интервентно-спасилачких служби и хуманитарних организација за време природних катастрофа Апстракт: Циљ квантитативног истраживања предста- вља научна експликација утицаја персоналних и срединских фа- ктора на очекивање помоћи испитаника од интервентно-спаси- лачких служби и хуманитарних организација за време природних катастрофа. Истраживање је спроведено на подручју 19 локалних заједница угрожених последицама природних катастро- фа, а у оквиру њега је анкетирано 2500 грађана коришћењем ви- шеетапног случајног узорка. Добијени резултати истраживања показују да грађани у највећем проценту очекују помоћ од чланова породице (4.26), а у најмањем проценту од верских заједница (2.39). У односу на интервентно-спасилачке службe, грађани у највећем проценту очекују помоћ од ватрогасаца-спасилаца (3.62), а у најмањем проценту од полицијских јединица (3.31). Даљим статистичким анализама утврђено је да постоји значајан утицај пола на очекивање помоћи за време природних катастрофа од чланова породице, верских заједница и полицијских јединица. Резултати истраживања могу бити  Е – mail: vmc@fb.bg.ac.rs искоришћени за унапређење ефикасности управљањa у природним катастрофама у погледу пружања помоћи угроженим људима. Кључне речи: безбедност, природне катастрофе, очекива- ње помоћи, персонални, средински фактори. Увод Природне катастрофе као негативни догађаји који дирек- тно или индиректно врше утицај на различите друштвене једини- це као што су грађани, локалне заједнице и државе настављају прогресивно да ремете њихово нормално функционисање и про- сперитет (Cvetković, Bošković, 2014; Cvetković, Filipović, 2017a; Cvetković, Gačić, Jakovljević, 2015; Ivanov, Cvetković, 2016). Примењујући стратегије дугорочног и краткорочног спречавања […]

August 8, 2025Uncategorized

Uticaj motivisanosti na spremnost građana Republike Srbije da reaguju na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom

Cvetković, V. (2016). Uticaj motivisanosti na spremnost građana Republike Srbije da reaguju na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom [The impact of motivation on citizen preparedness in Serbia to respond to a flood]. Vojno delo, 3, 141–171. UTICAJ MOTIVISANOSTI NA SPREMNOST GRAĐANA REPUBLIKE SRBIJE DA REAGUJU NA PRIRODNU KATASTROFU IZAZVANU POPLAVOM Vladimir M. Cvetković Kriminalističko-policijska akademija, Beograd Cilj kvantitativnog istraživanja predstavlja ispitivanje uticaja motivi- sanosti na spremnost građana za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji. Imajući u vidu sve lokalne za- jednice u Srbiji u kojima se dogodila ili postoji visok rizik da se dogodi po- plava, metodom slučajnog uzorka odabrano je dvadeset od ukupno 150 opština i 23 grada i grad Beograd. U odabranim lokalnim zajednicama is- traživanje se obavilo u onim delovima koji su bili najugroženiji u odnosu na visinu vode ili potencijalni rizik. U samom anketnom ispitivanju bila je pri- menjena strategija ispitivanja u domaćinstvima uz primenu višeetapnog slučajnog uzorka. Rezultati istraživanja ukazuju na to da su apsolutno mo- tivisani zabeležili viši nivo individualne spremnosti za reagovanje na poplave u odnosu na građane koji smatraju da su apsolutno nemotivisani. Su- protno tome, apsolutno nemotivisani građani ne rade ništa kako bi se pripremili za reagovanje. Originalnost istraživanja ogleda se u činjenici da u Srbiji nikada nije sprovedeno istraživanje kojim bi se ispitalo stanje spremnosti građana za reagovanje. Rezultati istraživanja mogu se iskoristiti prilikom kreiranja stra- tegija za unapređenje nivoa spremnosti građana za reagovanje. Istraživanje ukazuje na način na koji treba uticati na građane, s obzirom na njihovu motivisanost, kako bi se spremnost podigla na viši nivo. Ključne reči: prirodne katastrofe, poplava, građani, motivisanost, sprem- nost za reagovanje, Srbija Uvod Prvobitne ljudske zajednice oduvek su se susretale sa raznovrsnim prirodnim kata- strofama. Učestale i ozbiljne posledice koje su bacale na kolena čitave zajednice, zbog nepostojanja njihovog racionalnog objašnjenja, dugo […]

August 8, 2025Uncategorized

Uticaj klimatskih promena na zaštitu i očuvanje biodiverziteta kao preduslova ekološke bezbednosti u Srbiji

Filipović, M., Cvetković, V., & Jakovljević, V. (2017). Uticaj klimatskih promena na zaštitu i očuvanje biodiverziteta kao preduslova ekološke bezbednosti u Srbiji [The impact of climate change on protection and conservation of biodiversity as a precondition of environmental security in Serbia]. First International Conference Environmental Safety and Health at Work, Proceedings, Zrenjanin, 16. November, 2017. UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA ZAŠTITU I OČUVANJE BIODIVERZITETA KAO PREDUSLOVA EKOLOŠKE BEZBEDNOSTI U SRBIJI THE IMPACT OF CLIMATE CHANGE ON PROTECTION AND CONSERVATION OF BIODIVERSITY AS A PRECONDITION OF ENVIRONMENTAL SECURITY IN SERBIA Mr Marina Filipović, Doc. dr Vladimir M. Cvetković, Prof. dr Vladimir Jakovljević, Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu Apstrakt: Uticaj klimatskih promena na biološku raznovrsnost, kao osnovnog preduslova ekološke bezbednosti, predmet je sve većeg broja naučnih i stručnih analiza širom sveta. Usled nedostatka informacija o pratećim uticajima promena klime i neposrednih empirijskih dokaza, može doći do zanemarivanja primene adekvatnih mera za ublažavanje potencijalno štetnog uticaja klime na održavanje, rast, razmnožavanje i rasprostranjenost pojedinih vrsta što može uticati na stvaranje neželjenih implikacija po ekološku bezbednost. Imajući u vidu značajan broj endemičnih biljnih i životinjskih vrsta na području Republike Srbije, ne može se osporiti njena osobena odgovornost u pogledu očuvanja biodiverziteta. U radu je izvršena sekundarna analiza ključnih dokumenta i izveštaja koje Srbija, kao država članica Okvirne konvencije Ujedinjenih Nacija o promeni klime (UNFCCC) i Kjoto protokola, i zemlja potpisnica Sporazuma iz Pariza (od 2017. godine), ima obavezu da kontinualno podnosi Sekretarijatu UNFCCC-a. Prema Prvoj nacionalnoj komunikaciji Republike Srbije uočeni su efekti klimatskih promena na biodiverzitet i prirodne ekosisteme koji ukazuju da može doći do: fenoloških, morfoloških i fizioloških promena, promena u ponašanju vrsta, gubitka staništa, pojave novih staništa, kao i promena u broju, distribuciji vrsta što može pogoršati stanje ekološke bezbednosti. Sekundarna analiza izveštaja o merama mitigacije i adaptacije na klimatske promene izvršena je sa […]

August 8, 2025Uncategorized

Uticaj demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških faktora na preduzimanje preventivnih mera

Cvetković, V. (2016). Uticaj demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških faktora na preduzimanje preventivnih mera [The influence of demographic, socio-economic, and psychological factors on undertaking preventive measures]. Kultura polisa, XIII(32), 393–404. ВЛАДИМИР М. ЦВЕТКОВИЋ УДК 351:351.78 Криминалистичко-полицијска академија Пегледни рад Београд Примљен: 14.09.2016 Одобрен: 22.10.2016 Страна: 393-404 УТИЦАЈ ДЕМОГРАФСКИХ, СОЦИО-ЕКОНОМСКИХ И ПСИХОЛОШКИХ ФАКТОРА НА ПРЕДУЗИМАЊЕ ПРЕВЕНТИВНИХ МЕРА Сажетак: У раду су изнети резултати квантитативног истраживања утицаја демографских, социо-економских и психолошких фактора на предузимање превентив- них мера у циљу смањена последица од природних катастрофа изазваних поплавом. Циљ квантитативног истраживања представља научна експликација утицаја наведених фактора на предузимање превентивних мера. У истраживању спроведеном у 19 локал- них заједница у Србији применом стратегије испитивања у домаћинствима, вишеетап- ним случајним узорковањем анкетирано је 2500 грађана у току 2015. године. Резултати истраживања указују да је утврђена статистички значајна повезаност демографских, социо-економских и психолошких фактора са предузимањем превентивних мера. На- име, испитаници мушког пола и испитаници старости од 58 до 68 година у већем про- центу предузели су превентивне мере у односу на испитанике женског пола и испита- нике старости од 28 до 38 година итд. Добијени резултати могу бити искоришћени за унапређење стања предузимања превентивних мера у циљу смањења последица од насталих природних катастрофа изазваних поплавом. Кључне речи: безбедност, природне катастрофе, демографски, социо – економ- ски, психолошки, превентивне мере Увод Имајући у виду немогућност апсолутног спречавања последица природ- них катастрофа, превентивне мере се предузимају са циљем директног / инди- ректног смањења негативних последица предузимањем одређених мера и рад- њи пре него што се оне и догоде. Превентивне мере подразумевају израду пла- нова заштите и спасавања, регрутовање и обуку особља, идентификовање за- лиха, означавање објеката за коришћење у таквим ситуацијама (Asghar, Alaha- koon, & Churilov, 2006; Hémond & Robert, 2012). ––––––––––––  vladimir.cvetkovic@kpa.edu.rs Грађани који живе у подручјима често захваћеним природним катастро- фама, често су свеснији претњи од таквих догађаја (Lindell & […]

August 8, 2025Uncategorized

Uticaj demografskih faktora na nivo informisanosti građana o nadležnostima policije u prirodnim katastrofama

Cvetković, V., & Milojković, B. (2016). Uticaj demografskih faktora na nivo informisanosti građana o nadležnostima policije u prirodnim katastrofama [The influence of demographic factors on citizen awareness of police responsibilities in natural disasters]. Bezbednost, 38(2), 5–31. Др Владимир M. ЦВЕТКОВИЋ Проф. др Бобан МИЛОЈКОВИЋ Криминалистичко-полицијска академија, Београд UDK: 551.311.2 : 351.78 314.182 : 001.87 005.57 : 351.74 Оригинални научни рад Примљен: 25.4.2016. Ревизија: 02.11.2016. Датум прихватања: 03.11.2016. Утицај демографских фактора на ниво информисаности грађана о надлежностима полиције у природним катастрофама1 Апстракт: Спроведено истраживање имало је за циљ да утврди природу повезаности демографских карактеристика гра- ђана у Републици Србији и њихове информисаности о надлежно- стима полиције у природним катастрофама изазваним поплава- ма. Узимајући у обзир све општине у Србији у којима постоји ри- зик од поплава, методом случајног узорка одабрано је њих девет- наест. У одабраним општинама применом вишеетапног случајн- ог узорка анкетиранo je 2500 грађанa у оним деловима и домаћин- ствима који су угрожени у односу на ниво стогодишње високе во- де. Резултати истраживања указују да постоји статистички значајна повезаност испитиваних демографских карактеристика (пол, године старости, ниво образовања и успех у средњој школи) и информисаности грађана о надлежностима полиције у при- родним катастрофама. Само 22% испитаника је истакло да је  Е – mail: vladimirkpa@gmail.com 1 Рад је резултат истраживања на пројекту Управљање полицијском организаци- јом у спречавању и сузбијању претњи безбедности у Републици Србији, који финансира и реализује Криминалистичко-полицијска академија у Београду, циклус научних истраживања 2015-2019. године, и пројекта Истраживање кли- матских промена на животну средину: праћење утицаја, адаптација и убла- жавање (43007), који финансира Министарство за просвету и науку Републике Србије у оквиру програма Интегрисаних и интердисциплинарних истраживања за период 2011-2015. године. информисано о надлежностима полиције у природним катастро- фама. Информисаност је највиша у вези са надлежностима ва- трогасно-спасилачких јединица у природним катастрофама иза- званим поплавама, при чему су грађани старости од 48 до 58 година у највећој мери информисани о надлежностима полиције. Грађани који имају високо образовање забележили су виши ниво информисаности о надлежностима полиције у односу на грађане са завршеном средњом/четворогодишњом школом. Такође, ут- врђена је статистички значајна разлика резултата код мушкара- ца и жена у погледу информисаности. Резултати истраживања се могу искористити за про- активно побољшање информисаности грађана имајући у виду бе- збедносне импликације по сам рад полиције у таквим ситуација- ма. Друштвена и научна оправданост истраживања произлази из неопходности свеобухватне анализе рада полиције у природним катастрофама и оцене грађана о том раду. Кључне речи: безбедност, природне катастрофе, поплава, демографски фактори, информисаност, полиција. Уводна разматрања Један од најозбиљнијих изазова савременог друштва јесте недостатак свести о присуству различитих опасности и могућно- стима утицаја на њих (Кековић et al., 2011:17). Међу опасностима које значајно угрожавају људе, материјална и културна добра и животну средину издвајају се екстремне метеоролошке појаве које постају, у последње време, веома важна карика у развоју сваког друштва и оне узимају у обзир: сушу, поплаве и пратеће појаве клизишта, непогоде, циклоне и торнада, океанске таласе, топлотне и хладне таласе (Begović, 2011:121). Међу наведенe екстремнe метеоролошкe појавe које перманентно угрожавају национални геопростор (нарочито у posledwih 10 година) спадају поплаве чије последице проузрокоју катастрофе које се начелно могу посматрати као резултат заоштравања супротности између друштва и природе (брзи раст насеља у плавним зонама, неконтролисана експлоатација шума, неправилан начин обрађивања пољопривредног земљишта, неправилно одлагање комуналног отпада и др.). Међутим, основни узрок појављивања катастрофа, можемо тражити […]

August 8, 2025Uncategorized

Uticaj akutnog mentalnog stresa na performanse gađanja: implikacije na obuku pripadnika bezbednosnih službi

Janković, B., Cvetković, M. V., Vučković, G., & Milojević, S. (2019). Uticaj akutnog mentalnog stresa na performanse gađanja: implikacije na obuku pripadnika bezbednosnih službi [Impact of acute mental stress on shooting performance: Implications for training of security personnel]. Vojno delo, 71(6), 112–121. УТИЦАЈ АКУТНОГ МЕНТАЛНОГ СТРЕСА НА ПЕРФОРМАНСЕ ГАЂАЊА: ИМПЛИКАЦИЈЕ НА ОБУКУ ПРИПАДНИКА БЕЗБЕДНОСНИХ СЛУЖБИ Бојан Јанковић Криминалистичко-полицијски универзитет у Београду Владимир М. Цветковић Универзитет у Београду, Факултет безбедности Горан Вучковић, Саша Милојевић Криминалистичко-полицијски универзитет у Београду У раду је анализирана повезаност акутног менталног стреса и перформанси гађања из службеног пиштоља ЦЗ 99. Резултати истраживања показују да не постоји статистички значајна повезаност између срчане фреквенције са перформансама гађања. Повишена ср- чана фреквенција код испитаника при гађању, указује да су испитани- ци током гађања доживели акутни ментални стрес. Резултати истра- живања показују да би приликом обуке припадника безбедносних слу- жби, поред техничког, тактичког и физичког аспекта, требало посвети- ти више пажње улози и значају менталног стреса. Кључне речи: акутни стрес, пиштољ, перформансе гађања, без- бедносне службе, истраживање Увод Обављање полицијских послова у савременом безбедносном амбијенту носи са собом низ стресних ситуација. Због нивоа интензитета стреса које производе код полицијских службеника, као и због њихове временске учесталости полициј- ски рад се може сврстати у групу најстреснијих послова (Garbarino et al., 2012; Ra- mey, Downing, Franke, Perkhounkova, & Alasagheirin, 2012). Поред акутног стреса који полицијски службеници доживљавају током критичних инцидената, свакодневни рад укључује реаговање на позиве грађана који имају различите проблеме и налазе се у тешким животним ситуацијама. Такви контакти често производе емоционално преоп- терећење код полицијских службеника и могу бити потенцијални извори хроничног стреса, који се може акумулирати и имати значајан утицај на полицијске службенике током времена (Hickman, Fricas, Strom, & Pope, 2011; Mella & Boutin, 2014). Резултати појединих истраживања показују да постоји јака веза између стреса и кардиоваску- ларних болести и дужине радног стажа полицијског службеника, односно […]

August 8, 2025Uncategorized

Upravljanje u terorističkim vanrednim situacijama izazvanim upotrebom opasnih materija

Cvetković, V. (2014). Upravljanje u terorističkim vanrednim situacijama izazvanim upotrebom opasnih materija [Management in terrorist emergencies caused by hazardous materials]. Sigurnost urbanih sredina (pp. 63–72). Sarajevo: Fakultet za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije. Upravljanje u terorističkim vanrednim situacijama izazvanim upotrebom opasnih materija Vladimir M. Cvetković1 Sažetak Opasne materije su neminovni pratilac savremenog vremena i njihova raznovrsnost po- sebno dolazi do izražaja kada se analiziraju mogućnosti njihove terorističke upotrebe čime bi se izazvala ozbiljna vanredna situacija. Naravno, radioaktivne, eksplozivne, za- paljive, toksične materije i biološki agensi, po svojoj samoj prirodi predstavljaju opasne materije koje se mogu na jednostavan način upotrebiti u takve svrhe. Efikasno otklanja- nje nastalih posledica u takvim vanrednim situacijama u velikoj meri zavisi od među- sobne saradnje i koordinacije interventno-spasilačkih službi kao i podrške šire zajednice. Generalno posmatrano, ne postoji interventno-spasilačka služba koja može samostalno sa isključivo sopstvenim kapacitetima i resursima pružiti adekvatan odgovor. Pri tome, potrebno je uspostaviti efikasnu organizaciju rada, tj. sistem upravljanja u vanrednim situacijama koji će adekvatno odgovoriti svim potrebama na licu mesta. Pri tome, u te- rorističkim vanrednim situacijama postojaće potreba za uspostavljanjem strateškog, tak- tičkog i operativnog nivoa organizacije rada. U radu se neće analizirati strateški, već će se akcenat staviti na taktički i operativni nivo organizacije rada interventno-spasilačkih službi. Upravo stoga, autor u radu opisuje organizaciju i međusobnu koordinaciju rada inter- ventno spasilačkih službi, poštujući proceduru od ,,8 koraka“: 1. upravljanje i kontroli- sanje područja; 2. identifikacija problema; 3. evaluacija opasnosti i rizika; 4. selekcija lične zaštitne odeće i opreme; 5. kontrola protoka informacija i koordiniranje resursa; 6. sprovođenje prioritetnih akcija; 7. dekontaminiranje i čišćenje terena; i 8. okončanje vanredne situacije. Najzad, u radu se ukazuje i na potencijalne opasnosti po život i zdrav- lje pripadnika službi u postupku otklanjanja nastalih posledica, sa posebnim osvrtom na mere zaštite. Ključne reči: upravljanje, opasne […]

August 8, 2025Uncategorized

Understanding the Sustainable Development of Community (Social) Disaster Resilience in Serbia: Demographic and Socio-Economic Impacts

Cvetković, V. M., & Šišović, V. (2024). Understanding the Sustainable Development of Community (Social) Disaster Resilience in Serbia: Demographic and Socio-Economic Impacts. Sustainability, 16(7), 2620. Article Understanding the Sustainable Development of Community (Social) Disaster Resilience in Serbia: Demographic and Socio-Economic Impacts Vladimir M. Cvetković 1,2,3* and Vanja Šišović 2 1 Faculty of Security Studies, University of Belgrade, Gospodara Vucica 50, 11040 Belgrade, Serbia 2 Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management, Dimitrija Tucovića 121, 11040 Belgrade, Serbia; sisovicvanjasv@gmail.com 3 International Institute for Disaster Research, Dimitrija Tucovića 121, 11040 Belgrade, Serbia * Correspondence: vmc@fb.bg.ac.rs Citation: Cvetković, V.M.; Šišović, V. Understanding the Sustainable Development of Community (Social) Disaster Resilience in Serbia: Demographic and Socio-Economic Impacts. Sustainability 2024, 16, x. https://doi.org/10.3390/xxxxx Academic Editor(s): Name Received: 17 February 2024 Revised: 4 March 2024 Accepted: 15 March 2024 Published: date Copyright: © 2024 by the authors. Submitted for possible open access publication under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution (CC BY) license (https://creativecommons.org/license s/by/4.0/). Abstract: This paper presents the results of quantitative research examining the impacts of demo- graphic and socioeconomic factors on the sustainable development of community disaster resilience. The survey was carried out utilizing a questionnaire distributed to, and subsequently collected online from, 321 participants during January 2024. The study employed an adapted version of the ‘5S’ social resilience framework (62 indicators), encompassing five sub-dimensions—social structure, social capital, social mechanisms, social equity and diversity, and social belief. To explore the rela- tionship between predictors and the sustainable development of community disaster resilience in Serbia, various statistical methods, such as t-tests, one-way ANOVA, Pearson’s correlation, and mul- tivariate linear regression, were used. The results of the multivariate regressions across various com- munity disaster resilience subscales indicate that age emerged as the most significant predictor for the social structure subscale. At the same time, education stood out as the primary predictor for the social capital […]

August 8, 2025Uncategorized

Understanding Seismic Hazard Resilience in Montenegro: A Qualitative Analysis of Community Preparedness and Response Capabilities

Cvetković, V., Grozdanić, G., Milanović, M., Marković, S., Lukić, T. (2024). Understanding Seismic Hazard Resilience in Montenegro: A Qualitative Analysis of Community Preparedness and Response Capabilities. Open Geosciences, 16(1), 20220729. Research Article Vladimir M. Cvetković*, Goran Grozdanić, Miško Milanović, Slobodan Marković, and Tin Lukić Understanding seismic hazard resilience in Montenegro: A qualitative analysis of community preparedness and response capabilities https://doi.org/10.1515/geo-2022-0729 received May 13, 2024; accepted October 15, 2024 Abstract: Enhancing resilience against seismic hazards in earthquake-prone regions is essential for reducing the devastating impacts of disasters. Seismic resilience refers to a community’s ability to withstand and recover from earthquake impacts, while preparedness gaps are the areas where current measures are insuﬃcient to eﬀectively respond to or mitigate earthquake damage. This study focuses on Montenegro – a region with frequent seismic activity – aiming to assess resili- ence levels, identify critical gaps in preparedness, and evaluate the eﬀectiveness of existing response strategies. Using qualitative methods, including semi-structured interviews, the research gathered insights from residents of Montenegro’s most vulner- able cities: Nikšić, Podgorica, Bar, Kotor, Cetinje, Budva, Herceg Novi, and Berane. Participants, chosen for their ﬁrst-hand experience with signiﬁcant earthquake impacts, provided valu- able perspectives on various aspects of resilience, from local  * Corresponding author: Vladimir M. Cvetković, Department of Disaster Management and Environmental Security, Faculty of Security Studies, University of Belgrade, Gospodara Vučića 50, 11040, Belgrade, Serbia; Safety and Disaster Studies, Department of Environmental and Energy Process Engineering, Montanuniversität of Leoben, Franz Josef- Straße 18, 8700, Leoben, Austria; Scientiﬁc-Professional Society for Disaster Risk Management, Dimitrija Tucovića 121, 11040 Belgrade, Serbia, e-mail: vmc@fb.bg.ac.rs, vladimir.cvetkovic@unileoben.ac.at Goran Grozdanić: Faculty of Philosophy, University of Montenegro, Danila Bojovića bb., 81400, Nikšić, Montenegro, e-mail: gorangr@ucg.ac.me Miško Milanović: Faculty of Geography, University of Belgrade, Studentski Trg 3/III, 11000, Belgrade, Serbia, e-mail: misko.milanovic@gef.bg.ac.rs Slobodan Marković: Department of Geography, Tourism and Hotel Management, Faculty of Sciences, University […]

August 8, 2025Uncategorized

Understanding Ransomware Through the Lens of Disaster Risk: Implications for Cybersecurity and Economic Stability

Vidović, N., Cvetković, V. M., Beriša, H., & Milašinović, S. (2025). Understanding Ransomware Through the Lens of Disaster Risk: Implications for Cybersecurity and Economic Stability. Preprints. https://doi.org/10.20944/preprints202504.1950.v1 Article Understanding Ransomware Through the Lens of Disaster Risk: Implications for Cybersecurity and Economic Stability Nikola Vidović1, Vladimir M. Cvetković 1,2,3*, Hatidža Beriša4, Srđan Milašinović5 1 Faculty of Security Studies, University of Belgrade, Gospodara Vucica 50, 11040 Belgrade, Serbia; vmc@fb.bg.ac.rs (V.M.C); vidovicnikola.finance@gmail.com (N.V.); 2 Safety and Disaster Studies, Chair of Thermal Processing Technology, Department of Environmental and Energy Process Engineering, Montanuniversitaet, Leoben, Austria; vladimir.cvetkovic@unileoben.ac.at 3 Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management, Dimitrija Tucovića 121, 11040 Belgrade, Serbia; 4 University of Defence, Military academy, Belgrade – Republic of Serbia, Veljka Lukića Kurjaka 1, 11000 Belgrade, hatidza.berisa@mod.gov.rs. 5 University of Criminal Investigation and Police Studies, Cara Dušana 196, Belgrade, srdjan.milasinovic@kpu.edu.rs. * Correspondence: vidovicnikola.finance@gmail.com. Received: 30 December 2024; Revised: 14 February 2025; Accepted: 13 April 2025; Published: 30 June 2025. abstract keywords Ransomware has emerged as a modern digital crisis, mirroring the widespread disruptions typically associated with natural or artificial disasters. As global economies grow increasingly interconnected through digital systems, the fallout from ransomware attacks stretches far beyond mere technical breaches. These incidents result in severe financial damage, disrupt operations, erode reputations, and contribute to broader socioeconomic instability. This study adopts a disaster risk perspective to examine the broader economic and social impact of ransomware, particularly its effects on critical infrastructure and public trust in institutions. Through a multi-case analysis of sixteen significant ransomware attacks between 2015 and 2025, the research highlights a recurring pattern: direct and indirect costs often compound, with impacts varying from ransom demands and halted services to reputational loss and sector-wide vulnerabilities. The rise of Ransomware-as-a-Service (RaaS) has also made these attacks more accessible and complex, deepening the threat landscape. The findings underscore the need to integrate cybersecurity into comprehensive disaster […]

August 8, 2025Uncategorized

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this:

Share this:

Like this: