Cvetković, V. (2016). Uticaj demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških faktora na preduzimanje preventivnih mera [The influence of demographic, socio-economic, and psychological factors on undertaking preventive measures]. Kultura polisa, XIII(32), 393–404.

ВЛАДИМИР М. ЦВЕТКОВИЋ УДК 351:351.78

Криминалистичко-полицијска академија Пегледни рад Београд Примљен: 14.09.2016

Одобрен: 22.10.2016

Страна: 393-404

УТИЦАЈ ДЕМОГРАФСКИХ, СОЦИО-ЕКОНОМСКИХ И ПСИХОЛОШКИХ ФАКТОРА НА ПРЕДУЗИМАЊЕ ПРЕВЕНТИВНИХ МЕРА

Сажетак: У раду су изнети резултати квантитативног истраживања утицаја демографских, социо-економских и психолошких фактора на предузимање превентив- них мера у циљу смањена последица од природних катастрофа изазваних поплавом. Циљ квантитативног истраживања представља научна експликација утицаја наведених фактора на предузимање превентивних мера. У истраживању спроведеном у 19 локал- них заједница у Србији применом стратегије испитивања у домаћинствима, вишеетап- ним случајним узорковањем анкетирано је 2500 грађана у току 2015. године. Резултати истраживања указују да је утврђена статистички значајна повезаност демографских, социо-економских и психолошких фактора са предузимањем превентивних мера. На- име, испитаници мушког пола и испитаници старости од 58 до 68 година у већем про- центу предузели су превентивне мере у односу на испитанике женског пола и испита- нике старости од 28 до 38 година итд. Добијени резултати могу бити искоришћени за унапређење стања предузимања превентивних мера у циљу смањења последица од насталих природних катастрофа изазваних поплавом.

Кључне речи: безбедност, природне катастрофе, демографски, социо – економ- ски, психолошки, превентивне мере

Увод

Имајући у виду немогућност апсолутног спречавања последица природ-

них катастрофа, превентивне мере се предузимају са циљем директног / инди- ректног смањења негативних последица предузимањем одређених мера и рад- њи пре него што се оне и догоде. Превентивне мере подразумевају израду пла- нова заштите и спасавања, регрутовање и обуку особља, идентификовање за- лиха, означавање објеката за коришћење у таквим ситуацијама (Asghar, Alaha- koon, & Churilov, 2006; Hémond & Robert, 2012).

––––––––––––

 vladimir.cvetkovic@kpa.edu.rs

Грађани који живе у подручјима често захваћеним природним катастро- фама, често су свеснији претњи од таквих догађаја (Lindell & Perry, 1992), у већој мери предузимају превентивне мере реаговања (Faupel, Kelly & Petee, 1992) и боље познају системе упозорења и обавештавања о предстојећим опас- ностима (Cvetković, 2016a, 2016b, 2016c; Cvetković & Gačić, 2016). Грађани који су доживели озбиљне материјалне и психолошке последице услед приро- дних катастрофа, много више пажње придају писању медија (Cvetković & Mi- lojković, 2016) о потенцијалним катастрофама и спремнији су за реаговање (Cvetković, 2015) у односу на оне који нису доживели такве последице (Sattler, Kaiser, & Hittner, 2000). Међутим, често се јавља и парадоксални ефекат код појединаца који нису доживели никакве последице, а били су у подручју угро- женом од природних катастрофа (Cvetković, Lipovac, & Milojković, 2016). Тада се код њих јавља самопоуздање да се без мера спремности могу изборити са последицама таквих догађаја. Свакако, постоји могућност да следећа катас- трофа буде далеко већих размера од претходне.

У теорији о катастрофама испитиван је утицај пола (Becker, 2011), годи- на старости (Heller, Alexander, Gatz, Knight, & Rose, 2005; Marshall Jr & Mathews, 2010), нивоа образовања (Cvetković et al., 2015; Öcal & Topkaya, 2011; Smawfield, 2012; Tuswadi & Hayashi, 2014; Jakovljević, Cvetković, & Gačić, 2015), висине прихода домаћинства (Werritty, Houston, Ball, Tavendale, & Black, 2007), власништво над објектом (Baker, 2011), брачни статус (Spittal, McClure, Siegert, & Walkey, 2008) итд.

У раду који представља квантитативно истраживање испитују се утицаји демографских (пол, године старости, ниво образовања, успех у средњој шко- ли), социо-економских (запосленост, висина прихода, брачни статус и служе- ње војног рока) и психолошких фактора (страх, претходно искуство, перцепци- ја ризика и мотивисаност) на предузимање превентивних мера од стране грађана у циљу смањена негативних последица природних катастрофа изазва- них поплавом.

Методолошки оквир истраживања

За потребе реализације истраживања, статистичком методом и методом искуствене генерализације стратификоване су локалне заједнице у Републици Србији са високим и ниским ризиком настанка поплава. На тај начин добијен је стратум, односно популација коју су чинили сви пунолетни становници ло- калних заједница у којима се догодила или постоји ризик да се догоди поплава. Из тако добијеног стратума, методом случајног узорка одабрано је њих 19 од укупно 154 у којима је индикована угроженост или потенцијална угроженост од поплава. Истраживањем су обухваћене следеће локалне заједнице: Обрено- вац, Шабац, Крушевац, Крагујевац, Сремска Митровица, Прибој, Баточина, Свилајнац, Лапово, Параћин, Смед. Паланка, Јаша Томић, Лозница, Бајина Башта, Смедерево, Нови Сад, Краљево, Рековац и Ужице.

 

Слика 1 – Прегледна карта геопросторног размештаја анкетираних испитаника по локалним заједницама у Републици Србији

У даљем поступку узорковања коришћен је вишеетапни случајни узорак. У првој етапи одређени су делови у административним седиштима локалних заједница који су били угрожени стогодишњим водама или потенцијалним ризиком од високих вода. У другој етапи одређене су улице или делови улица, а у трећој етапи одређена су домаћинства у којима је спроведено анкетирање. Број домаћинстава је усклађиван са бројношћу заједнице. Четврта етапа узор- ковања односила се на процедуру избора испитаника унутар претходно дефи- нисаног домаћинства. Селекција испитаника је спроведена процедуром случајног одабира пунолетних чланова домаћинства који су се затекли у време анкетирања. У истраживању је укупно анкетирано 2500 грађана.

Општина	Укупна површина у км2	Насеља	Број становника	Број домаћинства	Број анкетираних	Проценти (%)
Обреновац	410	29	72682	7752	178	7,71
Шабац	797	52	114548	19585	140	6,06
Крушевац	854	101	131368	19342	90	3,90
Крагујевац	835	5	179417	49969	91	3,94
Сремска Митровица	762	26	78776	14213	174	7,53
Прибој	553	33	26386	6199	122	5,28

Баточина	136	11	11525	1678	80	3,46
Свилајнац	336	22	22940	3141	115	4,98
Лапово	55	2	7650	2300	39	1,69
Параћин	542	35	53327	8565	147	6,36
Смед. Паланка	421	18	49185	8700	205	8,87
Сечањ – Јаша Томић	82	1	2373	1111	97	4,20
Лозница	612	54	78136	6666	149	6,45
Бајина Башта	673	36	7432	3014	50	2,16
Смедерево	484	28	107048	20948	145	6,28
Нови Сад	699	16	346163	72513	150	6,49
Краљево	1530	92	123724	19360	141	6,10
Рековац	336	32	10525	710	50	2,16
Ужице	667	41	76886	17836	147	6,36
Укупно	10784	634	1500091	283602	2500	100

Табела 1 – Преглед обележја локалних заједница у којима је спроведено анкетирање грађана

Када је реч о узорку, мушкарци су заступљени са 49,8%, док жене чине 50,2%. Од тога, у узорку је незнатно више жена од мушкараца у свим старос- ним групацијама, осим од 48 до 58 година и преко 68 година где има процен- туално више мушкараца (графикон 1).

 

Графикон 1. Процентуална структура анкетираних грађана према њиховом полу

Када се сагледа образовна структура грађана који су обухваћени узор- ком, такође се примећује да је највише грађана са завршеном средњом четворогодишњом школом 41,3%. Најмање је грађана са завршеним мастер 2,9% и докторским студијама 0,4%. Са средњом трогодишњом школом и док- торатом има више мушкараца у односу на жене, док жена има више са заврше- ним факултетом, мастер студијама, и средњом четворогодишњом школом (графикон 2).

 

Графикон 2. Процентуална структура узорка анкетираних грађана према њиховом образовању

Опсег старости грађана обухваћен узорком је од 18 до 90 године, средња вредност је 39,95 године (мушкараца 40,9 – SD = 14,176 и жена 38,61- SD = 14,278) и стандардно одступање од те средње вредности износи 14,244 година. Веома је значајно и казати понешто и о расподели вредности непрекидних променљивих (асиметрија и спљоштеност њихове расподеле). Позитивна вре- дност асиметрије 0,361 за старост испитаника показује да је већина добијених резултата лево од средње вредност, међу мањим резултатима, док негативна вредност спљоштености од -0,599 показује да је расподела пљоснатија од нор- малне, тј. има више резултата нагомиланих на реповима. Највише испитаника у узорку је старости од 18 до 28 година (28,4%), док је најмање испитаника старости преко 68 година (2,2%) (графикон 3).

 

Графикон 3. Процентуална структура узорка анкетираних грађана према њиховим годинама старости

У узорку, ожењених/удатих је 54,6%, удоваца/удовица је 3%, неожење- них/неудатих (самац/самица) је 18,8%, верених је 2,7% и у вези је 16,9%. Према резултатима, ожењених мушкараца има много више него удатих жена. При то- ме, много више неожењених мушкараца има у односу на неудате жене.

 

Графикон 4. Процентуална структура узорка анкетираних грађана према њиховом брачном статусу

Анализа података прикупљених анкетним испитивањем заснивала се на примени метода дескриптивне статистике, тачније утврђивању фреквенција, израчунавању процената и средњих вредности. Од статистичких тестова ко- ришћен је hi-квадрат тест за тестирање независности између предузимања пре- вентивних мера и демографских, социо-економских и психолошких фактора.

Резултати и дискусија

Од испитаника је затражено да одговоре да ли су предузели одређене превентивне мере у циљу смањења материјалних последица поплава. Према резултатима, од 2249 испитаника који су дали одговор, 14,3% истиче да је пре- дузело превентивне мере. Насупрот томе, 57,7% није предузело и 18% није сигурно да ли је предузело превентивне мере. Дакле, највише испитаника дало је негативни одговор.

 

Графикон 5. Процентуална дистрибуција предузетих превентивних мера

У циљу утврђивања тако високог нивоа непредузимања превентивних мера од испитаника је затражено да изразе степен слагања са наведеним разло- зима за непредузимање превентивних мера на личном плану које би им могле помоћи. Резултати су следећи: 20,5% (4 – апсолутно се слажем + 5 – у извесној мери се слажем) испитаника мисли да ће му интервентно-спасилачке службе ионако помоћи па му такве мере нису ни потребне; 31,7% испитаника не смат- ра да је он лично или његово домаћинство угрожено од последица поплава; 20,9% испитаника истиче да нема времена за то; 23,1% испитаника мисли да је предузимање тих мера веома скупо; 19,4% мисли да није способно за тако не- што; 22,8% истиче да нема подршку од стране локалне заједнице; 27% истиче да не може спречити последице ни на који начин. Када се сагледа средња вре- дност датих одговора, забележена средња вредност истицања разлога ,,мислим да ће ми ИСС ионако помоћи, па ми такве мере нису потребне“ износи 2,66 (SD = 1,329), ,,не сматрам да сам лично или моје домаћинство угрожени од последица поплава“ износи 2,92 (SD = 1,452), ,,немам времена за то“ износи 2,64 (SD = 1,342), ,,то је веома скупно“ 2,75 (SD = 1,321), ,,мислим да то неће утицати на личну или безбедност домаћинства“ 2,89 (SD = 1,310), ,,мислим да нисам способан за тако нешто“ 2,61 (SD = 1,325), ,,немам подршку од стране локалне заједнице“ 2,75 (SD = 1,312), ,,не могу спречити последице ни на који начин“ 2,89 (SD = 1,359). Процентуално и из аспекта средње вредности посма- трано, највише се истиче разлог ,,не сматра да је он лично или његово дома- ћинство угрожено од последица поплава“.

У поређењу са резултатима истраживања спремности грађана за реаго- вање на катастрофе у САД-а, 45% испитаника није размишљало о мерама спремности, 34% мисли да се неће сусрести са катастрофама, 25% мисли да не може ништа променити тиме, 24% не жели да размишља о томе, 18% истиче да нема довољно времена за то и 16% да такве мере коштају много. Са друге стране, резултати истраживања спроведеног у Шкотској (Werritty et al., 2007: 126) указују на следеће разлоге за непредузимање превентивних мера у циљу смањења материјалних последица поплава: нисам знао да могу нешто проме- нити – 14,4%, нисам могао да приуштим такве мере – 13,9%, планирам да се преселим ускоро – 2,5%, мислим да не би биле ефикасне – 14,8%, поплава так- вих размера се неће догодити поново – 18,6%, осигурао сам домаћинство – 23,1%. У поређењу са наведеним резултатима, грађани РС у већем проценту истичу да немају довољно времена и да су такве мере скупе, тј. да много кош- тају.

Hi-квадрат тестом независности (χ2) истражена је веза између демограф- ских, социо-економских и психолошких фактора са предузимањем превентив- них мера од стране грађана. Резултати Hi-квадрат теста независности (χ2) пока- зали су да постоји статистички значајна веза између пола (p = 0,01 < 0,05, phi = 0,061 – мали утицај), година старости (p = 0,000 < 0,05, v = 0,087 – мали ути- цај), нивоа образовања (p = 0,000 < 0,05, v = 0,092 – мали утицај), успеха у сре- дњој школи (p = 0,038 < 0,05, v = 0,067 – мали утицај) и предузимања превен- тивних мера. Из добијених резултата увиђамо да су испитане демографске

карактеристике испитаника статистички значајно повезане са предузимањем превентивних мера.

Судећи према добијеним резултатима, мушкарци у већем проценту пре- дузимају превентивне мере у односу на жене (мушкарци 18,1%, жене 13,8%). У највећем проценту грађани старости од 58 до 68 година (23%) предузели су превентивне мере, док су то у најмањем проценту учинили грађани старости од 28 до 38 година (13,3%). Грађани који су завршили мастер студије у најве- ћем проценту (25%) предузели су превентивне мере док су грађани који су завршили докторске студије то учинили у најмањем проценту (0,5%). У најве- ћем проценту грађани који су средњу школу завршили као одлични ђаци пре- дузели су превентивне мере (18,2), док су превентивне мере у најмањем про- центу предузели довољни ђаци (7,2%).

Надаље, испитан је утицај одређених социо-економских фактора на пре- дузимање превентивних мера. Резултати Hi-квадрат теста независности (χ2) показали су да постоји статистички значајна веза између запослености (p = 0,004 < 0,05, v = 0,070 – мали утицај), висине прихода (p = 0,000 < 0,05, v = 0,080 – мали утицај), брачни статус (p = 0,000 < 0,05, v = 0,09 – мали утицај), војне обавезе (p = 0,000 < 0,05, v = 0,122 – мали утицај) и предузимања превен- тивних мера. Резултати указују да су запослени грађани у односу на незапос- лене у већем проценту: предузели одређене превентивне мере (запослени грађани – 16,2%, не запослени – 13,2%). Грађани са приходима на нивоу дома- ћинства преко 90.000 динара у највећем проценту предузели су превентивне мере, док су у најмањем проценту то урадили грађани са приходима на нивоу домаћинства до 25.000 динара (11,9%). И на крају, утврђено је да су грађани који су верени у највећем проценту предузели превентивне мере (22,7%), за разлику од грађана који су разведени (6,4%).

На крају, испитан је утицај одређених психолошких карактеристика ис- питаника на предузимање превентивих мера. Том приликом, резултати Hi- квадрат теста независности (χ2) показали су да постоји статистички значајна веза између страха (p = 0,00 < 0,05, phi = 0,22 – мали утицај), претходног иску- ства (p = 0,000 < 0,05, v = 0,26 – мали утицај), перцепције ризика (p = 0,000 < 0,05, v = 0,172 – мали утицај) и мотивисаности (p = 0,000 < 0,05, v = 0,117 – мали утицај). Грађани који имају страх од природних катастрофа изазваних поплавом у односу на оне који немају у већем проценту предузели су превен- тивне мере (грађани са страхом – 24%, без страха – 8%). Грађани са претход- ним искуством са поплавама у односу на оне који то немају у већем проценту предузели су одређене превентивне мере. У највећем проценту грађани који сматрају да су апсолутно угрожени од последица поплава (31,8%) предузели су превентивне мере, за разлику од грађана који сматрају да су апсолутно неу- грожени од последица поплава (8,2%). Апсолутно мотивисани грађани за пре- дузимање мера спремности за реаговање предузели су превентивне мере у највећој мери (24,4%), за разлику од у извесној мери немотивисаних грађани за предузимање мера спремности за реаговање.

Врста фактора утицаја	Променљиве	Вредност Hi квадрата	Број степени слободе – df	Ниво значајности – Asymp. Sig. (2-sided)	Fi (Phi) коефицијент
Демографки фактори	Пол	8,67	2	,001*	,061
	Године старости	34,020	10	,000*	,087**
	Ниво образовања	38,092	12	,000*	,092
	Успех у средњој школи	19,191	10	,038*	,067
Социо – економски фактори	Запосленост	10,809	2	,004*	,070**
	Висина прихода	27,114	6	,000*	,080
	Брачни статус	39,143	10	,000*	,093
	Војна обавеза	29,725	2	,000*	,122**
Психолошки фактори	Страх	115,299	2	,000*	,227**
	Перцепција ризика	138,281	2	,000*	,260**
	Претходно искуство	132,347	8	,000*	,172
	Мотивисаност	60,587	8	,000*	,117

* статистички значајна повезаност – p ≤ 0,05

Табела 1. Приказ резултата Hi-квадрат теста независности (χ2)

између пола и предузимања превентивних мера

Закључак

Испитујући утицаје демографских, социо-економских и психолошких фактора на предузимање превентивних мера, дошло се до следећих закључака:

• од 2249 испитаника само 14,3% је предузело превентивне мере у циљу смањења последица природних катастрофа изазваних поплавом;

• у највећем проценту као разлог за непредузимање мера спремности испитаници истичу да не сматрају да су они лично или њихово домаћинство угрожени од пос- ледица поплава;

• утврђена је статистички значајна повезаност пола, година старости, нивоа обра- зовања и успеха у средњој школи са предузимањем превентивних мера. Наиме, мушкарци, грађани старости од 58 до 68 година, грађани са завршеним мастер студијама и грађани који су средњу школу завршили као одлични ђаци у већем проценту предузимају превентивне мере у односу на жене, грађане старости од 28 до 38 година, грађане који су завршили докторске студије, и који су средњу шко- лу завршили као довољни ђаци;

• утврђена је статистички значајна повезаност запослености, висине прихода, брачног статуса и војне обавезе са предузимањем превентивних мера. У већем проценту превентивне мере предузели су запослени, грађани са приходима на ни- воу домаћинства преко 90.000, грађани који су верени и грађани који су регулиса- ли војну обавезу у односу на грађане који су незапослени, грађани са приходима на нивоу домаћинства до 25.000 динара, грађани који су разведени, и који нису регулисани војну обавезу.

• утврђена је статистички значајна повезаност страха, претходног искуства, перце- пције ризика и мотивисаности на предузимање превентивних мера. У већем про- центу превентивне мере предузели су грађани који имају страх од природних ка- тастрофа, грађани који имају претходног искуства, грађани који сматрају да су ап- солутно угрожени од последица поплава и апсолутно мотивисани грађани у одно- су на грађане који немају страх, грађане који немају претходног искуства, грађане који сматрају да су апсолутно неугрожени од последица поплава и немотивисаних грађана.

Сходно добијеним резултатима истраживања, у односу на демографске факторе потребно је осмислити кампању и утицати на: жене, грађане старости од 28 до 38 година, грађане који су завршили докторске студије, и који су сре- дњу школу завршили као довољни ђаци да предузимају одређене превентивне мере. У односу на социо-економске факторе потребно је утицати на незапос- лене, грађане са приходима на нивоу домаћинства до 25.000 динара, разведене и који нису регулисани војну обавезу. И на крају, с обзиром на психолошке факторе потребно је утицати на грађане који немају страх и претходног искус- тва, грађане који сматрају да су апсолутно неугрожени од последица поплава и немотивисаних грађана да предузуму одређене превентивне мере.

Литература:

1. Asghar, S., Alahakoon, D., Churilov, L. (2006): A comprehensive conceptual model for disaster management. Journal of Humanitarian Assistance, 1-15.

2. Baker, E. J. (2011): Household preparedness for the aftermath of hurricanes in Florida. Applied Geography, 31(1), 46-52.

3. Becker, P. (2011): Whose risks? Gender and the ranking of hazards. Disaster Prevention and Management, 20(4), 423-433. doi: 10.1108/09653561111161743

4. Cvetković, V. (2015): Spremnost za reagovanje na prirodnu katastrofu – pregled literatu- re. Bezbjednost, policija i građani, 1-2/15(XI), 165-183.

5. Cvetković, V. (2016a): Policija i prirodne katastrofe. Zadužbina Andrejević, Beograd.

6. Cvetković, V. (2016b): Strah i poplave u Srbiji: spremnost građana za reagovanje na prirodne katastrofe. Zbornik matice srpske za društvena istraživanja, 155(2/2016).

7. Cvetković, M. V., Lipovac, M., & Milojković, B. (2016). Inquiring of knowledge of secondary school students as an element of flood preparedness. Journal for social scien- ces, TEME.

8. Cvetković, V. (2016c). Uticaj motivisanosti na spremnost građana Republike Srbije da reaguju na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom. Vojno delo, 3/2016.

9. Cvetković, V., & Gačić, J. (2016). Evakuacija u prirodnim katastrofama. Zadužbina Andrejević, Beograd.

10. Cvetković, V., & Milojković, B. (2016). Uticaj demografskih faktora na nivo informisa- nosti građana o nadležnostima policije u prirodnim katastrofama. Bezbednost (u štampi).

11. Cvetković, V., Dragićević, S., Petrović, M., Mijaković, S., Jakovljević, V., Gačić, J. (2015): Knowledge and perception of secondary school students in Belgrade about earthquakes as natural disasters. Polish journal of environmental studies, 24(4), 1553- 1561.

12. Faupel, C. E., Kelley, S. P., Petee, T. (1992): The impact of disaster education on house- hold preparedness for Hurricane Hugo. International Journal of Mass Emergencies and Disasters, 10(1), 5 – 24.

13. Heller, K., Alexander, D. B., Gatz, M., Knight, B. G., Rose, T. (2005): Social and Perso- nal Factors as Predictors of Earthquake Preparation: The Role of Support Provision, Network Discussion, Negative Affect, Age, and Education1. Journal of Applied Social Psychology, 35(2), 399-422.

14. Hémond, Y., & Robert, B. (2012): Preparedness: the state of the art and future prospects. Disaster Prevention and Management, 21(4), 404-417. doi: 10.1108/09653561211256125

15. Jakovljević, V., Cvetković, V., Gačić, J. (2015): Prirodne katastrofe i obrazovanje. Uni- verzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti, Beograd.

16. Marshall Jr, I., & Mathews, S. (2010): Disaster preparedness for the elderly: an analysis of international literature using symbolic interactionist perspective. J Aging Emerg Eco- nom, 2(2), 79-92.

17. Öcal, A., & Topkaya, Y. (2011): Earthquake preparedness in schools in seismic hazard regions in the South-East of Turkey. Disaster Prevention and Management, 20(3), 334-

    348. doi: 10.1108/09653561111141754

18. Sattler, D. N., Kaiser, C. F., Hittner, J. B. (2000): Disaster Preparedness: Relationships Among Prior Experience, Personal Characteristics, and Distress1. Journal of Applied Social Psychology, 30(7), 1396-1420.

19. Smawfield, D. (2012): Education and natural disasters: A&C Black.

20. Spittal, M. J., McClure, J., Siegert, R. J., Walkey, F. H. (2008): Predictors of two types of earthquake preparation: survival activities and mitigation activities. Environment and Behavior.

21. Tierney, K. J., Lindell, M. K., Perry, R. W. (2002): Facing the unexpected: disaster pre- paredness and response in the United States. Disaster Prevention and Management: An International Journal, 11(3), 222 – 222.

22. Tuswadi, & Hayashi, T. (2014): Disaster Prevention Education in Merapi Volcano Area Primary Schools: Focusing on Students’ Perception and Teachers’ Performance. Proce- dia Environmental Sciences, 20, 668-677. doi: 10.1016/j.proenv.2014.03.080

23. Werritty, A., Houston, D., Ball, T., Tavendale, A., & Black, A. (2007): Exploring the social impacts of flood risk and flooding in Scotland: Scottish Executive Edinburgh.

THE IMPACT OF DEMOGRAPHIC, SOCIO-ECONOMIC AND PSYCHOLOGICAL FACTORS ON PREVENTATIVE MEASURES

Summary: The paper presents the results of the quantitative research of the impact of demographic, socio-economic and psychological factors on preventative measures for the reduction of consequences of natural disasters caused by flood. The objective of quantitative research is scientific explication of the impact of those factors on preventative measures. In order to realize research, randomly was selected nineteen communities in which was surveyed 2,500 persons in 2015. On that occasion, it was applied test strategy in households for the application of the multi-stage random sample. The research results indicate that the significant association of demographic, socio-economic and psychological factors with ta- king preventive measures. The male respondents and respondents aged 58 to 68 years in higher percentage taken as preventive measures in respect of female respondents and

examined persons age 28 to 38 years and so on. The results could be used for improving the situation of taking preventive measures to reduce the consequences of natural disasters cau- sed by the resulting flood.

Key words: security, natural disaster, demographic, socio-economic, psychological, preventive measures