Cvetković, V., & Milojković, B. (2016). Uticaj demografskih faktora na nivo informisanosti građana o nadležnostima policije u prirodnim katastrofama [The influence of demographic factors on citizen awareness of police responsibilities in natural disasters]. Bezbednost, 38(2), 5–31.

Др Владимир M. ЦВЕТКОВИЋ Проф. др Бобан МИЛОЈКОВИЋ

Криминалистичко-полицијска академија, Београд

UDK: 551.311.2 : 351.78 314.182 : 001.87 005.57 : 351.74

Оригинални научни рад Примљен: 25.4.2016.

Ревизија: 02.11.2016.

Датум прихватања: 03.11.2016.

Утицај демографских фактора на ниво информисаности грађана о надлежностима полиције у природним катастрофама1

Апстракт: Спроведено истраживање имало је за циљ да утврди природу повезаности демографских карактеристика гра- ђана у Републици Србији и њихове информисаности о надлежно- стима полиције у природним катастрофама изазваним поплава- ма. Узимајући у обзир све општине у Србији у којима постоји ри- зик од поплава, методом случајног узорка одабрано је њих девет- наест. У одабраним општинама применом вишеетапног случајн- ог узорка анкетиранo je 2500 грађанa у оним деловима и домаћин- ствима који су угрожени у односу на ниво стогодишње високе во- де.

Резултати истраживања указују да постоји статистички значајна повезаност испитиваних демографских карактеристика (пол, године старости, ниво образовања и успех у средњој школи) и информисаности грађана о надлежностима полиције у при- родним катастрофама. Само 22% испитаника је истакло да је

 

 Е – mail: vladimirkpa@gmail.com

1 Рад је резултат истраживања на пројекту Управљање полицијском организаци- јом у спречавању и сузбијању претњи безбедности у Републици Србији, који финансира и реализује Криминалистичко-полицијска академија у Београду, циклус научних истраживања 2015-2019. године, и пројекта Истраживање кли- матских промена на животну средину: праћење утицаја, адаптација и убла- жавање (43007), који финансира Министарство за просвету и науку Републике Србије у оквиру програма Интегрисаних и интердисциплинарних истраживања за период 2011-2015. године.

информисано о надлежностима полиције у природним катастро- фама. Информисаност је највиша у вези са надлежностима ва- трогасно-спасилачких јединица у природним катастрофама иза- званим поплавама, при чему су грађани старости од 48 до 58 година у највећој мери информисани о надлежностима полиције. Грађани који имају високо образовање забележили су виши ниво информисаности о надлежностима полиције у односу на грађане са завршеном средњом/четворогодишњом школом. Такође, ут- врђена је статистички значајна разлика резултата код мушкара- ца и жена у погледу информисаности.

Резултати истраживања се могу искористити за про- активно побољшање информисаности грађана имајући у виду бе- збедносне импликације по сам рад полиције у таквим ситуација- ма. Друштвена и научна оправданост истраживања произлази из неопходности свеобухватне анализе рада полиције у природним катастрофама и оцене грађана о том раду.

Кључне речи: безбедност, природне катастрофе, поплава, демографски фактори, информисаност, полиција.

Уводна разматрања

Један од најозбиљнијих изазова савременог друштва јесте недостатак свести о присуству различитих опасности и могућно- стима утицаја на њих (Кековић et al., 2011:17). Међу опасностима које значајно угрожавају људе, материјална и културна добра и животну средину издвајају се екстремне метеоролошке појаве које постају, у последње време, веома важна карика у развоју сваког друштва и оне узимају у обзир: сушу, поплаве и пратеће појаве клизишта, непогоде, циклоне и торнада, океанске таласе, топлотне и хладне таласе (Begović, 2011:121).

Међу наведенe екстремнe метеоролошкe појавe које перманентно угрожавају национални геопростор (нарочито у posledwih 10 година) спадају поплаве чије последице проузрокоју катастрофе које се начелно могу посматрати као резултат заоштравања супротности између друштва и природе (брзи раст насеља у плавним зонама, неконтролисана експлоатација шума, неправилан начин обрађивања пољопривредног земљишта, неправилно одлагање комуналног

отпада и др.). Међутим, основни узрок појављивања катастрофа, можемо тражити и налазити у ограниченом знању човечанства о околном свету којe често не дозвољава предвиђање свих последица реализације бројних научно-техничких решења и пројеката (Бојчић, 2011:130).

Самим тим намеће се потреба za истраживањem нивоа спремности субјеката система заштите и спасавања (јединице цивилне заштите, полиција, војска, грађани и др.), као и њиховог места и улоге у изградњи заједнице отпорне на поплаве катастрофалних размера.

У новијој светској и домаћој литератури постоји већи број истраживања о спремности грађана за реаговање на поплаву као природну катастрофу (перцепција спремности за реаговање, знање и залихе) као елемента одговора друштвене заједнице на ту врсту опасности (Takao et al., 2004; Werritty et al., 2007; Bubeck, Botzen, Aerts, 2012; Цветковић, 2015аб; Цветковић et al., 2015; Cvetković, Stanišić, 2015), али је недовољно разматрана улога полиције у природним катастрофама (Dennis, Quarantelli, Russel, 1989; Bonkiewicz, Ruback, 2010; Цветковић, 2014б), као и интеракцијски однос та два субјекта система заштите и спасавања од природних катастрофа (Цветковић, 2016аб).

Тако, на пример, резултати истраживања спремности грађа- на за реаговање спроведеног у САД, указују да је 30% испитаника упознато са системима упозорења и обавештавања о природним катастрофама, 31% познаје начин на који може добити значајне информације током природне катастрофе, 47% зна како да се евакуише, 48% упознато је са локалним ризицима од природних катастрофа, 54% испитаника зна где се налазе најближа склони- шта, и 58% познаје евакуационе руте (FEMA, 2009). Резултати ис- траживања спроведеног у Шкотској показују да је 38,1% испита- ника информисано о природним катастрофама преко комшија, пријатеља; 28,6% преко радија; 27,2% преко штампе; 28,5% преко националне телевизије; 36,7% преко надлежних државних органа и 12,8% на друге начине (Werritty et al., 2007:122). Евалуација рада полицијских службеника за време поплаве у граду Cedare по- казалa је да су полицијске активности предузете у прве две фазе (пре и за време поплаве) биле веома успешне, док су полицијску активност у трећој фази (након катастрофе) грађани оценили као

недовољну (Bonkiewicz, Ruback, 2010). Утврђено је и да полициј- ски службеници нису у довољној мери били свесни како се прио- ритети и понашање грађана мења током различитих фаза ката- строфа. Једно од интересантних истраживања јесте и однос изме- ђу перцепције и очекивања грађана од полиције у природним ка- тастрофама (Reisig, Chandek, 2001).

Имајући у виду учесталост и катастрофалне последице бу- јичних поплава у Републици Србији у последњих неколико година (Милојковић, Млађан, 2010; Милојковић, 2014; Cvetković, Dragi- cević, 2014; Цветковић, 2014а) и недовољну спремност грађана за реаговање. потребно је спровести одређена квантитативна и ква- литативна истраживања о субјектима и снагама система заштите и спасавања, са посебним освртом на испитивање повезаности спре- мности грађана за реаговање и места и улоге полиције у приро- дним катастрофама изазваним поплавама.

Сходно томе, предмет овог истраживања, који представља један део обимнијег истраживања аутора, односио се на испитива- ње утицаја демографских карактеристика грађана на њихову ин- формисаност о надлежностима полиције у таквим условима. У том смислу, аутори су испитивали стање информисаности грађана о надлежностима полиције у природним катастрофама изазваним поплавама у Републици Србији. У даљем раду, резултати нивоа информисаности доведени су у везу са демографским карактери- стикама грађана, у циљу бољег разумевања стања њихове инфо- рмисаности о надлежностима и могућности очекивања помоћи од полиције. Наиме, у раду су изнети резултати перцепције грађана о раду полиције у природним катастрофама изазваним поплавама (оцене рада ватрогасно-спасилачких јединица, специјализованих јединица цивилне заштите и припадника других организационих јединица МУП-а Републике Србије).

Методологија истраживања

За потребе истраживања, статистичком методом и методом искуствене генерализације стратификоване су локалне заједнице у Републици Србији са високим и ниским ризиком настанка попла- ва. Из тако добијеног стратума, методом случајног узорка одабра- но је њих 19 од 154 у којима је утврђена угроженост или потенци-

јална угроженост од поплава. Истраживањем су обухваћене лока- лне заједнице: Обреновац, Шабац, Крушевац, Крагујевац, Сремска Митровица, Прибој, Баточина, Свилајнац, Лапово, Параћин, Сме- деревска Паланка, Јаша Томић, Лозница, Бајина Башта, Смеде- рево, Нови Сад, Краљево, Рековац и Ужице (слика 1).

 

Слика 1 − Прегледна карта геопросторног размештаја локалних заједница у РС у којима су анкетирани грађани

У даљем поступку узорковања коришћен је вишеетапни случајни узорак. У првој етапи одређени су делови у администра- тивним седиштима локалних заједница који су били угрожени стогодишњим водама или потенцијалним ризиком од високих вода. У другој етапи одређене су улице или делови улица, а у тре- ћој етапи су одређена домаћинства у којима је спроведено анкети- рање. Број домаћинстава је усклађиван са бројношћу заједнице. Четврта етапа узорковања односила се на процедуру избора испи- таника унутар претходно дефинисаног домаћинства. Селекција испитаника је спроведена процедуром случајног одабира пуноле-

тних чланова домаћинства који су се затекли у време анкетирања. У истраживању је укупно анкетирано 2500 грађана у току 2015. године након мајских поплава (табела 1).

Табела 1 − Преглед локалних заједница у којима је спроведено

Локална заједница

 

Укупна квадратна површина

 

Насеља

 

Број становника

 

Број домаћинстава

 

Број анкетираних

Проценти (%)

 

                                   анкетирање грађана

Обреновац	410	29	72682	7752	178	7,12
Шабац	797	52	114548	19585	140	5,60
Крушевац	854	101	131368	19342	180	7,20
Крагујевац	835	5	179417	49969	191	7,64
Сремска Митровица	762	26	78776	14213	174	6,96
Прибој	553	33	26386	6199	122	4,88
Баточина	136	11	11525	1678	80	3,20
Свилајнац	336	22	22940	3141	115	4,60
Лапово	55	2	7650	2300	39	1,56
Параћин	542	35	53327	8565	147	5,88
Смед. Паланка	421	18	49185	8700	205	8,20
Сечањ – Jaша Томић	82	1	2373	1111	97	3,88
Лозница	612	54	78136	6666	149	5,96
Бајина Башта	673	36	7432	3014	50	2,00
Смедерево	484	28	107048	20948	145	5,80
Нови Сад	699	16	346163	72513	150	6,00
Краљево	1530	92	123724	19360	141	5,64
Рековац	336	32	10525	710	50	2,00
Ужице	667	41	76886	17836	147	5,88
Укупно: 19	10784	634	1500091	283602	2500	100

У табели 2 је дат детаљнији преглед структуре узорка анке- тираних грађана. Применом наведених техника узорковања обе- збеђена је солидна репрезентативност узорка, а величином узорка поузданост у закључивању на основном скупу – популацији. При томе, ради свеобухватнијег сагледавања утицаја демографских фа- ктора на ниво информисаности грађана о надлежностима полици- је, испитани су утицаји следећих варијабли: пол, године старости, ниво образовања и успеха у средњој школи.

Варијабле

 

Категорије

 

Фреквенција

 

Проценти (%)

 

   Табела 2 − Преглед структуре узорка акетираних грађана

 

Мушки	1244	49,8
Женски	1256	50,2
Од 18 до 28 година	711	28,4
Од 28 до 38 година	554	22,2
Од 38 до 48 година	521	20,8
Од 48 до 58 година	492	19,7
Од 58 до 68 година	169	6,8
Преко 68 година	53	2,2
Основно	180	7,2
Средње/трогодишње	520	20,8
Средње/четворогодишње	1032	41,3
Више	245	9,8
Високо	439	17,6
Мастер	73	2,9
Докторат	11	0,4

 

 

Пол

Године старости

Образовање

 

 

Статистичка анализа прикупљених података рађена је у статистичком програму за друштвене науке (SPSS). За испитивање повезаности пола и непрекидне зависне променљиве о информи- саности грађана у природним катастрофама изазваним поплавама изабран је Т-тест независних узорака. Њиме је испитана статисти- чки значајна разлика између средњих вредности непрекидне про- менљиве o информисаности грађана о надлежностима полиције код мушкараца и жена. Пре приступања спровођењу теста биле су испитане опште и посебне претпоставке за његово спровођење. С друге стране, за испитивање повезаности година старости испита- ника, нивоа образовања и успеха у средњој школи коришћена је једнофакторска анализа варијансе (АNOVA). При томе, дати су резултати дескриптивне и инференцијалне статистике у виду табе- ла и текстуалних интерпретација резултата.

Резултати и дискусија

Предуслов активног учествовања грађана у систему зашти- те и спасавања јесте њихова оспособљеност, опремљеност и моти- висаност, али и познавање надлежности интервентно-спасилачких служби. Испитаницима је дата могућност да на скали од 1 (апсо- лутно необавештен) до 5 (апсолутно обавештен) оцене сопствену информисаност о надлежностима полиције у природним ката- строфама изазваним поплавама. Према резултатима истраживања, 22% испитаника је истакло да је информисано о надлежностима полиције (М = 2,26, SD = 1,191). С друге стране, много више − 44,6% испитаника је неинформисано, док 30,4% нити је информи- сано нити неинформисано (табела 3 и графикон 1). У поређењу са информисаношћу о надлежностима других субјеката, резултати указују да је 26,6% испитаника информисано о надлежностима ва- трогасно-спасилачких јединица (М = 2,62, SD = 1,258), а 22,2% је информисано о надлежностима штабова за ванредне ситуације (М

= 2,78, SD = 1,290). На основу добијених резултата, примећује се да је информисаност највиша у вези са надлежностима ватрога- сно-спасилачких јединица у природним катастрофама изазваним поплавом.

Табела 3 − Преглед информисаности грађана о надлежностима полиције

Ниво информисаности	Фреквенција
Апсолутно неинформисан	591
У извесној мери неинформисан	524
Ни информисан ни неинформисан	761
У извесној мери информисан	302
Апсолутно информисан	247
Укупно	2425

 

Графикон 1 − Процентуална дистрибуција информисаности грађана о надлежностима полиције

Дистрибуција информисаности грађана о надлежностима полиције у односу на пол показује да је од укупно 1209 испитани- ка мушког пола, 27,5% информисано, 29,7% je нити информисано нити неинформисано, а 42,8% je неинформисано. У односу на то, 22,8% испитаника је у апсолутној мери информисано, док 22,6% у апсолутној мери неинформисано. С друге стране, од укупно 1216 испитаника женског пола, 17,9% је информисано, 33,1% је нити информисано нити неинформисано и 49,2% је неинформисано. С обзиром на петостепену скалу, 7,6% је у апсолутној мери инфо- рмисано, док је 26,2% у апсолутној мери неинформисано о на- длежностима полиције у природној катастрофи изазваној попла- вом. У односу на информисаност, процентуално посматрано, му- шкарци су информисанији о надлежностима полиције (табела 4).

Табела 4 − Преглед резултата унакрсног табелирања пола и информисаности

Пол испитаника		Информисаност о надлежностима полиције					Укупно
		У апсолутној мери неинформисан	У извесној мери неинформисан	Ни информисан ни неинформисан	У извесној мери информисан	У апсолутној мери информисан
Мушки	Фреквенција	273	244	359	178	155	1209
	Пол (%)	22,6	20,2	29,7	14,7	12,8	100,0
	Информисаност (%)	46,2	46,6	47,2	58,9	62,8	49,9
Женски	Фреквенција	318	280	402	124	92	1216
	Пол (%)	26,2	23,0	33,1	10,2	7,6	100,0
	Информисаност (%)	53,8	53,4	52,8	41,1	37,2	50,1

Т-тестом је утврђена статистички значајна разлика резулта- та код мушкараца и жена у погледу очекивања помоћи од полици- је у природним катастрофама изазваним поплавама од настанка поплаве – мушкарци: M = 2,75, SD = 1,30; жене: М = 2,50, SD = 1,19; t (2402) = 4,91, p = 0,00 (табела 5). Наиме, резултати истра- живања указују да су мушкарци информисанији о надлежностима полиције у односу на жене.

Табела 5 − Резултати Т-теста поређења средње вредности оцене информисаности о надлежностима полиције у односу на пол

Ливинов тест једнакости варијансе		Т-тест независних узорака
		T – вредност	df – број степени слободе	Sig. (2-tailed) – ниво значајности	Средња вредност разлике	Стандардна грешка – разлика	95% Интервал поверења разлике
F – вредност	Sig. – ниво значајности						Доња	Горња
8,203	,004	4,919	2402,450	,000	,250	,051	,150	,350

У односу на године старости, 22% испитаника старости од 18 до 28 година је информисано, 31,5% је нити информисано нити неинформисано и 46,6% је неинформисано о надлежностима по-

лиције у природним катастрофама изазваним поплавама (табела 6). Од тога, 8,6% је у апсолутној мери информисано, док је 18,7% у апсолутној мери неинформисано. Када је реч о грађанима старо- сти од 28 до 38 година, њих 20,7% је информисано, 35,5% није ни информисано ни неинформисано, док је 43,9% неинформисано. При томе, 8,7% је у апсолутној мери информисано, док је 25% у апсолутној мери неинформисано о надлежностима полиције. Гра- ђани од 38 до 48 година старости су у проценту од 25,8% инфо- рмисани, 21,3% је нити информисано нити неинформисано, док је 38,4% неинформисано о надлежностима полиције. Поврх тога, 24,7% је у апсолутној мери информисано, док је 18,4% у апсолу- тној мери неинформисано. Испитаници старости од 48 до 58 годи- на су у 43,7% случајева информисани, 17,3% је нити информисано нити неинформисано и 47,6% је неинформисано о надлежностима полиције. Од тога, 23,5% је у апсолутној мери информисано, док је 25,4% у апсолутној мери неинформисано о надлежностима по- лиције. Затим, грађани старости од 58 до 68 година у 20,5% случа- јева су информисани, 29,5% није ни информисано ни неинформи- сано и 50% је неинформисано о надлежностима полиције. Од ста- ријих грађана, од 68 до 78 година, њих 9% је информисано, 22,7% је нити информисано нити неинформисано и 68,1% је неинформи- сано о надлежностима полиције. Уз то, ниједан испитаник није апсолутно информисан, док је 54,5% апсолутно неинформисано. Код најстаријих грађана, од преко78 година, није било забележе- них одговора о информисаности, 22,2% је нити информисано нити неинформисано и 77,8% је неинформисано. У апсолутној мери ин- формисаних није било, док је 22,2% апсолутно неинформисано.

Табела 6 − Преглед резултата унакрсног табелирања година старости и информисаности

Године старости испитаника		Информисаност о надлежностима полиције					Укупно
		У апсолутној мери неинформисан	У извесној мери неинформисан	Ни информисан ни неинформисан	У извесној мери информисан	У апсолутној мери информисан
Од 18 до 28 година	Фреквенција	129	192	217	92	59	689
	Године (%)	18,7	27,9	31,5	13,4	8,6	100,0
	Спремност (%)	21,8	36,6	28,5	30,5	23,9	28,4
Од 28 до 38 година	Фреквенција	135	102	192	65	47	541
	Године (%)	25,0	18,9	35,5	12,0	8,7	100,0
	Спремност (%)	22,8	19,5	25,2	21,5	19,0	22,3
Од 38 до 48 година	Фреквенција	109	105	162	70	61	507
	Године (%)	21,5	20,7	32,0	13,8	12,0	100,0
	Спремност (%)	18,4	20,0	21,3	23,2	24,7	20,9
Од 48 до 58 година	Фреквенција	150	78	132	61	58	479
	Године (%)	31,3	16,3	27,6	12,7	12,1	100,0
	Спремност (%)	25,4	14,9	17,3	20,2	23,5	19,8
Од 58 до 68 година	Фреквенција	42	36	46	10	22	156
	Године (%)	26,9	23,1	29,5	6,4	14,1	100,0
	Спремност (%)	7,1	6,9	6,0	3,3	8,9	6,4
Од 68 до 78 година	Фреквенција	24	6	10	4	0	44
	Године (%)	54,5	13,6	22,7	9,1	0,0	100,0
	Спремност (%)	4,1	1,1	1,3	1,3	0,0	1,8
Од 78 до 90 година	Фреквенција	2	5	2	0	0	9
	Године (%)	22,2	55,6	22,2	0,0	0,0	100,0
	Спремност (%)	0,3	1,0	0,3	0,0	0,0	0,4

Затим, желело се испитати истраживачко питање да ли се разликују резултати мерења информисаности грађана о надлежно-

стима полиције код различитих старосних категорија. Сходно то- ме, једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај годи- на старости грађана на зависну непрекидну променљиву о инфор- мисаности грађана о надлежностима полиције. Субјекти су по го- динама старости подељени у 6 група (од 18 до 28 година, од 28 до 38 година, од 38 до 48 година, од 48 до 58 година, од 58 до 68 го- дина и од 68 до 78 година). Помоћу теста хомогености варијанси испитана је једнакост варијанси у резултатима за сваку од шест група. Имајући у виду резултате Ливиновог теста претпоставка о хомогености варијансе била је прекршена. Сходно томе, дат је приказ табеле Robust Tests of Equality of Means и резултати два теста, Велшовог (Welsh) и Брауновог (Brown – Forsythe), отпорних на кршење претпоставке о једнакости варијансе. За потребе истраживања коришћени су резултати Велшовог теста. Према резултатима, утврђена је статистички значајна разлика између средњих вредности наведених група и очекивања помоћи од полиције у природним катастрофама изазваним поплавама (F = 5,59, p = 0,000) (табела 7). Информисаност грађана о надлежно- стима полиције статистички значајно (p < 0,05) и међусобно се ра- зликује код грађана старости од 38 до 48 година (М = 2,74, SD = 1,27), старости од 18 до 28 година (М = 2,65, SD = 1,177) и старос- ти од 68 до 78 година (М = 1,86, SD = 1,069). Судећи по резултати- ма, примећује се да су грађани који имају између 48 и 58 година у највећој мери информисани о надлежностима полиције у природ- ним катастрофама изазваним поплавама. С друге стране, грађани од 68 до 78 година старости забележили су најмањи степен инфор- мисаности о надлежностима полиције.

Табела 7− Резултати једнофакторске анализе варијансе различитих група година старости и информисаности о надлежностима полиције

Године старости	N – укупан број	Mean – средња вредност	Std. Deviation – стандардна девијација	Std. Error – стандардна грешка	95% Интервал поверења		Минимум	Максимум
					Доња	Горња
Од 18 до 28 година	689	2,65	1,177	,045	2,56	2,74	1	5
Од 28 до 38 година	541	2,61	1,226	,053	2,50	2,71	1	5
Од 38 до 48 година	507	2,74	1,274	,057	2,63	2,85	1	5
Од 48 до 58 година	479	2,58	1,362	,062	2,46	2,70	1	5
Од 58 до 68 година	156	2,58	1,330	,106	2,37	2,79	1	5
Од 68 до 78 година	44	1,86	1,069	,161	1,54	2,19	1	4
Од 78 до 90 година	9	2,00	,707	,236	1,46	2,54	1	3
Укупно	2425	2,62	1,258	,026	2,57	2,67	1	5

Levene Statistic	df1	df2	Sig.
5,837	6	2418	,000

ANOVA
	Sum of Squares	df	Mean Square	F	Sig.
Between Groups	37,910	6	6,318	4,022	,001
Within Groups	3798,605	2418	1,571
Total	3836,515	2424

Robust Tests of Equality of Means
	Statistica	df1	df2	Sig.
Welch	5,597	6	103,528	,000
Brown-Forsythe	4,620	6	749,412	,000
a. Asymptotically F distributed.

У односу на ниво образовања, 25,4% испитаника са основ- ном школом је информисано, 23,7% је нити информисано нити неинформисано и 50,8% је информисано (табела 8). У односу на то, 17,5% је у апсолутној мери информисано, док је 32,2% у апсо- лутној мери неинформисано о надлежностима полиције. Од испи- таника са завршеном средњом трогодишњом школом, њих 23,9%

је информисано, 30,5% није ни информисано ни неинформисано, а 45,5% је неинформисано о надлежностима полиције. При томе, 14% је у апсолутној мери информисано, док је 23,7% у апсолутној мери неинформисано. С друге стране, од испитаника са заврше- ном средњом четворогодишњом школом, њих 21,4% је информи- сано, 27,6% је нити информисано нити неинформисано и 27,4% је неинформисано о надлежностима полиције. Од тога, 8,8% је у ап- солутној мери информисано, док је 27,4% у апсолутној мери неи- нформисано. Када је реч о испитаницима који имају завршену ви- шу школу, њих 23,7% је информисано, 28,4% је нити информиса- но нити неинформисано и 47,9% је неинформисано о надлежно- стима полиције. У апсолутној мери је информисано 9,3%, док је 23,7% испитаника у апсолутној мери неинформисано. Од испита- ника који имају високо образовање, њих 23,1% је информисано, 42,8% је нити информисано нити неинформисано и 34,1% је не- информисано о надлежностима полиције. При томе, 7,7% је у апсолутној мери информисано, док је 14,5% у апсолутној мери неинформисано. Од укупног броја испитаника који имају мастер студије, 20% је информисано, 46,2% је нити информисано нити неинформисано и 33,8% је неинформисано о надлежностима по- лиције у природним катастрофама изазваним поплавама. При то- ме, 1,5% је у апсолутној мери информисано, док је 4,6% у апсолу- тној мери неинформисано. Међу испитаницима са завршеним до- кторским студијама, 77,8% испитаника је нити информисано нити неинформисано.

Табела 8 − Преглед резултата унакрсног табелирања нивоа образовања и информисаности

Ниво образовања		Информисаност о надлежностима					Укупно
		У апсолутној мери неинформисан	У извесној мери неинформисан	Ни информисан ни неинформисан	У извесној мери информисан	У апсолутној мери информисан
Oсновно	Фреквенција	57	33	42	14	31	177
	Oбразовање (%)	32,2	18,6	23,7	7,9	17,5	100,0
	Спремност (%)	9,6	6,3	5,5	4,6	12,6	7,3
Средње/ трогодишње	Фреквенција	140	94	157	51	72	514
	Oбразовање (%)	27,2	18,3	30,5	9,9	14,0	100,0
	Спремност (%)	23,7	17,9	20,6	16,9	29,1	21,2
Средње/ четворогодишње	Фреквенција	273	235	275	125	88	996
	Oбразовање (%)	27,4	23,6	27,6	12,6	8,8	100,0
	Спремност (%)	46,2	44,8	36,1	41,4	35,6	41,1
Више	Фреквенција	56	57	67	34	22	236
	Oбразовање (%)	23,7	24,2	28,4	14,4	9,3	100,0
	Спремност (%)	9,5	10,9	8,8	11,3	8,9	9,7
Високо	Фреквенција	62	84	183	66	33	428
	Oбразовање (%)	14,5	19,6	42,8	15,4	7,7	100,0
	Спремност (%)	10,5	16,0	24,0	21,9	13,4	17,6
Mастер	Фреквенција	3	19	30	12	1	65
	Oбразовање (%)	4,6	29,2	46,2	18,5	1,5	100,0
	Спремност (%)	0,5	3,6	3,9	4,0	0,4	2,7
Докторат	Фреквенција	0	2	7	0	0	9
	Oбразовање (%)	0,0	22,2	77,8	0,0	0,0	100,0
	Спремност (%)	0,0	0,4	0,9	0,0	0,0	0,4

Затим, истражено је да ли се разликују резултати мерења информисаности грађана о надлежностима полиције код испита- ника са различитим нивоом образовања. Једнофакторском анали- зом варијансе истражен је утицај нивоа образовања грађана на за- висну непрекидну променљиву информисаности грађана о надле- жностима полиције. Субјекти су према нивоу образовања подеље- ни у седам група (основно, средње/трогодишње, средње/четворо- годишње, више, високо, мастер и докторске студије). Помоћу те- ста хомогености варијанси испитана је једнакост варијанси у резу- лтатима за сваку од седам група. Имајући у виду резултате Ливи- новог теста претпоставка о хомогености варијансе била је прекр- шена. За потребе истраживања коришћени су резултати Велшовог теста. Према резултатима утврђена је статистички значајна разли- ка између средњих вредности наведених група и информисаности грађана о надлежностима полиције у природним катастрофама изазваним поплавама (F = 4,14, p = 0,001). Информисаност грађа- на о овим надлежностима полиције статистички се значајно (p < 0,05) и међусобно разликује код грађана који имају средње четво- рогодишње образовање (М = 2,52, SD = 1,257) и оних који имају високо образовање (М = 2,82, SD = 1,100). Грађани који имају ви- соко образовање забележили су виши ниво информисаности о на- длежностима полиције у односу на грађане са завршеном средњом четворогодишњом школом (табела 9).

Табела 9 − Резултати једнофакторске анализе варијансе различитих група нивоа образовања и информисаности о надлежностима полиције

Ниво образовања	N – укупан број	Mean – средња вредност	Std. Deviation – стандардна девијација	Std. Error – стандардна грешка	95% Интервал поверења		Минимум	Максимум
					Доња	Горња
Основно	177	2,60	1,451	,109	2,38	2,81	1	5
Средње/трогодишње	514	2,65	1,347	,059	2,54	2,77	1	5
Средње/четворогодишње	996	2,52	1,257	,040	2,44	2,60	1	5
Више	236	2,61	1,251	,081	2,45	2,77	1	5
Високо	428	2,82	1,100	,053	2,72	2,93	1	5
Мастер	65	2,83	,840	,104	2,62	3,04	1	5
Докторат	9	2,78	,441	,147	2,44	3,12	2	3
Укупно	2425	2,62	1,258	,026	2,57	2,67	1	5

Levene Statistic	df1	df2	Sig.
15,967	6	2418	,000

ANOVA
	Sum of Squares	df	Mean Square	F	Sig.
Between Groups	31,548	6	5,258	3,341	,003
Within Groups	3804,968	2418	1,574
Total	3836,515	2424

Robust Tests of Equality of Means
	Statistica	df1	df2	Sig.
Welch	4,146	6	111,308	,001
Brown-Forsythe	4,150	6	1170,556	,000
a. Asymptotically F distributed.

Судећи према резултатима истраживања, 66,7% испитаника са довољним успехом је информисано, 25% нити је информисано нити неинформисано, док је 8,3% неинформисано о надлежности- ма полиције у природним катастрофама. При томе, 41,7% је у ап- солутној мери информисано, док је 8,3% у апсолутној мери неи- нформисано. Када је реч о ђацима са добрим успехом, 25,2% је

информисано, 29,3% није ни информисано ни неинформисано и 45,5% је неинформисано о надлежностим полиције. Поред тога, 12,7% је у апсолутној мери информисано, док је 25,8% у апсолу- тној мери неинформисано. Испитаници са врло добрим успехом истичу у 20,2% случајева да су информисани, у 31,7% да су нити информисани нити неиформисани и у 48,1% да су неинформисани о надлежностима полиције у природним катастрофама изазваним поплавом. Поред тога, 43,6% је у апсолутној мери информисано, док је 47,2% апсолутно неинформисано о надлежностима полици- је. Када је реч о одличним ђацима, 23,4% је информисано, 32,9% је нити информисано нити неинформисано и 43,8% је неинформи- сано о надлежностима полиције. Поред тога, 8,3% је у апсолутној мери информисано, док је 23,8% у апсолутној мери неинформиса- но (табела 10).

Табела 10 − Преглед резултата унакрсног табелирања успеха у средњој школи и информисаности

Успех у средњој школи		Информисаност о надлежностима					Укупно
		У апсолутној мери неинформисан	У извесној мери неинформисан	Ни информисан ни неинформисан	У извесној мери информисан	У апсолутној мери информисан
Довољан	Фреквенција	1	0	3	3	5	12
	Успех (%)	8,3	0,0	25,0	25,0	41,7	100,0
	Спремност (%)	0,2	0,0	0,4	1,0	2,1	0,5
Добар	Фреквенција	118	90	134	57	58	457
	Успех (%)	25,8	19,7	29,3	12,5	12,7	100,0
	Спремност (%)	21,5	18,2	18,4	19,6	24,8	19,9
Врло добар	Фреквенција	259	247	334	111	102	1053
	Успех (%)	24,6	23,5	31,7	10,5	9,7	100,0
	Спремност (%)	47,2	50,0	45,8	38,1	43,6	45,8
Одличан	Фреквенција	164	138	227	104	57	690
	Успех (%)	23,8	20,0	32,9	15,1	8,3	100,0
	Спремност (%)	29,9	27,9	31,1	35,7	24,4	30,0

Затим је истражено да ли се разликују резултати мерења информисаности грађана о надлежностима полиције у природним катастрофама изазваним поплавом код различитих нивоа образо- вања грађана. Једнофакторском анализом варијансе истражен је утицај нивоа образовања грађана на зависну непрекидну проме- нљиву информисаност грађана о надлежностима полиције. Субје- кти су према нивоу образовања подељени у седам група (основно, средње/трогодишње, средње/четворогодишње, више, високо, ма- стер и докторске студије). Помоћу теста хомогености варијанси испитана је једнакост варијанси у резултатима за сваку од седам група. Имајући у виду резултате Ливиновог теста претпоставка о хомогености варијансе била је прекршена. Сходно томе, дат је приказ табеле Robust Tests of Equality of Means и резултати два те- ста, Велшовог и Брауновог, отпорних на кршење претпоставке о једнакости варијансе. За потребе истраживања коришћени су резултати Велшовог теста. Према резултатима, утврђена је стати- стички значајна разлика између средњих вредности наведених група и информисаности грађана о надлежностима полиције (F = 7,04, p = 0,000). Информисаност грађана о надлежностима поли- ције у природним катастрофама изазваним поплавама статистички се значајно (p < 0,05) и међусобно разликује код грађана који су средњу школу завршили са довољним успехом (М = 3,92, SD = 1,240) и оних који су завршили са врло добрим успехом (М = 2,57, SD = 1,237). Грађани који су средњу школу завршили са довољ- ним успехом забележили су виши ниво информисаности од испи- таника који су завршили са врло добрим успехом (табела 11).

Табела 11 − Резултати једнофакторске анализе варијансе различитих група успеха у средњој школи и информисаности о надлежностима полиције

Успех у средњој школи	N – укупан број	Mean – средња вредност	Std. Deviation – стандардна девијација	Std. Error – стандардна грешка	95% Интервал поверења		Минимум	Максимум
					Доња	Горња
Довољан	12	3,92	1,240	,358	3,13	4,70	1	5
Добар	457	2,67	1,324	,062	2,54	2,79	1	5
Врло добар	1053	2,57	1,237	,038	2,50	2,65	1	5
Одличан	690	2,64	1,227	,047	2,55	2,73	1	5
Укупно	2298	2,64	1,255	,026	2,59	2,69	1	5

Levene Statistic	df1	df2	Sig.
2,909	4	2293	,020

ANOVA
	Sum of Squares	df	Mean Square	F	Sig.
Between Groups	41,367	4	10,342	6,636	,000
Within Groups	3573,680	2293	1,559
Total	3615,047	2297

Robust Tests of Equality of Means
	Statistica	df1	df2	Sig.
Welch	7,044	4	77,561	,000
Brown-Forsythe	6,818	4	154,841	,000
a. Asymptotically F distributed.

Поједини аутори у резултатима својих истраживања потвр- ђују бољу спремност особа женског пола за реаговање у природ- ним катастрофама у смислу њиховог знања – информисаности (Mano-Negrin, Sheaffer, 2004; Tomio et al., 2014). Истраживања по- казују да жене много озбиљније перцепирају претње од природ- них катастрофа него мушкарци (Davidson, Freidenburg, 1996), што указује на бољу спремност за реаговање. При томе, утврђено је и да особе женског пола до информација о природним катастрофама

најчешће долазе преко друштвених мрежа, а не преко званичних извора информација које се могу наћи преко интернета. С друге стране, резултати добијени у овом истраживању потврђују бољу спремност мушкараца у односу на жене у вези са њиховом инфо- рмисаношћу о надлежностима полиције.

Истраживања потврђују да су старији грађани спремнији за реаговање (Murphy, 1994), да поседују више знања о природним катастрофама, али и да доживљавају озбиљније последице услед физичке слабости. Сатлер и сарадници (Sattler et al., 2000) у сво- јим истраживањима показују да постоји позитивна корелација из- међу година и нивоа спремности појединца за реаговање на при- родне катастрофе. Наиме, они су утврдили да су грађани просеч- ног старосног доба спремнији за реаговање у односу на млађе гра- ђане, што је у сагласности са добијеним резултатима нашег истра- живања.

Едвард (Edwards, 1993) у раду указује да ће се домаћинства са вишим нивоима образовања у већој мери прилагодити спрово- ђењу неопходних мера спремности. Бакер (Baker, 2011) је утврдио значајну статистичку повезаност између образовања грађана и ни- воа спремности за реаговање. Наиме, грађани који су завршили факултет имају највиши скор спремности у односу на оне који ни- су завршили основну школу и имају најнижи, што је у сагласнос- ти са нашим резултатима.

Добијени резултати који показују да су грађани који су средњу школу завршили са довољним успехом информисанији од испитаника са врло добрим успехом могу се објаснити чињени- цом да се поједини лошији ђаци у већој мери интересују за начин и методе рада полиције због могућих проблема са законом.

Закључак

Судећи према резултатима истраживања, само 22% испита- ника је истакло да је информисано о надлежностима полиције. С друге стране, много више и то 44,6% испитаника је неинформиса- но, док 30,4% није ни информисано ни неинформисано. У поређе- њу са информисаношћу о надлежностима других субјеката, резу- лтати указују да је 26,6% испитаника информисано о надлежно- стима ватрогасно-спасилачких јединица, а 22,2% је информисано

о надлежностима штабова за ванредне ситуације. На основу резу- лтата примећује се да је информисаност највиша у вези са надле- жностима ватрогасно-спасилачких јединица у природним ката- строфама изазваним поплавом.

Након дескриптивне статистичке анализе, приступило се испитивању утицаја демографских фактора (пол, године старости, ниво образовања и успеха у средњој школи) на информисаност грађана о надлежностима полиције у природним катастрофама изазваним поплавама, и нивоу статистичке значајности је утвр- ђено:

• мушкарци су информисанији о надлежностима полиције у односу на жене;
• грађани старости од 48 до 58 година су најинформисанији о надлежностима полиције у природним катастрофама иза- званим поплавама. С друге стране, грађани од 68 до 78 го- дина старости забележили су најмањи степен информиса- ности о надлежностима полиције;
• грађани који имају високо образовање забележили су виши ниво информисаности у односу на грађане са завршеном средњом четворогодишњом школом;
• грађани који су средњу школу завршили са довољним ус- пехом забележили су виши ниво информисаности од испитаника који су је завршили са врло добрим успехом.

Полазећи од резултата статистичких анализа утврђена је повезаност демографских карактеристика грађана и њихове инфо- рмисаности о надлежностима полиције у природним катастрофа- ма изазваним поплавом.

С обзиром на добијене резултате, потребно је ради унапре- ђења информисаности грађана о надлежностима полиције едуко- вати генерално све грађане уз помоћ образовних емисија, семина- ра и кампања, са посебном пажњом усмереном на едукацију жена, грађана старости од 68 до 78 година, грађана са завршеном сре- дњом трогодишњом и четворогодишњом школом и грађана који су средњу школу завршили са довољним успехом. Иако је истра- живањем испитана информисаност грађана о надлежностима по- лиције, велики број питања остаје да се актуелизује: разлози (ба- ријере) за ниску информисаност грађана, најпогоднији начини едукације грађана с обзиром на њихове карактеристике итд.

Литература

1. Baker, E. J., (2011). Household preparedness for the aftermath of hurricanes in Florida. Applied Geography, 31(1), pp. 46-52.
2. Begović, Z., (2011). Kapaciteti za odgovor na ekstremne meteorološke pojave u Crnoj Gori, NBP – Žurnal za kriminalistiku i pravo, 16(1), str. 121-133.
3. Bojčić, N., (2013). Finansiranje sistema zaštite i spasavanja u Republici Srbiji, NBP – Žurnal za kriminalistiku i pravo, 18(1), str. 129-143.
4. Bonkiewicz, L., Ruback, B., (2010). Policing Iowas Katrina: Law enforcement response in flood disasters, Policing, pp. 1-12.
5. Bubeck, P., Botzen, W., Aerts, J., (2012). A review of risk perceptions and other factors that influence flood mitigation behavior. Risk Analysis, 32(9), pp. 1481-1495.
6. Cvetković, V., Stanišić, J., (2015). Relationship between demographic and environmental factors with knowledge of secondary school students on natural disasters. SASA. Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic, 65(3), стр. 323-340.
7. Cvetković, V., (2014а). Geoprostorna i vremenska distribucija vulkanskih erupcija, NBP – Žurnal za kriminalistiku i pravo, 19 (2), стр. 153-171.
8. Cvetković, V., Dragicević, S., (2014). Spatial and temporal distribution of natural disasters. Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic, SASA, 64(3), стр. 293-309.
9. Цветковић, В., (2014б). Улога полиције у природним катастрофама. У: Петровић, Н., Тодић, Д., Млађан, Д., (Едс.), Елементарне непогоде и ванредне ситуације (215-243), Институт за упоредно право и Криминалистичко-полицијска академија, Београд.
10. Цветковић, В., (2016а). Полиција и природне катастрофе,

    Задужбина Андрејевић, Београд.

11. Цветковић, В., (2016б). Страх и поплаве у Србији: спремност грађана за реаговање на природне катастрофе, Зборник Ма- тице српске за друштвена истраживања, бр. 2/2016, стр. 155.
12. Цветковић, В., (2015а). Фактори утицаја на знање и перцепци- ју ученика средњих школа у Београду о природним катастро-

    фама изазваним клизиштима, Безбедност, LVII (1/2015), стр. 32-51.

13. Цветковић, В., (2015б). Спремност за реаговање на природну катастрофу − преглед литературе, Безбједност, полиција и грађани, 1-2/15(XI), стр. 165-183.
14. Davidson, D. J., Freidenburg, R., (1996). Gender and environmental risk concerns: a review and analysis of available research, Environment and Behavior, 28, pр. 302-339.
15. Deflem, M., Sutphin, S., (2009). Policing Katrina: Managing law enforcement in New Orleans, Policing: А Journal of Policy and Practice, 3(1), p. 44.
16. Dennis, W., Quarantelli, L., Russel, D., (1989). Disaster analysis: police and fire departments, Final report of 1. phase II, The disaster research center, University of Delaware.
17. Edwards, M., (1993). Social location and self − protective behavior: Implications for earthquake preparedness, International Journal of Mass Emergencies and Disasters, 11(3), pp. 293-303.
18. Гачић, Ј., Јаковљевић, В., (2014). Специфичности савременог система управљања у ванредним ситуацијама, Безбедност, бр. 56 (3), стр. 64-78.
19. Keković, Z., Marić, P., Komazec, N., (2011). Republik of Serbia natural and odher disaster risk assissment – methodology, NBP – Journal of criminalistics and law, 16(3), pp. 1-17.
20. Mano-Negrin, R., Sheaffer, Z., (2004). Are women “cooler” than men during crises? Exploring gender differences in perceiving organisational crisis preparedness proneness, Women in Management Review, 19(2), pp. 109-122.
21. Милојковић, Б., (2014). Геотопографско обезбеђењe употребе јединица полиције у акцијама заштите и спасавања од поплава у мају 2014. године, Безбедност, бр. 56(3), стр. 6-31.
22. Милојковић, Б., Млађан, Д., (2010). Адаптивно управљање за- штитом и спасавањем од поплава и бујица – прилагођавање поплавном ризику, Безбедност, бр. 52(1), стр. 172-237.
23. Mlađan, D., Cvetković, V., (2012). Police deployment in emergency situations, International scientific conference Archibald Reiss days, The Academy of Criminalistic and Police studies, Belgrade, pp. 275-291.
24. Murphy, R., (1994). Rationality and Nature: A Sociological Inquiry into a Changing Relationship. New York: Boulder, CO: Westview Press.
25. Reisig, M., Chandek, M., (2001). The effects of expectancy disconfirmation on outcome satisfaction in police–citizen encounters, Policing: An International Journal of Police Strategies & Management, 24(1), рр. 88-99.
26. Sattler, D. N., Kaiser, C. F., Hittner, J. B., (2000). Disaster Preparedness: Relationships Among Prior Experience, Personal Characteristics, and Distress1. Journal of Applied Social Psychology, 30(7), рр. 1396-1420.
27. Шикман, М., Амиџић, Г., (2014). Надлежности и улога поли- ције у ванредним ситуацијама у РС, Безбедност, бр. 56(3), стр. 129-148.
28. Takao, K., Motoyoshi, T., Sato T., Fukuzono, T., (2004). Factors determining residents’ preparedness for floods in modern mega- lopolises: The case of the Tokai flood disaster in Japan. Journal of Risk Research, 7(8), рр. 775-787.
29. Terri, М., Larry, S., (2014). Chaos Theory and Organization Crisis: А theoretical analysis of the challenges faced by the New Orleans police department durign Hurricane Katrina, Public organization review, Springer science, New York.
30. Tomio, J., Sato, H., Matsuda, Y., Koga, T., Mizumura, H., (2014). Household and Community Disaster Preparedness in Japanese Provincial City: A Population-Based Household Survey. Advances in Anthropology,
31. Закон о полицији, Сл. гласник РС, br. 6/2016.
32. Werritty, A., Houston, D., Ball, T., Tavendale, A., Black, A., (2007). Exploring the social impacts of flood risk and flooding in Scotland: Scottish Executive Edinburgh.

The influence of demographic factors on the level of citizen awareness of police responsibilities in natural disasters

Abstract: The research aims to determine the nature of the relationship between demographic characteristics of citizens in the Republic of Serbia and their awareness of the police responsibilities in natural disasters caused by flooding. Taking into account all municipalities in Serbia in which there is a risk of flooding, nineteen were randomly selected. In selected municipalities 2,500 citizens were surveyed by using a multi-stage random sample in the areas and households that are more vulnerable in relation to the level of a hundred-year high water.

The research results indicate that there is a statistically significant correlation between the demographic characteristics (gender, age, level of education and success in high school) and the awareness of citizens of the responsibilities of the police in natural disasters. Only 22% of respondents noted that they were informed on the police responsibilities in natural disasters. Awareness is the highest in respect of responsibilities of fire and rescue units in natural disasters caused by flooding and the citizens aged 48 to 58 years are best informed on the police responsibilities. Citizens with university degrees showed a higher level of awareness about the police responsibilities compared to the citizens with completed secondary four-year school. Also, there is a statistically significant difference in the results for men and women in terms of awareness. The research results can be used to proactively improve the awareness of citizens, bearing in mind the security implications for policing itself in such situations. Social and scientific justification of the research stems from the necessity of a comprehensive analysis of police work in natural disasters and its assessment by the citizens.

Keywords: security, natural disasters, floods, demographic factors, awareness, police.