Tag: Miladinović

Spremnost sistema zaštite i spasavanja Republike Srbije za implementaciju integrisanog upravljanja rizicima od katastrofa – preporuke za sprovođenje istraživanja

Cvetković, M. V., & Miladinović, S. (2018). Spremnost sistema zaštite i spasavanja Republike Srbije za implementaciju integrisanog upravljanja rizicima od katastrofa – preporuke za sprovođenje istraživanja [Preparedness of the Serbian protection and rescue system for implementing disaster risk management – research recommendations]. Ecologica, 25(92), 995–1001. Spremnost sistema zaštite i spasavanja Republike Srbije za implementaciju integrisanog upravljanja rizicima od katastrofa – preporuke za sprovođenje istraživanja     Doc. dr Vladimir M. Cvetković,                                              Rad – pregledni naučni rad Prof. dr Slobodan Miladinović UDC:   UVOD   Geoprostor Republike Srbije je ozbiljno ugrožen posledicama prirodnih katastrofa. Samo u periodu od 1989. do 2006. godine u Srbiji su se dogodile 16 prirodnih i 10 tehnoloških katastrofa, što znači ukupno 26 za 17 godina. Pri tome, u prirodnim katastrofama je poginulo 20 i bilo ugroženo 180449 osoba. U tehnološkim katastrofama, poginulo je 171 i bilo ugroženo 433 osoba. Od sveukupnih katastrofa koje su se dogodile, u periodu od 17 godina, poplave su bile najzastupljenije i to sa 34,62%, pa transportni akcidenti sa 26,92% i epidemije i ekstremne temperature, na trećem mestu sa 7,69%. Poplave su ugrozile najveći broj ljudi i to 125412, epidemije 869 i transportni akcidenti 500. Najveći broj poginulih su izazvali transportni akcidenti i to 132, industrijski akcidenti 39 i poplave 14  [1-2]. Poslednje dve velike prirodne katastrofe koje su se dogodile bile su zemljotres u Kraljevu u toku 2010. godine i poplave širom Srbije u toku 2014. godine. Sve spomenute katastrofe koje su se dogodile u geoprostoru Republike Srbije, nedvosmisleno su pokazale na kojem nivou spremnosti za katastrofe se sistem zaštite i spasavanja nalazi i dokle se stiglo u izgradnji takvog sistema kao zakonskoj obavezi. Ozbiljnost problema u funkcionisanju sistema zaštite i spasavanja Republike Srbije ne pokazuje samo njegovo delovanje za vreme katastrofa, već su takvi nedostaci prepoznati i u nacionalnoj strategiji […]

Read more
Uncategorized

Ispitivanje stavova i znanja učenika o klizištima kao prirodnim opasnostima

Cvetković, V., & Miladinović, S. (2017). Ispitivanje stavova i znanja učenika o klizištima kao prirodnim opasnostima [Assessment of students’ attitudes and knowledge about landslides as natural hazards]. Ecologica, 24(85), 121–126. Ispitavanje stavova i znanja učenika o klizištima kao prirodnim opasnostima Vladimir M. Cvetković1, Slobodan Miladinović2   UVOD Klizišta nastaju kao rezultat uzajamnog delo­vanja određenih prirodnih uslova i procesa, ali i antropogenog uticaja. Usled pokretanja površinskih slojeva dolazi do značajne promene zemljišnih i reljefnih uslova na nekom terenu, tako da se stam­beni objekti ruše, a zatim umanjuje i onemogućava iskorišćavanje zemljišta na toj teritoriji [1, 2]. Ublažavanje posledica svake prirodne katastrofe usko je povezano sa odgovarajućim znanjem i percepcijom rizika građana i kao takvo je predmet mnogobrojnih istraživanja [3-9]. Pripremljenost za prirodne katastrofe može umanjiti direktne i indi­rektne nastale posledice. Građani, domaćinstva i lokalne zajednice moraju biti pripremljene za takve događaje. Oni moraju biti znati šta da rade pre, za vreme i posle takvih događaja, posedovati zalihe i biti odlučni da se evakuišu u skloništima, ali i znati zaštiti svoj život i zdravlje pružanjem prve pomoći. Upravo zato, istraživanje je sprovedeno sa ciljem da se utvrdi nivo percipiranog i stvarnog znanja učenika o prirodnim katastrofama izazvanim klizištem. Pored toga, predmet rada odnosi se i na ispitivanje poznavanja bezbednosnih procedura reagovanja u takvim situacijama. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA U kvantitativnom istraživanju percepcije i zna­nja učenika primenjen je višeetapni uzorak. U prvoj etapi su posmatrane sve Beogradske osvnovne škole i na slučajan način je izabrano 6 (videti tabelu 1). U drugoj etapi, jedinice posmatranja su bile učionice u izabranim školama. Na slučajan način izabrane su učionice u kojima su ispitivani svi učenici. Pri tome, u školi Drinka Pavlović anketi­rano je 94 učenika (19,7%), Vuk Karadzić 101 (21,2%), Borislav Pekić 96 (20,2%), Marko Orešković 59 (12,4%), Duško Radović 72 (15,1%) i Ratko Mitrović 54 (11,3%). Uzorkom […]

Read more
Uncategorized

The role of police in achieving security on the Danube as international waterways in Serbia

Cvetković, V., Milojković, B., Mlađan, D., & Miladinović, S. (2014). The role of police in achieving security on the Danube as international waterways in Serbia. Geographical Research and Cross-Border Cooperation (pp. 42–43). Srebrno jezero. The role of police in achieving security on the Danube as international waterways in Serbia   Vladimir M. Cvetković, Boban Milojković, Dragan Mlađan, Slobodan Miladinović The Academy of Criminalistic and Police Studies, Cara Dušana 196, Belgrade, Serbia; vladimir.cvetkovic@kpa.edu.rs Danube as an international naviga- ble river in Serbia and water main roads of central and southeastern Europe, de- spite all of its advantages it contains one of the kind of components suitable for performing criminal activities (gener- al, economic and organized crime and terrorism). Also, it can happen flood- ing, traffic accidents, fires and accidents that require the involvement of special- ly trained first responders. In addition, the specificity of the police work aimed at achieving security of the Danube, di- rectly contributed to the development of police organization and in this segment. It is, therefore, a separate organization- al unit of Serbian police such as river po- lice, border police, gendarmerie special- ized units (divers) and fire-rescue units with fire boats, trained and equipped in order to take preventive and repressive measures and actions in order to pre- serve security on the Danube and the actions of protection and rescue of peo- ple, material and cultural resources and the environment. Considering the international, cross- border, security-protective, water man- agement, transport, tourism, sports and recreation, hunting and other issues on the river Danube, the authors present the possibility of an integrated security man- agement at international navigable riv- ers. Specifically, the paper introduced the modern concept of the security manage- ment of the overall creative and destruc- tive anthropogenic and natural phenom- ena and processes that are […]

Read more
Uncategorized
Prof. Dr. Vladimir M. Cvetković – Disaster Risk Management Expert Vladimir M. Cvetković – Expertise in Disaster Risk Management and Security

Landslide crisis management

УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА У КРИЗНИМ СИТУАЦИЈАМА ИЗАЗВАНИМ КЛИЗИШТЕМ Проф. др Слободан Миладиновић Доц. др Владимир М. Цветковић Проф. др Срђан Милашиновић   Miladinović, S., Cvetković, V. M., & Milašinović, S. (2018). Upravljanje rizicima u kriznim situacijama izazvanim klizištima. Kriminalističko-policijska akademija.   Рецензенти: Проф. др Слободан Марковић Проф. др Славољуб Драгићевић Проф. др Владимир Јаковљевић               Садржај   УВОД.. 8 КЛИЗИШТА.. 10 1.1. Појам клизања и клизишта. 11 1.2. Узроци клизања и настанак клизишта. 14 1.3. Снимање топографске површине и препознавање клизишта. 19 1.4. Механика клизања. 22 1.5. Динамика (фазе) клизања. 27 1.6. Елементи  и морфологија клизишта. 29 1.7. Зоне клизишта. 33 1.8.  Класификација клизишта. 34 1.8. Остала гравитациона кретања стенских маса низ косину. 39 1.8.1. Одроњавање. 40 1.8.2 Осипање (сипари) 42 1.8.3. Течење или тецишта. 44 ТОПОГРАФСКА ПОВРШИНА (ТЕРЕН), СРЕДИНА ЗА СТВАРАЊЕ КЛИЗИШТА.. 46 2.1. Површина литосфере, примарни чинилац за формирање клизишта  46 2.1.1. Геолошка грађа земљине коре. 48 2.1.1.1. Магматске стене. 51 2.1.1.1.1. Дубинске магматске стене. 53 Пегматит. 54 Aплит. 54 Сијенитпорфир. 54 Moнцонитпорфирити и диорити. 54 2.1.1.1.2. Вулканске (изливне) стене. 55 2.1.1.2. Метаморфне стене. 57 2.1.1.3. Седиментне стене. 60 2.1.2. Физичко-механичке и отпорно-деформабилне особине стена у доступном делу земљине  коре. 67 2.1.2.1. Физичке карактеристике стена. 68 2.1.2.1.1. Влажност. 74 2.1.2.2. Механичке карактеристике стена. 78 2.1.2.2.1 Отпорно-деформабилне карактеристике. 79 2.1.3. Врсте природних средина и њихов утицај на стабилност тла и појаву клизишта. 85 2.1.3.1. Алувијалне равни. 86 2.1.3.2. Естуарни терени (делте) 87 2.1.3.3. Пролувијални терени. 88 2.1.3.4. Лесни терени. 88 2.1.3.5. Терени од дина и бархана. 89 2.1.3.6. Глечерски терени. 90 2.1.3.7. Делувијални терени. 91 2.1.3.8. Eлувијални терени. 92 2.1.3.9. Колувијални терени. 92 2.1.3.10. Осулински терени. 94 2.1.3.11. Кречњачки (карстни) терени. 94 2.1.3.12. Терени састављени од чврсто везаних стена. 96 2.1.5. Природни агенси који неповољно утичу на стабилност терена  107 2.1.5.1. Утицај површинских вода […]

Read more
Uncategorized