Veličković, M., & Cvetković, V. (2013). Uloga i obučavanje pripadnika vojske Srbije za eskortnu pratnju [Role and Training of Serbian Armed Forces Personnel for Escort Duties]. Vojno delo, Leto, 262–276.

УЛОГА И ОБУЧАВАЊЕ ПРИПАДНИКА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ ЗА ЕСКОРТНУ ПРАТЊУ

Милош Величковић Управа војне полиције – Криминалистичко-истражна група

Владимир Цветковић1 Криминалистичко-полицијска академија

Кроз историју су многе истакнуте личности, с једне стране биле предмет уважавања, па чак и фанатичног обожавања, а с друге стране предмет оспоравања до чак патолошке нетрпељивости. Са развојем друштва „култ личности“ је све више почео да бледи а „недодирљивост“ је постајала све слабија. Такве личности су све чешће постајале мете напада својих неистомишљеника који су поне- кад резултирали и физичком ликвидацијом. Потреба за заштитом та- квих личности, које данас називамо „одређеним личностима“, јавила се са интензивирањем угрожавања њихових живота. Задаци обезбе- ђења поверавани су најоданијим и најспособнијим људима који су би- ли у непосредном окружењу штићене личности. С тим у вези, у раду је дат генерални преглед послова обезбеђења са посебним освртом на историјат, опште појмове и врсте обезбеђења.

Кључне речи: војске, ескортна пратња, обезбеђење, обука, улога

Увод

Обезбеђење одређене личности данас захтева велике психофизичке напоре и врхунску обученост свог људског потенцијала у непосредном окружењу. Средства и опрема која се користи за заштиту личности у данашње је време висо- кософистицирана. Она захтева да се њоме рукује „до савршенства“. Да би се ство- рио савршен „bodyguard“ неопходно је људство обучити и оспособити за тако сло- жене задатке. Ради тога се планира и изводи специфична обука изабраног људства ради извршавања задатака обезбеђења личности у месту и покрету.

У Војсци Србије овај проблем такође постоји. Њени припадници, у мирнодопским или ратним условима, стално или повремено, извршавају задатке обезбеђења објеката, рејона, праваца и одређених личности. Обука људства планира се и изводи за потребе обезбеђења личности у месту и покрету. Циљ такве обуке јесте да се људство оспособи у руковању личним наоружањем, да усаврши своја знања и вештине у управљању мо- торним возилима, да се оспособи за руковање осталим средствима, као и да их правил- но користи. Овим радом представљен је садржај обучавања припадника Војске Србије у моторизованој пратњи – ескорту, а за потребе обезбеђења одређених личности у по- крету. По предметима обучавања истакнута су тежишта у оспособљавању припадника Војске, као и начин проверавања њихове оспособљености на крају курса.

Oпшти појмови о пословима обезбеђења

Послови обезбеђења (односно служба обезбеђења) представљају стални систем мера и поступака које по одређеном плану предузимају овлашћене службе или поје- динци у садејству и сарадњи са другим сродним службама ради обезбеђења и за- штите објеката, личности или предмета (објекти обезбеђења). Задатак обезбеђења је да обезбеди и заштити наведене објекте обезбеђења од свих активности које би на било који начин ометале успешно вршење функција објеката обезбеђења. У оквиру тога посебну пажњу морамо посветити и томе да се сви ови објекти обезбеђења поја- вљују као засебне целине приликом вршења послова обезбеђења и да их морамо посматрати као посебне подврсте послова обезбеђења (нпр. обезбеђење личности је категорија сама за себе у односу на обезбеђење објеката).

Стога у овом делу где говоримо о општим појмовима везаним за послове обез- беђења можемо слободно да извршимо прву поделу послова обезбеђења, и то на:

1. обезбеђење личности,
2. обезбеђење објеката и
3. обезбеђење предмета.

Организација и планирање послова обезбеђења врши орган команде (установе) који се посебно одреди за ту сврху. Задатке непосредног и посредног обезбеђења изврша- вају припадници Војне полиције. Пре сваке реализације обезбеђења потребно је извр- шити процену ситуације, која, у односу на обезбеђење, у начелу садржи уобичајене еле- менте по којима се и при другим радњама врши процена, а то су: противник, сопствене снаге, земљиште и време. При процени противника начелно треба наћи одговоре на следећа питања: степен интересовања и ангажовања, да ли је и какве снаге и средства до сада ангажовао и са којим циљем (прикупљање података – извиђање, организација разних субверзивних делатности, почев од психолошко-пропагандних до диверзантских и терористичких), тежиште ангажовања снага и средстава и до сада постигнути резулта- ти; снаге, средства и методе којима ће се користити и њихове могућности.

При процени ових елемената треба доћи до закључка у којој мери и када ће противник у односу на важност објекта обезбеђења употребити најспособније људ- ство опремљено најсавременијим средствима, применити подмукле методе, др- скост и безобзирност ради постизања одређеног циља.

Процена сопствених снага врши се на основу познавања (квантитативног и ква- литативног) њиховог састава, могућности, обучености и опремљености за изврша- вање наменских задатака. Ово познавање заснива се на сталном праћењу и усавр- шавању њихове организације, садржаја и метода обуке, опремљености техничким и другим средствима за супротстављање противнику.

У процени земљишта начелно треба обухватити следећа питања: место и лока- цију објекта обезбеђења, које погодности пружа за заштиту с обзиром на место, од- носно који су повољни услови за дејство противничких снага и средстава могућности употребе сопствених техничких средстава и њихова ефикасност у заштити објеката.

Време, као и у свим проценама, процењује се као простор и као појава (доба го- дине, дана, метеоролошки услови). Процена времена као простора је значајна, јер је веома важно закључити за које време треба извршити припреме за обезбеђење објекта и колико ће дуго то трајати како би се могао сагледати степен оптерећења снага и средстава у току извршења задатка.

На основу извршене процене израђује се План обезбеђења који начелно садржи:

1. снаге и средства које учествују у обезбеђењу;
2. задатке сваког органа и јединице;
3. време, место и начин извршења задатка за све учеснике;
4. начин сарадње – садејства органа и појединаца који учествују у обезбеђењу;
5. поступак органа обезбеђења у разним ситуацијама и условима;
6. лице или орган који руководи обезбеђењем, његово место и начин одржава- ња везе, извршавање и обавештавање.

Врсте и принципи обезбеђења

У зависности од врсте објекта обезбеђења и његовог значаја, односно према ситуацији и снагама које се користе, имамо следеће поделе послова обезбеђења:

1. подела према ангажованим снагама и ситуацији.
2. подела према методама и ангажовању снага.

Подела према ангажованим снагама и ситуацији

 

Подела према методама и ангажовању снага

 

Општа дефиниција ескорта

Eскорт, ескортна пратња, оружана пратња или просто пратња јесу термини који се често срећу у свакодневном животу, односно у средствима јавног информисања (теле- визија, радио, новине и сл.), а користе се у контексту где објашњавају делатности веза- не за обезбеђење, послове обезбеђења или просто описују службу обезбеђења. Тешко је пронаћи праву дефиницију ових термина, али оно што се данас може рећи јесте да сви ови термини могу да се користе појединачно, али да се у суштини могу сврстати у један – ескорт. Порекло ове речи потиче из француског језика (escort), што у буквалном преводу значи пратња. Такође, термин ескорт у Просветиној енциклопедији се обја- шњава као „оружана пратња ради заштите или из почасти“. Дакле, термин ескорт озна- чава оружану пратњу одређених личности или предмета, ради њихове заштите или из почасти. Из стране литературе и текстова може се закључити да се овај термин кори- сти у више варијанти, али пре свега као једна врста обезбеђења и то конкретно као обезбеђење лица, возила и предмета у покрету или на путу, односно саобраћајници.

У даљем тексту покушаћемо да дамо конкретније објашњење ескорта – ескорт- не пратње, али првенствено као функције обезбеђења, односно једне врсте посло- ва обезбеђења.

Везујући се за општу дефиницију ескорта – ескортне пратње може се дати кон- кретније објашњење ескорта – ескортне пратње у пословима обезбеђења. Наиме, као што је речено, ескорт је оружана пратњa ради заштите лица или предмета и то првенствено у покрету. Имајући то у виду произилази да је ескорт – ескортна прат- ња једна од врста обезбеђења лица или групе лица у покрету, а примењује се ради

заштите, односно почасти (на пример, мотоциклистичка и аутомобилска пратња председника Јосипа Броза Тита која га је обезбеђивала и пратила на свим путова- њима по земљи и иностранству).

Пратње председника САД специфичне су по томе што се на дугачким, блинди- раним и луксузним аутомобилима „lincoln“ налазе посебне платформе на којима стоје агенти тајне службе који обезбеђују председника САД или трче поред возила. Аутомобилски ескорти политичара и званичника САД који посећују стране земље препознатљиви су по великим џиповима „GMC“ беле боје са затамњеним стаклима, ескорт председника Русије по блиндираним „ЗИЛ“ аутомобилима и комбијима са отво- реним вратима у којима се налазе припадници елитног „СПЕЦНАЗ-а“, а почасни ескор- ти британске краљевске породице која се превози у кочијама, по обезбеђењу и почасти

припадника Краљевске гарде на коњима и полицајци на мотоциклима.

Већ смо напоменули да послове обезбеђења треба посматрати првенствено кроз призму поделе послова обезбеђења у односу на објекте обезбеђења. Тако и долазимо до појашњења овог поднаслова. Наиме, ескорт ћемо у даљем садржају посматрати као један од сегмената обезбеђења личности.

Под појмом обезбеђења и заштите личности подразумева се скуп мера, радњи и поступака којима се осигурава њихово неометано обављање функција и интегритет.

Циљ је да се уз употребу физичке снаге, оружја и других средстава открију и спрече акције усмерене на угрожавање живота и тела личности која се обезбеђује.

Обезбеђење личности дели се на: обезбеђење личности у месту (објекту) и обезбеђење личности у покрету.

Приликом обезбеђења личности у месту примењују се начела и поступци који важе за обезбеђење објеката.

Међутим, приликом обезбеђења личности у покрету долазимо до конкретног об- јашњења места и улоге ескорта у пословима обезбеђења. Личности које се штите, односно обезбеђују, морају да се крећу и та кретања могу да буду подељена у од- носу на њихов карактер (свечана, најављена, уобичајена или изненадна) или на на- чин вршења (пешице, моторним возилима, возом или авионом). Свако од ових кре- тања има своје карактеристике, али заједничко за све јесте да се врши покрет. Сто- га је битно да се личност заштити при свом кретању.

С обзиром на то да је подела обезбеђења личности у месту и обезбеђења лич- ности у покрету иста дели се на посредно и непосредно обезбеђење.

Посредно обезбеђење и у месту и у покрету има скоро истоветне задатке и обавезе, те га овом приликом нећемо посебно објашњавати, пошто није од пресудног значаја за одређивање места и улоге ескорта у функцији послова обезбеђења. Непосредно обез- беђење у оквиру обезбеђења личности у покрету обухвата људство и средства који се крећу непосредно уз личност или се налазе непосредно на правцу кретања личности.

У оквиру непосредног обезбеђења примењују се следећи начини вршења ове функције, и то:

1. обезбеђење личним пратиоцем,
2. непосредна пратња,
3. кордон,
4. ескорт,
5. комбинација свих ових начина.

Дефиниција места и улоге ескорта гласила би: „Ескорт представља онај део физичког обезбеђења (непосредног) који обавља своје задатке у покрету аутомоби- лима, мотоциклима или другим превозним средствима. Основни задатак ескорта је да спречи напад на личност и омогући неометано кретање. Ова два задатка се не могу раздвојити, јер од успешног извршења једног зависи и успех другог“.

У зависности од тога којим се возилом креће, ескорти могу бити: мотоцикли- стички, аутомобилски и комбиновани.

 

Слика 1 – Ескортна пратња у реализацији Војске Србије

Обучавање припадника војске за ескорт

Почетак обучавања припадника Војске у управљању мотоциклом и путничким аутомобилом у моторизованој пратњи – ескорту бележи се од 1959. године када је изведен први курс са генерацијом тадашње Југословенске народне армије. Од та- да па до 2000. године реализовано је укупно 12 редовних и 1 ванредни курс у орга- низацији тадашњег Безбедносно-обавештајног центра у Панчеву. У њиховој реали- зацији активно су учествовали: Гардијска бригада и 125. СбАНЦ.

Курс је трајао од 2 до 3 месеца и 15 дана. Курсеви су реализовани у два периода:

• од 1959. до 1980. године – 9 редовних и 1 ванредни,
• од 1998. до 2000. године – 3 редовна.

  Курс је успешно завршило 140 полазника, од тога 5 официра и 135 подофицира. Број полазника, структура класа и трајање курсева приказани су на шеми 1.

   

  27

  21 19 19

   

  20 20

   

  17

   

  9

   

  11 11 10

  7 7

   

  9

   

  12 12

  10 10

   

   

   

  11

   

  10

   

  5 4

   

  8 8

   

  30

  25

  20

   

   

  Број слушалаца = 157

  Завршило курс = 140

 

15

10

5

0

59 66 68 69 70 74 75 77 78 80 98 0

Шема 1 – Преглед броја слушаоца на курсевима по годинама

Статистички подаци односе се на период од 1959. до 2000. године и посебно су значајни како би се сагледао континуитет у пословима едукације и оспособљавања припадника војске за извршавање сложених послова ескортне пратње.

 

27

 

11

 

11

 

12

 

11

 

7

 

8

 

8

 

6

 

5

 

2

 

0 0 0 0

 

0 0 0 0 0 0

 

 

 

 

30

25

 

 

 

20

15

10

5

0

59 66 68 69 70 74 75 77 78 80 98 0

Шема 2 – Преглед структуре слушалаца по годинама

3,5

3

2,5

2

1,5

1

0,5

0

3,5 3,5 3,5

 

3

2,5 2,5

 

3

 

3 3

 

3 3

 

2

 

 

 

59 66 68 69 70 74 75 77 78 80 98 0

Шема 3 – Преглед трајања курсева по годинама

Циљ и задаци обучавања за ескортну пратњу у Војсци Србије

Обука у ескорту је плански и организован процес стицања знања и вештина у којем се припадници Војске Србије оспособљавају за извршавање наменских зада- така у миру и рату. Организује се у облику курса који је саставни део јединственог система непрекидног образовања и којим се врши додатно усавршавање и оспосо- бљавање припадника Војске Србије. Курс за ескорт је повременог карактера и тра- је обично до четири месеца, у зависности од потреба.

Сви слушаоци морају испуњавати следеће услове:

• да поседују возачку дозволу најмање А и Б категорије,
• да су здравствено способни за курс, што утврђује војнолекарска комисија,
• да су одабрани по посебном критеријуму за избор лица за обуку у ескорту. Слушаоци се начелно упућују на курс пре преузимања нове дужности. Циљ кур-

  са је проширивање основних знања и усавршавање вештина и навика у управља- њу мотоциклима и путничким аутомобилима и оспособљавање за извршавање спе- цифичних задатака у моторизованој пратњи – ескорту и обезбеђивању одређених личности.

  Задаци курса су:

• проширивањем постојећих знања и усавршавањем вештина у управљању мо- тоциклом и путничким аутомобилом оспособити слушаоце за самостално и ескорт- но извршавање специфичних задатака пратње и обезбеђења личности и страних делегација;
• оспособити слушаоце за правилно руковање и основно одржавање мотоцика- ла и путничких аутомобила;
• обучити слушаоце за успешну примену овлашћења војне полиције и других мера и радњи које војна полиција предузима у обезбеђењу личности и страних де- легација;
• обучити слушаоце у правилном руковању и прецизном гађању различитих ци- љева из пиштоља и аутомата;
• упознати слушаоце са основним елементима безбедности Републике Србије и Војске Србије, и могућим начинима и средствима угрожавања штићених личности;
• кроз процес усавршавања развијати моралне особине личности и јачати пси- хофизичку способност слушалаца за доследно извршавање наменских задатака.

  Наставним планом и програмом Курса за усавршавање припадника Војске у управљању мотоциклом и путничким аутомобилом у моторизованој пратњи – ескорту предвиђена је обука из следећих предмета:

• Тактика војне полиције,
• Усавршавање у управљању мотоциклом,
• Усавршавање у управљању путничким аутомобилом,
• Ватрена обука и
• Физичка обука.

  Тежиште у обуци усмерено је на усавршавање у управљању мотоциклом и пут- ничким аутомобилом.

  Усавршавање у управљању мотоциклом

  Циљ изучавања предмета јесте да се слушаоци обуче у управљању мотоци- клом и стекну вештине и навике до те мере да могу самостално извршавати намен- ске задатке у различитим саобраћајним, теренским и временским условима.

  Задаци изучавања предмета су:

• да се слушаоци усаврше и потпуно овладају вештином управљања мотоци- клом у различитим саобраћајним, теренским и временским условима;
• оспособити слушаоце за успешно управљање мотоциклом у моторизованој пратњи – ескорту и обезбеђење личности и страних делегација;
• да се слушаоци упознају са техничко-експлоатационим карактеристикама мо- тоцикла и оспособе за њихово основно одржавање;
• да слушаоци схвате своје место и задатак у моторизованој пратњи – ескорту, као и место и улогу ескорта у систему обезбеђења личности и страних делегација.

Обука у управљању мотоциклом реализује се у две фазе:

1. увежбавање практичних радњи на аутодрому, односно на терену,
2. примена усвојених знања у конкретним саобраћајним условима.

 

 

Упознавање мотоцикла, припрема за коришћење и мењање степена преноса Упознавање са техничким особинама, командама и инструментима и начином ру- ковања. Основно одржавање мотоцикла. Стављање мотора у рад. Полазак и ме- њање степена преноса до директне и обратно. Управљање мотоциклом по линији и мењање степена преноса у седећем и стојећем ставу. Контрола брзине крета- ња и осталих унструмената за време управљања.

Заустављање и кочење

Начин успоравања брзине кретања. Елементи који утичу на ефекат кочења и за- устављање на различитој подлози при управљању на правцу. Техника кочења и заустављања при различитим брзинама (25-50 км/час.) Најчешће грешке возача при заустављању и кочењу.

Вежбе спретности на мотоциклу

Управљање мотоциклом у кругу различитог полупречника и на различитој подлози (осмица, плетеница и стилови вожње). Управљање мотоциклом кроз препреке у линији на различитим одстојањима и на различитој подлози – „слалом“. Окретање мотоцикла на ограниченом простору. Управљање мотоциклом једном руком и без руку у седећем и стојећем ставу, уз истовремено руковање оружјем, подешавање опреме, заустављање осталих учесника у саобраћају и лица која иду према главним колима. Промена смера кретања заношењем и окретањем мотоцикла око ноге на различитим подлогама.

Управљање мотоциклом у теренским условима

Управљање мотоциклом у теренским условима на полигону. Управљање мото- циклом и прилагођавање брзине при савлађивању кривина, успона и падова по непознатом и брежуљкастом терену. Управљање мотоциклом у теренским усло- вима на клизавој подлози. Управљање мотоциклом иза наставника у тешким теренским условима, уз примену стечених знања и вештина.

 

 

Управљање мотоциклом у раличитим саобраћајним, теренским и временским условима

Управљање мотоциклом у различитим саобраћајним, теренским и времен- ским условима, уз савлађивање кривина, успона и падова. Патролна вожња у лакшим и тежим саобраћајним условима.

Комбиновано управљање мотоциклом у јавном саобраћају

Комбиновано управљање мотоциклом у различитим саобраћајним, теренским и временским условима, уз примену обичне и ескортне пратње.

Управљање мотоциклом у моторизованој пратњи – ескорту

Увежбавање пара, четворке и врсте. Управљање мотоциклом у пару на предњим–задњим точковима аутомобила и престројавање. Свечана пратња на аутодрому и престројавања. Увежбавања обичне моторизоване пратње на аутодрому и јавним путевима. Увежбавање разних облика моторизоване пратње (клин, линијски поредак и други облици) на аутодрому и јавним путевима. Увежбавање комплетног обезбеђења на краћим релацијама.

Управљање мотоциклом у градским условима саобраћаја

Комплексно увежбавање пређеног наставног садржаја ради стицања рут- ине и сигурности у управљању мотоциклом у градским условима сао- браћаја. Самосталним и патролним управљањем мотоциклом оспособити слушаоце за сналажење у великим градовима у ноћним условима.

 

 

Усавршавање у управљању путничким аутомобилима

Циљ изучавања предмета јесте да се слушаоци обуче у управљању путничким аутомобилом ради самосталног извршавања наменских задатака у различитим са- обраћајним, теренским и временским условима.

Задаци изучавања предмета су:

• да слушаоци усаврше и потпуно овладају вештином управљања путничким аутомобилом у различитим саобраћајним, теренским и временским условима;
• оспособити слушаоце за успешно управљање путничким аутомобилом у мото- ризованој пратњи – ескорту и обезбеђење личности и страних делегација;
• да се слушаоци упознају са техничко-експлоатационим карактеристикама пут- ничких аутомобила и оспособе за њихово основно одржавање;
• да слушаоци схвате своје место и задатак у моторизованој пратњи – ескорту, као и место и улогу ескорта у систему обезбеђења личности и страних делегација.

Предмет се реализује у две фазе: прва фаза, као увежбавање практичних рад- њи на аутодрому, и друга фаза – примена усвојених знања у конкретним саобраћај- ним условима.

 

 

Упознавање аутомобила, покретање и мењање степена преноса

Упознавање са основним карактеристикама, командама, инструментима и начином коришћења. Основно одржавање аутомобила. Положај тела за управљачем. Стављање мотора у рад. Управљање аутомобилом по линији и мењање степена преноса по нахођењу и захтеву наставника. Анализа најчешћих грешака при ме- њању степена преноса.

Заустављање и кочење аутомобила

Техника успоравања брзине и заустављање аутомобила на равном, узбрдици и низбрдици. Кочење у нормалним условима на различитој подлози (трава, блато, вода, уље, итд.). Заустављање аутомобила на одређеној линији на дати знак наставника – сувозача (при брзини од 30-60 км/час).

Руковање управљачем аутомобила

Одржавање правца вођењем левог и десног точка по линији. Управљање аутомо- билом једном руком, уз истовремену употребу саобраћајне лопатице. Управљање аутомобилом у кругу, осмици, плетеници, унапред и уназад. Руковање управља- чем при заношењу возила.

Кретање аутомобилом уназад

Примена и кретање уназад у различитим условима. Управљање аутомобилом при кретању уназад преко левог и десног рамена, уз вођење точкова по линији и брзо уклањање возила са пута кретањем уназад. Кретање уназад помоћу ретро- визора и бочног огледала. Кретање уназад кроз препреке – „слалом“.

Окретање аутомобила и полазак на успону

Припрема за окретање и техника рада са командама. Окретање у нормалним условима и коришћење споредног пута. Окретање на ограниченом простору и ко- ришћење нагиба пута. Полазак на успону.

Паркирање и гаражирање аутомобила

Основни појмови о паркирању и гаражирању аутомобила. Припрема возила за га- ражирање. Паркирање паралелно, косо и усправно на осу пута. Гаражирање и паркирање возила у стварним условима.

Увежбавање стазе спретности

Обједињавање и повезивање свих елемената. Увежбавање брзог старто- вања, избегавање препрека, процена ширине и дужине возила и положа- ја точкова у различитим позицијама аутомобила.

 

 

 

 

Управљање аутомобилом у различитим саобраћајним, теренским и временским условима

Примена пређеног наставног садржаја при управљању путничким аутомобилом и оцењивање способности слушалаца за извршавање задатака у различитим сао- браћајним, теренским и временским условима.

Комбиновано управљање аутомобилом у јавном саобраћају

Комбиновано управљање путничким аутомобилом у јавном саобраћају, уз приме- ну пређеног наставног садржаја у различитим саобраћајним, теренским и времен- ским условима и оцењивање оспособљености слушалаца за извршавање намен- ских задатака.

Управљање аутомобилом у градским условима саобраћаја

Комплетно увежбавање пређеног наставног садржаја ради стицања одређене ру- тине и сигурности у управљању аутомобилом у градским условима.

 

Планирање, организацију и реализацију Курса за усавршавање припадника Вој- ске у управљању мотоциклом и путничким аутомобилом у моторизованој пратњи – ескорту спроводе надлежне команде и јединице.

Командант јединице руководи курсом преко руководиоца курса који је одговоран за потпуну реализацију наставног садржаја. Поред руководиоца активно учешће у реализацији практичног дела обуке имају асистенти који обавезно морају имати за- вршен курс ескорта.

Закључак

Све чешће смо сведоци нестајања конвенционалног ратовања међу државама као начина решавања сукоба интереса. У појединим деловима света врше се теро- ристичке акције усмерене према одређеним личностима и важним објектима као средству борбе за политичке или неке друге циљеве. Такође, и на нашим просто- рима деловале су терористичке организације са истим циљевима.

Обезбеђење одређених личности и објеката од виталног значаја за Републику Србију остаће и даље један од примарних задатака послова обезбеђења у Војсци Србије. Самим тим, у складу са данашњим развојем и модернизацијом Војске Ср- бије, а сходно конкретним условима, потребно је прилагодити и планове и програ- ме обучавања људства за обезбеђење одређених личности у месту и покрету.

Имајући у виду садашње стање у Војсци Србије и будуће потребе по питању обуке припадника у моторизованој пратњи – ескорту, предлаже се:

• организовати обуку у трајању највише до месец дана;
• наставним планом и програмом обезбедити посебно обучавање на путничким аутомобилима, имајући у виду да се мотоцикли све ређе користе за реализацију пратње;
• полазници курса требало би претходно да заврше основни курс војне полици- је, како би стекли основна знања из Тактике војне полиције, што би омогућило ви- ше времена за планирање обуке у управљању путничким аутомобилима;
• ватрену обуку што више приближити реалној ситуацији у смислу планирања ситуационог гађања која су везана за обезбеђење личности.

Литература

1. Ђорђевић Д., Служба безбедности војног путног саобраћаја, Панчево, 1998.
2. Вујашевић М., Послови обезбеђења војне полиције, Београд, 2004. године.
3. Правило о безбедности путног саобраћаја у Војсци Југославије, Београд, 1997.
4. Правило о коришћењу моторних возила Војске Југославије у миру и рату, 1995.
5. Приручник за регулисање и контролу војног путног саобраћаја, Београд, 2002.

6. САТ плус, Београд, 2003. године.

7. www.metropolice. co. uk,
8. www.danas. co.yu