Cvetković, V., & Nikolić, M. (2021). Uloga društvenih mreža u smanjenju rizika od katastrofa: studija slučaja Beograd [The Role of Social Networks in Disaster Risk Reduction: A Case Study of Belgrade]. Bezbednost, 63(1), 25–42.

Доц. др Владимир М. ЦВЕТКОВИЋ

Факултет безбедности Универзитетa у Београду

Марко НИКОЛИЋ

Министарство унутрашњих послова

ДОИ: 10.5937/bezbednost2103025C

УДК: 316.472.4:005.931.11(497.11 Београд)

316.776:004.738.5]:614.8 (497.11 Београд)

Оригинални научни рад Примљен: 27. 9. 2020. године

Датум прихватања: 1. 12. 2021. године

Улога друштвених мрежа у смањењу ризика од катастрофа: студија случаја Београд

Апстракт: Полазећи од теорије одлучивања, која објашња- ва начине доношења одлука, предмет истраживања предста- вља испитивање улоге и значаја друштвених мрежа у различи- тим фазама интегрисаног управљања ризицима од катастрофа (ублажавање, припремљеност, одговор, опоравак) у Републици Србији. Методом вишеетапног случајног узорковања анкетирана су 143 пунолетна грађанина на подручју града Београда. Из бога- те ризнице добијених података, резултати истраживања пока- зују да би једна трећина испитаника проследила информације у вези с катастрофама чак иако није сигурна да су такве инфор- мације тачне односно истините, што може проузроковати озби- љне импликације у процесу управљања ризицима од катастрофа. Спроведено истраживање отвара нова истраживачка питања и актуелизује разноврсне тематске оквире унутар којих би треба- ло детаљније преиспитати све димензије и факторе који утичу на коришћење друштвених мрежа у процесу управљања у ката- строфама, односно процесима директног или индиректног сма- њења ризика од катастрофа. Импликације истраживања су врло значајне, полазећи од тога да доносиоци одлука у Србији морају

 

 vmc@fb.bg.ac.rs; vladimirkpa@gmail.com

 markonikolic.mup@gmail.com

посебну пажњу посветити све бржој индустријализацији и разво- ју савремених технологија које се могу користити како би се већи број живота људи спасао у краћем периоду.

Кључне речи: безбедност, катастрофе, друштвене мреже, управљање ризицима.

Увод

Сваким даном људи бивају све више суочени са тешком реал- ношћу која се односи на повећање учесталости броја и последица катастрофа (Aleksandrina, Budiarti, Yu, Pasha, Shaw, 2019; Cvetković, Nikolić, Nenadić, Ocal, Zečević, 2020; Cvetkovic, 2019; Kumiko, Shaw, 2019; Ocal, 2019; Öcal, Cvetković, Baytiyeh, Tedim, Zečević, 2020; Rico, 2019). Глобализација, унапређење технолошког развоја друштва, праћено je и повећањем броја опасних материја које се свакодневно појављују на тржишту и узрокују све већу сложеност катастрофа. Управо зато менаџери ризика од катастрофа морају континуирано унапређивати своја знања како би могли што ефи- касније и квалитетније да се супротставе негативним последицама катастрофа (Цветковић, 2018) у свим фазама њихове прогресије: настанку, акумулацији и ширењу опасности у свим сферама приро- де и људске делатности. У свом еволутивном успону човек је многе опасности које су га угрожавале успео да редукује или да пронађе ефикасне начине заштите од њих, док је, истовремено, допринео појави других, са посве новом димензијом и значајем.

Преко друштвених мрежа се лако може доћи и до информаци- ја о ургентним потребама људи у погледу неопходних залиха во- де и хране, прве медицинске помоћи итд. У зависности од врсте друштвене мреже, разликују се и информације које се могу доби- ти. Генерално, постоје мреже за друштвено повезивање (Фејсбук, Твитер), за дељење мултимедијалних садржаја (Јутјуб), информа- тивне, професионалне и научне мреже (research.gate, academia. edu) (Cvetković, Filipović, Dragićević, Novković, 2018: 312). Врло је важно истаћи да се функције друштвених мрежа у смањењу ри- зика од катастрофа разликују у односу на временску и просторну димензију њене употребе у процесу управљања ризицима од ката- строфа. У периодима пре самог настанка катастрофа, друштвене мреже могу се користити за издавање упозорења угроженом ста-

новништву, спровођење евакуације, подизање нивоа припремље- ности и свести итд. У току катастрофе, оне се могу користити за организацију и пружање конкретне помоћи и подршке угроженом становништву, у виду преноса најрелевантнијих информација о врсти и смеру ширења штетних дејстава катастрофа, али и прику- пљања одређене помоћи. И свакако, друштвене мреже могу имати велики значај у процесима помоћи, рехабилитације и опоравка од катастрофа. У том периоду спроводе се разноврсне асанационе ак- тивности које се умногоме могу олакшати организацијом људи и дељењем свих информација преко друштвених мрежа (Cvetković, Filipović, 2017a; Keim, Noji, 2011; Landwehr, Carley, 2014; Lindsay, 2011). Друштвене мреже се могу користити као примарно средство комуникације или као алтернативни или додатни методи комуника- ције. Оне омогућавају бесплатан и једноставан начин ширења ве- лике количине информација великим групама људи, веома брзо и ефикасно. Када се искористи могућност ширења информација мре- жом људи на интернету, а затим ова почетна група даље прошири те информације електронским и неелектронским путевима до других људи који су онлајн или нису, тиме се демонстрира темељ на којем се друштвене мреже могу исправније употребити. То пружа шансу да праве информације буду доступне правим људима у правом тре- нутку. Овакво окружење помаже да се у реалном времену подрже потребе доносиоца одлука од јавног интереса у процесу управљања ванредним ситуацијама (White, 2012).

Полазећи од теорије одлучивања која објашњава начине до- ношења одређених одлука, истраживањем се желе испитати уло- га и значај друштвених мрежа у различитим фазама интегрисаног управљања ризицима (ублажавање, припремљеност, одговор, опо- равак) од катастрофа у Републици Србији, са посебним фокусом на разноврсним модалитетима смањења ризика од катастрофа.

Преглед литературе

У студијама катастрофа приметне су две групе истраживања у којима се актуелизује питање друштвених мрежа у интегриса- ном процесу смањења ризика од катастрофа: 1) коришћење дру- штвених мрежа у процесима координације разноврсним активно- стима управљања у катастрофама; 2) дисеминационе активности

и методе ширења информација пре, за време и након катастрофе од стране жртава и друге шире јавности (Bharosa, Appelman, de Bruin, 2007; Latonero, Shklovski, Management, 2011; White, 2011). Узимајући у обзир разноврсне димензије и карактеристике катас- трофа као што су непредвидивост, разорне последице и отежано функционисање критичне инфраструктуре, друштвене мреже омо- гућавају интервентно-спасилачким службама да прикупљају раз- личите информације непосредно на самој територији захваћеној последицама таквих догађаја (Merchant, Elmer, Lurie, 2011; Palen, Hughes, 2018; Цветковић, 2017). То могу бити информације о кара- ктеристикама катастрофе као што су интензитет опасности (ни- во и брзина воде, подрхтавање тла итд.) и њен утицај на људе и њихова материјална добра итд. Друштвене мреже могу се корис- тити као подршка комуникацији о ризику на више начина. Пре све- га, оне су колаборативне, а дискусије које се воде на мрежи могу повећати свест о одређеној ситуацији. Такође, оне су децентра- лизоване. Информације могу брзо да циркулишу међу актерима, путем Фејсбука или Твитера, и да буду одмах доступне многим организацијама. Затим, друштвене мреже су популарне и доступне. Оне обезбеђују податке који могу бити географски и временски праћени. Тако постаје могуће надгледати географски и временски развој кризе захваљујући дигитално генерисаном садржају (Wend- ling, Radisch, Jacobzone, 2013). Оне могу помоћи у повезивању људи и обављању функција из домена људских ресурса. Неке од њих укључују: помоћ у проналажењу посла; прилике за развој каријере; повезивање са признатим, поузданим појединцима; контактирање релевантних људи из домена ванредних ситуација и појединаца који могу пружити помоћ; формирање тимова; усмеравање младих менаџера за катастрофе и пружање више праксе професионалцима, новим у одређеној области (White, 2011).

Ширење нетачних, лажних и неразумљивих информација мо- же бити инхерентни проблем с обзиром на природу платформе друштвених мрежа и број људи који шире информације. Студије су откриле да су за време катастрофа друштвеним мрежама дис- трибуиране застареле, нетачне или лажне информације. У неким случајевима није тачно пријављено место опасности или претње. У случају земљотреса и цунамија у Јапану из марта 2011. године, твитови за помоћ били су „ретвитовани“ након спасавања жртава.

Информације које су лажне, нетачне или застареле могу да измене свест о неком догађају и последично ометају или успоравају на- поре у прикупљању одговора. Нетачне информације такође могу угрозити безбедност особа које на њих реагују, као и заједнице уо- пште. Још једна брига која се тиче овог вида комуникације огледа се у томе што би неки појединци или организације могли намерно пружити нетачне информације како би збунили, пореметили, или на други начин осујетили напоре усмерене ка исправној реакцији. Злонамерна употреба друштвених мрежа током катастрофа варира од несташне подвале до терористичких чинова. Друштвене мреже би се могле користити као средство за такве сврхе, упућивањем по- зива за помоћ некој области или обавештавањем званичника о ла- жној опасности или претњи која захтева одговор(Lindsay, 2011).

Методи

Предмет истраживања представља испитивање значаја и улоге друштвених мрежа у процесу управљања ризицима од катастрофа. Циљ истраживања је научна дескрипција модалитета коришћења друштвених мрежа у различитим фазама управљања ризицима од катастрофа. Коришћењем вишеетапног случајног узорковања анке- тирани су испитаници на подручју Београда. У првом кораку, ода- бране су насељене области и улице у којима је спроведено анке- тирање испитаника у сваком другом домаћинству са леве стране улице почевши од првог непарног броја.

Узорак

Узорком је обухваћено 59,4% испитаника мушког и 39,2% ис- питаника женског пола. Дакле, узорком је обухваћено више испи- таника мушког пола него женског, што је пропорционално попу- лацији у Републици Србији. Затим, у односу на године испитаника, узорком су највећем броју обухваћени испитаници од 18–28 година. Највећи број испитаника обухваћених узорком поседује виши ниво образовања, при чему је општи просек испитаника остварен током средњег и основног образовања у највећем броју одличан, док је образовање родитеља испитаника у највећем проценту средње. За- тим, узорком је обухваћено више испитаника који су у браку, немају

децу или живе са оцем, док је број чланова домаћинства у највећем проценту 3. Резултати указују на то да је највећи број испитаника запослено, и то у јавном сектору, са оквирним месечним приходима на нивоу домаћинства од 50.000–75.000. Насупрот томе, најмањи проценат испитаника обухваћених узорком (6,3%) има минималне приходе, до 25.000. Незапослени испитаници углавном похађају школу или факултет, а најмањи проценат њих стажира (табела 1).

Табела 1. Структура узорка (N = 143)

 

Варијабла Категорија N %

Мушки Пол Женски	84 56	59,4 39,2
18–28	41	28,7
29–38	40	28,0
Године 39–48	38	26,6
49–58	17	11,9
Више од 59	7	4,9
Основно	6	4,2
Средње/трогодишње	23	16,1
Ниво образовања Средње/четворогодишње	45	31,5
Више	27	18,9
Високо	32	22,4
Мастер	10	7,0
Довољан	1	0,7
Добар	11	7,7
Просечна оцена Врло добар	51	35,7
Одличан	67	46,9
Вуковац	13	9,1
Самац/самица	44	30,8
У вези	27	18,9
Брачни статус Верен/верена	6	4,2
Ожењен/удата	52	36,4
Разведен/разведена	8	5,6
Удовац/удовица	6	4,2
Родитељ Да	60	42,0
Не	83	58,0
до 25.000 дин.	9	6,3
25.000–75.000 дин.	28	19,6
Приходи 50.000–75.000 дин.	52	36,4
домаћинства Преко 90.000 дин.	51	35,7
Није дало одговор	3	2,1
Запослен(а)	104	72,7
Радни статус Незапослен(а)	39	27,3

Анализа података

Након што је спроведено анкетно испитивање, приступило се припреми података за даљу обраду и анализу. Прикупљени пода- ци су унети у базу и прегледани, како би се идентификовале еве- нтуалне грешке. Даља анализа података укључивала је примену дескриптивне статистике. Примена статистичких тестова обухва- тила је Хи-квадрат тест независности. Од техника, су коришћене одговарајуће односно прикладне технике за истраживање разлика између група (нпр. полних разлика у ставовима).

Резултати

У првом делу истраживања сагледани су резултати дескрип- тивних статистичких анализа и том приликом се дошло до богате ризнице података. Имајући у виду предмет истраживања, испита- ници су упитани да ли су доживели последице катастрофа. Утвр- ђено је да 33 испитаника (23,1%) јесу доживела последице катас- трофа, док је 110 испитаника (76,9%) одговорило да није. На пи- тање да ли би информацију о катастрофи поделили на Фејсбуку, 96 испитаника (67,1% грађана) одговорило је са да, док је 47 ис- питаника (32,9%) одговорило са не. Информације о катастрофама би преко Инстаграма поделило 87 испитаника (60,8%), док 56 ис- питаника (39,2%) то не би учинило. Када је реч о Твитеру, 82 испи- таника (57,3%) поделила би информације преко споменуте мреже, док 61 испитаник (42,7%) то не би учинио (графикон 1).

 

Графикон 1. Процентуална дистрибуција коришћења различитих друштвених мрежа за дисеминацију информација у условима катастрофа.

Извор: обрада аутора

У даљем раду, фокус истраживачког рада односио се на испи- тивање разлога за коришћење друштвених мрежа односно за про- слеђивање информација преко њих (графикон 2). На питање да ли би проследили информације имајући у виду да истинита информација вреди више од лажне информације и да зато треба да се прошири, анализе показују да се 65 испитаника (45,5%) у потпуности слаже, 39 испитаника (27,3%) се углавном слаже, 22 (15,4%) су неутрална, 6 (4,2%) се углавном не слаже, а 11 (7,7%) се нимало не слаже. С друге стране, на питање да ли би проследили информацију уколико су већ искусили последице катастрофа, анализе показују да се 42 испита- ника (29,4%) у потпуности слажу, 42 испитаника (29,43%) се углав- ном слажу, 34 (23,8%) су неутрална, 7 (4,9%) се углавном не слаже, а 18 (12,6%) се нимало не слаже. Осим тога, у даљем истраживању је испитано и то да ли би проследили информацију како би привукли пажњу људи и тако постали познати, анализе показују да се 6 испи- таника (4,2%) у потпуности слаже, 14 испитаника (9,8%) се углавном слаже, 18 (1,6%) је неутрално, 11 (7,7%) се углавном не слаже, а 94 (65,7%) се нимало не слажу. Када је реч о прослеђивању информа- ција зато што се осећају узбуђено што могу поделити информације у вези са необичном ситуацијом која се појавила у области катастрофа, резултати показују да се 36 испитаника (25,2%) у потпуности слаже, 33 испитаника (23,1%) се углавном слажу, 25 (17,5%) је неутрално, 9 (6,3%) се углавном не слаже, а 40 (28,0%) се нимало не слаже. Ре- зултати истраживања о повезаности пола и ставова о прослеђивању информација услед узбуђености што могу поделити информације у вези са необичном ситуацијом која се појавила у области катастрофа показују да не постоји статистички значајна повезаност између по- сматраних варијабли p = 0,469.

 

Графикон 2. Процентуална дистрибуција разлога за прослеђивање информација преко друштвених мрежа.

Извор: обрада аутора

На питање да ли би проследили информацију како би упозо- рили друге људе, резултати показују да се 50 испитаника (35,0%) у потпуности слаже, 48 испитаника (33,6%) се углавном слаже, 24 (16,8%) су неутрална, 7 (4,9%) се углавном не слаже, а 14 (8%) се нимало не слаже са споменутом тврдњом. Даље статистичке ана- лизе повезаности пола и ставова о прослеђивању информација с циљем упозоравања других показују да не постоји статистички значајна повезаност између посматраних варијабли p = 0,120. На питање да ли би проследили информацију јер верују да то може спасити животе других људи, анализе показују да се 57 испитаника (39,9%) у потпуности слаже, 42 испитаника (29,4%) се углавном

слажу, 23 (16,1%) су неутрална, 10 (7,0%) се углавном не слаже, а 11 (7,7%) се нимало не слаже са тврдњом. Дакле, највећи број испитаника истиче да би прослеђивање такве информације могло допринети унапређењу спасавања живота људи погођених ката- строфама. У односу на повезаност пола и ставова о прослеђивању информација услед веровања да то може спасити животе других, резултати показују да не постоји статистички значајна повезаност између посматраних варијабли p = 0,650.

У даљем истраживању испитаницима је постављено питање да ли би проследили негативан садржај зато што могу научити и

упозорити људе на основу свог примера и искуства. Резултати по- казују да се 40 испитаника (28,0%) у потпуности слаже, 49 испи- таника (34,3%) се углавном слаже, 21 (14,7%) је неутралан, 12 (8,4%) се углавном не слаже, а 21 (14,7%) се нимало не слаже са тврдњом. Резултати показују и да се 35 испитаника (24,5%) у потпуности сла- же, 50 (35,0%) се углавном слаже, 24 (16,8%) су неутрална, 11 (7,7%) се углавном не слаже, а 23 испитаника (16,1%) се нимало не слажу са прослеђивањем информација јер се тиме на временској линији омо- гућава размена мишљења и започињу дискусије на ту тему. У даљем истраживању, испитаницима је постављено питање да ли би просле- дили информацију за коју након провере утврде да је из поузданог извора, нпр. уколико је садржај исти на телевизији и у новинама. Добијени резултати показују да се 38 испитаника (26,6%) у потпу- ности слаже, 39 испитаника (27,3%) се углавном слаже, 39 (27,3%)

је неутрално, 5 (3,5%) се углавном не слаже, а 22 (15,4%) се нимало не слажу са таквом тврдњом. Резултати истраживања о повезаности пола и ставова о прослеђивању информације за коју након провере утврде да је из поузданог извора показују да не постоји статистички значајна повезаност између посматраних варијабли p = 0,173.

На питање да ли би проследили информацију јер могу да по- тврде и провере информацију иако нису из тог места где се ката- строфа догодила, анализе показују да се 38 испитаника (26,6%) у потпуности слаже, 46 испитаника (32,2%) се углавном слаже, 27

(18,9%) је неутрално, 11 (7,7%) се углавном не слаже, а 21 (14,7%) се нимало не слаже. Даље анализе показују да не постоји статисти- чки значајна повезаност између пола и прослеђивања информација иако се не живи у истом месту p = 0,952. Добијени су различити ре- зултати и у погледу следећег: 1) прослеђују информације јер мисле да је важно поделити информацију коју прочитају – 33 испитаника (23,1%) у потпуности се слажу, 49 (34,3%) се углавном слаже, 27

(18,9%) је неутрално, 9 (6,3%) се углавном не слаже, а 25 (17,5%) се нимало не слаже; 2) прослеђују информације јер желе да информи- шу јавност – 33 испитаника (23,1%) у потпуности слажу, 42 (29,4%)

се углавном слажу, 28 (19,6%) је неутрално, 13 (9,1%) се углавном не слаже, а 27 (18,9%) се нимало не слаже; 3) прослеђује инфор- мације да би људи могли да сумирају све – 31 испитаник (21,7%) у потпуности се слаже, 35 испитаника (24,5%) се углавном слаже, 25 (17,5%) је неутрално, 15 (10,5%) се углавном не слаже, а 37 (25,9%)

се нимало не слаже; 4) прослеђују информације чак иако ништа не знају о томе–30 испитаника (21,0%) у потпуности се слаже, 41 (28,7%) се углавном слаже, 21 (14,7%) је неутралан, 15 (10,5%) се углавном не слаже, а 36 (25,2%) се нимало не слаже; 5) прослеђују информације чак и ако не познају садржај текста – 28 испитаника (19,6%) у потпуности се слаже, 40 испитаника (28,0%) се углавном слаже, 34 (23,8%) су неутрална, 8 (5,6%) се углавном не слаже, а 33 (23,1%) се нимало не слажу; 6) прослеђују информације јер желе да добију одговор од професионалног менаџера ризика који ће можда прочитати и написати појашњење – 30 испитаника (21,0%) у потпу- ности слаже, 45 (31,5%) се углавном слаже, 21 (14,7%) је неутралан,

13 (9,1%) се углавном не слаже, а 34 (23,8%) се нимало не слажу; 7) прослеђују информације јер мисле да је добро да свако поседује ин- формације у вези катастрофа – 43 испитаника (30,1%) у потпуности се слажу, 39 (27,3%) се углавном слаже, 28 (19,6%) је неутрално, 13

(9,1%) се углавном не слаже, а 20 (14,0%) се нимало не слаже; 8) 36 испитаника (25,2%) у потпуности се слаже, 40 (28,0%) се углавном слаже, 28 (19,6%) је неутрално, 13 (9,1%) се углавном не слаже, а 26 (18,2%) се нимало не слаже. Поред споменутих резултата, утврђено је и да 67,2% испитаника прослеђује информације јер оне садрже чињенице; јер желе да добију савет како да се припреме (60,2%); због сигурности својих пријатеља (69,5%); јер функције хаштага помажу сабирање информација (52,7%); јер је садржај постављен од стране поузданог ауторитета (58,1%); осећају се напето и очајно (48,4%); због животне средине (64,6%).

Резултати истраживања су показали да је скоро једна петина ста- новника доживела последице различитих катастрофа и да би највећи део њих проследио разноврсне информације о катастрофама преко друштвених мрежа, што се свакако мора имати у виду приликом кре- ирања образовних кампања и програма имплементације савремених технологија у процесима управљања ризицима од катастрофа.

Дискусија

У спроведеном истраживању дошло се до озбиљне ризнице разноврсних резултата који се могу сагледати из различитих уг- лова и перспектива и довести у везу са резултатима многобројних истраживања. Полазећи од основних категорија, утврђено је да је

једна трећина испитаника доживела последице катастрофа. Такви резултати се могу протумачити у контексту тога да већина станов- ника у појединим локалним заједницама не доживљава подједнако последице катастрофа (Cvetković, Filipović, 2017b; Gavrilović, 1981; Pejanović, 2015). Све то у великој мери утиче на процес доношења одлука када је потребно спровести одређене едукације људи у погле- ду смањења ризика од катастрофа. Конкретније речено, најпре ће се едуковати људи који живе у подручјима најугроженијим од катастро- фа (нпр. становници приобалног подручја), а тек онда становници који живе даље од извора опасности (Cvetković, Ivanov, 2016).

У даљем раду је утврђено да би већина испитаника поделила информације о различитим аспектима катастрофа преко друшт- вених мрежа. Резултати истраживања су сагласни са резултатима претходних истраживања у којима је утврђено приближно слично стање (Hugelius, Adolfsson, Gifford, Örtenwall, 2017; Kim, Hastak, 2018). Може се претпоставити да је такво стање проузроковано ја- ком вољом грађана да учествују у пружању помоћи угроженом ста- новништву и да олакшају припадницима интервентно-спасилачких служби спровођење различитих операција претраге и спасавања. Када је реч о другим друштвеним мрежама, резултати истраживања показују да би испитаници у великој мери поделили информације и преко Инстаграма (Sherchan et al., 2017), а нешто мање преко Тви- тера (Acar, Muraki, 2011). Полазећи од таквих резултата, може се претпоставити да је процентуално коришћење друштвених мре- жа за потребе смањења ризика од катастрофа у директној вези са процентом уопштеног коришћења друштвених мрежа у приватне и друге сврхе. Свакако, доносиоци одлука и менаџери ризика од катастрофа требало би да узму у обзир све позитивне и негатив- не стране коришћења друштвени мрежа у сврхе смањења ризика од катастрофа и да у пуном обиму искористе њихове потенцијале. Када је реч о прослеђивању информација и њеној тачности, врло је важно преиспитати да ли се прослеђују све информације или само оне које су проверене и у апсолутној мери тачне. Резултати истра- живања су показали да већина испитаника прослеђује информације о којима имају довољно знања и искуства. Такви резултати су у сагласности са резултатима истраживања спроведеним у великом броју других држава (Bird, Ling, Haynes, 2012; Jia, Kim, Nghiem, Doherty, Kafatos, 2020).

Судећи према резултатима истраживања, утврђено је и оно што је било очекивано: да се за прослеђивање различитих информација, када се катастрофе догоде, највише користи Фејсбук, затим Инста- грам и Твитер. Утврђено је и то да корисници прослеђују одређене информације иако нису довољни сигурни у њихову веродостојност, истинитост и аутентичност, што јасно указује на проблеме који могу настати у процесу управљања ризицима од катастрофа. Ме- наџери ризика од катастрофа морају бити посебно обучени и еду- ковани о могућностима манипулативних радњи у ситуацијама у којима је друштво или њена нека већа јединица угрожена. Свакако, резултати истраживања су недвосмислено показали и да би једна трећина испитаника проследила информацију чак иако није ни си- гурна да ли су такве информације тачне односно истините, што, као што је и споменуто, може проузроковати озбиљне проблеме. Коришћење друштвених мрежа у фази опоравка од катастрофа може бити посебно значајно полазећи од тога да је могуће у врло кратком периоду проследити одређену фото-документацију која се може искористити за процену настале штете. Поред тога, дистри- буција добијене помоћи се такође може вршити преко друштвених мрежа, тако што ће се у првом кораку становништво информисати, а у другом кораку евидентирати тачне локације слања и коришћења одређених пакета помоћи.

Закључак

Истраживање улоге друштвених мрежа у процесу смањења ризика од катастрофа још дуго ће бити у фокусу академских кру- гова имајући у виду неоспорне чињенице да људи све више вре- мена проводе у виртуелном простору. Разматрајући значај виртуе- лног простора у контексту његових могућности за интегрисано смањење ризика од катастрофа, у раду се дошло до великог броја чињеница које умногоме могу променити постојећа гледишта нау- чника о неопходности коришћења друштвених мрежа у свим фа- зама управљања у катастрофама, као што су припрема, ублажава- ње, одговор и опоравак. Генерално говорећи, у припремној фази за катастрофе друштвене мреже могу бити искоришћене за следеће:

1) дисеминацију информација о различитим природним и техни- чко-технолошким ризицима који угрожавају људе и њихову имо-

вину; 2) упознавање људи са процедурама, тактикама и неопходној опреми за преживљавање односно минимизацију последица таквих догађаја; 3) подизање нивоа свести грађана о релевантности таквих мера и њиховој немерљивој вредности за унапређење и олакша- вање опоравка од различитих катастрофа; 4) издавање одређених упозорења о карактеристикама и врсти надолазеће опасности и на- чинима избегавања тешких и ненадокнадивих последица итд.

У фази одговора, интервентно-спасилачке службе као што су по- лиција, ватрогасно-спасилачке јединице и служба хитне медицинске помоћи могу користити друштвене мреже као својеврсни сервис који ће олакшати предузимање одређених оперативно-тактичких и техничких мера усмерених ка ефикасном спасавању великог броја људи, као и ублажавање последица на њихова материјална добра и животну средину. Примера ради, коришћењем одређених бежичних дронова могуће је успоставити бежичну интернет мрежу која ће омо- гућити становништву да се повеже и да прослеђује различите подат- ке о штети, али и о актуелној тренутној ситуацији на терену како би се забележило и документовало све што постоји. Поред тога, постоје одређене развијене апликације које умногоме олакшавају идентифи- кацију и претрагу терена у циљу проналаска повређених људи. Да- кле, примери коришћења друштвених мрежа у ове сврхе су заиста различити, а ограничени су техничким могућностима и интелекту- алним способностима менаџера ризика од катастрофа.

Спроведено истраживање отвара нова истраживачка питања и актуелизује разноврсне тематске оквире унутар којих би требало детаљније преиспитати све димензије и факторе који утичу на ко- ришћење друштвених мрежа у процесу управљања у катастрофама, односно процесима директног или индиректног смањења ризика од катастрофа. Импликације истраживања су врло значајне, полазећи од тога да доносиоци одлука у Србији морају посебну пажњу посветити све бржој индустријализацији и развоју савремених технологија које се могу користити како би се већи број живота људи спасао у краћем периоду. Ограничења спроведеног истраживања огледају се у чиње- ници да њиме није обухваћен целокупан геопростор Републике Ср- бије, као и да је у анкетни упитник потребно додати још одређеније димензије како би се експлоративна природа истраживања сагледала на најбољи могући начин, из холистичке перспективе.

Литература

1. Acar, A., Muraki, Y. (2011). Twitter for crisis communication: lessons learned from Japan’s tsunami disaster. International Journal of Web Based Communities, 7(3), 392–402.
2. Aleksandrina, M., Budiarti, D., Yu, Z., Pasha, F., Shaw, R. (2019). Governmental Incentivization for SMEs’ Engagement in Disaster Resilience in Southeast Asia. International Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 32–50.
3. Bharosa, N., Appelman, J., de Bruin, P. (2007). Integrating techno- logy in crisis response using an information manager: first lessons learned from field exercises in the Port of Rotterdam. Paper presented at the Proceedings of the 4th International Conference on Information Systems for Crisis Response and Management ISCRAM2007, Delft.
4. Bird, D., Ling, M., Haynes, K. (2012). Flooding Facebook-the use of social media during the Queensland and Victorian floods. Australian Journal of Emergency Management, The, 27(1), 27.
5. Cvetković, V., Filipović, M. (2017a). Information systems and disaster risk managemet. Paper presented at the International scientific and professional conference – 40 years of higher education in the field of security – Theory and Practice, Skopje, Republic of Macedonia.
6. Cvetković, V., Filipović, M. (2017b). Posledice prirodnih katastro- fa: faktori uticaja na percepciju građana Srbije – Consequences of natural disasters: factors of influence on Serbian citizens perception. Ecologica, 24(87), 572–578.
7. Cvetković, V., Filipović, M., Dragićević, S., Novković, I. (2018). The role of social networks in disaster risk reduction. Paper presented at the Eight International Scientific Conference “Archibald Reiss Days” October 2–3, 2018.
8. Cvetković, V., Ivanov, A. (2016). Uticaj udaljenosti naselja od reke na spremnost građana za reagovanje na poplave u republici Srbiji. Paper presented at the Deveta međunarodna znastveno-stručna konferencija „Dani kriznog upravljanja“, Veleučilište Velika Gorica, Hrvatska.
9. Cvetković, V., Nikolić, N., Nenadić, R. U., Ocal, A., Zečević, M. (2020). Preparedness and Preventive Behaviors for a Pandemic

   Disaster Caused by COVID-19 in Serbia. International Journal of Environmental Research and Public Health, 17(11), 4124.

10. Cvetkovic, V. M. (2019). Risk Perception of Building Fires in Belgrade.

    International Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 81–91.

11. Цветковић, В. (2017). Методологија истраживања катастро- фа и ризика: теорије, концепти и методе. Београд: Задужбина Андрејевић.
12. Цветковић, В. (2020). Управљање ризицима у ванредним ситуа- цијама. Београд: Научно-стручно друштво за управљање ризи- цима у ванредним ситуацијама.
13. Цветковић, В. (2018). Перцепција јавности о припремљености за биосферске катастрофе изазване епидемијама: импликације на процес управљања ризицима. Безбедност, 60(3), 5–25.
14. Gavrilović, L. (1981). Poplave u Srbiji u XX veku – uzroci i posledi- ce. Beograd: Srpsko geografsko društvo (posebno izdanje 52).
15. Hugelius, K., Adolfsson, A., Gifford, M., Örtenwall, P. (2017). Facebook enables disaster research studies: the use of social media to recruit participants in a post-disaster setting. PLoS currents, 9.
16. Jia, S., Kim, S. H., Nghiem, S. V., Doherty, P., Kafatos, M. C. (2020). Patterns of population displacement during mega-fires in California detected using Facebook Disaster Maps. Environmental Research Letters.
17. Keim, M. E., Noji, E. (2011). Emergent use of social media: a new age of opportunity for disaster resilience. American journal of disaster medicine, 6(1), 47–54.
18. Kim, J., Hastak, M. (2018). Social network analysis: Characteristics of online social networks after a disaster. International Journal of Information Management, 38(1), 86–96.
19. Kumiko, F., Shaw, R. (2019). Preparing International Joint Project: Use of Japanese Flood Hazard Map in Bangladesh. International Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 62–80.
20. Landwehr, P. M., Carley, K. M. (2014). Social media in disaster relief. In Data mining and knowledge discovery for big data (pp. 225–257): Springer.
21. Latonero, M., Shklovski, I. (2011). Emergency management, Twitter, and social media evangelism. International Journal of Information Systems for Crisis Response and Management (IJISCRAM), 3(4), 1–16.
22. Lindsay, B. R. (2011). Social media and disasters: Current uses, future options, and policy considerations. In: Congressional Research Service Washington, DC.
23. Merchant, R. M., Elmer, S., Lurie, N. (2011). Integrating social media into emergency-preparedness efforts. New England journal of medicine, 365(4), 289–291.
24. Ocal, A. (2019). Natural Disasters in Turkey: Social and Economic Perspective. International Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 51–61.
25. Öcal, A., Cvetković, V. M., Baytiyeh, H., Tedim, F. M. S., Zečević,

    M. (2020). Public reactions to the disaster COVID-19: a comparative study in Italy, Lebanon, Portugal, and Serbia. Geomatics, Natural Hazards and Risk, 11(1), 1864–1885.

26. Palen, L., Hughes, A. L. (2018). Social media in disaster communi- cation. In Handbook of disaster research (pp. 497–518): Springer.
27. Pejanović, L. S. (2015). Posledice Nato agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Civitas, 5(1), 33–53.
28. Rico, G. C. S. (2019). School-Community Collaboration: Disaster Preparedness towards Building Resilient Communities. International Journal of Disaster Risk Management, 1(2).
29. Sherchan, W., Pervin, S., Butler, C. J., Lai, J. C., Ghahremanlou, L., Han, B. J. I. J. o. R., Development. (2017). Harnessing Twitter and Instagram for disaster management, 61(6), 8: 1–8.
30. White, C. M. (2011). Social media, crisis communication, and eme- rgency management: Leveraging Web 2.0 technologies: CRC press.

31. Wendling, C., Radisch, J., Jacobzone, S. (2013). The Use of Social Me- dia in Risk and Crisis Communication (No. 24). OECD Publishing.

The Role of Social Networks in Disaster Risk Reduction: A Case Study of Belgrade

Abstract: Starting from the decision theory that explains the ways of decision making, the subject of research is to examine the role and importance of social networks in different phases of integrated risk management (mitigation, preparedness, response, recovery) from disasters in the Republic of Serbia. Using the method of multi-stage random sampling, 143 adult citizens in the area of the city of Belgrade were surveyed. From the rich treasury of data obtained, the survey results show that one third of respondents would pass on info rmation about disasters even if they are not sure whether such information is accurate or true, which can cause serious implications in the process of disaster risk management. The conducted research opens new research questions and actualizes various thematic frameworks within which all dimensions and factors influencing the use of social networks i n the process of disaster management, i.e. processes of direct or in direct disaster risk reduction, should be examined in more detail. The implications of the research are very important, starting from the fact that decision-makers in Serbia must pay special attention to the accelerating industrialization and development of modern technologies that can be used to save more lives in a shorter period of time.

Keywords: sеcurity, disasters, social networks, risk management.