Cvetković, V., & Filipović, M. (2018). Koncept otpornosti na katastrofe [The Concept of Disaster Resilience]. Ecologica, 25(89), 202–207. Koncept otpornosti na katastrofe Doc. dr Vladimir M. Cvetković, Marina Filipović, doktorand   UVOD U multimetodskim istraživanjima iz oblasti kata­strofa autori koriste pristupe naučnih disciplina koje se odnose na bezbednost ili još preciznije na disci­pline u kojima se katastrofe proučavaju kao bez­bednosne pretnje po život, zdravlje i imovinu gra­đana. Koriste se stanovišta najopštijih društvenih nauka – sociologije, psihologije ili konkretnije soci­jalne-psihologije, zatim prirodnih nauka (u prvom redu geografije, matematike i statistike), ali i orga­nizacionih nauka, prava, ekonomije itd. [1]. Kata­strofe kao događaji koji vrše uticaj na društvene jedinice koje zauzvrat osmišljavaju i primenjuju društvene odgovore na različite načine stvaraju poteškoće, čak i za one koji proučavaju katastrofe. Koren tih poteškoća nastaje iz potrebe da se istra­živači bave konceptima, koji imaju popularna zna­čenja, a neki od tih koncepata izazvaju moralne i emocionalne reakcije. Konceptualna rasprave o ka­tastrofama i aktivnostima u vezi istih bi izazvale optužbe da istraživači ne shvataju suštinu. Katastrofe su stalno prisutna tema u literaturi i istoriji i iako su sociolozi katastrofe smatrali strate­gijskim područjem istraživanja, polje istraživanja je krenulo da se razvija tek 1950. godine. Stvaranje novih modela i formalnih teorija ili proširenje posto­jećeg teorijskog rada u društvenoj nauci radi opisa katastrofa su mere koje pomeraju istraživanje kata­strofa u pravcu objašnjavanja i predviđanja. U stva­ranju tipologija kako bi se pomoglo sa društveno-naučnom specifikacijom značenja katastrofe, istra­živači rade na teorijskom razvoju. Deo korisnosti tipologije je taj što čak i ako naučnik ne uspe da klasfikuje empirijske nalaze, pod uslovom da je do­voljno informacija dato, teoretičai ili drugi naučnici mogu naknadno da smeste nalaze u postojeće tipologije [2-4]. Teorija otpornosti obuhvata savremena shvata­nja stresnih situacija, adaptacije i dinamike resursa [5]. Sama reč otpornost predstavlja metaforu i svo­je poreklo vodi od fizičkih i […]